ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE, 07.07.2011.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Pejčiću.
Reč ima narodni poslanik gospođa Lidija Dimitrijević.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, vodimo raspravu bez ovlašćenog predstavnika Vlade, bez predstavnika Ministarstva finansija, a izmene zakona o kojem danas raspravljamo odnose se na više kategorija obaveznika doprinosa – na sveštenike, verske službenike, poljoprivrednike, volontere, lica na stručnom osposobljavanju, samostalne umetnike, tačnije njihova udruženja, majke na porodiljskom bolovanju i lica sa invaliditetom.
Pojedine odredbe se odnose na usaglašavanje sa nekim drugim propisima, a pojedine donose neke novine. Govoriću o odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje se odnose na majke koje se bave preduzetništvom i odlaze na porodiljsko odsustvo i na lica sa invaliditetom.
Što se tiče odredbe člana 4. Predloga zakona, odnosi se na utvrđivanje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za preduzetnika koji ostvaruje naknadu zarade zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe.
Verovatno je sve ovo posledica dešavanja kojih se svi sećamo iz decembra prošle godine, kada je Unija poslodavaca Srbije zatražila od Ministarstva finansija da hitno spreči diskriminaciju žena preduzetnika na porodiljskom odsustvu.
Naime, Poreska uprava od žena preduzetnica je tražila da vrate novac koji su dobile na ime refundacije zarada u toku porodiljskog odsustva. Radi se o 30-ak žena vlasnika firmi iz više gradova Srbije.
Najnoviji podatak iz juna ove godine govori da se radi od oko 5.000 žena i prosečnim dugom od oko 175.000 dinara. Jedna od pomenutih je vlasnica firme iz Pirota i od nje je Poreska uprava potraživala 130.000 dinara koje je primila dok je bila na porodiljskom bolovanju. Kao vlasnica firme, pre odlaska na porodiljsko, ispoštovala je sve zakonske propise, odnosno ovlastila je drugu osobu da vodi firmu za vreme njenog odsustva i redovno uplaćivala poreze i doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje.
Međutim, problem je nastao zbog interne uredbe iz januara 2009. godine, koju joj je Poreska uprava uručila godinu i po dana kasnije, po kojoj vlasnice firmi za vreme porodiljskog treba da odjave firme. Zbog toga je tražen povraćaj novca.
Umesto da se posveti detetu, ova preduzetnica je morala da se bavi rešavanjem birokratskih problema, iako je sve zakonske propise ispoštovala na vreme i kako treba.
U Poreskoj upravi su rekli da ne postoje nikakve nejasnoće jer ukoliko je osnivač radnje duže od 30 dana na bolovanju, a privremeno poveri poslove drugom licu, što je urađeno u ovom slučaju, radnja obavlja delatnost, ostvaruje dobit, a osnivaču se donosi rešenje o utvrđivanju doprinosa za socijalno osiguranje.
U službi dečije zaštite su smatrali da je, poštujući tadašnju zakonsku regulativu i izmirujući sve poreze i doprinose, vlasnica firme iskoristila pravo koje joj pripada da su to porezi i doprinosi koje Poreska uprava sada njoj duplo naplaćuje, ono što je država već platila za nju, da je to stvar republičkih organa koji su doneli takvu uredbu, a koja nije u skladu sa zakonom po kome se pravo koristilo.
Ovaj slučaj završio je na sudu. Unija poslodavaca najavila je da će pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom i žalbu Međunarodnom sudu u Strazburu ukoliko država ne nađe rešenje.
Rešenje koje država, tj. Vlada Republike Srbije nudi ovim predlogom zakona u suprotnosti je interesima majki preduzetnika i želi da ozvaniči obavezu plaćanja doprinosa po dva puta.
Opšte je poznata stvar da je okruženje u Srbiji takvo, ne stimulativno za rađanje dece, a problem pada nataliteta je izuzetno veliki, a još je veći problem zbog predstavnici vlasti zatvaraju oči pred time.
Vlast je svoje aktivnosti godina unazad usmerila na to kako u što većoj meri obezbediti preduzeća da bi tajkuni mogli da ih privatizuju po mizernim cenama, zaduživanjem svih mogućih dostupnih izvora da se pokrije manjak u državnoj kasi, jer su mogućnosti za zapošljavanje u realnom sektoru male, skoro nikakve, pa je od partijskih kadrova sačinjen ogroman državni aparat koji košta, zatim kako da se određenim firmama nameste tenderi, o čemu govore podaci Uprave za javne nabavke, da prema procenama koje su radili više trošenja po osnovu korupcije čine oko 20% ukupne vrednosti javnih nabavki, što konkretno u slučaju Srbije znači da se radi o 800 miliona evra godišnje.
Baveći se ovim i sličnim aktivnostima predstavnici vlasti nemaju vremena da se bave problemom pada nataliteta, a podaci govore sledeće. Podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku govore da u 2008. godini u Srbiji je rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prosečnu reproduktivnu zamenu stanovništva. Ovo je izjava ministra Ljajića.
Podaci Pokrajinskog sekretarijata Vojvodine govore da stopa prirodnog priraštaja u Vojvodini je minus pet promila, zbog čega se stanovništvo u Vojvodini ubraja među najstarije na planeti.
U Vojvodini brine i podatak koji se odnosi na strukturu porodice, jer je 34% porodica sa samo jednim detetom, 31% sa dvoje, svega 4,4% sa troje dece, dok je porodica sa više od troje dece ispod 1%.
Ovom prilikom nemam dovoljno vremena da iznesem podatke koji govore o velikom broju parova koji nemaju ni jedno dete, a jedan od razloga je i loše materijalno stanje u porodici. Sa druge strane, sve je veći broj obolelih od steriliteta kako ženskog tako i muškog. O tome ćemo više kada bude rasprava u pojedinostima.
Sada ću da istaknem još da je poslanički klub SRS podneo amandmane kojima tražimo da se iz Predloga zakona uklone ove odredbe koje su destimulativne za majke preduzetnike. S obzirom na to da su pojedine kolege iz stranaka vladajuće većine, tačnije kolega Petronijević, izneo stavove identične stavovima SRS, više ćemo govoriti o tim argumentima kada budemo razgovarali o amandmanima. Očekujem da ove amandmane SRS podrže i kolege iz stranaka vladajuće većine.
Takođe bih istakla da je prošlo šest meseci od kada je poslanički klub SRS Narodnoj skupštini podneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim smo predložili mere koje će pozitivno uticati na populacionu politiku.
I dan danas ovaj predlog zakona se ne razmatra, a njime smo predložili da pravom na roditeljski dečiji dodatak budu obuhvaćeni i roditelji koji imaju više od petoro dece. Smatramo da za svako živo rođeno dete, roditelji trebaju da primaju pomenute dodatke, jer bi se time direktno uticalo na povećanje nataliteta.
Da se sada vratimo konkretno na Predlog zakona, koja je tačka današnjeg dnevnog reda. Takođe, podneli smo i amandman na član 10. Predloga zakona, koji se odnosi na lica sa invaliditetom. Članom 45b osnovnog zakona je definisano da poslodavac, koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom, oslobađa se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu odnosno na teret sredstava poslodavca za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica.
Ovim predlogom zakona sada to želi da se izmeni i unosi se odredba da, poslodavci koji za određeno lice koriste, ili su koristili oslobađanje od plaćanja doprinosa po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvariti oslobođenje od plaćanja doprinosa iz ovog člana. SRS se ne slaže sa ovim, jer se time ne unapređuje kvalitet života lica sa invaliditetom.
Isto ovakvo ograničenje ste uneli kada su u pitanju lica starija od 50 godina života, pripravnici mlađi od 30 godina, kao i lica starija od 45 godina za koje se doprinosi obračunavaju po stopama umanjenim za 80%. Na to nismo intervenisali, da ne bi predstavnici vladajućih stranaka rekli kako smo protiv svega što se predloži. Naprotiv, pažljivo analiziramo svaki stav i ukazujemo na ono što je neprihvatljivo. U ovom slučaju, zaista su neprihvatljiva ova ograničena za lica sa invaliditetom.
Poznato nam je da je u maju 2009. godine usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i da se primenjuje od maja prošle, 2010. godine. Izvesnih pomaka u poboljšanju života ovih lica sigurno ima, mada na žalost, i u ovoj oblasti je to selektivno. Ali, ni u kom slučaju ne treba ograničavati poslodavca kojima su bile date određene olakšice.
Zaista moram da napomenem da Republika Srbija iz budžeta daje kao podsticaj stranim investitorima i do 10.000 evra po novom radnom mestu, a sada se ovim predlogom zakona žele ukinuti date olakšice, ako su već korišćene za jedno isto lice. Ako samo ovu činjenicu uzmemo u obzir, zar to nije direktno diskriminisanje osoba sa invaliditetom?
U prilog ovome želim da istaknem da su se poslaničkom klubu SRS, tačnije generalu Božidaru Deliću, kao potpredsedniku Narodne skupštine, obratili svi zaposleni "DES" – preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u restrukturiranju. 52% zaposlenih su invalidi, a ima mogućnosti da se zaposli još 30% invalida. O stanju "DES" je sindikat obavestio sva ministarstva i gradsku skupštinu. Neki od pomenutih organa su se oglasili, ali nije urađeno ništa konkretno za opstanak i daljeg poslovanja "DES".
Taj problem traje 10 godina, a protiv nekih bivših direktora su pokrenuti krivični postupci koji su u toku. Zaposleni traže da rade i da preduzeće opstane, jer sva lica su ostvareni i kao roditelji. Zbog loše poslovne politike "DES" su oštećeni za 32 isplate zarada i pozivaju sve nadležne inspekcije da intervenišu. Radnici "DES" su u protestu i svakodnevno su ispred Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i Skupštine grada Beograda.
Jedna vlada koja posle tri godine sebe naziva socijalno odgovornom, koji dozvoljava da lica invaliditetom svakog dana štrajkuju na ulici, odmah bi trebala da izađe i jasno kaže – da je socijalno krajnje neodgovorna. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Vladan Jeremić. On nije tu.
Onda, gospodine Stevanoviću imate reč. Izvolite.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim gospodine Novakoviću da poslanici koji su se danas opredelili da govore, zaista ne treba da očajavaju što niko od predstavnika Vlade nije tu, onih koji su shodno Poslovniku i Zakonom o Narodnoj skupštini u mogućnosti da razgovaraju i da odgovaraju sa narodnim poslanicima, jer duboko verujem da ne bi imali šta da nam kažu. Mislim da su atmosferu, naizgled malog i kratkom zakonu, ali ni malo beznačajnom zakonu, razgovaramo, upravo kreirali predstavnici Vlade.
U svom izlaganju ću se obraćati vama gospodine Novakoviću i damama iz ministarstva, ne tražeći odgovore od njih, s obzirom, ponavljam, da one ne mogu da ih daju, nemaju poslovničku mogućnost za tako nešto. Ono što je suštinski razlog što ne očekujem odgovor od njih, jeste zato što su odgovori koji bi se eventualno i nametnuli na moja pitanja i trebali da se daju na moja pitanja, pre svega su političke prirode. Ako govorimo o tehnici, što pretpostavljam da je nešto za šta su prisutni iz Vlade odgovorni, SRS možda ne bi imala nikakvu zamerku na ovaj zakon, ali politički aspekti, politički motivi i političke posledice ovakvog zakona, zaista su nešto što daje prostor za jednu ozbiljnu diskusiju.
Čini mi se da danas niko od prisutnih, odnosno od poslanika koji su govorili, najbitnije i najvažnije stvari, a tiču se doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zaista to nisu otvorili i nisu pomenuli.
Ne znam gospodine Novakoviću, da li ste primetili da su prva tri govornika danas, kada smo počeli da govorimo po spisku, koji se obraćaju Skupštini, poslanicima i javnosti, su ljudi koji dolaze sa juga Srbije. Kada se osvrnete na socijalnu kartu Republike Srbije, najmračniji tonovi su upravo sa područja sa kojih mi dolazimo – i ja iz Pčinjskog okruga, a i moje kolege iz Jablaničkog okruga. Nisam jedanput pokušavao u javnosti, a boga mi, i predstavnicima većine, odnosno Vlade, da ukažem na poražavajući i katastrofalan položaj građana Srbije na jugu Srbije u Pčinjskom, Jablaničkom ili nekom drugom okrugu.
Tada sam govorio o zaradama po glavi stanovnika, recimo, u Vladičinom Hanu dve hiljade i nešto dinara, u Lebanu 1.900 dinara, i poredio sam ih sa prosečnim platama u 2010. godini, po glavi stanovnika opštine Savski Venac 90-tih godina.
Ne zameram ništa Savskom Vencu i položaju građana u Savskom Vencu, ali zameram Republici Srbiji, odnosno njenoj Vladi što nije učinila ništa da izmeni katastrofalne regionalne razlike i položaj građana, pre svega, na jugu Srbije.
Mi poslanici sa juga Srbije pokušavamo da u ovom zakonu prepoznamo nešto što će unaprediti položaj građana prilikom njegovom usvajanja, naročito na jugu Srbije. Regionalne razlike su 15:1, Jablanički i Pčinjski okrug prema najrazvijenijem regionu, kako se to danas popularno naziva, Beograd. To su razlike u opštinama. Izvinjavam se, 1:7 su u okruzima, jer se Beograd tretira, kao grad Beograd, pretpostavljam da znate, region, odnosno okrug.
Pokušavamo u ovom zakonu, u izmenama i dopunama da prepoznamo mere koje će zaista promeniti krvnu sliku, ili socijalnu kartu ljudi, recimo, na jugu Srbije. Toga ovde nema.
Pokušaću da, čitajući ovo što je Vlada pred nas poslala, da kažem koliko je ovo sve neozbiljno i zaslužuje ovakvu atmosferu, na kraju krajeva, na teret nama poslanicima koji jesmo ili nismo odgovorni, pa sedimo u Skupštini i diskutujemo itd. Od Vlade, koja nije poslala adekvatnog ministra, koja pred nas nije poslala jedan ozbiljan zakon koji bi nas eventualno okupio da sedimo, ako ne da ga svi politički zajedno podržimo, a koji bi rešio konkretne probleme u Srbiji. Mislim da se i nije moglo očekivati više.
Ono što mi je takođe u međuvremenu palo na pamet, slušajući jutros vesti, možda ljudi slave, slave epohalne rezultate rekonstruisane Vlade. Mislim da mi u Skupštini, poslanici nemamo pravo da im zamerimo.
Samo ću vas podsetiti, naš vrli premijer kaže, da je standard građana unapređen i da su druga dva epohalna rezultata Vlade to što su uhapsili Ratka Mladića i što napreduju pregovori sa Prištinom. Tužna je Vlada koja to kao svoj rezultat nudi građanima i parlamentu koji je kontroliše, a Boga mi, mi svakodnevno osećamo na svojoj koži teret njihovog uspeha i rada.
Sad, pazite ovo, analize efekata ovog zakona kaže, na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenje u zakonu. Neće se negativno uticati na navedene kategorije obveznika i doprinosa. A onda drugo pitanje kakve troškove će primene zakona stvoriti građanima i privredi? Pa ne bi trebalo da stvori dodatne troškove. Pa onda, da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdaju troškove koje će on ostvariti, ne bi trebalo da imate dodatne troškove za obveznike poreza. I ono što je suštinski najveći problem, koje je četvrto pitanje, da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, zakon nema takvu nameru i nema take efekte. I za SRS je naj pitanje nad pitanjima danas šta to ova skupština i Vlada treba da razgovaraju i da raspravljaju ako nije stvaranje ambijenta u kom će se otvarati nova radna mesta i u kom će se stvarati mogućnost da kroz ta nova radna mesta ubiremo doprinose na obavezno socijalno osiguranje.
Ono što je za SRS prvo i najinteresantnije jeste, što postavlja se pitanje da li je predlagač treba da promeni ime zakona? Svedoci smo svakodnevno priča se u javnosti, onih koji kontrolišu i sprovode fiskalne mere, odnosno budžet RS, znaju da su doprinosi za socijalno osiguranje kako za koga je obaveza.
Danas o svemu tome niko nije govorio ništa i SRS smatra da ima obavezu prema građanima i prema kolegama poslanicima, možda nekima neće prijati, ali smo dužni u obavezi to da kažem. Obavezne ili obaveza za izmirivanje doprinose danas u Srbiji nije za svakog i na nesreću svih nas, ona je vrlo selektivna. Vrlo selektivna. A da smo u pravu, govori i podatak da tri, nepristojno bogata čoveka, kontraverznog biznismena ili kako to ljudi kažu – tajkuna, duguju preko 150 milijardi državi dinara, upravo po ovim osnovama. Gospodin Mišković, gospodin Beko i gospodin Drakulić.
Ukupna dugovanja po raznim osnovama što poreska, što na ime doprinosa državi su pet milijardi evra. A vi ste se upinjali iz petnih žila i takvi kakvi jeste ni to niste uspeli da uradite i drago nam je zbog toga da za milijardu i 400 miliona evra prodate "Telekom" kako bi obezbedili funkcionisanje države. Znači pravi, politički motiv, prodaje "Telekoma" je bio obezbeđivanje i funkcionisanje države a ne uvođenje principa tržišne privrede i liberalne ekonomije.
Zamislite pet milijardi se po ovim osnovama duguje, a mi pričamo o izmenama i dopunama koje će kako ovde stoji u obrazloženju unaprediti položaj sveštenstva, između ostalog. I ovo se odnosi na predstavnike ministarstva, zaista tu nemamo zamerki. Zaista ste, sa ovim izmenama i dopunama stvorili mogućnost da razlike u platama kod sveštenstva budu manje ili da budu ujednačene. Tu nema ništa sporno, sve ostalo niko od vas neće da priča niti želi. Ova država je sve probleme u odnosima sa crkvom i verskim zajednicama rešila, pa samo još ovo da reši. Sve je država završila i rešila. Da li sveštenstvo i crkva imaju neke druge probleme, to nikoga ne interesuje. Država ih se seti samo kad treba da ih inkriminiše ili politički svrsta u ove ili one, a nemajući šta da radi pametno Vlada se setila, pa će da promeni tu koeficijente i evo poslanici vi se bavite navodno nečim važnim i nečim bitnim.
Ako u Srbiji danas suština rasprave u parlamentu treba da bude zakon u kom će se usklađivanje tih dinarskih iznosa preći sa rast cena na malo, na indeks potrošačkih cena onda smo mi zaista ugasili. Onda nam ova država ne treba, nama više ništa ne treba. Gospodin Buha je juče, prekjuče, rekao u jednoj raspravi, to ste jednim dokumentom mogli da rešite za sve zakone u kojima ove kategorije postoje. Trošimo vreme Skupštini, trošimo vreme javnosti, mi smo kao nešto angažovani, radimo u letnjem periodu. Da li ćemo doživeti, za tri godine epohalnog rada Vlade i rezultate Mirka Cvetkovića da dođe zakon koji će, zaista posle mesec ili dva moći da se sagleda kroz rezultate konkretne na terenu i u životu? Da li će doživeti? Da li ćemo doživeti, da kažete – gospodo, tajkuni ovoj državi duguju milijardu i po evra, na ime doprinosa, mi sami nismo sposobni, nemamo hrabrosti da se obračunamo sa njima, hajde da Skupština, koja predstavlja građane Republike Srbije stane na put takvom osionom i bahatom ponašanju. Vi to niste spremni da uradite.
Mi pričamo o indeksima potrošačkih cena? U ovom zakonu piše da svakog 30. u mesecu, da je poslodavac dužan da isplati zaradu i doprinose na konto te zarade, a ako ne isplati zaradu dužan je da isplati doprinose. Kako je moguće, u ovoj državi je do pre nekoliko meseci i sama država dugovala za doprinose, u pravu ste gospodine Krasiću, i sada duguje. Kako je moguće, da ja kao mali privatnik koji obezbeđuje platu za pet radnika, 30. uveče ne mogu da zaspim jer znam da će prvog inspekcija da dođe i da me iskasapi kaznom, a oni koji imaju u najviše u ovoj državi, najveću obavezu da plate, oni su relaksirani, oni ministra tapšu po leđima, oni sede sa premijerom pa donose ekonomsku i socijalnu politiku ove države, Srbija 20-20, oni promovišu izvoz u ovoj državi. Kako je to moguće, evo ja pitam predstavnike većine, da li kod vas postoji opredeljenje da se obračunamo sa takvim pojedincima u ovoj državi. Znam, Nicović duguje u mojoj opštini u Livnici mačket sa preko 100 i nešto miliona, presuđeno, izvršna rešenja. Ljudi ne mogu da odu u penziju, ljud i ne mogu da se leče, a mi pričamo o indeksu potrošačkih cena.
Znate, to jednoga dana mora da dođe na naplatu i vaša indolentnost će pre svega da vam ispostavi politički ceh i račun, ali postoji tu i neka druga odgovornost. Kako je moguće da vlasnik jednog malog preduzeća ili preduzetnik mora da izmiri svoje obaveze svakog prvog u mesecu, a jedan veliki ne mora.
Znate šta je interesantno, najveći dužnici u ovoj državi po ovoj osnovi nisu i najveći poreski obveznici. Kako je to moguće? Znate kako je moguće, zato što svoje poslove obavljaju u Srbiji. Zato što pare prave u Srbiji, a poreske obveze ili obaveze izmiruju preko "of šort" kompanija na Kipru ili na nekim ekskluzivnim ostrvima. Vama to ne smeta, ne smeta vam zato što finansiraju kampanje i dok se Srbija sa tim ne obračuna, možete da donosite kakve hoćete zakone, da nam šaljete u parlament šta god hoćete.
Naša obaveza je da budimo i vama savest zbog neodgovornosti i ravnodušnosti prema ovim anomalijama ovom kriminalu, ovom bezakonju, ovoj nacionalnoj destrukciji i da, naravno, javnosti govorimo gde su suštinski problemi. Najveći problem u državi danas su imuniteti. Jel tako? Da li pričamo o imunitetima ljudi koji su za vaših 10 godina vlasti sprovodili postupke i privatizacije? Postupke privatizacije zbog kojih ovo nema više smisla. Ne postoji obaveza, za neke postoji za druge ne postoji. Ljudi, ponavljam, ne mogu u penzije, ne mogu da se leče, elementarna ljudska prava u ovoj državi ne mogu da ostvare zato što se ovaj zakon nije poštovao, osnovni zakon, zakon koji se menja ovim zakonom. Finansiramo lokalnu samoupravu koliko može, a ne koliko u zakonu piše, pa ćemo sada da nudimo duplo više. Ni to što smo trebali nismo isplatili, a sada ćemo da im uvećam duplo više. Tu nema odgovornosti, šta nas briga.
Istovremeno prošlu godinu završavamo kao država sa najvećom inflacijom, završavamo kao država sa najvećom stopom nezaposlenosti, ne u okruženju, na evropskom kontinentu. Sada neko od nas traži ozbiljnu raspravu da vidimo tu materiju u temi. Kakva tema? Kakav položaj invalida? Mislite ovim da unapredite položaj invalida, da ovim unapredite položaj ljudi, crkveni, sveštenstva? Odakle novac? Za njih trebaju radna mesta. Trebaju radna mesta za ljude koji su sposobni, koji su radno sposobni da stvaraju. Govorite ovde o penzionim fondovima. Za 10 godina vaše vlasti koliko ste podigli svest ljudi u Srbiji o značaju i smislu dobrovoljnih penzijskih fondova, koliko tih fondova danas u Srbiji radi i funkcioniše, ima smisao postojanja u Srbiji. Na kraju krajeva, pravi pare i zarađuje, ostvaruje prihode ovde, investira. Nema ništa i vi usklađujete rast cena na malo prelazite na indeks potrošačkih cena. Koliko je to neozbiljno i nebitno?
Ilustracije radi, daću vam samo nekoliko statističkih podataka i vrlo su vezani za sve ovo. Kako očekujete da imate stabilne doprinose i poreze u državi u kojoj je jednostavnije uvoziti nego proizvoditi? Mi smo postali posle 10 godina vaše ekonomske politike, država u kojoj je bolje i isplativije uvoziti nego prozvoditi. Zavod za statistiku je u martu objavio neke podatke koje možete da zloupotrebljavate, ali eventualno ne možete da falsifikujete. Za 10 godina vaše vlasti u proizvodnji u prerađivačkoj industriji 300.000 ljudi je ostalo bez posla. Znači, samo u jednom sektoru ekonomije i privrede, 300.000 ljudi, ali taj sektor privrede je najžilaviji i najvitalniji i danas. U ukupnom učešću u prosečnoj plati u Srbiji danas, pa shodno tome i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje oni imaju najveće učešće. Šta im vi nudite? Vaša usluga za njih su krediti, grejs period, a sve drugo snalazite se sami. Prepušteni sami sebi. Za isti taj vremenski period, da li znate u kojim sektorima je najmanje radnika ostalo bez posla ili nije uopšte ostalo ili se broj zaposlenih povećao? Sektor trgovine i finansijskih usluga, evo ih ovde, trgovina na veliko i malo, saobraćaj i skladištenje, a što predstavlja usluge, a ne proizvodnju i tu su posle državna uprava itd.
Kad se podeli prosečno u martu mesecu 2011. godine, prosečni porezi i doprinosi su bili 18.770 za celu našu privredu, prosek je neki bio, tako piše, učešće prerađivačke industrije sa 3.450 dinara. Učešće poljoprivrede 316 dinara u celoj toj priči. Država koja ima agrarni potencijal i koja svoj suficit jedino u tom sektoru ostvaruje. To je slika i prilika vaše vlasti desetogodišnje. Možete politički da ospravate stav SRS, a u čije osporavanje više niko ne veruje. Iskreno se nadam da će se tačka staviti na desetogodišnju politiku na sledećim izborima. Brojke, podaci i život su neumoljivi i sa njima se susrećemo svaki dan. Svaki dan se sa njima susrećemo. Možete ovde pred nas da iznosite i zakone i podatke kakve god hoćete, ali jednostavno ovo je surova stvarnost. Mi pričamo o obaveznom socijalnom osiguranju i doprinosima u državi koja je 2010. godinu završila sa 460.000 u sivoj zoni radnika. Ko je ovde diskriminisan? U Srbiji su danas diskriminisani samo oni koji su pošteno, korektno u duhu zakona poštovali i izmirivali svoje obaveze. Danas su u Srbiji ti diskriminsani, jer se subvencije daju za nova radna mesta. Za njih koji su svih ovih godina od svoje muke punili fondove, država kakvu takvu uslugu i proizvode nudile i davala sa njihove grbače i o njima niko ne vodi računa. Njih ugrožavaju oni koji su u sivoj ekonomiji, država je svojim intervencionizmom apsolutno diskriminatorska u odnosu prema njima i vi očekujete da to tako i traje, da će tako da ide, pa će leći jedan kredit, pa će leći drugi kredit, pa smo dobili 300 miliona, pa će biti u septembru ćemo emitovati 700 miliona, 500 evro, 200 miliona dinarskih obveznica pod ludačkim kamatama, da biste platili ono što ste plarili i uzeli kroz obveznice u februaru mesecu i tako dalje, i tako dalje, iz šupljeg u prazno.
SRS smatra da dok ne skupite političku hrabrost, a nikad je nećete skupiti, da ovde donesemo zakone kojima ćemo se obračunati sa bezakonjem, sa neodgovornim, sa tajkunima, sa onima koji su nam destruisali ekonomsku, socijalnu, političku i svaku sliku ove države i društva. Svaki zakon koji pošaljete ovakvog karaktera, ovakvog formata, potpuno je besmislen, potpuno. Iskreno se nadam, i time ću završiti, da će se na sledećim izborima staviti tačka na ovu mondijalističku, destruktivnu i ko zna kakvu sve još po Srbiju pogubnu politiku. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Novakoviću, koliko je ostalo još?
(Predsedavajući: Ugrubo, trideset minuta, ali ovo je korekcija.)
Da, predivno antievropsko vreme. Danas pričamo o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. To je sve što imam namere da pročitam iz ovog teksta vašeg predloga zakona, jer sve drugo što bih pročitao, a ne daj bože kad bih mu dao neki ozbiljan značaj, zamerili bi mi građani i pomislili bi i ovaj se učlanio u ove proevropske institucije, zahteve itd. No, da krenemo redom. Zakon koji reguliše sva pitanja oko obaveznih doprinosa tiče se PIO, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ovim predlogom zakona predlagač pokušava da terminološki uskladi nešto što je u međuvremenu promenjeno, a oni su zaključili da je to epohalna stvar koja treba da se promeni u ovom zakonu. Kad se to bude promenilo ima da svane kako osiguranicima, tako i korisnicima prava. Moram na početku da kažem da ovaj predlog zakona ili uopšte ovaj zakon je ta leva strana njihovog finansijskog plana, gde treba da se obezbede prihodi za ova tri državna fonda.
Ne menjaju se stope, ne menja se način obračuna, utvrđivanja doprinosa, ništa drugo se ne menja, nego što poljoprivrednik i zemljoradnik više nisu zemljoradnik nego samo poljoprivrednik. Epohalna promena, svaka čast Božidaru Đeliću. Kao i što indeks rasta potrošačkih cena treba da zameni stopu rasta cena na malo. Svaka čast eurostatu. Šta je treća promena? Malo se definiše šta su volonteri, mada to nije ni trebalo da se menja, jer je u postojećem zakonu takođe postojala kategorija dobrovoljaca koji rade za opšte dobro.
Da ne bi bilo zabune, da kažu – pa, vi samo kritikujete, a ništa ne predlažete, u nastavku ću da iskoristim, gospodine Novakoviću, priliku da malo ispričam o ekonomsko-socijalnom programu SRS. To je ono što je gospodin Dinkić, kada je pre 10 godina došao iz SAD, na aerodromu prvo rekao – jedino SRS ima koezinstentan socijalno-ekonomski program. Samo da vas podsetim, da ne biste napravili grešku, da ne biste došli u sukob sa gospodinom Dinkićem. Šteta što vi to ne primenjujete.
Da krenemo redom. Ako je država propisala obavezu osiguranja, onda ona mora to da reguliše i snosi krajnju odgovornost za tu celu oblast. Ovim predlogom zakona mora da se uredi ko su osiguranici, ko su korisnici i ko su obveznici plaćanja doprinosa. To su obavezni doprinosi. Sada kada pogledamo ova naša tri fonda, vidimo da u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja imamo trajnu rupu kao ambis i po osnovu odgovornosti države za tu oblast ona svake godine u budžetu mora da planira veliku količinu sredstava koja transferom upućuje Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja, kako ljudi koji su ostvarili pravo ne bi bili oštećeni zbog činjenice da je onaj Kajzerov sistem finansiranja penzijsko-invalidskog osiguranja propao. Tekuće finansiranje je propalo.
Šta treba tu da se uradi? Dok je bilo rasta proizvodnje, dok je bilo rasta zaposlenosti, dok je bilo nekih pozitivnih ekonomskih rezultata naše privrede, dokle god je postojala obaveza da prilikom isplate plata mora da se plate i porezi i doprinosi, fondovi su se punili. Da vas podsetim, 1985. godine u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja bila je obavezna rezerva, tromesečni iznos svih penzija. Danas, i ne samo danas, nego za proteklih 20-ak godina, imamo stalnu rupu. Da krenem od toga šta je doprinelo da ta rupa bude tako velika, da čak i MMF oštri svoje pero nad Srbijom, pa zbog toga imamo i situaciju da je zaustavljen rast penzija i plata, kako bi se očuvao, navodno, ovaj ekonomski sistem.
Ovo ste, gospodo poslanici, dobili kao odgovor na jedno pitanje – ko je bio sve direktor Agencija za privatizaciju po godinama, koliko je firmi privatizovano i koliko je ugovora raskinuto? Evo podataka: od 2002. godine 2.280 firmi je privatizovano, a raskinuto je 27,46%, odnosno 626 privatizacija. Može se izvesti zaključak da je napravljena velika šteta sa tom divljačkom privatizacijom, jer gotovo, rekao bih, od četiri privatizacije jedna može da liči na nešto što je u skladu sa propisima, a za tri privatizacije mogu samo da se dogovore između tužilaštva, suda, ljudi iz agencije i onih koji su kupili to preduzeće u procesu privatizacije ko će da ide u zatvor, ili mogu da idu svi. Možda bi bilo najbolje da idu svi u zatvor.
Onda imamo situaciju da jaka privredna društva, jaka po nekim kriterijumima, naročito jaka po reklamama, beleže epohalne rezultate, ali duguju državi i poreze i doprinose. Onda se postavlja pitanje – kako je moguće da neko reklamira na televiziji svoju firmu i svoj proizvod, predstavlja se mnogo jakim, a državi duguje? Znate, ako si mali privrednik, pa duguješ državi, nastradao si. Ako si veliki privrednik i duguješ državi, država te reklamira, pa onda možeš da budeš u timu tenisera, možeš da budeš u timu odbojkaša, možeš da budeš u timu fudbalera, možeš da budeš i Šećerko, možeš da budeš i ovaj, pa možeš da budeš i onaj, bitno je da si viđen. Šta je sa obavezama prema državi?
Ovde se pokazuje da Boris Tadić više voli one koji ne plaćaju poreze i doprinose, nego one marljive pekare, kovače itd, koji uredno moraju da plate, jer su nastradali. To je naš problem, i penzijskog i zdravstvenog i ovog osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Međutim, o tome nema reči, nema reči. U ovoj knjizi nema reči. To je idealno. Neko će da kaže – a gde je država sa svojim atributima moći? Što ona ćuti? Gde može vrana vrani da vadi oči, ljudi moji. To još nije zabeleženo.
Evo još jednog primera. Kako funkcioniše kod nas taj pravni sistem? Evo najbolji primer. Uzeću za primer Ustavni sud Republike Srbije. Pre nekoliko dana smo dobili rešenje - obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o posebnim uslovima i načinu uvoza, preradu, distribucije i prometa nafte, odnosno naftnih derivata. Gospodine Novakoviću, to je objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 16/01. Ovo 01 je 2001. godina
(Predsedavajući: Verujem vam sve to, ali povežite mi sa izmenama i dopunama zakona.)
Sada ću ja da vam sve to povežem na tanko, pa će vam biti mnogo jasno. Ima da progledate, znate kako fino.
Znači, 2001. godine je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti te Đinđićeve uredbe. Dana 29. juna 2011. godine, ovi dr-mr, Dragiša Slepćević, pa i moj Gale, Dragan Stojanović, pa Katarina, pa ovaj, pa onaj, presavili su tabak da kažu – bespredmetno je da se danas o tome priča, jer su se u međuvremenu promenili propisi. Ako Ustavni sud deset godina neće da reši nešto, izvinite molim vas, o čemu mi onda pričamo? Koja je zaštita koju mogu da imaju građani? Da li neko sme da se obrati našem pravosuđu? Ne sme. Da li neko sme da presudi Šećerku, Miškoviću i ovima? Ne sme, ljudi. Zašto? Pa pola državnih službenika radi za te institucije. To je kupljeno. Ne sme ništa.
Gde je rešenje? Pa da se zadužuje država. Gde je još jedno rešenje? Uzimaće kredite za koridor, ali mora da pere pare da budu za socijalnu zaštitu. Vi mislite da ovi iz Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj to ne znaju? Znaju oni to sve, nego vas puštaju da se što više zaglibite, jer što god ste više u tom mulju oni mogu lakše da vas kontrolišu, da manipulišu sa vama, a ove četiri agencije - iju-ju, ija-ja. Fino, lepo, mazno, doček, "Veliki brat", "Farma" itd. Regioni, Gospodine Novakoviću, URS. Znate šta kaže Mlađa? Kaže – nesposobna Vlada, treba nam bolja vlada. Totalno čovek dezorijentisan u prostoru i vremenu.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, izvinjavam se, samo ispočetka. Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ni šećer, ni nafta, ni stanje u pravosuđu, nego izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Hvala.)
Gospodine Novakoviću, izražavam svoj protest što su ove izmene i dopune nedovoljne. Centralni problem ova naša tri fonda jeste nedostatak sredstava. Upravo pričam o izvorima sredstava da bi se pokrile sve rupe u penzionom, zdravstvenom i Zavod za tržište rada.
Tu moram da vam kažem. Iz budžeta država interveniše prema ovim svojim paradržavnim institucijama i na taj način se vrši svojevrsna preraspodela, pa ono što su trebali da urade organizatori privrednog života koji su morali da ispune obavezu prema državi, i taj porez i obavezu prema ovim fondovima koja se, pre svega, odnosi na svoje zaposlene i na korisnike prava po osnovu penzijskog, zdravstvenog i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, ne ispunjavaju svoje obaveze a vlast, čiji deo predstavljate i vi, gospodine Novakoviću, to toleriše. Uzeo sam primer, ako je to moguće kod Ustavnog suda, zašto onda nije moguće kod upravnog, kod osnovnog, kod višeg, kod Vrhovnog kasacionog?
Tu ste zatvorili krug. Tu vam je "maca", gospođa ministar pravde, Boško Ristić, vedre i oblače ko će biti sudija, ko će biti tužilac. Znači, zatvoren sistem. Običan čovek ne može da mrdne. Gde god mrdne on se suočava sa nečim, a to se prikriva medijskom nominacijom: Tucko, Šafer, Krstić, Đilas, itd. Sve televizije drže trojica ljudi u svom vlasništvu. B92, "Prva" – Grk; "Pink", "Avala" – "Pink". Gde da mrdneš, gde da kažeš istinu? Proći će ovi odmori, pa ćemo mi da krenemo pešački od mesta do mesta, od mitinga do mitinga, da objašnjavamo ljudima da shvate zašto je teška situacija, ko je uzrok ove teške situacije i zašto ova socijalno odgovorna Vlada, ova vlada se hvali da u njoj većinu čine kandidati za Socijalističku internacionalu. Socijalisti su u Evropi samo u četiri države na vlasti i gde god su oni na vlasti, katastrofa je. Primer je Grčka. Papandreu je bio zadužen ovde da veliča evropske vrednosti, da se zaklinje u socijalnu pravdu itd. Neka ide sada da ubedi svoje Grke u socijalnu pravdu.
Unapred vas upozoravam, ovde nema tih promena koje su potrebne, nema tih izmena. Da li je rešenje da se možda smanji stopa doprinosa za osiguranja, a da se poveća obuhvat obveznika koji bi plaćali? Neće o tome Vlada da razmišlja. Zašto? Zato što znaju kakav je njihov odnos prema zakonu. Zakon je mrtvo slovo na papiru, zakon je nešto što obavezuje opoziciju, zakon se ne primenjuje na naše. To je logika pravno-političkog sistema u režiji DOS, DS i onoga što pretenduje Socijalističkoj internacionali.
Socijalisti se uvek pozivaju na neke institucije kao garanciju nečega i uvek prevare ljude, o socijalnoj pravdi itd. Evo vam ga Papandreu, prevario čovek i sada ima igranku svaki dan. Svakog dana se igra na Trgu "Sintagma" kolo – kako preživeti. Ne želim da se to desi sa Srbijom i zato vas upozoravam, naš problem jeste kako naplatiti dospele obaveze po osnovu obaveznih doprinosa. Zašto? Da bi sistem funkcionisao, da bi sistem garantovao prava osiguranicima i naročito da korisnici prava mogu da uživaju ta svoja prava koja su im priznata zakonom. Vi to ne rešavate definicijom volontera, definicijom poljoprivrednika, definicijom sveštenika prve, druge, treće, četvrte, pete klase, vi to ne rešavate indeksom potrošačkih cena. Vi ni jednom odredbom koju ste ovde promenili gorući problem ne rešavate.
Izvinite, molim vas, o čemu mi pričamo? Zašto vi nas terate da pričamo o pojmovima? Penzije nisu male zbog pojmova, nego zato što oni koji moraju da uplate doprinose su amnestirani bilo kakve odgovornosti. Razmislite, ljudi, kako je moguće da neko duguje stotine miliona dinara po osnovu doprinosa i poreza, država ćuti, a on se reklamira i na taj način, putem reklame, se ne razlikuje od Dafine i Jezde. U čemu je razlika u odnosu na Dafinu i Jezdu? Kako država može da stoji iza prevare? Tako je bila elita internacional, tako vam se dešavaju druge stvari.
Sada nova varijanta koju ste pripremili u Vladi. Sada nameravaju da sve specijalne bolnice u našim banjama prodaju. Nije uspelo preko ministarstva G 17 plus, nego će sad to Vlada. Šta će onda da se desi? Da li će onda moći čovek koji je doživeo traumu noge, pa je obavezna rehabilitacija u nekoj od tih banja, po osnovu socijalnog i zdravstvenog osiguranja da ide tamo ili će morati po tržišnim principima da se javlja kod novog vlasnika jer je neko zamislio da naše banje treba da budu Slovenske Toplice?
To što vi kažete – tako, vi to možete da se igrate sa vašom imovinom, a ne možete da se igrate sa imovinom koju su generacije stvarale u ovoj zemlji. Ne možete da se igrate sa imovinom fondova. Vi mislite ako ste trenutno na vlasti da možete sve da prodajete. Ne možete sve da prodajete. Zabranjeno je. Srbija nije na prodaju. Prodajte vaše, gospodine Novakoviću, u vašem stanu. Ono što ste vi svojim rukama zaradili. Ono što su generacije zaradile, mora da se radi sa poštovanjem. Vi iz PUPS-a razmislite malo o tome. Kome vi dajete podršku? Kako ćete sutra kod penzionera? Kako ćete vi lekari sutra kod vaših pacijenata da izađete na crtu? Vi mislite – sve može. Hajde onda da obezvredimo Skupštinu, neka bude 15 poslanika, niko to više neće da sluša, nikoga to više ne interesuje. Mislite da je cela Srbija halapljiva, pa se svi pale na to – što veća halapljivost, veća popularnost. Sad ubacujemo vaterpoliste, ubacujemo ove, lep ko devojčica itd.
Ljudi, to više ne prolazi. Morate da čuvate Srbiju, na svakom koraku, po svakom zakonu, po svakom pitanju. Vi nama servirate neke nežne pričice, mislite, to će da prođe, to će mediji da pokriju. Gde su vam novinari danas? Ne interesuje ih. Nije vest. Poslanik ujeo mačku. To je vest. To traže oni sada. Nije vest doprinosi. Nije vest da se podnese izveštaj zašto su rupe u fondovima. Da se objektivno sagleda gde su rupe, gde su greške sistema a gde su te subjektivne slabosti, kako ste to pričali. Gde su ti koji izigravaju propise? Zašto ne mogu neki propisi da se primene prema Miškoviću, Beku i da ne ređam dalje? Zašto? Kako su oni zaštićeni? Koji je taj zakon o zaštiti tih prirodnih lepota Srbije? I zašto su oni prirodne lepote Srbije? Nakralo se. Napljačkalo se. Malo im to, nego sad komanduju celom Srbijom.
Ne sme ni Boris Tadić da pisne. Ne sme niko. Ovaj jadnik samo beži po inostranstvu, mrsko mu da bude u Srbiji, da podnosi izveštaj, da se suoči sa svojim narodom. Nego da mu pripreme medijsku scenu kako ga narod obožava i voli. Dokle god se tako pravi medijska scena, tako će teško nama i biti. Rešiće vam neki potpis u oktobru, novembru, decembru, kada god, limburga meseca. Neće ništa da reši, nego mora u pamet.
Ja sam očekivao od vas iz PUPS-a da vi snagom vašeg potpredsednika koji je godinama bio predsednik upravnog odbora Fonda PIO, za koga znam da ima analiza o kretanju tih sredstava, da izađete sa dokumentacijom i da kažete – izvinite molim vas, ovo je deklarativna promena. Ovo nas ne zadovoljava. Da li ste pitali ljude koji rade u ovim institucijama šta je potrebno da bi se naplatili doprinosi ili da se poveća iznos po osnovu doprinosa? Gde je ta analiza? Zašto ta analiza ne prati ovaj predlog zakona, pa da nas ubedite da je baš ovo neophodno da bi se poboljšao sistem. Ne. Tu analizu ne smete da iznete. Imam ja tu analizu, znam sve te podatke. Meni barem nije problem da dođem do toga. I neće ništa da se reši. Povećava se rupa. Povećava se neizvesnost kod ostvarivanja i kod korišćenja ovih prava.
Za to vreme imamo, znači, nedostaju sredstva, i imamo fond za tržište rada, kako ga sad zovete, nije ni bitno, imate ovog Dejana Jovanovića, sad selite te, nije Beograd, nego će biti Kragujevac. Znate koliko tamo ima neracionalne potrošnje? Pa, UBPOK tamo dva meseca da rilja, da radi, ne bi mogao da iznese svu dokumentaciju. Evo vam, gospodine Novakoviću, jedan primer, pošto znam da ste vi srčani borac za pravdu, uostalom profesija vam nalaže to, mi smo ovde više puta pričali, a u vezi sa Zakonom o obaveznim doprinosima, tumačite da se tiče onog dela doprinosa za slučaj nezaposlenosti.
Vidite, jedan vaš poslanik, moj školski drug, njegova žena radi na fakultetu i ona osmisli genijalnu ideju, da diplomirani sociolozi mogu da budu diplomirani socijalni radnici i naprave neki program i kažu taj program može da se realizuje ukoliko tržište rada u Nišu da neka sredstva, a oni jedva dočekali da daju neka sredstva. Međutim, ovima na Filozofskom fakultetu bilo to malo, oni kažu – ali i polaznici treba po hiljadu evra da plate i dobiće diplomu diplomiranog socijalnog radnika. I sve oni to završe, i diplomirani sociolozi se prijave, odslušaju to tamo završe, dobiju diplome, sve, itd, odu na tržište rada, sad kao diplomirani socijalni radnici, ne mogu da ih tako registruju. Zašto? Ministarstvo prosvete ne može uopšte da zamisli da je nekome palo na ideju to da - sad si sociolog sad si socijalni radnik.
Kako može na fakultetu kurs, kursista? Znači, diplomirani sociolog završi neki kurs i sad je diplomirani socijalni radnik. Gde je to moguće, po kom programu? Država prevarila polaznike. Zašto kažem država? Fakultet je državni, tržište rada državno, država dala pare, a ovi jadnici doplatili sa po hiljadu evra. Sada država prevarila polaznike, Žarko Obradović formalno-pravno čovek u pravu - gde je program, pa zar je to moguće, pa treba da prođe institucije itd. Ma ne, na silu teramo. Koje su to neracionalnosti? Ili ovo što Zavod za tržište rada finansira samozapošljavanje, prva šansa, druga šansa, 1673. šansa itd, itd.
Molim vas, gospodine Novakoviću, zamolio bih vas, pošto tu vedri i oblači vaša stranka, da sednete u autobus i da krenete prema Lazarevcu, u centru Stepojevca stanite na semafor, sa leve strane postoji kladionica koja se zove "Euro šansa", a preko puta je menjačnica. Ko god poveruje u Euro šansu pa uđe u onu kockarnicu izgubi pare, a onda mora da ode preko puta u menjačnicu, jer je to vezan posao, da promeni evre u dinare da bi otišao ponovo da izgubi te dinare. Ta naša vlada je euro šansa. Lepo zvuči, ali kad poveruješ nastradaš. Evro šansa, euro šansa gde god se okrenemo.
Prekinite ljudi sa tim stvarima. Ako hoćete nešto ozbiljno da se promeni što iz fundamenta menja položaj status osiguranika, korisnika, obveznika, u redu, dajte da radimo, ali ako nas sazivate da bi vam pravili društvo u igrama o pojmovima, nemojte, molim vas, da nas zovete.
Ovo je neozbiljno. Mi smo namerno došli danas da istrošimo ovo vreme, da bi ukazali javnosti kakve sve manipulativne metode koristite, što reče Stevanović - iz šupljeg u prazno. Ali, morate da shvatite, to je pogrešna naša izreka - iz šupljeg u prazno. Zašto? Jer u ovoj operaciji koju vodi Vlada Cvetkovića na čelu sa Borisom Tadićem, iz šupljeg u prazno neko se poprilično dobro omastio. Vi ste čak i promenili naše izreke u praksi. Vodite računa, pogotovo da se bez razloga mnogo ne popularišete i ne hvalite da možete nešto epohalno da napravite u ovoj oblasti. Nadam se da će neko da prenese ovim ljudima iz Ministarstva, to bi trebalo da bude rad, socijalna pitanja, zdravstvo itd, nije nadležno Ministarstvo finansija. Postoje neki standardi i neki principi, načela za ove tri oblasti. Čak ni u ovoj promeni vi se tih načela niste držali. Svrha ova tri osiguranja je upravo to da onaj ko radi i ko po osnovu rada stiče platu, naknadu itd, bude obavezno osiguran i druga svrha, da onaj ko organizuje neki posao, pa koristi i te volontere, pripravnike i druge koji nisu formalno-pravno u nekom radnom odnosu na neodređeno vreme, a rade, pa pretrpe štetu materijalnu, nematerijalnu zbog tog rada ili u vezi sa tim radom, povreda na radu, profesionalno oboljenje itd, da imaju i da su pokriveni sa ova dva vrlo značajna osiguranja koja garantuju ljudski život.
Tendencija je da svaki građanin bude obavezno osiguran nekim vidom osiguranja za sve njegove životne aktivnosti. U saobraćaju to je osiguranje za treće lice, oni koji ne rade životno osiguranje, oni koji rade po osnovu rada da budu osigurani. To je tendencija, ali taj sistem mora da bude jedinstven, celovit, konzistentan, nekontradiktoran i najvažnije, da se primenjuje. Ukoliko se ne primenjuje, džaba ste krečili.
Vi imate mala, srednja preduzeća, preduzetnike, koji kada kasne zapadaju u teške probleme egzistencijalne opstanka pravnog lica. Imate i ove bele slonove u privatnoj svojini, koji su zaštićeni, koji su rado viđeni u ambasadama, na prijemima, na utakmicama itd. oni se reklamiraju, oni mirno duguju. Zašto oni duguju? Ko njima toleriše dugovanje? Da li je ta imovina sa kojom raspolažu njihova? Da nije to možda imovina državne bezbednosti, pa im se toleriše?
Hajde da otvorimo to pitanje – čija je ta imovina koju oni koriste? Znamo da je ta imovina došla preko ovih egzotičnih ostrva. Ni krivi ni dužni postali bogataši. Znamo da je ovo sedma generacija tajkuna. Šest generacija je počišćeno. Ko ih je počistio, ko ih je napravio? Ko je odlučio da ovi opstanu?
Vidite, ovi tajkuni kada se pojave, ko je vlasnik kapitala, negde iz Londona, ovamo, onamo. Koliko ima onih firmi koje su vlasnici, a registrovani na Bečkom aerodromu, u nekim skladištima, nekim prostorijama.
Da li je ovo što se vodi na ime ovih ljudi, da li su baš ti ljudi vlasnici, ili se možda pravi ugovor nalazi u nekom sefu, kao onom na Kipru? Zašto ne otvorimo tu priču o Kipru i završimo je? Imamo kompetente sagovornike – Dinkić, Velimir Ilić, Batić je napisao puno knjiga, advokat Đorđević, hvala Bogu još je živ, ovaj DB-ac što je bio tamo, Bogavac, on je čak bio na čelu Agencije za borbu protiv pranja novca. Njega stavili na čelo Agencije za borbu protiv pranja novca.
Vuk čuva ovce. Gde to ima? Ili da otvorimo pitanje ove agencije za depozit banaka, sanaciju banaka. Kakve dubioze tamo imaju, kakve neraščićene dužničko-poverilačke odnose imamo i oni ne žele da to raščišćavaju. Kažu – treba nam 300 godina da to raščistimo.
Hajde da raspravimo te stvari, da vidimo zbog čega se nalaze minusi u ovim fondovima.
Ako sam preterao, gospodine Novakoviću, odbijte mi od anti-evropskog vremena.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
(Đuro Perić, sa mesta: Replika.)
Ne možete dobiti reč, gospodine Periću, nema nijednog osnova, niste spomenuti ni po replici, a niste ni zamenik predsednika grupe. Grupa je spominjana, to se slažem. Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li možda još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu do 14,00 časova, kada nastavljamo sa radom po sledećoj tački dnevnog reda. Hvala na saradnji.
(Posle pauze.)