Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, konstatujem da sednici prisustvuje 93, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu za glasanje 86 narodnih poslanika i da postoji određen broj narodnih poslanika prisutnih u sali, a koji nisu evidentirani u elektronskom sistemu za glasanje.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodna poslanica Milica Radović, narodni poslanik Momo Čolaković i narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Obaveštavam da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da sednici, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima akata iz tačke 9. i 10. dnevnog reda, današnjoj sednici, prisustvuju takođe Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, gospodin Zoran Stoiljković, gospodin Radosav Sretenović, predsednik DRI, Ljubica Nedeljković, potpredsednica Državne revizorske institucije, Zoran Tamaš, član saveta Državne revizorske institucije, Života Antić, vrhovni državni revizor i Mirjana Marković, sekretar Državne revizorske institucije.
Nastavljamo sa radom po dnevnom redu i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o Godišnjem izveštaju o radu DRI za 2010. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za finansije i godišnjim izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2010. godinu sa Predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu. Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o po tačkama 9. i 10, dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam da, prema članu 93, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe i to: Poslanička grupa, Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. našeg Poslovnika, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, a što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika, da bi mogao da se napravi spisak govornika zainteresovanih da koriste pravo za reč tokom jedinstvenog pretresa 9. i 10. tačke dnevnog reda.
Obaveštavam vas takođe, da će poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: Narodni poslanik Đuro Perić, poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Zoran Kasalović, poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Milan Lapčević, poslanička grupa DSS.
Molim takođe predsednike poslaničkih grupa, ako odluče da neko od poslanika bude ovlašćeni predstavnik, da informaciju o imenu poslanika dostavi da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu ko će koristiti pravo na reč, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Saglasno članu 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o godišnjem izveštaju o radu DRI za 2010. godinu, za Predlogom zaključka Odbora za finansije i godišnjem izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2010. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe i upravu. (10,15 časova.)
Takođe, obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li predstavnici, podnosioci izveštaja žele reč?
Reč ima gospodin Sretenović, a zatim gospođa Marković.

Uvažena potpredsednice, poštovani poslanici, imam čast i zadovoljstvo da prvi put danas u Skupštini Republike Srbije predstavim izveštaj o radu DRI za 2010. godinu. Kao što je poznato, Zakonom o DRI je regulisano pitanje da DRI o svom radu podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Do sada smo to činili u skladu sa zakonom i u propisnim rokovima, a ovo je prvi put da danas razgovaramo o našem izveštaju pred poslanicima.
Izveštaj o radu DRI obuhvata, pre svega, pitanja o izvršenju programa revizije, sadrži deo izveštaja o obezbeđenim i utrošenim sredstvima DRI u skladu sa finansijski planom, sadrži takođe deo koji se odnosi na saradnju sa međunarodnim strukovnim organizacijama, odnosno međunarodnim organizacijama koje se bave revizijom.
Pored toga, izbor konsultanata, realizacija i program donošenja sertifikacije, odnosno licenciranja državnih revizora, kao i druga pitanja koja su vezana iz nadležnosti DRI.
Moram da podsetim poslanike i javnost da DRI u skladu sa zakonom o obavljenoj reviziji podnela je izveštaje Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Smatram da ćemo imati prilike da o tim izveštajima posebno na nekoj od tih sednica skupštine i razgovaramo, a danas je pitanje našeg izveštaja o radu.
Smatram, posebno bih istakao da smo u toku ove saradnje, izveštaja i u toku celokupnog rada tokom 2010. godine i ranijih godina imali izuzetnu i konstruktivnu saradnju sa Odborom za finansije skupštine Srbije. Odboru smo predložili određene preporuke koje je on pretočio u predlog za skupštinu.
Stojimo pred vama i možemo da odgovorimo na sva vaša pitanja koji se tiču posebno izveštaja o radu DRI i drugih pitanja.

Reč ima direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani poslanici, zadovoljstvo mi je da u ime Agencije za borbu protiv korupcije prestavimo ovom Domu prvi izveštaj o radu najmlađe ili jedne od najmlađih državnih nezavisnih regulatornih institucija u Srbiji i izveštaj koji je pred vama predstavlja rezultat našeg jednogodišnjeg rada i prvog rada.
Rasprava koju će te ovom prilikom voditi zajedno sa nama, pitanja koja ćete nam postavljati, nama su izuzetno značajna jer će nam predstavljati, ne samo podršku u daljem radu, nego i orjentir i pravac kojim treba svi zajedno da idemo, jer ne treba da ponavljam da je značaj poslova koje Agencija obavlja, preventivni mehanizmi koje treba svi zajedno da stvaramo, da sprečavamo korupciju, jedno od najvažnijih i prioritetnih pitanja za našu državu.
Izveštaj koji smo dali uradili smo u zaista izuzetnim okolnostima koji, nadam se, neće biti ponovljeni u ovoj godini. Dakle, radi se o instituciji koja se osniva i koja je svoj rad počela sa 13 zaposlenih, a završila sa 49. Dakle, u uslovima stalnih i konstantnih zapošljavanja, izuzetno malih i nedovoljnih kapaciteta i pri tom nedovoljno motivisanih, odnosno izuzetno loše pozicioniranih zaposlenih, obzirom na odredbe Zakona o državnim službenicima, koje su nama u priličnoj meri limitirali mogućnosti za zapošljavanje stručnog kadra. Mi smo ipak uspeli da postignemo zavidne rezultate na svim poljima koja su nam zakonom stavljena u nadležnost.
Podsetiću vas da smo u januaru 2010. godine primili u roku od 30 dana više od 16.000 imovinskih izveštaja funkcionera u Srbiji. Tih izveštaja danas ima 18.000 i oni su postavljeni na sajtu u velikoj većini, a svi su uredno zavedeni, obezbeđeni i podaci o njima vrlo sigurni. Uspostavili smo registra, što je bio najzahtevniji zadatak koji je stavljen pred Agenciju u uslovima nedovoljnih, ne samo ljudskih resursa, nego posebno tehničkih kapaciteta, koji su neophodni za jedan ovako ozbiljan posao registara, kakav predstavlja registar funkcionera, što znači spisak svih funkcionera u Srbiji po institucijama, od najvišeg nivoa vlasti do lokalnih organa vlasti.
Imali smo izmenu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije već posle šest meseci, dakle, negde u ovo doba prošle godine. Usvojene su izmene i dopune Zakona, od kojih je jedna odredba izazvala najviše kontroverzi između parlamenta i Agencije. Dovela je do toga da je Agencija u septembru podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti sporne odredbe zakona i na jučerašnjoj sednici Ustavnog suda naša inicijativa je potvrđena. Dakle, sporna odredba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji proglašena je neustavnom. Dakle, imali smo poprilično izazovnu godinu što se tiče pravnih pitanja oko rešavanja sukoba interesa.
Agencija je takođe vrlo aktivno učestvovala i dala značajan doprinos u usvajanju novog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, čime smo, nadam se, stvorili mnogo bolju osnovu za regulisanje jednog važnog pitanja funkcionisanja političkih stranaka, što i sami znate, jer je to značajna aktivnost koju država prepoznaje kao važnu delatnost i za koju odvaja izuzetno velika sredstva u budžetu. Izveštaj sadrži nekoliko delova. On je modularan. Može se svaki pojedinačni deo za sebe čitati ili se može čitati zajedno. Obavezni deo, koji Zakon o Agenciji propisuje, jeste izveštaj o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana. Takođe, dva dokumenta koja izazivaju u ovom trenutku dosta pažnje i kontroverze u javnosti, jer se radi o dokumentima za koje se dugo nije znalo ko ih sprovodi, ko ih nadzire i koliko je po njima postupano.
Dakle, negde smo oživeli ova dokumenta, aktivirali aktivnosti na izveštavanju i napravili izveštaj koji je doveo do 20 preporuka koje su sadržane u ovom izveštaju, a koje su izuzetno važne. Ono što je dobro, ili što je možda koincidiralo, a možda je neko to zaista i pročitao odmah kada smo mi u martu i podneli izveštaj Skupštini, jeste da je naša prva preporuka da se revidira postojeća strategija i apsolutno ažurira postojeći akcioni plan, jer su dokumenti koji su u velikoj meri prevaziđeni ili svakako ne odgovaraju ovom ekonomskom i političkom trenutku u kome se Srbija nalazi prihvaćeni od strane Vlade Srbije i formirana je radna grupa za izradu i reviziju postojećih strateških antikorupcijskih dokumenata.
Dakle, taj izveštaj je vrlo indikativan, jako dobar u smislu da pokazuje gde su slabosti ovih dokumenata, a ono što bih ja volela ovde da istaknem, i o čemu bih volela da Skupština donese poseban zaključak, jeste da bez precizno utvrđene metodologije za praćenje sprovođenja ovakvih dokumenta, bez jasno definisanih nadležnosti čija je to obaveza i posebno čija je odgovornost, mi ne možemo sa strateškim dokumentima biti zadovoljni, oni će uvek ostati samo mrtvo slovo na papiru. Dakle, jedna od stvari na kojoj ćemo mi u radnoj grupi insistirati sada jeste da se u ove strateške dokumente uvrste obaveze odgovornosti i jasna metodologija za njihovo sprovođenje.
Zaključci koji su usvojeni na sednici Odbora za pravosuđe su nešto sa čim se Agencija u potpunosti slaže. Meni je zadovoljstvo da zaključci oslikavaju podršku koju Agencija u svom radu dobija i dobijala je od prvog dana od parlamenta. Ali, u ime Agencije želim da istaknem da bismo mi bili zadovoljniji kada bi ti zaključci bili malo konkretniji, kada bi precizno, kako mi kažemo, gađali teme i probleme koji su uočeni u izveštaju naše prve godine rada. Mi smo u tom smislu na sednici Odbora sugerisali određenih pet preporuka koje smo sublimirali iz ukupno 30, dakle,10 preporuka sadrži naš godišnji izveštaj i 20 preporuka sadrži godišnji izveštaj o sprovođenju strategije. Pet najvažnijih preporuka smo predložili da parlament uvrsti u zaključke i preporuke koje će naložiti izvršnoj vlasti, jer bi zajedno sa nama to bila mnogo efikasnija i delotvornija kontrola izvršne vlasti.
Napomenuću samo da je jedna od tih pet preporuka činjenica da se bez odlaganja utvrde kriterijumi za dodelu sredstava od strane lokalnih samouprava nevladinim organizacijama. To je takođe koincidiralo sa problemima koji su se nedavno pojavili u javnosti oko toga ko se finansira iz budžeta, koje su to organizacije civilnog društva i ko im dodeljuje pare. Dakle, bez jasno utvrđenih kriterijuma i transparentnog i standarizovanog dodeljivanja sredstava iz vrlo ograničenih budžeta lokalnih samouprava nevladinom sektoru. To ostaje zona vrlo visoke sumnje na korupciju. To je jedna od ovih naših pet preporuka.
Jedna od preporuka takođe se odnosi na zahtev da se Agencija za borbu protiv korupcije izuzme od primene odredbi Zakona o državnim službenicima u zapošljavanju svojih kadrova, jer Agencija nije organ državne uprave, već je samostalno regulatorno telo i jedina je od nezavisnih regulatornih tela koja ima režim Zakona o državnim službenicima i samim tim je dovedena u neravnopravan položaj. Dakle, izdvojila sam dve od pet.
Svakako mislim da u današnjoj raspravi možemo doći do konrketnijih zaključaka koji će prosto na precizniji način utvrditi naše dalje korake u predstojećem periodu ili makar do sledećeg godišnjeg izveštaja Agencije. Zahvaljujem se na pažnji.

Pre nego što pitam da li želi reč narodna poslanica Branka Ljiljak, na osnovu člana 90. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, i da ćemo nakon završetka rasprave o zajedničkom i jedinstvenom pretresu tačaka dnevnog reda, koje su upravo otvorene i o kojima se vodi debata, preći i na sledeći, a poslednji zajednički jedinstveni pretres po utvrđenom dnevnom redu, koji je utvrdilo 122 narodna poslanika za ovu Šestu vanrednu sednicu.
Da li izvestilac Odbora za finansije, narodna poslanica Branka Ljiljak, zamenica predsednika Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, Republika Srbija je po prvi put u novijoj istoriji javnih finansija dobila izveštaj o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta za 2008. godinu, a nakon toga i 2009. godinu. U tom kontekstu mislim da ovu raspravu o predloženom godišnjem izveštaju treba započeti jednom kratkom hronologijom dešavanja koja su dovela do ovakvog rezultata.
Poznato je, naime, da od 2002. godine nije vršena nikakva revizija, niti je bilo podnošenja izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, da je 2005. godine usvojen Zakon o DRI i da je pokušaj implementacije, odnosno nastavak implementacije u radu DRI započet krajem septembra 2007. godine, kada je izabran savet DRI, da bi krajem januara 2009. godine DRI dobila i saglasnost na Poslovnik DRI, bez koga nije mogla da obavlja svoju reviziju.
Mislim da je ova hronologija jasan pokazatelj jednog dobrog i osmišljenog rada Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju državna revizorska institucija i sa tim u vezi mislim da sasvim sigurno uz neke činjenice možemo da kažemo da je ambijent za javne finansije u Republici Srbiji bitno izmenjen, pre svega, početkom rada, ozbiljnog i osmišljenog rada Državne revizorske institucije. Nakon toga, evo i prva godina početka rada Agencije za borbu protiv korupcije, čiji je cilj i zadatak da preventivno deluje na izvore korupcije.
Želim da napomenem i da smo izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ustrojili fiskalna pravila, što nije ništa novo u javnim finansijama, ali ona, dakle, govore o kretanju našeg budžetskog deficita, javnog duga, javne potrošnje i uz njih garantuje se jedna dugoročna markoekonomska stabilnost javnih finansija Republike Srbije. U tom kontekstu značajne aktivnosti MUP na suzbijanju organizovanog kriminala, izjednačavanja svih pred zakonom su, takođe, jedan značajan doprinos da u ovom periodu, dakle, ambijent javnih finansija u Republici Srbiji značajno je drugačiji, značajno bolji.
Sve navedeno je zaista jedan nesumnjiv dokaz i činjenice su da je ova Vlada Republike Srbije, naša Vlada, ozbiljno radila i da želi transparentnost i kontrolu utroška svakog dinara građana Republike Srbije. Zaista cenim da ovakav jedan pristup rada zaslužuje podršku svih poslanika, a čuli smo da je Odbor za finansije dao značajnu podršku radu Državne revizorske institucije kroz materijalnu podršku, predlaganjem određenih izmena Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, kada je u pitanju status zaposlenih u Državnoj revizorskoj instituciji, potrebnih saglasnosti, svega onog što je potrebno bilo da Državna revizorska institucija profunkcioniše.
Zbog toga želim da apelujem da svi učinimo napor da se očuva i nezavisnost i samostalnost Državne revizorske institucije koja na ovaj način podleže nadzoru Narodne skupštine Republike Srbije i na ovaj način mi uvidom u godišnji izveštaj to i činimo.
Bitno je reči da je na ovaj način proces otvoren, da je utvrđena redovnost i izvesnost kontrole i da u budućem periodu treba otklanjati uočene nepravilnosti, truditi se da se one ne ponavljaju, naravno, utvrditi i odgovornost.
Godišnji izveštaj, sa kojim imamo prilike danas da se susretnemo i da o njemu raspravljamo, govori da je DRI organizaciono i kadrovski imala jačanje u toku 2010. godine, jer smo u junu 2010. godine doneli potrebne izmene i dopune Zakona o DRI, koje su značajno popravile materijalni položaj zaposlenih, što je uslovilo određenu motivaciju kod trenutno zaposlenih, ali i kod prijema dovoljno stručnih i kompetentnih radnika u DRI. Cenim da je sve to dovelo da smo imali izveštaj za 2009. godinu, koji je izrazio mišljenje o javnim finansijama, odnosno budžetu Republike Srbije, uz određene rezerve. To je svakako napredak u odnosu na prvi izveštaj, koji je, uz sve druge probleme koje je DRI u tom trenutku imala, doveo do toga da nije izraženo mišljenje po pitanju javnih finansija, odnosno budžeta Republike Srbije.
Takođe, kada je u pitanju obuhvat, ovoga puta završni račun budžeta za 2009. godinu, proveren je iznos rashoda i izdataka koji u ukupnom iznosu onih koji su obuhvaćeni revizijom čini negde oko 70%, što je, u odnosu na onaj prvi izveštaj, kada je to bilo na nivou nekih 27%, zaista vrlo značajna razlika i doprinosi jasnijem stavu DRI, odnosno nalaz o stanju javnih finansija.
Takođe, revizijom su obuhvaćeni NBS, tri javna preduzeća, JP "Skloništa", "Elektromreža Srbije", "Transnafta" Pančevo. Podsećam još jednom, za 2008. godinu imali smo izveštaj samo o završnom računu budžeta Republike Srbije. U toku 2010. godine oformljen je sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti i nešto ću kasnije o tome reći.
Ono na čemu smo mi od samog starta insistirali, poslanici SPS-JS, jeste i da se proširi obuhvat onih koji su po zakonu dužni da budu obuhvaćeni revizijom. Ovoga puta se to čini. Programom za 2011. godinu, sem završnog računa budžeta Republike Srbije, biće obuhvaćen finansijski izveštaj za 2010. godinu, pravilnosti poslovanja NBS, finansijski izveštaj za 2010. godinu 16 subjekata, javnih preduzeća i privrednih društava. Plan je da se obuhvati i 14 lokalnih vlasti, takođe i završni račun za 2010. godinu jedne organizacije obaveznog osiguranja. Ovaj podatak govori o značajnom napretku i efektu koji je postigla DRI kada je obuhvat revizije u pitanju. Na ovaj način mi postepeno dobijamo kompletniji uvid u javne finansije Republike Srbije, koje ne čini samo budžet Republike Srbije, nego i finansije svih pomenutih subjekata.
Šta bi bilo neki budući zadaci u radu DRI, a koje možemo da vidimo iz ovog izveštaja? To je jedna tendencija, o kojoj smo takođe govorili, da se razvija i revizija svrsishodnosti. To je tema koja ne govori samo o namenskom trošenju sredstava koje može biti namensko, ali je potrebno utvrditi i svrsishodnost, odnosno šta se dobilo i šta se postiglo utroškom sredstava na taj način i DRI ima obavezu i savetodavne uloge u tom pravcu. Očekujemo da će u narednom periodu u tom domenu biti postignuti određeni rezultati.
Takođe smo dosledno insistirali da i institucija kakva je DRI mora da pokaže inicijativu kada je u pitanju uvođenje i organizacija interne kontrole i interne revizije kod svih subjekata kod kojih je to zakonom predviđeno, jer smatramo da na taj način će se preventivno delovati na sve moguće nepravilnosti, pre svega ustrojavanjem interne kontrole gde se utvrđuju određene procedure, način vođenja finansija u tom subjektu, svakako će suziti okvir da se prave određene greške, a internom revizijom, dakle, post festum kontrolom utvriće se da li je ta interna kontrola dobro postavljena, odnosno da li su sredstva trošena u skladu sa planom.
Treba nastaviti sa poboljšanjem obučenossti državnih revizora. Saradnja sa međunarodnim institucijama, o kojima ste govorili, svakako će tome doprineti. Stalni zadatak DRI je saradnja u oblasti borbe protiv korupcije. Vi ste u svom izveštaju i naveli da, između osstalog, dobro sarađujete sa institucijom kakva je Agencija za borbu protiv korupcije. Mi možemo zaključiti da u nekom smislu ove dve institucije, čiji su izveštaji za 2010. godinu danas na dnevnom redu, treba i moraju da usko sarađuju.
Stoga bih, nakon ove diskusije o radu DRI, ukratko se osvrnuo na izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije. Kao što smo čuli, reč je o jednom samostalnom i nezavisnom organu koji ima cilj da preventivno deluje na izvore korupcije. Nalazimo se u prvoj godini rada ove institucije. Svakako da su opravdana maksimalna očekivanja građana kada je u pitanju ova oblast, jer je to zaista veliki problem društva i on, po nama, svakako iziskuje jedno odgovorno i maksimalno angažovanje svih državnih organa.
Mislim i cenim da je i Agencija radila na tome, ali da treba još više raditi u pravcu menjanja navika, nekih procedura, a pre svega razvijanja svesti kod nas u društvu da niko ne može biti iznad zakona i to je neka vrsta preventivnog delovanja u našem društvu.
Evidentni su, iz godišnjeg izveštaja se mogu videti sva raznovrsnost početnih problema u radu Agencije za borbu protiv korupcije. Oni su bili i organizacioni, materijalni. Vi ste to rekli u svom uvodnom izlaganju, prostorni. Čuli smo i kadrovski, mada je ovaj broj zaposlenih sa 13 došao na 49. Smatramo da je zbog toga na samom početku rada Agencije još rano očekivati nekakve spektakularne rezultate i donositi definitivne ocene o radu, ali ne želimo da se složimo sa nekim sugestivnim i preranim ocenama da je osnivanjem Agencije načinjen još jedan pokušaj u stvaranju nekog "provizorijuma" ili iluzije za borbu protiv korupcije. Naprotiv, određeni rezultati i preporuke koje su proistekle u dosadašnjem radu Agencije, to je jasno, demantuju.
Mislim da ovi rezultati koji su iz domena rada Agencije, a koje ste vi ovde pomenuli, da je rešeno 92,4% predmeta iz oblasti sukoba interesa, da je od 300 izveštaja koje su podneli državni funkcioneri 192 rešeno, što je nekih 65%. Kada se napravi neka paralela, vezano recimo za poreske prijave građana u razvijenim zemljama, one se negde između 10 i 15% pregledaju i na osnovu toga donose određeni zaključci, odnosno mere. Cenim da je ovaj procenat procesuiranih izveštaja vrlo visok u prvoj godini rada Agencije.
Otvorena je saradnja sa većinom državnih institucija. Vi ste o tome govorili. Jedino što ovde nije potpuno jasno, navodi se da je jedan od rezultata da su obezbeđeni kadrovski, materijalno-finansijski i tehnički uslovi za funkconisanje Agencije, a u delu gde su preporuke, odnosno izazovi, još uvek se govori i vi ste to rekli da je potrebno i dalje raditi na tome i obezbediti adekvatan poslovni prostor, shvatio sam da u ovom trenutku sa ovim što ste u tom domenu postigli ste zadovoljni, ali da to nije dovoljno za budući rad Agencije.
Poslanici SPS-JS smatraju da je u borbi protiv korupcije neophodno aktivno i konkretno delovanje svih. Cenimo da pre svega radom naših ministara, a posebno MUP, na čijem čelu je Ivica Dačić, na najbolji način iskazujemo svoj stav o ovom velikom problemu našeg društva, pre svega radom i rezultatima rada u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, jer su mnogi elementi korupcije, mnogi klanovi procesuirani.
Na kraju, želim da kažem da je jasno i vidljivo, iz ovog izveštaja se može zaključiti da problem korupcije nije ni malo jednostavan i da će jedna osmišljena i organizovana borba biti teška i dugotrajna, ali i da ovi početni izveštaji pokazuju određene rezultate. Zbog toga poslanički klub SPS-JS izražava podršku u radu i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije i predloženim godišnjim izveštajima za 2010. godinu. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 15 minuta i 25 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč?
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Čomić, mislim da nije problem da podelim ovih 20 minuta u dva dela, sada deset, pa kasnije deset.
Za početak, da otklonimo neke dileme. Nažalost, formiranje novih organa, organizacija, nezavisnih, zavisnih itd, u Srbiji je relativno trajno trpno stanje. Donese se zakon, spektakularno se najavi, računaš dlanom o dlan to će da krene za pet, šest meseci da funkcioniše. Međutim, kod nas to mora da se počeka baš dobro.
Primer za to je DRI, te nema prostorija, te nema ovo, ono. Kako da obezbede kadar kada ne postoji u državi? Kako da odškoluju kadar? Kako da propišu standarde, da se organizuju? To ima u onim izveštajima koji će biti na dnevnom redu kada se razmatra i o predlozima zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2008. i 2009. godinu.
Napokon je ta DRI počela da funkcioniše. Međutim, odmah smo došli u sukob sa sistemom velikih brojeva, što direktnih, što indirektnih korisnika, mislim da imate 9.000 i nešto koji potpadaju pod odredbe ovog zakona, gde biste vi morali da se angažujete. Ta služba i da ima 200 zaposlenih revizora ne bi mogla sve to da iskontroliše.
Slična je situacija u pogledu trajnog trpnog stanja i kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, mada je ona naslednik onog odbora za sprečavanje sukoba interesa, ali samo u jednom delu.
I kod Agencije imamo po nekoj proceni oko 16.000 javnih funkcionera koji ako ništa drugo samo treba da prijave imovinu sa onim izveštajem. Pročitajte vi sve ono, pa da vidite šta je šta.
Postavlja se centralno pitanje – zašto su nama ti organi potrebni? Pokazalo se da su potrebni. Iz onog kumrovačkog vremena društveno korisnih malverzacija, političke podobnosti itd, prerasli smo u surov tržišni sistem ponude i potražnje. Vidite i sami, sve je na tržištu. Na tržištu je i moć i funkcija i pozicija itd. Praktično, samo zahvaljujući tome što vas je neko nagazio iz Brisela, da ima nekih problema sa korupcijom, imate onih 10 preduzeća, ovo je krenulo u dnevni red. Da nije bilo toga i onog vašeg potpisa koji očekujete, onaj paraf, dođite, parafiraću vam, nema nikakvih problema, ne bi se ovo našlo na dnevnom redu, jer ovo treba da bude krunski dokaz da je Srbija odlično ispunila još jedan uslov ka tom samoubilačkom putu ka EU. To je ta cela priča.
Velika knjiga Agencije za borbu protiv korupcije, ali više ima detalja iz Akcionog plana, strategije, kako da se organizujemo, kako da zauzmemo startne pozicije, nego nečega mnogo opipljivijeg.
Da pređem na Agenciju za borbu protiv korupcije. Sama pomisao da 16.000 javnih funkcionera treba samo da prijavi imovinu je strašno veliki broj za ovako malu državu. Pogledajte koliko je to, lokalni nivo, pokrajinski nivo, republički, gradski nivo. Toliko nam je razuđen taj politički sistem, toliko smo kapilarno razvili tu demokratiju, da sada demokratija ne može sama sebe da kontroliše. Skupa kontrola demokratije. Nešto se sa kvalitetom materijala u demokratiji desilo u međuvremenu, verovatno zbog ovih tržišnih principa.
Imamo čitave oblasti koje niko živi, možete kada hoćete zakon da donesemo, ali ne možemo da iskontrolišemo. Kako ćemo onu najvažniju korupciju? Mišković je u pola državnih organa zaposlio svoje radnike ili su na neki način u vezi sa njim. Toga nema u Zakonu o borbi protiv korupcije.
Zašto je važna ova agencija? Nije njen posao samo neki preventivni rad, nego ona može i da amnestira i da spreči represivni rad, jer može neko da kaže – izvinite, imam mišljenje Agencije itd. Vrlo opasna situacija. Evo, jedan primer, 2008. godine napravljen je ovaj saziv, podneo sam ustavnu žalbu jer su dva narodna poslanika istovremeno bila i gradonačelnici. Bosa je to bacila, nije htela da uzme u obzir.
Sada je nešto slično, ali kroz ocenu ustavnosti jedne odredbe zakona i potvrđeno je ono što sam pisao u ustavnoj žalbi, ali nije moglo 2008. godine da prođe, prošlo je 2011. godine.
Ili, Agencija saopšti neki svoj stav povodom pokrajinskih poslanika i kumulacija funkcije i šta kaže vlast – to nas ne interesuje. Ovde menjamo zakon, pa Batić podnese amandman, cela vlast glasa za taj amandman. Pa, ko ruši ove institucije? Onaj ko ih je napravio. Zašto ih ruši? Šta ne odgovara to u radu ovih organa, a sve je po vašoj volji? Evo, čak je i potpisnik Čedomir Čuplić, propali kandidat za poslanika 2003. godine ispred Otpora. Montgomeri je pandrknuo zbog toga, a pogrešno je procenio snagu Otpora, ali Otpor je preuzeo DS. Da nije EU da kaže, ako hoćete onaj potpis morate dati neki konkretni dokaz za borbu protiv korupcije, evo vam spisak 10 preduzeća. Sada se Đilas zabavlja sa Lukom medijski, kao da su naivni ljudi u Srbiji i da ne znaju o čemu se radi.
Mi pričamo o ovom izveštaju, pričamo o nekim preporukama itd? Gledajte paradoksalnu situaciju, većina će da izglasa ovaj izveštaj o radu, a svaki građanin ove Srbije ima da vam kaže – korupcija cveta u Srbiji. Vidite kako se vodi paralelni život. Ne možete da uprete prstom u njih, jer šta će da radi sa 16.000, tih pedesetak ljudi, gde to može da se iskontroliše, to je nemoguće.
Izveštaj je u redu, anketa na ulici – korupcija. Ta korupcija o kojoj se priča na ulici nekorespondira sa ovom korupcijom koja je predmet ove obrade, jer tamo imate kod ginekologa, idite u Narodnog fronta, da vidite svaki porođaj. Ako lekar koji je vodio trudnicu nije dežuran kada se ona porađa, 40.000 mora da se plati da bi bio prisutan prilikom porođaja. To nije korupcija, to je po propisima zdravstvene službe. Isti taj posao u nekom sledećem porodilištu, na dva kilometra odavde, bez 40.000. Toga nema ovde, nije čak ni predmet interesovanja.
Kada smo anketirali na ulici, korupcija je u pravosuđu, polici, zdravstvu, obrazovanju i da ne ređam dalje, a ovde se bavimo sukobom interesa, imovinska karta javnog funkcionera, kumulacija javnih funkcija, sukob javne funkcije i nekog privatnog interesa neposredno preko bračnog druga itd. Tu se praktično sve završava.
Znači, formalni aspekt, neko je doneo strategiju i rekao – to će agencija da radi. Imamo i Savet za borbu protiv korupcije koji se na potpuno drugačiji način bori sa nekom drugom vrstom korupcije. Imamo Tužilaštvo za organizovani kriminal koje ne sme da se bavi tim stvarima. Kada bi se bavilo zaista korupcijom i kriminalom, ovih 25 najbogatijih ljudi u Srbiji koji se hvale, mogli bi odmah ovog momenta da se uhapse i da im krene suđenje tek za 10 godina i da se ništa sa glediđta zakona loše ne desi.
Kako može Tužilaštvo za organizovani kriminal da spokojno prati da ti tajkuni ne plaćaju porez, ne plaćaju doprinose, zaduženi su itd? Oni ćute.
Kako je moguće da u našoj zemlji da onaj ko najviše duguje za poreze i doprinose reklamira se na televiziji, u prvom redu zvanica velikim državnim događajima, sa predsednikom Republike, predsednikom Vlade, gradonačelnikom? Kakva je to poruka?
Ostaviću malo vremena za kasnije.

Hvala.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije i nezavisne Državne revizorske institucije, u ime poslaničke grupe ZES želim da kažem da ćemo glasati za izveštaje matičnih odbora i za predlog mera koje su predložili.
Ono što jeste tema današnje rasprave za nas jeste zapravo da li su mere koje smo predložili sa stanovišta izveštaja koji smo dobili od nezavisnih tela, najbolje mere koje mogu da unaprede rad ovih tela, s jedne strane i da li su to mere koje mogu da otklone poteškoće u radu ovih nezavisnih tela.
Želim da kažem da ćemo podržati ne samo izveštaj i zaključke, već ćemo u svakom smislu dati podršku radu ovih nezavisnih tela i sa ponosom mogu da kažem da pripadam onoj poslaničkoj grupi koja je i do sada pokazivala punu spremnost da, formiranjem i pružanjem podrške ovim nezavisnim telima, stvori uslove da Srbija gradi demokratske institucije i da se brani od onih negativnih pojava koje postoje svugde u svetu, ali zemlje sa dužim demokratskim iskustvom su ojačale svoje demokratske institucije i protiv tih bolesti bore se uspešnije, no Srbija danas. Tu se postavlja još jedno pitanje i možda daje delimično odgovor da li je Srbija danas više korumpirana ili nije ili se danas o korupciji javno govori, obeležava se kao negativna društvena pojava, počinioci se ne samo javno proganjaju, nego potpadaju i pod udar zakona koji definiše ovo kao krivično delo.
Mislim da je teško dati tačan odgovor na to pitanje, ali kako bi taj odgovor jednog dana bio dat, o korupciji se priča, ali je ima mnogo manje i ona je u meri koja je prihvatljiva za svako društvo, moramo graditi institucije za koje su neki i kada smo ih formirali i dan danas izražavaju sumnju i smatraju da su suvišni i nepotrebni, da nemaju svoju ulogu u društvu i da ne mogu odgovoriti izazovima onoga što je ste predmet njihovog rada.
Vrlo ću kratko reći da za DS ove dve institucije jesu tesno povezane jer se jedna bavi kontrolom rada javnih finansija, a druga borbom protiv korupcije i to za nas je, zapravo, jedan isti deo istog sistema koji onemogućava zloupotrebu u društvu i sticanje bogatstva na osnovu nečije pozicije ili nekakvog drugog privilegovanog položaja.
Zato smo smatrali da je dobro da ova dva izveštaja spojimo i da, spajajući ova dva izveštaja i predlažući mere, vidimo na koji način zajedno te institucije, ojačavajući njihove kapacitete, mogu da odgovore onome što su izazovi pred kojima se nalazi, duboko verujući da je borba protiv korupcije ključna borba za izgradnju demokratskog društva, da korupcija i zloupotreba javnih finansija nije samo ekonomsko pitanje jer razara ekonomski sistem, da nije samo socijalno pitanje jer dovodi u neravnopravan socijalni položaj različite kategorije građana, da je to, pre svega, demokratsko pitanje, jer razara same demokratske institucije i samim tim razara i demokratsko društvo i da je to pre svega pitanje ljudskih prava jer dok god postoji korupcija građani su u društvu neravnopravni.
Zato je za nas ovo pitanje deo jednog šireg napora izgradnje demokratskog društva i suštinske reforme društva u kojoj ćemo omogućiti da, pre svega, svi građani budu jednaki, da ekonomija poznaje samo zakone tržišta, a ne zakone političke moći i političkih snaga.
Što se tiče DS, ove dve institucije imaju punu podršku da svoj posao rade politički nepristrasno i, da bez obzira ko će bilo kada upravljati ovom zemljom i biti na vlasti, ove dve institucije će uživati punu podršku tih političkih struktura i u tom smislu će biti podjednako otporne danas na nosioce političke moći, kao što će biti otporne i sutra na neke druge nosioce političke moći.
Ono što mi danas želimo da uradimo jeste da, dajući svoje glasove za izveštaje i za mere koje su predložene, zaista budemo partner ovim institucijama, u smislu davanja podrške da se one razviju. Nemamo nikakvu iluziju da se snažne demokratske institucije mogu razviti za godinu, dve, tri, četiri, pet godina. Verujemo da, ako svake godine učinimo najveći korak koji možemo učiniti kao društvo, da ćemo ih osnažiti u dovoljnoj meri da one, možda brže nego u drugim zemljama u kojima su se one razvijale desetinama godina, postanu dovoljno snažne da društvo zaštite od onih negativnih pojava zbog kojih i jesu formirane, da bi sprečile širenje takvih negativnih pojava.
Naravno da, kada razgovaramo o ovim izveštajima, mogu samo da kažem da su izveštaji objektivni, jer oni oslikavaju realno stanje institucije i one bez ikakvih prikrivanja i pokušaja umanjenja nedostataka, govore o tome šta jesu problemi u njihovom radu. Zato mislim da je činjenica o ovome raspravljamo i da ćemo usvajati preporuke matičnih odbora, jeste nešto što pokazuje da ćemo jedino na taj način stalnom podrškom davati dodatne impulse, da ove institucije prerastu u ono što jesu.
Postoji samo veliko pitanje – da li su ovi zaključci, pošto je direktorica Agencije, rekla da bi možda zaključci trebali da budu konkretniji, i da sadrže neke elemente koji oni sada ne sadrže? Skupština ima vrlo stroge procedure. Sada moramo da vidimo sa stanovišta naših procedura da li je u ovoj fazi moguće menjati ove predloge odluke. Naravno, ukoliko je to moguće, zajedno ćemo sa stručnim službama pogledati i videti da li je u ovoj fazi moguće, do trenutka odlučivanja, promeniti te odluke. Možda postoji način, da u nekom sledećem koraku, za ne tako dugo vreme, opet to stavimo na dnevni red i opet, da kažem, raspravljamo o merama koje treba preduzeti, kako bi se institucije osnažile i kako bi joj se dao kapacitet u kojim ona može u ovoj fazi da ostvaruje svoje zadatke.
Još jednom, svima onima koji tvrde da korupcije nije bilo nikada više, verujem da je ovo sada društvo u kome je korupcija obeležena kao zlo i to zlo se prikazuje javno, zato i izgleda kao da ga je više. U nekom drugom vremenu se o tome nije pričalo, korupcija se podrazumevala i bila je sastavni deo sistema. Nikada nije bila obeležena kao javno zlo.
Obeležavanje korupcije i zloupotrebe javnih sredstava kao zla protiv koga celo društvo treba da se bori, mislim da mi stvaramo ozbiljne uslove da se sa tim zlom uspešnije borimo. U kojoj meri ćemo da se izborimo, to je zaista veliko pitanje i za mnogo razvijenije zemlje. Mislim da u tom smislu korupcije ima mnogo manje u ovoj zemlji, da je ovo zemlja sa manje korupcije, ali sa više glasova koji se bore protiv tih pojava. Zato mi kao DS i kao poslanički klub ZES, sa ogromnim zadovoljstvom ćemo glasati za predloge mera kojima verujemo, stvaramo uslove da ove institucije rade bolje, u interesu koji je i naš interes.
Pozivam predstavnike ovih institucija da, ubuduće izveštajima i merama, radimo zajedno. Jer, samo institucija više vidi šta joj je problem, drugi, treći, četvrti, peti, nego mi koji, analazirajući izveštaje, možemo da procenimo šta jeste prioritetan problem koji treba rešavati.