Hvala, gospodine Novakoviću.
Htela bih da podržim amandman kolege Milorada Buhe na član 4. To je član u Predlogu zakona, gde su ove osnovne odredbe. Taj član govori o obavezama nadležnih organa, kada je u pitanju zaštita stare i retke bibliotečke građe.
Prvi stav u predlogu glasi – Republika Srbija, AP, odnosno jedinica lokalne samouprave obavezna je da štiti i čuva staru i retku bibliotečku građu kao kulturno nasleđe od opšteg interesa, da obezbedi za nju adekvatne objekte, stručno rukovođenje i pružanje usluga građanima.
Takođe predlažem da se doda i ovaj stav 2. koji glasi:"Republika Srbija obavezna je da se brine o doslednoj primeni međunarodnih konvencija o zaštiti materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa u regionu i inostranstvu". U praksi se dešava da se preko UNESKO-a krše konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa, prisvajanjem srpskog materijalnog i nematerijalnog nasleđa, pa je neophodno da država preko ovakve odredbe i u ovom zakonu na zakonit način spreči agresivno otimanje srpskog nasleđa i kulturnog blaga, kako u Hrvatskoj, tako i na prostoru KiM.
Kada je ministar kulture, predlagač, u raspravi u načelu, na početku rasprave između ostalog, kada je govorio i o ovom zakonu, onda je on govorio da je pre svega namera ovog zakona da obezbedi zaštitu svoj građi i to bez obzira na vlasništvo. Zatim nam je rekao, recimo, nisam znala podatak da, on je to ovde nazvao nelegalnim izvozom, odnosno to je krijumčarenje ili šverc kulturnim blagom sa ovog područja, da su ti kriminalci u prethodnoj godini zaradili više od onih kriminalaca koji su švercovali narkotike. Govorimo o jednoj strašnoj pojavi i bojim se da smo uveliko i zakasnili, kada je u pitanju zaštita našeg kulturnog blaga, jer ako nije postojala i do sada evidencija, osim u institucijama, gde jeste postojala evidencija, odnosno nismo imali podatke o tome koliko je tih predmeta u recimo vlasništvu privatnika, odnosno u privatnom vlasništvu, tako da mi, pretpostavljam, možemo da dajemo neke procene, ali verovatno nismo svesni koliko je naše kulturno blago bilo predmet šverca i koliko su pojedinci i kriminalci zaradili upravo baveći se tim kriminalnim delatnostima.
Drago mi je što se ministar vratio, mada su tu i predstavnici Ministarstva, oni bi mu preneli, htela bih ministra da podsetim, a bogami i sve građane šta se dešavalo krajem juna, odnosno početkom jula u Parizu ove godine. Znate da je održano 35. zasedanje Komiteta UNESKO-a. O tome su mnogi izveštavali naši mediji, pogotovo pisani, da je srpska delegacija bila izložena, da kažem, odnosno naše kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji jednom beskrupuloznom pokušaju otimanja onih svetinja i četiri manastira koja se nalaze upravo na listi zaštićenih spomenika, ugroženih spomenika i to od 2006. i upravo se ta četiri manastira se nalaze na listi zaštite UNESKO-a, tako da je neverovatno da je upravo na sednici te organizacije došlo do pokušaja i to od strane nekih naših velikih prijatelja iz Evropske unije, da se Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Bogorodica Ljeviška uvrste u srednjovekovnu kulturnu baštinu Kosova.
Znate, u novinama su išli naslovi - Francuska pokušava Srbiji da otme manastire. Dakle, iz tih naslova, nisam bila na toj sednici, čitala sam izveštaj u novinama, kao i vi, je jasno da je upravo Francuska, koja je bila i domaćin ovog skupa, pokušala da te manastire uvrsti u srednjovekovno nasleđe Kosova.
Pitanje ili molba ministru kulture jeste da obrati pažnju na rad, odnosno nerad Ministarstva spoljnih poslova, jer da je Ministarstvo spoljnih poslova svoj posao radilo kako treba, onda valjda ne bi Srbija došla u takvu jednu situaciju ili priliku da mora da dokazuje kako je Gračanica ili kako je Pećka Patrijaršija upravo srpsko srednjovekovno nasleđe ili srpsko kulturno nasleđe, a ne nekakvo kosovarsko. Dakle, u Vladi Srbije niko ne radi svoj posao.
Obratite pažnju šta radi ministar spoljnih poslova, naravno od turnira, do turnira valjda nešto radi, osim toga što samo izjavljuje kako Srbija nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo.
Upravo čovek iz njegovog Ministarstva kroz nekakve pregovore, on ih naziva dijalozima, a to su vrlo ozbiljni pregovori, praktično delimično, deo po deo,iz pregovora u pregovore priznaje nezavisnu državu Kosovo. Obratite pažnju, molim vas, da Borko Stefanović ne stavi na dnevni red tih pregovora kulturnu baštinu Srbije.
