ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE, 12.07.2011.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE

5. dan rada

12.07.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 15:45

  • TAGOVI

  • Šesto vanredno zasedanje (2011)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (12.07.2011)
  • Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o obaveznom primerku publikacije (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o optičkim diskovima (pojedinosti) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, čini se, pre svega zbog javnosti da, dobro je da se što više govori upravo na ovaj način o ovoj temi i konkretno o ovom amandmanu i zakonima koji su na dnevnom redu.
    Ovo jesu izuzetno ozbiljni zakoni, zato što je i kulturna baština jednog naroda jedna ozbiljna baština i nešto što mora da se čuva i neguje.
    Nažalost, u Srbiji to nije primer i odlično su to primetili kolega Žutić i kolega Buha, i nažalost pored ovih zakona o kojima se danas raspravlja, i to se danas više puta čulo, da se predloži Narodnoj skupštini jedan mnogo bolji od postojećeg, zakon o kulturi.
    Sećate se koliko se pričalo da nemamo taj zakon, kada ste ga usvojili, sada je zapravo isto kao i da ga nema.
    Stav SRS o ovome je jasan i mi smo uvek zastupali mišljenje da se srpski nacionalni interesi čuvaju, pre svega, kroz poštovanje istorijskih činjenica, kroz poštovanje srpske kulturne baštine.
    Naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj je deo svog naučnog rada i deo svog života posvetio ovoj temi i u tom smislu želim da podsetim javnost da je Vojislav Šešelj izdao "Sabrana dela Laze M. Kostića" i da je to opus od neverovatnog istorijskog značaja i interesa za sve građane Srbije, a pre svega za srpske nacionalne interese.
    "Ideologija srpskog nacionalizma" Vojislava Šešelja takođe je dalo koje je neophodno da pročita svako ko se iole ozbiljno bavi i kulturnom baštinom i politikom i ko se uopšte bavi ozbiljno događajima u društvu. "Rimokatolički zločinački projekat hrvatske veštačke nacije", takođe je delo Vojislava Šešelja u kojem može da se pročita mnogo činjenica, mnogo podataka, i to upravo ovako kao što je kolega Buha citirao neke hrvatske naučnike i istoričare koji su se bavili ovom temom. Dakle, stav SRS je da je ovo izuzetno ozbiljna tema i da, ako želite da i vi budete ozbiljni u ovom poslu, a da ovo ne bude samo otaljavanje nekih predloga zakona, prihvatite i ovaj i ostale amandmane SRS, pa ćete moći da kažete da ste uradili nešto korisno u istorijskom smislu za srpske nacionalne interese. Naravno, ne možete to ni približno kao što je uradio naš predsednik Vojislav Šešelj, ali potrudite se bar da vam bude uzor. Hvala.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala vama.
    Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Izvolite gospodine Žutiću.
    ...

    Nikola Žutić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 8. stav 2. tražio sam da se posle reči: "staroslovenskom jeziku" dodaju i reči: "ćirilskom pismu", a posle "jezičkih redakcija" dodaju reči: "glagoljica i bosančica". U obrazloženju vladinom navedeno je da se amandman ne prihvata zato što su u Predlogu zakona već obuhvaćeni navodi iz amandmana. To nama nije jasno da li su, ali bitno je da u Predlogu zakona u ovom članu oni uopšte nisu istaknuti, ove dve redakcije srpskog jezika i srpskog pisma. U obrazloženju ovog amandmana naveo sam da ovaj zakonski predlog treba da obezbedi zaštitu srpske glagoljice i bosančice od neutemeljenog neistorijskog prisvajanja od nacije Hrvata u Hrvatskoj i Bošnjaka u BiH. Poznato je da je glagoljica već odavno prisvojena od Hrvata, iako je lingvista Belić pisao o glagoljici kao o srpskom dijalektu. Za ovu priliku sam doneo jednu retku i staru knjigu, to je "Dijalektološka karta srpskog jezika" od Belića, u kojoj on upravo ističe srpske dijalekte i naročito ističe kao srpski dijalekat istarsku i primorsku glagoljicu, odnosno čakavštinu. Hvala.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
    Reč ima gospođa Đerić. Izvolite.
    ...
    Nova Srbija

    Zlata Đerić

    Nova Srbija
    Dakle, poslanička grupa Nove Srbije je podnela amandman na član 9. stav 1. Mi smo predložili da se posle reči: "proglašava Narodna skupština" briše tačka i dodaju reči: "po pribavljenom mišljenju Narodne biblioteke Srbije".
    Naime, taj prvi stav glasi: "staru i retku bibliotečku građu za kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašava Narodna skupština". Smatrali smo da ovim delom, da se pribavi mišljenje Narodne biblioteke Srbije, ne remetimo koncept zakona, naprotiv, činimo ga mnogo kvalitetnijim, jer smatramo da je prirodno da Narodna biblioteka Srbije, kao centralna nacionalna biblioteka i referentna institucija, kada je u pitanju bibliotečka delatnost u Srbiji, bude institucija čije će mišljenje Narodna skupština uvažiti prilikom proglašavanja konkretne bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
    Pre svega, to pribavljeno mišljenje će izneto u javnosti, izneto na ovaj način pred visokim Domom, osvetliti mnoge kulturne momenta i, da budem slobodna da kažem, vaspitno obrazno delovati, ne samo na ovu instituciju, nego i na građane Srbije koji treba da budu upoznati kroz rad ovog visokog Doma i njegovog usvajanja ovakvih
    dokumenata i o tome šta je sadržaj tih dokumenata. Niko nije pozvaniji od Narodne biblioteke Republike Srbije da jedno takvo mišljenje da i ovaj dom obaveže o usvajanju takvog jednog dokumenta.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
    Imate reč gospodine Stojanoviću.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Filip Stojanović

    Hvala vam.
    Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman u ime SRS na Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. U članu 9. stav 3. posle reči: "biblioteka Matice srpske" tačka se zamenjuje zapetom, a dodaju se reči: "a na teritoriji AP Kosova i Metohije Narodna i univerzitetska biblioteka KiM u Prištini". Naše biblioteke koje čuvaju staru i retku građu od koje su tri republičke, to su Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, Matica srpska u Novom Sadu i Narodna univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" u Prištini, sa sedištem u Beogradu, ali, njeni fondovi su ostali u Prištini. Meni je i dalje nejasno zašto ste iz ovog zakona izbacuje AP KiM.
    Cilj ovog našeg amandmana je poboljšanje teksta ovog zakona. Republika Srbija ovakvom jezičkom dopunom štiti jedinstveni institucionalni kulturni prostor srpskog naroda na celoj teritoriji Republike Srbije. U ovom članu je veoma značajan deo ove celine i kriterijumi za procenu stare i retke bibliotečke građe, koji se po prvi put precizno propisuju ovim predlogom zakona.
    Kosovska vlada, doduše, nadležno kosovsko ministarstvo za kulturu i omladinu, samozvane republike Kosovo, još 2003. godine pokušalo je da poturi dva nova zakona o bibliotečkoj delatnosti i arhivima, ali na vreme su reagovali naši državni organi, pre svega, Ministarstvo kulture Republike Srbije i cela naša stručna javnost, pa su zbog negativnih ocena, koje su dali svetski eksperti, ovi predlozi zakona povučeni iz procedure. Upravo smo imali sličnu situaciju na komitetu svetske baštine Unesko, ove godine u Parizu, kako je i sprečena krađa našeg identiteta. Zato mi je i neshvatljivo što niste prihvatili ovaj moj amandman. Hvala.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
    Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pranim sistemom.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
    Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pranim sistemom.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na naslov iznad člana 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
    Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pranim sistemom.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
    Izvolite.
    ...

    Nikola Žutić

    Srpska radikalna stranka
    Ovim amandmanom tražio sam da se u članu 30 dodaje novi stav 2. koji glasi – restituciju starih i retkih knjiga iz inostranstva vrši nadležni državni organ. U obrazloženju sam istakao da zbog drastičnoj smanjenja srpskog istorijskog prostora tokom 19. i 20. veka je neophodno da državni organi iz novog rastućeg inostranstva rade na povraćaju srpske stare i retke knjige u matičnu državu srpskog naroda. Pre svega, Republika Srbija treba da restituiše stare i retke knjige iz okupirane Republike Srpske Krajine, koja je, kao i sve nove države na prostoru bivše SFRJ, koje su nastale na temeljima nasilno razbijene Jugoslavije, koja je nastala na pravu naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, koje je izglasano sa preko 95% glasova
    Ne treba zaboraviti da je Republika Srbija vraćala Republici Hrvatskoj razne srpske freske, umetnine Srpske pravoslavne crkve sa teritorije Republike Srpske Krajine, pa su čak vraćeni i konji lipicaneri, valjda pretpostavljajući novi uzurpatorski teritorijalni hrvatski poredak teritorijalnoj i duhovnoj jedinstvenosti srpskih pravoslavnih eparhija.
    Srpski istorijski i etnički prostor ujedno je i kulturno-istorijski prostor rasprostiranja stare i retke knjige. To je prostor koji mora da kontrolišu kulturno-naučne institucije srpske države kao svoju neotuđivu materijalnu i nematerijalnu baštinu.
    Podsetiću da su se Srbi kroz istoriju pojavljivali kao multikonfesionalna nacija, pa treba voditi računa i o staroj i retkoj knjizi Srba rimo-katolika, Srba islamske vere. Gospodin ministar je ovih dana bio u Vatikanu i otvorio izložbu fresaka, što je za svaku pohvalu. Međutim, zbog poboljšanja odnosa sa Vatikanom, trebalo bi zahtevati od Svete stolice da pomogne Srbiji kod zaštite stare i retke srpsko-katoličke knjige. U hrvatskom Papinskom zavodu Svetog Jeronima, koji je do 1971. godine nosio naziv Ilirski zavod Svetog Jeronima, što je kroz istorijsku retrospektivu označavalo srpski ili slavenski.
    Treba insistirati kod Vatikana na činjenici da su stare rimokatoličke knjige sa prostora zapadnog Balkana i srpske knjige, srpskih autora, kakvi su bili, na primer, Isusovac - Ruđer Bošković, Đivo – Ivo Gundulić, Jurak Križanić, knjige raznih teoloških pisaca i druge.
    Ovom prilikom bih postavio pitanje starih i retkih knjiga lužičkih Srba, Srba luteranske, rimokatoličke i pravoslavne vere. Nedavno je u Institutu za savremenu istoriju boravio gospodin Živović, Srbin adventističke vere iz Nemačke, koji mi je skrenuo pažnju na problem starih i retkih knjiga lužičkih Srba.
    Dakle, vezano za moj amandman sugerišem da se stare knjige pokušaju vratiti restitucijom, a one koje su u posedu, vlasništvu drugih država, da se štite i da se javnost upozna bar sa njihovim srpskim poreklom. Hvala.