Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče člana 4. stav 2. ovde je definisano da proizvođači kod se dodeljuje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Smatramo i mislimo da je ovaj rok predugačak, da on treba i može biti kraći, mi smo predložili amandmanom da on bude 20 dana.
Znate, ako neko odluči da se bavi proizvodnjom optičkih diskova ili njegovih delova, ako mu je potrebno 30 dana za dobijanje proizvođačkog koda, pa mu je potrebno da obezbedi prostoriju u kojoj će se obavljati proizvodnja, treba da se registruje, i onda sve to kad završi podnosi zahtev za dobijanje licence na koju opet čeka još dodatnih 15 dana, ne mislim da je to sveukupno izuzetno predugačko i zbog toga smo pokušali da ceo ovaj rok skratimo na neki način i zbog toga smo predložili da to bude 20 dana.
Vi ste ovde u obrazloženju naveli da je možda taj rok koji smo mi predložili prekratak jer da bi se dobio proizvođački kod treba i odobrenje Međunarodne federacije proizvođača fonograma u Londonu. Postavio bih jedno pitanje, da li oni imaju rok kada odgovaraju nama. Znači, kada mi podnesemo zahtev, ako oni odgovaraju u roku od pet dana, tri do pet dana, onda je apsolutno ovaj amandman prihvatljiv.
Eto ja postavljam pitanje ministru, koji je taj rok kada Međunarodna federacija odgovara nama, koliki je taj rok i u skladu sa tim rokom onda bi amandman bio i prihvatljiv.
Drugo pitanje za ministra, sećate se možda u raspravi u načelu govorio sam o problemu koji imaju uvoznici optičkih diskova, da su imali velike probleme koji su počeli sa radom 2007, 2008. godine. Kada su 2009. godine dobili od organizacije, sad ću samo ukratko, od organizacije PI dobili da plate naknadu za autorska prava, to je iznosilo 4 – 6% za CD i DVD. Godine 2010. dobijaju isto to potraživanje da plate naknadu, ali ne od organizacije PI nego od organizacije OFPS i oni takođe traže naknadu. S tim što oni traže i retroaktivno za 2008. godinu i 2009. godinu i 2010. godinu i isporučuju fakturu, reći ću vam samo za jednu firmu, gde su tražili za 2008. godinu i 2009. 11 miliona i prvi kvartal 2010. godine još dva miliona dinara, ukupno 13 miliona dinara i to traži da se plati u roku od tri dana. Jednostavno uvoznici ne znaju šta da rade, kome da plate. Pojavljuje se više organizacija koje traže apsolutno istu nadoknadu i uvoznici su u velikom problemu. Najgore je što se sve to dobija retroaktivno. Znači, ne mogu unapred da znaju po kojoj ceni treba da prodaju optičke diskove da bi njihov rad bio isplativ.
Na kraju treće pitanje bi bilo, zašto oni uopšte plaćaju naknadu za one diskove koji ne idu za snimanje muzike, filmova itd. Znači, nema zaštite autorskih prava, jednostavno ti diskovi idu, prodaju se na tenderima, prodaju se ministarstvima, firmama, bolnicama, vojsci, miliciji i ti diskovi se koriste za skladištenje materija, skladištenje podataka. Kakva tu autorska prava ima bilo ko da naplaćuje? Molimo bih ministra ako je u mogućnosti da odgovori na ova tri pitanja ili sada ili u pisanoj formi. Zahvaljujem.
