ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE, 12.07.2011.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite gospodine Žutiću.

Nikola Žutić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 8. stav 2. tražio sam da se posle reči: "staroslovenskom jeziku" dodaju i reči: "ćirilskom pismu", a posle "jezičkih redakcija" dodaju reči: "glagoljica i bosančica". U obrazloženju vladinom navedeno je da se amandman ne prihvata zato što su u Predlogu zakona već obuhvaćeni navodi iz amandmana. To nama nije jasno da li su, ali bitno je da u Predlogu zakona u ovom članu oni uopšte nisu istaknuti, ove dve redakcije srpskog jezika i srpskog pisma. U obrazloženju ovog amandmana naveo sam da ovaj zakonski predlog treba da obezbedi zaštitu srpske glagoljice i bosančice od neutemeljenog neistorijskog prisvajanja od nacije Hrvata u Hrvatskoj i Bošnjaka u BiH. Poznato je da je glagoljica već odavno prisvojena od Hrvata, iako je lingvista Belić pisao o glagoljici kao o srpskom dijalektu. Za ovu priliku sam doneo jednu retku i staru knjigu, to je "Dijalektološka karta srpskog jezika" od Belića, u kojoj on upravo ističe srpske dijalekte i naročito ističe kao srpski dijalekat istarsku i primorsku glagoljicu, odnosno čakavštinu. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
Reč ima gospođa Đerić. Izvolite.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dakle, poslanička grupa Nove Srbije je podnela amandman na član 9. stav 1. Mi smo predložili da se posle reči: "proglašava Narodna skupština" briše tačka i dodaju reči: "po pribavljenom mišljenju Narodne biblioteke Srbije".
Naime, taj prvi stav glasi: "staru i retku bibliotečku građu za kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašava Narodna skupština". Smatrali smo da ovim delom, da se pribavi mišljenje Narodne biblioteke Srbije, ne remetimo koncept zakona, naprotiv, činimo ga mnogo kvalitetnijim, jer smatramo da je prirodno da Narodna biblioteka Srbije, kao centralna nacionalna biblioteka i referentna institucija, kada je u pitanju bibliotečka delatnost u Srbiji, bude institucija čije će mišljenje Narodna skupština uvažiti prilikom proglašavanja konkretne bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Pre svega, to pribavljeno mišljenje će izneto u javnosti, izneto na ovaj način pred visokim Domom, osvetliti mnoge kulturne momenta i, da budem slobodna da kažem, vaspitno obrazno delovati, ne samo na ovu instituciju, nego i na građane Srbije koji treba da budu upoznati kroz rad ovog visokog Doma i njegovog usvajanja ovakvih
dokumenata i o tome šta je sadržaj tih dokumenata. Niko nije pozvaniji od Narodne biblioteke Republike Srbije da jedno takvo mišljenje da i ovaj dom obaveže o usvajanju takvog jednog dokumenta.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Imate reč gospodine Stojanoviću.
...
Srpska radikalna stranka

Filip Stojanović

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman u ime SRS na Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. U članu 9. stav 3. posle reči: "biblioteka Matice srpske" tačka se zamenjuje zapetom, a dodaju se reči: "a na teritoriji AP Kosova i Metohije Narodna i univerzitetska biblioteka KiM u Prištini". Naše biblioteke koje čuvaju staru i retku građu od koje su tri republičke, to su Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, Matica srpska u Novom Sadu i Narodna univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" u Prištini, sa sedištem u Beogradu, ali, njeni fondovi su ostali u Prištini. Meni je i dalje nejasno zašto ste iz ovog zakona izbacuje AP KiM.
Cilj ovog našeg amandmana je poboljšanje teksta ovog zakona. Republika Srbija ovakvom jezičkom dopunom štiti jedinstveni institucionalni kulturni prostor srpskog naroda na celoj teritoriji Republike Srbije. U ovom članu je veoma značajan deo ove celine i kriterijumi za procenu stare i retke bibliotečke građe, koji se po prvi put precizno propisuju ovim predlogom zakona.
Kosovska vlada, doduše, nadležno kosovsko ministarstvo za kulturu i omladinu, samozvane republike Kosovo, još 2003. godine pokušalo je da poturi dva nova zakona o bibliotečkoj delatnosti i arhivima, ali na vreme su reagovali naši državni organi, pre svega, Ministarstvo kulture Republike Srbije i cela naša stručna javnost, pa su zbog negativnih ocena, koje su dali svetski eksperti, ovi predlozi zakona povučeni iz procedure. Upravo smo imali sličnu situaciju na komitetu svetske baštine Unesko, ove godine u Parizu, kako je i sprečena krađa našeg identiteta. Zato mi je i neshvatljivo što niste prihvatili ovaj moj amandman. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pranim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pranim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pranim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Izvolite.

Nikola Žutić

Srpska radikalna stranka
Ovim amandmanom tražio sam da se u članu 30 dodaje novi stav 2. koji glasi – restituciju starih i retkih knjiga iz inostranstva vrši nadležni državni organ. U obrazloženju sam istakao da zbog drastičnoj smanjenja srpskog istorijskog prostora tokom 19. i 20. veka je neophodno da državni organi iz novog rastućeg inostranstva rade na povraćaju srpske stare i retke knjige u matičnu državu srpskog naroda. Pre svega, Republika Srbija treba da restituiše stare i retke knjige iz okupirane Republike Srpske Krajine, koja je, kao i sve nove države na prostoru bivše SFRJ, koje su nastale na temeljima nasilno razbijene Jugoslavije, koja je nastala na pravu naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, koje je izglasano sa preko 95% glasova
Ne treba zaboraviti da je Republika Srbija vraćala Republici Hrvatskoj razne srpske freske, umetnine Srpske pravoslavne crkve sa teritorije Republike Srpske Krajine, pa su čak vraćeni i konji lipicaneri, valjda pretpostavljajući novi uzurpatorski teritorijalni hrvatski poredak teritorijalnoj i duhovnoj jedinstvenosti srpskih pravoslavnih eparhija.
Srpski istorijski i etnički prostor ujedno je i kulturno-istorijski prostor rasprostiranja stare i retke knjige. To je prostor koji mora da kontrolišu kulturno-naučne institucije srpske države kao svoju neotuđivu materijalnu i nematerijalnu baštinu.
Podsetiću da su se Srbi kroz istoriju pojavljivali kao multikonfesionalna nacija, pa treba voditi računa i o staroj i retkoj knjizi Srba rimo-katolika, Srba islamske vere. Gospodin ministar je ovih dana bio u Vatikanu i otvorio izložbu fresaka, što je za svaku pohvalu. Međutim, zbog poboljšanja odnosa sa Vatikanom, trebalo bi zahtevati od Svete stolice da pomogne Srbiji kod zaštite stare i retke srpsko-katoličke knjige. U hrvatskom Papinskom zavodu Svetog Jeronima, koji je do 1971. godine nosio naziv Ilirski zavod Svetog Jeronima, što je kroz istorijsku retrospektivu označavalo srpski ili slavenski.
Treba insistirati kod Vatikana na činjenici da su stare rimokatoličke knjige sa prostora zapadnog Balkana i srpske knjige, srpskih autora, kakvi su bili, na primer, Isusovac - Ruđer Bošković, Đivo – Ivo Gundulić, Jurak Križanić, knjige raznih teoloških pisaca i druge.
Ovom prilikom bih postavio pitanje starih i retkih knjiga lužičkih Srba, Srba luteranske, rimokatoličke i pravoslavne vere. Nedavno je u Institutu za savremenu istoriju boravio gospodin Živović, Srbin adventističke vere iz Nemačke, koji mi je skrenuo pažnju na problem starih i retkih knjiga lužičkih Srba.
Dakle, vezano za moj amandman sugerišem da se stare knjige pokušaju vratiti restitucijom, a one koje su u posedu, vlasništvu drugih država, da se štite i da se javnost upozna bar sa njihovim srpskim poreklom. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na naslov iznad člana 34. i član 34. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Mojović.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 36. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Mojović.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Za reč se ne javlja niko.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 38. doda novi član 38a.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 40. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Stojanović.
Gospođo Stojanović, izvolite.

Svetlana Stojanović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Mi predlažemo da se u članu 49. stav 2. promeni i da glasi: "Stara i retka bibliotečka građa može se izneti iz zemlje u cilju promovisanja naše kulture i izlaganja na sajmovima i izložbama, ali se ne sme prodati ili otuđiti".
Moje kolege su govorile o ilegalnoj trgovini našom kulturnom baštinom. O tome ne znam mnogo, pa ne smem ni da govorim, ali bih vas podsetila na to kako ovaj zakon u članu 7. definiše staru i retku bibliotečku građu, da bih time obrazložila zašto smatram da se ona ne sme, ako se iznese iz zemlje, prodati ili otuđiti. Dakle, stara i bibliotečka građa, po slovu ovog zakona, su stare srpske knjige, rukopisne knjige na staroslovenskom, rusko-slovenskom u srpskoj upotrebi, slaveno-slovenskom i srpskom, objavljene do 1867. godine i štampane knjige na istim tim jezicima. Dalje, takođe po slovu ovog zakona, sve knjige na ovim jezicima nastale do 1800. godine smatraju se kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, one koje su nastale između 1801. i 1867. godine kulturnim dobrima od velikog značaja.
Smatram da u zakonu mora da stoji da se taj deo naše kulturne baštine ni po koju cenu ne sme otuđiti. Hvala.