Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, ja se iskreno nadam da ću vas možda navesti da se predomislite i prihvatite ovaj amandman koji se odnosi na član 27, odnosno amandman na član 8. koji uređuje član 27. stav 3, gde se na kraju teksta tačka zamenjuje zapetom i dodaju reči: "u skladu sa kriterijumima i standardima koje propisuje ministar".
Mi smo tražili da se ova promena dopuni promenom: "Na osnovu pribavljenog mišljenja Ministarstva zdravlja". Reč je o inkluziji. Amandman je odbijen sa obrazloženjem – Amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je u novom konceptu inkluzivnog obrazovanja prihvaćen socijalni model koji podrazumeva da se očuvaju kapaciteti deteta i učenika, da dete odnosno učenika treba podržati, podići njegove kapacitete i pronaći ono što dete može. Uključivanjem Ministarstva zdravlja stavio bi se akcenat na medicinski pristup koji se zasniva na pristupu lečenja i definisanjem onoga što dete odnosno učenik ne može i na ono što je problem.
Bojim se da, ako govorimo o praksi i inkluziji u praksi, upravo ono što ste dali u obrazloženju za odbijanje amandmana opovrgava ono što suština inkluzije jeste. Znači, mora se znati i sa medicinske strane, upravo sa te strane, šta dete može, šta ne može i koji pristup sa te strane možemo prosvetno-pedagoški zasnovati gradeći njegov socijalni odnos u socijalnoj sredini sa drugom decom. To je vrlo osetljiv pristup. Deca umeju biti vrlo surova kada su različita, deca umeju veoma teško da pate kada su različita a mi ovim pristupom želimo da ih naučimo jednakosti, solidarnosti i humanosti na delu i pristupu jedne drugačije vrste.
Do sada je to rešavano u prosveti na jedan drugi način. Sada se uvodi inkluzija. Ona je veoma težak zadatak. Ko nije u prosveti, neće to tako lako shvatiti, ali ko jeste u prosveti i ko je, sticajem nesretnih okolnosti, i roditelj deteta koje je predmet inkluzije, zna o čemu govorim. Dakle, nemoguće je, verujte mi na reč, moraćete to kasnije da menjate ili neko drugi da menja, ili ćete možda i vanzakonski to uraditi, ali, bilo bi dobro da u zakonu bude predviđeno da Ministarstvo zdravlja da svoje mišljenje u ovakvom slučaju, jer su to vrlo osetljive kategorije. To mišljenje nije obavezujuće, ali će ministru prosvete koji najčešće ne bude lekar nego bude odličan prosvetar, pomoći da upravo ove standarde i kriterijume precizira i da ih potpiše. Jer, onog momenta kada ih potpiše, on stoji iza toga i cela srpska prosveta stoji iza toga u svom praktičnom delovanju.
Zbog svega ovoga sam smatrala da bi vam ovo u ovom članu zakona bilo veoma važno. Inkluzija će biti još mnogo i dugo predmet analize prosvete, prosvetnih zakona, prosvetne prakse. To je jedan od najtežih koraka u koji smo ušli u prosveti, ali u prosveti se ništa ne može ni lako ni brzo menjati. U prosveti se najmanje može trgovati vremenom, jer vreme ne radi za nas, vreme teče nemilosrdno brzo i ništa nam ne vraća, ne daje nam reprizu ničeg, ne daje nam rezervu, nego nas tera da odmah, istog momenta budemo praktični i mudri.
Zbog toga smatram da ste ovaj amandman, gospodine ministre, mogli prihvatiti. Hvala.
