Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću dug poslodavaca na ime poreza i doprinosa prema državi danas su u Srbiji je 500 milijardi dinara. Da li ste imali taj podatak, kao član Vlade? Srpska radikalna stranka je danas kroz diskusiju zaista pokazala da je spremna, da se na zakon od svega nekoliko članova, da kažem ozbiljno spremi i da ponudimo bilo kakvu raspravu, a kakav je vaš politički stav prema tome to je sasvim nešto drugo.

Mislim, da je bilo dosta argumenata koji ukazuju na činjenicu da smo se zaista ozbiljno pozabavili ovim, ali ja sam vam sada rekao jednu brojku i ja vas kao predstavnika Vlade pitam, gde su ovom zakonu odgovori na činjenicu da se Srbiji duguje 500 milijardi dinara.

Ne sumnjam da ste vi čovek koji bi mogao u vrlo kratkom vremenskom periodu da se pripremi na ozbiljnu diskusiju po ovom pitanju, iako ovo nije vaš resor, ali od vas očekujem jednu političku, sa bilo kog drugog aspekta, da u ime Vlade vi nešto kažete vezano za ovo. Ako ne zbog ičeg drugog onda zbog razloga da vaš sektor trpi, zbog činjenice da danas neko Srbiji duguje 500 milijardi dinara. Od tih 500 milijardi dinara, gospodine Obradoviću, oko 400 milijardi se duguje iz preduzeća koja su u kriminalnoj privatizaciji privatizovana, a nakon toga ušla u stečaj. Sto ili

110 milijardi duguju oni koji pod ko zna kakvim uslovima posluju u Srbiji, dovijaju se da prežive i da eventualno pređu u narednu godinu i da posluju.

Zašto ovo kažem? Kažem ovo zbog činjenice da u vremenu u kome živimo, u ekonomskim prilikama u kojima jesmo, najbitnija i najvažnija stvar za ovu vladu jeste indeks potrošačkih cena, to je najbitnije i najvažnije da se bavimo time. Čak i oko toga treba da razgovaramo. Otkako se u Srbiji menjaju zakoni, odnosno, menja se indeks rasta cena na malo, indeksovih potrošačkih cena, u Skupštinu nije ušao ministar da nam kaže zašto smo prihvatili indeks potrošačkih cena. Svaki amandman koji se odbija SRS, gospodin Buha je rekao malopre, i ovo što predlažemo nije idealno, ali niko nam suštinski nije rekao zašto je to tako jer nam niko iz Vlade suštinski nije rekao ni zašto je prihvaćen indeks potrošačkih cena.

Gospodine ministre, indeks ovih potrošačkih cena je prihvaćen samo iz jednog razloga, zato što je to standard EU. Postoji nešto što se zove metodologija harmonizovanog indeksa cena i to je društvo gde biste vi da nas uvedete, on se primenjuje tamo i hajde sada da se primenjuje i u Srbiji. Čula žaba da se konji kuju, pa će i ona. Da li je to nešto što je realno? Da li je to nešto što će Srbiju u statističkom ili kontekstu indeksa, da vrati ili da drži u realnosti. To u Vladi nikoga ne interesuje. To Vladu interesuje onako i onoliko, koliko će kroz statistiku bolje i lakše da se stvara imaginarna stvarnost.

Gospodin Krasić je malopre lepo rekao, indeks rasta cena na malo bi možda mogao da bude prihvatljiviji indeks nego indeks koga se mi držimo, koji je ustvari svima nama kroz opredeljenje Vlada nametnula. Zašto? Zato gospodine Obradoviću, zato što je i gospodin Krasić malopre rekao, zato što u tom indeksu je obuhvaćen veći broj cena koje su pod kontrolom države. Zašto je to važno? To je važno zato što su u najvećoj meri inflaciju u prethodnom periodu generisali i definisali upravo cene proizvoda koje kontroliše država. Ali država uživa da živi u fikciji. Zaobilaženje stvarnosti za državu je lakše i bilo bi vrlo lepo, imam jedan savet vama u ime SRS, nemojte da prihvatate te kompromise, da sedite u sali Skupštine kada treba da sedne gospodin Cvetković.

Ministarstvo finansija se danas u Srbiji bavi prihodima, primanjima, rashodima i izdacima. Bilo bi vrlo lepo, ako ni zbog čega drugog da nam prenese atmosferu iz Vlade. Oni su tamo u slavlju, kaže da su za tri meseca uradili ono što niste stigli za tri godine. Rezultati su epohalni, standard građana je podignut i da ne nabrajam šta su sve dalje ti rezultati i bilo bi lepo da tu atmosferu slavlja i euforije prenese u ovaj parlament. Da nas nauči i da nam pokaže gde da prepoznamo tu stvarnost kakvu on servira kroz drugi Dnevnik ili neke druge informativne emisije. Pitam bilo koga danas u Skupštini da kaže, gde su u ovom zakoni, odgovori na surovu stvarnost koju sam kroz brojeve identifikovao na početku diskusije.

Čime ćemo se ministre obračunati sa, ne zamerite na izrazu sa bitangama koje ne plaćaju poreze i doprinose, a sede sa ministrima i predsednicima Vlade na forumima. Kako? Evo, recite mi vi u ime Vlade. Ništa vam ne stavljam na teret, za svu promašenost ovog zakona, vama kao resornom ministru, niti damama do vas jer oni su tehnički urečile političku volju i opredeljenje onih koji u ime Vlade donose političke odluke.

Pitam vas – gde su ovde odgovori na te probleme? Čak i ono što ovde može da se prepozna kao ozbiljan i realan problem i zakon bi možda trebao da reši, Vlada nije htela da prihvati, a kroz amandmane je predložila gospođa Dimitrijević, nešto što rešava život, nešto o čemu su brujali i mediji i novine i svi ostali. Vlada je pokazala u jednom trenutku, kad je shvatila da bi mogla medijski da se pokaže prilika da ućari neki poen, da će Vlada to da reši. Kako su to rešili? Čitali smo izjave ministara koji su nadležni za to. Kako ćete da rešite, a taj amandman niste prihvatili? Zašto? U čemu je tu problem?

Kad ćemo konačno da čujemo nekog predstavnika Vlade da kaže evo, ljudi, mi smo spremni, pokazujemo političku hrabrost da se suočimo sa tim i tim problemom. Nakon ovog zakon u roku od 60 dana oni koji najviše na ime poreza i doprinosa Srbiji duguju, a istovremeno nisu najveći poreski obveznici, izmiriće trećinu svojih obaveza prema budžetu Republike Srbije direktno, indirektno prema građanima. Od svega toga biste i vi, u sferi obrazovanja, zaista imali koristi. Zbog svega toga biste neku od svojih nadležnosti, koju ste dužni da pružite u ime države, mogli da sprovedete i da obavite. Ovako ne možete.

Ko je to danas privilegovan u državi i zašto? To su odgovori koji treba da nam se daju ovde. To je priča o kojoj treba da pričamo. Da li je indeks ovakav ili onakav, to može da bude značajno u državi i društvu koje se uredi ili podigne na neki nivo od kog je Srbija, nažalost, posle deset godina aktuelne vlasti daleko, i što je poražavajuće sve je dalje i dalje. Sve je dalje i dalje. Mi ne možemo ni u jednom vašem aktu, vladinom aktu, da prepoznamo volju i politiku rešenost da se suočite sa problemima. Pričamo o zakonu koji, opet, po diktatu EU treba da uđe u proceduru, dok nam život prolazi pored nas. To što se sliva u budžet sliva se i mi nekako krpimo, do izbora ćemo da izdržimo.

Jednostavno, ovo je za nas neozbiljno. Ne želimo da nipodaštavamo značaj i važnost bilo kog akta i bilo čiji rad i trud, koji su u ovo ugrađeni, napisani, implementirani, kako god hoćete. Ne možemo da prihvatimo činjenicu da raspravljamo o stvarima koje su uglavnom irelevantne za surovu stvarnost i da se u medijskim nastupima Vlada kiti ne znam ni ja čime sve, a da suštinski mi grcamo u problemu. Danas smo ponudili u kom god hoćete smislu raspravu. Šta je odgovor? Ništa. Kolege su rekle, bilo bi racionalno i praktično da povučete ovaj zakon. Ne znam da li to možete, da li to smete ili ne, sasvim je svejedno, ali i ako ne smete. Evo, gospodine ministre, u ime SRS ili prenesite vašem premijeru pozdrav i recite mu da konačno izvuče glavu iz peska, da zakuca na vrata stvarnosti u Srbiji. Ako nije sposoban da se bavi politikom i da rešava probleme u Srbiji da ide u političku penziju. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, kad će ko ići u političku penziju ne odlučuje opozicija, na sreću, odlučuju građani ove zemlje na izborima. Znate da će izbori biti redovni u aprilu sledeće godine, pripremite se dobro i dajte političke programe i ideje, pa ćete videti kako ćete tim političkim programima i idejama da prođete.        
Čisto da dam određene napomene kad je reč o poreskim dugovanjima. Prvo, nije tačno da privatni sektor najviše u Srbiji duguje za poreze i doprinose i to je jedna zlonamerna insinuacija koja se inputira vladajućoj većini, da neko možda zbog bliskosti sa vladajućom većinom ne plaća porez. To je, pre svega, netačno. Plod je neznanja, zle namere i najprizemnije demagogije, neka se građani opredele o čemu je tu reč. Činjenica je da su najveći poreski obveznici po neisplaćenim doprinosima za PIO i zdravstveno osiguranje i ostalih doprinosa državni sektor i to pogotovo ona
preduzeća koja ili nisu privatizovana, pa se nalaze u jako teškoj situaciji, ili su privatizovana, pa podržavljena zbog neuspelih privatizacija.
Država ovog trenutka može sve te ljude po vašem planu i programu da istera sa posla i da naplati poreze pod prinudom i može u Kruševcu "14. oktobar" ostane sutra bez radnika ako je to cilj neke političke stranke. Cilj države nije da uništi te velike privatne subjekte, već da ih očuva da prežive i da eventualno uđu u proces restrukturiranja, privatizacije i da mogu da učestvuju na tržišnoj utakmici.
Dakle, nije tačna izjava da su najveći poreski obveznici i da Poreska uprava ne radi svoj posao privatnici u ovoj zemlji. Poreska uprava radi svoj posao dobro. Pitajte privatnike kolika je kazna kad ne uplatite penzijske i zdravstvene doprinose na vreme i pitajte koliko je kazni naplaćeno zbog toga i kako su kazne propisane. Mislim da država ima dobru regulativu. U jednom siromašnom društvu nije prinuda nešto što je tako lako sprovesti da bi se neke obaveze prema državi i prema radnicima tako ostvarile. S druge strane, nije cilj države da uništi ni privredu niti sektor privređivanja. Cilj je da se tim ljudima pomogne.
Mogu da posmatram to na jedan drugačiji način. Mnogo je veće opterećenje činjenica da u Srbiji postoje ljudi koji ne plaćaju izvršene usluge ili isporučenu robu. Kad nekom prodam robu istog trenutka moram da platim PDV i taj PDV se plaća kad prodam uslugu, a sutra dan taj neko jednostavno ne plati potraživanje. Tu treba naći zakonsku regulativu da se pomogne privredi.
Kad je reč o ovom o čemu smo pričali, još jednom podvlačim, nije privatni sektor najveći obveznik za neisplaćene poreze i zarade, niti ko koristi neki svoj privilegovani položaj u društvu i državi, jer zakonska regulativa je vrlo jasna i precizna. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem. Milorad Buha ima reč, a možete i vi, ali najpre, imate obojica još 11 minuta, tako da gospodin Dragan Stevanović ima reč.

Mislim da bi korisno, za početak, bilo gospodinu da počne da sluša šta sam govorio i šta sam pričao. Verovatno ste bili odsutni, a kojim razlogom ne znam, možda je i opravdan, ali to vas ne amnestira odgovornosti da se izrekne neistina. Nisam rekao da su privatnici najveći dužnici ove države. Privatnik sam. Ne dugujem državi ništa. Rekao sam da su poslodavci, a kad kažem poslodavac mislim i na državu i na privatnike, i na preduzeće koje posle deset godina nisu u stanju da privatizuju. Obećali ste to još 2000. godine, da ćete rešiti do 2003. godine.

Vidite, gospodine Milivojeviću, čovek sam kome ne trebate apsolutno, ne dajem i ne uskraćujem pravo, nemate potrebu da pričate kakav je položaj privatnika. Dobro znam šta me je čekalo prvog ako ne izmirim svoje obaveze. Onda vas pitam, zašto mi ne raspravljamo o zakonima kojima ćemo unaprediti položaj privatnika kojima PDV naplatite danas, a račune kojima se ispostave ili koji se ispostave 7% koji se nikad ne naplate. Zašto o tome ne pričamo danas u Srbiji? Zato što je to odgovoran i ozbiljan posao i zato što to traži da se sedne i da se ozbiljno uzme u obzir sve, s jedne strane, a sa duge strane u elementarnom smislu traži konsenzus. Vas to ne interesuje. Vas to ne zanima i vi imate opredeljenje da vas to ne interesuje, pokazujete već godinama.

Vi ste rekli, nabrojali ste ljude koji duguju. Ti ljudi koji duguju je žrtva vašeg političkog koncepta, vi ste kreirali državnu politiku koju su oni trebali da posluju, to nisam radio ja. Mi smo se za eventualnu političku odgovornost platili, gospodine Milivojeviću, a vi ste na vlast došli obećavajući im kule i gradove. Da im

niste obećavali što ste obećavali, da li mislite da bi glasali? Ekonomski koncept koji smo mi zagovarali 1991. godine, vi danas niste uspostavili. Ko vam je branio deset godina? Ko je branio vama da sprovedete poštenu, kvalitetnu privatizaciju. SRS? Jel treba da prođemo kroz imena ko je sprovodio privatizaciju, ko su vam koalicioni partneri ili kolege?

Nemojte to da stavljate na teret SRS. Naša priča je danas bila potpuno ovde konstruktivna. Slažem se sa vama da su privatnici u problemu, ali hajde da im rešimo problem. Nećete. Nećete ili ne smete. Ali, privatnici koji danas nemaju i ne dotiču ih problemi. To su oni koji su za vašeg predsednika nepristojno bogati, ali istovremeno na ekonomskim forumima sede sa vašim predsednicima vlada, stranaka i ministrima. Ne verujem da mi drugačiji i ljudskiji odnos imamo prema tim ljudima, ali vi imate problem što ste politički uokvireni i ne smete da delujete. Takav je stav i interes vaše politike. Finansiraju vas, vašu politiku, ne vašu stranku. Odgovarate. Kad ste došli na vlast, privreda o kojoj govorite bila je zadužena 700 milijardi. Znate li koliko je danas zadužena? Zadužena je dve hiljade milijardi. Dve hiljade milijardi uz svo prijateljstvo sveta i vašu ekonomsku visprenost i pamet. Vi apsolutno posle 10 godina DOS-ovske vlasti nemate više nijedan argument da bilo kom drugom zamerite i kažete. Da ste sprovodili programe koje ste obećavali u predizbornim kampanjama, mi danas ne bi bili u blatu u kakvom jesmo.

Da vas podsetim za akcije i za radna mesta, ne moram da idem dalje, ali je vaša jedna priča bila do zatvaranja biračkih mesta, a posle zatvaranja biračkih mesta nastavlja se ista priča, priča po starom. Prema tome, vi ste politički izgubili svaki kredibilitet da delite lekcije, jer ste se za 10 godina pokazali apsolutno nesposobnim da bilo šta u ovoj državi promenite i okrenete na bolje. Da je sve zadržano na istom nivou kada su ekonomski pokazatelji u pitanju, mogli bismo možda i da razgovaramo. Sve ste upropastili, sve ste destruisali, zadužili ste državu, uskratili generacijama pravo da žive drugačije u odnosu na nas danas i zbog toga treba da snosite političku odgovornost. Obaveza SRS i Vojislava Šešelja je da to kaže, da to kaže javnosti, javnosti koja mora da izađe iz ljušture sna, hibernacije i fikcije u koju nas stavljate već 10 godina, dok je stvarnost nešto potpuno drugačije. Hvala.

Gospodin Milorad Buha, pa gospodin Srđan Milivojević.
Najpre Milorad Buha.

Za sve ovo treba nam malo analitike. Kada govorimo o dugu, moramo krajnje ozbiljno shvatiti, jer svaki dug je zao drug i o njemu u svakom segmentu moramo razgovarati, ali nemamo analizu, nemamo podatke o tome. Evo, ja sam poslanik 5-6 godina, nikada nisam dobio ovde bilo kakvu ozbiljnu analizu od bilo kog državnog organa, institucije, ministarstva ili Vlade, da kaže – ovaj deo duga ćemo sanirati na ovaj ili onaj način. Najveći dužnici su u oblasti privrede. Preko dve hiljade milijardi, odnosno 20 milijardi evra je dug privrede. Jedna polovina bankama, a sve ono ostalo međusobna dugovanja i dug države.
Postoje podaci koje možemo naći na vašim sajtovima, sajtovima Ministarstva finansija, Vlade itd. Ko u tom sektoru privrede najviše duguje? "Delta" najviše duguje. Sedamdesetak ili 80 milijardi sad je nešto bilo uplaćeno itd. Dalje, "Viktorija grup", "Invej", upravo monopolisti, upravo oni koji imaju najveće beneficije od ove vlasti. Ova vlast je učinila sve da im omogući kupovinu, da privatizuju preduzeća, dala im je najpovoljnije poslove, izlazila u susret u pogledu građevinskog zemljišta, gledala kroz prste itd. Oni najviše duguju.
Sledeća po obavezama koje ne izvršava je država, samo zato što nije naplatila. Ne možemo govoriti o uspešnosti Vlade ukoliko ne uspeva da naplati ono što joj pripada. Zašto ne uspeva? Ne uspeva zato što igra socijalnu ulogu, socijalnu majku i za sebe kaže da je proevropska i socijalna Vlada. Tako se ponaša prema sivoj zoni. Sivu zonu gotovo niko ne dira. Ni monopoliste niko ne dira. Zato imamo ovo što imamo. Dve - tri milijarde evra je obaveza države prema raznim subjektima.
Šta je najveći problem? Najveći problem su monopolisti. Dali ste im sve. Privatizovali su hotel, uzeli i ne vraćaju ono što pripada državi. Ne poštuju zakonske propise, ne poštuju vas koji ste im izašli u susret da naprave ta bogatstva. Otpuštaju radnike i rade šta hoće. Tu je suština problema oko kojeg se mi vrtimo. Šta je stav SRS? Napraviti pravu analizu i krenuti u rezove. Ne može se drugačije. Nas rezovi svakako čekaju. Evo, vidite Grčku. U Italiji se najavljuje, Španija itd. Mi smo već u toj fazi, samo što vi nećete da pogledate istini u oči. Istina u oči je jako crna, to vam mora biti jasno. Svi pokazatelji, koji god pogledate pokazatelj on je crn, jako crn. Lupiće vas to o glavu.
Bolje da gledamo u nekom vremenskom periodu da pravimo analize, da pravimo mere i da to na vreme probamo sanirati, jer bez prave sanacije sistema doći do stihije. Stihija ne treba ni vama, ni nama, ni opoziciji, ni poziciji. U stihiji su dozvoljene sve metode. Ako dođemo u takvo stanje, znate da ipak vlast odgovara za sve. Hvala vam.

Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je, ja nemam nijedan argument kada ovo govorim, sem istine. To je najjači argument. Istine radi, samo ću kazati da bi nešto što smo čuli u ovoj sali bilo savršeno, odlično i dobro za uspavljivanje birača, kada bi ti birači patili od amnezije ili kada bi patili od kokošijeg slepila, ali ja pamtim isto tako dobro kao i građani ove zemlje. Ja sam, na sreću, privatni preduzetnik od 1991. godine i bio sam to do 2007. godine, dok nisam postao narodni poslanik. Pamtim, takođe, kako se kretala skala mog uspeha, ali i kako se kretala skala naplate poreza u to vreme. Pogotovo znam kako je izgledalo to 1998. godine, kada je vladanje ovom zemljom, barem jednim delom preuzela jedna politička stranka, koja je do tada bila u opoziciji, a tada je ušla u vlast.

Jako dobro znam kada smo 21. januara 2001. godine preuzeli odgovornost za upravljanje ovom zemljom koliki smo zatekli budžetski deficit, koliki smo zatekli deficit u penzionom fondu, pa ako neko misli da sve to može besplatno, da se isplate te penzije, da se isplate svi ti doprinosi koji nisu plaćeni, da se podmiri ona definicija inflacije, da je to kao kad imate 100 dinara u džepu, pa vam država elegantno preko noći uzme 30 dinara, a vama ostane 70 dinara i nema potrebe da se bunite, a to nije rekao niko iz DS, to su rekli lideri jedne druge političke stranke, za koga se iskreno nadam da će doći ovde u salu da malo prodiskutujemo i na tu temu. Dakle, ne treba da vas podsećam da tada nije bilo penzija da se plati struja. Tada nije bilo ni struje, nije imalo šta da se plaća. Tada se struja na kašičicu dobijala po grupama.

Dakle, svestan sam situacije u kojoj se nalazi Srbija. Svestan sam ekonomske situacije u kojoj se nalazi zemlja, ne mora na to niko da mi ukazuje, ali sam i svestan napora i činjenja da se izbegne ekonomski slom države, da su mnogo bogatije države u vreme krize doživele ekonomski slom. Svestan sam činjenice da u vreme kad je kod njih bilo blagostanje i u celom svetu je vladalo blagostanje, a kod nas je bio opšti ekonomski kolaps zbog nesposobne politike koja se tada vodila. Razumem krizu kada je kriza svuda, pa je kriza i kod nas, ali ne razumem da svuda bude dobro, a da kriza bude samo kod nas, to nikako ne mogu razumem. To je onda nešto u politici i to u politici tog lokalnom regionalnog ili nekog drugog nivoa koja se tiče te države. Nemoguće je da svuda bude kriza a da kod nas ne bude kriza, kao što je nemoguće da svuda bude dobro a da samo kod nas bude kriza.

Smatram da će ova Vlada adekvatno odgovoriti krizi, da će naši koalicioni partneri zajedno s nama uspešno voditi ekonomski brod, da mi nećemo doživeti taj predviđeni ekonomski slom, koji se opoziciji priviđa od kada su izgubili parlamentarne izbore. Ekonomski slom se u ovoj zemlji najavljuje svaki put kad se neko javi za reč. Prvo ste govorili da će kurs evra otići na 110, pa ste onda govorili da će inflacija biti vrlo brzo trocifrena, pa ste najavljivali propast domaćih banaka, pa kad se sve to nije desilo onda iznalazite argumente koji ne odgovaraju činjenici.

Opet kažem, znači, najveći dužnik ovde u Srbiji je državni sektor a ne privatni sektor. Prihvatam svaku inicijativu da zajedno razgovaramo oko toga kako pomoći privredi. Prihvatam svaki zakonski predlog koji će moći da pomogne poboljšanju ekonomske situacije. Spreman sam da sednem s vama i privatno i politički i kako god hoćete i da razgovaramo o svim ekonomskim temama i svim ekonomskim problemima, ako ponudite rešenje. Ali, nisam čuo ponuđena rešenja. Čuo sam samo kritike i to sa pozicija demagogije, sa pozicije dodvoravanja biračima, sa pozicija konstatacija stanja, ali ni jedan predlog kako to stanje da se promeni. Zato takve predloge ne mogu da prihvatim. Mogu samo da prihvatim, ne da mi neko definiše probleme već da mi nađe rešenje za te probleme da, pre svega, pre nego što to uradi, pre nego što baci kamen ka meni i mojim stranačkim prijateljima i kolegama, kaže šta je uradio kada je imao priliku da donosi rešenja i da rešava probleme. Zahvaljujem.