Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

 Naš amandman se odnosi na ovaj član, o kome smo sigurno zadnjih 40 minuta raspravljali. Naš amandman se odnosi na stav 4, mada se ovaj stav 4, radi javnosti da kažem, odnosi na postupak u odlučivanju o izboru nastavnika verske nastave. Naš amandman je ovde samo korekcija redosleda, odnosno postupaka. Verovatno je ovde napravljena greška, jer ovde se kaže da za odlučivanje izbora nastavnika verske nastave direktor vrši uži izbor kandidata, a onda ih upućuje na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom. Kad dobiju rezultate psihofizičkih sposobnosti, onda se konsultuje i vidi se da li su ti kandidati na listi nastavnika verske nastave koju su dale tradicionalne crkve. U suštini naš amandman je bio da se predloži da se prvo utvrdi da li su na listi kandidata, što je logično, pa tek onda da idu na proveru psihofizičkih sposobnosti. Znači, to je suština našeg amandmana, da je redosled u ovom stavu bio pogrešan.
U odgovoru Vlade, sada smo i čuli, amandman se ne prihvata jer je prihvaćen amandman poslanika Mićunovića, kojim se ovaj stav 4. briše. Gledano tehnički, stvarno, razmatranje ovog amandmana je bespredmetno. Sada brisanje ovog stava 4. opet nas stavlja u jednu situaciju. Prvo, pitanje verske nastave, svima nama je jasno i rečeno je, je veoma osetljivo pitanje, pitanje koje sigurno treba na adekvatniji način razrešiti kroz naredne godine. Ovih 10 godina nije bio dovoljan period da se na pravi način to razreši. Uvažavam listu svih kandidata za nastavnike verske nastave svih tradicionalnih crkava kod nas, ali uvažavam i one nastavnike koji predaju druge predmete u tim školama, ali, na ovaj način, brisanjem ovog stava odjedanput u praksi biće situacija da oni imaju jednu proceduru izbora, a izbor nastavnika verske nastave drugu. Ministarstvo treba da nađe pravu meru i rešenje, jer brisanjem ovog stava nastaju neke druge neugodnosti u školama oko tog izbora, jer izbor kandidata za ta nastavnička mesta za versku nastavu je praktično drugačiji.
Sa druge strane, trebamo da uvažavamo, normalno, mišljenje svih tih tradicionalnih crkava. Tako da razmišljanje ministarstva treba da razreši ovaj praktični problem, da nema primedbi drugih nastavnika koji su isto završili neke druge fakultete, koji su slušali pedagogiju, koji su uložili trud da postanu nastavnici u srednjoj ili osnovnoj školi, isto veliki trud. Sa druge strane, ovaj deo osetljive verske nastave, koji treba da prenese neku tradiciju tih tradicionalnih crkava kod nas i da se uhoda na pravi način.
Samo je moj komentar, pošto je naš amandman praktično stvarno postao bespredmetan i priznajem da je obrazloženje u redu, ali da prihvatanje ovog amandmana stvara neke druge probleme koji će verovatno u praksi da se pojave i da ministarstvo nađe način da izbalansira i nađe pravo rešenje kako bi bile predupređene situacije koje mogu da nastanu zbog ovoga. Hvala.

Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Izvolite, gospođo Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 22. Predloga ovog zakona tražili smo da se stav koji glasi – ustanove mogu izvršiti i međusobno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme na odgovarajuće poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja manja od 20%, tražili smo da se ovaj stav briše.
Naravno, očekivali smo da amandman neće biti prihvaćen iz razloga što omogućava da se direktori dve osnove ili srednje škole, recimo, što bih ja rekla, pogode oko toga ko će iz jedne škole preći u drugu i obrnuto. I to, što predviđa ovaj zakon, bez ikakvog učešća školskih uprava. Mi smo tražili da se stav briše iz razloga što mislimo da se na taj način otvaraju mogućnosti za zloupotrebu, da direktori mogu da biraju ko će doći u njihovu školu, a ko neće, jer se isključuje učešće školskih uprava u svemu tome.
Pošto je ministar malopre dobio kompliment da je u svom mandatu već reformisao više zakona, iskoristila bih vreme koje mi je preostalo da pitam kada će se reformisati u ovom zakonu članovi koji se odnose na stručno usavršavanje nastavnika, na stručno, a ne na komunikacijske seminare i nešto drugo? Kada će se reformisati članovi koji se odnose na zaštitu nastavnog osoblja, profesora i nastavnika, a ne samo učenika? Kada će se reformisati članovi koji će regulisati, recimo, da prosvetni inspektori nadležni za škole ne budu zaposleni u lokalnim samoupravama, gde će, naravno, uvek odgovarati samo predsednicima opština, a onda je jasno da će raditi samo u interesu lokalne vlasti? Kada će se reformisati članovi koji će dovesti do toga da bude vraćeno dostojanstvo profesije profesora? Kada će se konačno mnogo više razgovarati o obrazovanju, a ne samo o disciplinskim postupcima, o bazama podataka i o drugim stvarima, koje mislim da su mnogo manje važne u odnosu na obrazovanje i vaspitanje učenika? Hvala.

Na član 23. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Dragoljub Mićunović.
Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 23.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč želi narodni poslanik Mileta Poskurica.

Mi smo hteli da pokažemo da niko ne treba zapravo u prosveti da radi džabe, uprkos niskim platama, jednako kao što smo govorili da neki probrani iz prosvete ne treba da dobijaju platu i po od prosečne veću, da bi radili dodatni posao u mnogo manjem obimu angažovanosti nego što će neki profesor možda morati gotovo celu školsku godinu da radi, dobivši šest časova više da radi po predmetu za koga škola ne može da obezbedi predavača po nekom drugom osnovu.

Zašto se ne bi moglo dogoditi da, recimo, već u oktobru neko mora da predaje psihologiju, a to je otprilike onaj kadar koji predaje i filozofiju? Možda je čovek imao dovoljno časova filozofije u nekoj gimnaziji, a sada mora da počne, da uzme knjigu i da sprema psihologiju šest časova za tri-četiri odeljenja, koliko već ima, zavisno od smera u gimnaziji. To će raditi cele godine, tako što se to neće smatrati prekovremenim radom.

Konačno, ja sam i u opštoj raspravi pitao da li to ta ključna reč "prekovremeni", taj opis znači besplatni rad? Da je meni neko tada odgovorio da nije besplatan, amandman bi mogao da povučem, već je bio napisan, jer se amandmani pišu pre početka rasprave. Ali, ako to implicira da će on raditi šest časova, skoro trećinu obaveznog fonda kao prekovremeni neplaćeni rad, onda smatramo da to nije logično. Ako već hoćemo da negujemo altruizam prema odnosu prema kolegama i školi,

neka to bar podelimo na dva nastavnika. Rečeno mi je – šta ako je to tako redak predmet, u odgovoru Vlade, pa imamo jednog nastavnika? Dobro, pa što ste ga stavili u množini?

U vašem predlogu ste stavili – nastavnicima tog predmeta. Što niste rekli nastavnicima, nastavnika ili jednostavno izbrisali ovu nesrećnu reč "prekovremenim radom"? Možda biste amandman prihvatili, da samo nemamo ovu apoziciju, ovu zavisnu reč "do kraja školske godine". Da sam predložio brisanje "i ovaj rad se ne smatra prekovremenim radom". Da smo to, recimo, možda biste prihvatili.

Što se nekom ne bi platilo ako radi dodatno? Što on da sprema jedan novi predmet, ili možda čak i taj isti, da ga radi za šest časova nedeljno više? Onaj šest puta dođe za godinu dana u Beograd i da uzme platu od 50-60 hiljada. Nije to u redu i to smo hteli da sprečimo, tu vrstu nepravde prema prosvetnim radnicima. Imaju prosvetni radnici mnogo mana, to je sasvim jasno, ali nešto na šta se često udara je upravo ono na šta i ne mora da se udari, jer to nisu veliki izdaci, jer će to konačno biti iskazano nekakvim radom. Ovo nije organizovanje ekskurzije, ovo nije posredovanje u izboru kompanije da vodi decu na vannastavne oblike, gde će da se svi utale oko dnevnica, ovoga ili onoga. Ovo nije prizivanje sponzora i dužništva prema sponzoru, ovo je očigledno konkretan rad, pa ako je već tako, eto da ostanemo na tragu vaše ideje. Rekli smo ako ima bar dva nastavnika, pa po tri časa.

Otprilike, možda je moglo i drugačije, možda je moglo na Odboru da ste pažljivo čitali, kao amandman Odbora da se izmeni i da se, recimo, neko ko će možda biti u prilici da mora da ima 16 časova nedeljno više. To je svaki dan po čas više, nije malo, da mu to bude i plaćeno i ko zna već kako. Očekujem, naravno, ispravite me ako to ne smatra se prekovremenim nego da će to biti čoveku plaćeno, onda nemam ništa protiv, onda nema smisla ni amandman. Zahvaljujem.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marija Bugarčić, Nebojša Ranđelović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Pavel Marčok.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman, sa ispravkom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Gospođa Donka Banović ima reč.

Amandman se odnosi na stav 1. Inače, ovaj član je u okviru Glave – Prelazne i završne odredbe, gde stoji da će ministar doneti podzakonske akte u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim onda kada je izuzetak. Nama se učinilo da je  ovaj rok od tri godine isuviše dug i da je to prilično komotno ponašanje ovog ministarstva, tim pre što se iz ovih izmena i dopuna ne vidi da tu ima još mnogo nekih podzakonskih akata koji bi proizašli iz ovih izmena i dopuna.
Vi niste prihvatili amandman, a mi predlažemo rok od godinu dana da se izrade ova nova podzakonska akta. Ono što me je začudilo je objašnjenje, gde vi tvrdite da se ovaj rok od tri godine veže za zakon koji smo usvojili 2009. godine, čije izmene sada radimo. Reči "ovaj zakon se odnosi na zakon koji se menja". Mogli ste vi da navedete to, počevši od 2009. godine, međutim, kako ovde piše izgleda da vi sebi
dajete rok od tri godine da napravite podzakonska akta koja su vezana za ove izmene i dopune. To je zaista neprihvatljivo, ako po hitnom postupku donosimo ovaj zakon koji će stupiti na snagu osam dana od objavljivanja, a očekujemo da se primenjuje od početka nove školske godine, onda sve ove izmene koje će zahtevati podzakonske akte, neće moći da se primenjuju u školama ukoliko vi ne odradite podzakonska akta. Onda ništa niste uradili, jer škole neće znati kako da primenjuju ove izmene i dopune. Hvala.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 31.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Gospođa Vojić-Marković ima reč.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 31. glasi ovako: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a odredba člana 5. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine". Ta odredba člana 5. se odnosi na Nacionalni prosvetni savet i na Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Nama je bila ideja da mi rad ova dva saveta vežemo, ne sa kalendarskom nego sa školskom godinom. Poznato je da školska godina počinje 1. septembra. Na kraju krajeva, vi ste mi to isto obrazloženje dali kada sam pitala zašto se ovako hitno menja zakon u ovom kratkom intervalu. Rekli ste – počinje školska godina 1. septembra. Bilo bi sasvim logično da i ova dva saveta, koja i te kako imaju veliki uticaj na rad u prosveti i veliki značaj za ovu oblast, počnu da rade kada i škole.
Ono što ste vi meni obrazložili zbog čega ne prihvatate naš amandman, zapravo je bilo jasno i nama da se to ne može izvesti zbog toga što nema novca, što se planira na drugi način i što se sve vezuje za sredstva u budžetu početkom sledeće godine. Praktično, sledećim budžetom će se urediti da se za ova dva saveta novčane prinadležnosti, o kojima je govorio gospodin Poskurica, definišu i mogu izvesti tako da budu ti ljudi plaćeni.
Mislimo da nije u redu što niste uradili rebalans budžeta. Ovo je jedna od prilika da to što ste tada propustili nadoknadite i da, gospodine ministre, u procesu koji je vrlo važan, a to je vođenje prosvete, na svojoj strani imate i jedan i drugi savet, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalni prosvetni savet, naročito Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, koji je i te kako veliku ulogu imao ovih dana kada su poništene one mature u srednjim stručnim školama koje su na vrlo čudan način poništene i ponovo izvedene i rezultati pokazali nešto sasvim drugo u odnosu na ono što je bilo pre nekoliko dana.
Sve to zajedno pokazuje da ovi ljudi imaju veliku ulogu i da treba njihov rad da se plati od 1. septembra.