Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Gospodine ministre, izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite na kraju da kažem nekoliko završnih reči vezano za izmene i dopune ovog zakona i rešenja koja su pred vama. Pre svega, želeo bih svima vama da se zahvalim na učešću u ovoj raspravi, predlagačima amandmana na trudu vezano za izradu tih amandmana. Želim da vas obavestim o sledećem.

Svesno sam se odlučio da vam ovo kažem na kraju današnjeg zasedanja. Da sam rekao na početku, onda bi pričali o tome šta je Vlada usvojila, a ovako je svako imao priliku da iskaže stav povodom svog amandmana. Mi u Vladi smo u odnosu na to zauzeli stav i juče na Odboru.

Vlada Republike Srbije, u odnosu na 57 amandmana narodnih poslanika, usvojila je 11, na samom Odboru smo usvojili još dva i Odbor je, na predlog Ministarstva za prosvetu i nauku, usvojio sedam amandmana. Znači, ukupno je usvojeno 19 amandmana. Mi smo ovim izmenama želeli da poboljšamo tekst Predloga zakona, da još preciznije odredimo pravne norme i povećamo nivo zaštite učenika.

Ono što smo kroz prihvaćene amandmane odredili su rešenja koja se odnose na norme za uređivanje zaštite podataka o ličnosti u informativnom sistemu podataka, odredbe vezane za učenike, za zaposlene, sastav školskog odbora i ostvarivanje prava na naknadu članovima saveta, o čemu je bilo reči i kroz izlaganje povodom amandmana.

Znači, pet amandmana: zaštita podataka o ličnostima, jedinstvenom informacionom sistemu prosvete, registrima koje vodi Ministarstvo, pet amandmana se odnosi na to i preciznije je definisano koji se podaci o učenicima unose u evidencije, podaci o nagradama i pohvalama učenika tokom obrazovanja. Precizirana je norma u vezi prikupljanja podataka o zaposlenima. Kod određivanja svrhe i obrade podataka istaknut je vaspitni aspekt obrazovanja, definisan krajnji rok u kome se moraju ažurirati podaci u evidenciji, 30 dana od dana nastanka promene. Zadržan je stav 5. člana 125. zakona, da će Ministarstvo, na zahtev lica koje ima pravni interes, izdati izvod iz registra.

Kada je reč o pravima učenika, dva amandmana se odnose na ovu oblast.

U vaspitno-disciplinskom postupku učenik uz prisustvo roditelja ili staratelja i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i mogu a ne moraju dati pismenu izjavu. Skraćeni rok za pokretanje postupka na 30 dana i određeno lice koje pokreće postupak, reč je o direktoru. Kod utvrđivanja zaključne ocene Vlade, uzimaju se u obzir i efekti izrečenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera. Izdvojen je rok, kada je reč o zaposlenim, izdvojen je rok za disciplinski postupak protiv zaposlenog za povredu zabrane, to su članovi 44. do 46. Zakona, dve godine od učinjene povrede.

Kada je reč o sastavu školskih odbora, uskladili su odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, to su amandmani na Odboru. Usvojili smo dva amandmana – brisanje dela norme koja se odnosi na prava ministra prosvete i nauke da uređuje zaštitu podataka, materiju uređuje i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, regulisanje i način čuvanja podataka u registrima u pisanom i elektronskom obliku.

Kada je reč o pravima učenika, preciznije je definisan rok u kom treba da se pravdaju izostanci učenika osam dana, kao što je i u rešenju Zakona o osnovnoj školi. Zadržano je pravo učeničkog parlamenta da daje mišljenje i predloge stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o izboru učenika.

Kada je reč o zaposlenim, Odbor je doneo jedan amandman. To je pravo ustanove od posebnog interesa, ovo moram naglasiti, za Republiku Srbiju da prime u radni odnos nastavnika i asistenta odgovarajuće visoko-školske ustanove ili zaposlenog u naučnom institutu sa odgovarajućim zvanjem na određeno vreme, najviše 30% radnog vremena za školsku godinu, uz saglasnost ministra.

Kada je reč o pravu na naknadu za rad članovima saveta, Odbor je usvojio dva amandmana, da će nadležni odbor Skupštine Srbije odrediti naknadu članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, a članovi Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih da ostvaruju to pravo počev od 1. januara 2012. godine, jer sredstva za rad za ovu namenu nisu planirana budžetom. To je ujedno odgovor na pitanje koleginice Vojić-Marković, zato što je naš budžet programski, pa nismo mogli planirati, odnosno za ovu godinu nije planirano, što ne znači da oni ne rade. Naprotiv, savet radi, ali radi to bez nadoknade, što ipak pokazuje i odnos tih ljudi prema poslu.

Inače, kada Narodna skupština odredi visinu nadoknade članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, to će i Vladi poslužiti kao osnov za donošenje odluke vezane za članove Saveta za srednje i stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Kada je reč o zaposlenima, usvojen je još jedan amandman. Kolega Jon Magda je povukao amandman na član 25. Predloga zakona. Na isti član Odbor je usvojio amandman sa ispravkom narodnog poslanika Pavela Marčoka. Izdvojen je rok za disciplinski postupak protiv zaposlenog za povredu zabrane, pomenuo sam članove od 44. do 46. dve godine od učinjene povrede i zadržano je rešenje da … teče ako se disciplinski postupak ne može pokrenuti ni voditi zbog odsustva zaposlenih iz drugih opravdanih razloga, da bi sprečili određene praznine.

Na sednici Odbora je takođe prihvaćen amandman da u postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola utvrdi potrebu za dodatnom finansijskom podrškom i ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, škola će uputiti pismeni zahtev osnivaču po pribavljenom mišljenju interesne komisije. Prethodno

rešenje je bilo da ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva upućuje pismeni zahtev lekaru nadležnog doma zdravlja za procenu potreba za pružanje dodatne obrazovne zdravstveno-socijalne podrške, koju utvrđuje interesna komisija.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo, kao što i sami vidite, prihvatili dosta amandmana i po našem mišljenju unapredili smo sadržaj zakona izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Na kraju, samo odgovor na dva pitanja. Vezano za pitanje koleginice Donke Banović, neće biti rok tri godine od usvajanja ovog zakona, nego tri godine od 31. septembra 2009. godine. To je primedba koju su nam stavili u zakonodavstvu. Tri godine od tada, a ne od usvajanja ovog zakona. Inače, od 41 predviđenog podzakonskog akta do sada smo usvojili 35 podzakonskih akata i logično je da ćemo i ovih šest. Očekujemo da ćemo tokom jeseni usvojiti još tri zakona, pa će biti potrebe da se usvoji još podzakonskih akata. Inače smo u protekle tri godine usvojili oko 120 podzakonskih akata.

Na pitanje koleginice Radice Jocić, o prosveti ćemo razgovarati i tokom jeseni, ne samo a pro po izmena i dopuna određenih zakona, nego i kada budemo razgovarali i o drugih zakonima iz oblasti obrazovanja, onda ćemo razgovarati i o obrazovanju načelno, a i o onim temama koje budu sadržaj predviđenih zakona. Nadam se do kraja godine, bar ćemo mi nastojati, time ću završiti, potrudićemo se da makar Odboru za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije, ako ne i celom parlamentu, predočimo sadržaj Strategije obrazovanja Republike Srbije, pa da razgovaramo i o tom dokumentu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 6. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pored predstavnika predlagača mr Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, dr Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i energetike i prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete i nauke, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i: Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Nataša Kovačević, pomoćnik ministra finansija i Svetlana Kuzmanović, rukovodilac Grupe za doprinose u Ministarstvu finansija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lidija Dimitrijević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović,Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Meho Omerović, Milorad Buha, Zoran Krasić, Vladan Jeremić i Dragan Stevanović.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Lidija Dimitrijević, grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Najpre narodni poslanik gospođa Lidija Dimitrijević.

Hvala, gospođo predsedniče.

Mi smo u dosadašnjem delu sednice imali kvalitetnu raspravu sa ministrom prosvete. Ne mogu da krimi njega što će on biti naš sagovornik u budućem razgovoru, ali mislim da rasprava neće sadržati kvalitet kakav je bio u prethodnom delu, jer ipak je na ovu raspravu trebalo da dođe predsednik Vlade, koji je istovremeno ministar finansija, ili bar kako je potpisano ovde u Predlogu zakona koji smo dobili njegov potpredsednik Božidar Đelić. Međutim, rasprava će teći tako kako teče.

Sada želim da istaknem da smatram dobrim kada na neki predlog zakona amandmane u istovetnom tekstu podnesu poslanički klub SRS i narodni poslanici vladajuće koalicije. Dešavalo se da u takvim situacijama budu prihvaćeni amandmani kolega poslanika iz vladajuće koalicije, a naši budu odbijeni uz obrazloženje da je već prihvaćen isti takav, ali iz drugog poslaničkog kluba. To su neke situacije u kojima ne možemo baš da budemo nezadovoljni.

Međutim, sada je odbijen i naš amandman i amandman kolege Meha Omerović, inače predsednika skupštinskog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Svi mi koje interesuje socijalna politika jasno sagledavamo kakva je realnost u Srbiji. Međutim, mnogi zakoni koji se usvajaju u takvom obliku u kome ne da poboljšavaju, niti održavaju stanje onakvim kakvo je trenutno, već ga pogoršavaju. Upravo to čini se ovim predlogom zakona i odbijanjem amandmana na njegov član 4, koji je kao što rekoh podnet i od strane opozicionih poslanika i poslanika koji su pripadnici stranaka koje vrše vlast.

Želim da podsetim i žao mi je što kolega nije, da je i u raspravi u načelu gospodin Milisav Petronijević, takođe pripadnik stranke koja trenutno vrši vlast u Srbiji, izneo stav vrlo sličan, skoro identičan, stavu SRS i da sam ja i tada rekla da posle izgovorene reči očekujem i konkretnu podršku, što znači da se u danu za glasanje glasa za amandman SRS na član 4.

Mislim da nije dovoljno da predstavnici vlasti identifikuju problem i iznesu ga javnosti. Njihova odgovornost je da probleme koji su identifikovani rešavaju. Imali smo prilike da od Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, naravno putem medija, budemo obavešteni da je Vlada na svojoj sednici odlučila da država pokrije dug onim vlasnicama radnji koje su koristile porodiljsko odsustvo i koje su dobile zahtev od poreske uprave Ministarstva finansija da retroaktivno podmire svoje obaveze. Takođe, da je Vlada usvojila zaključak da majke preduzetnici koje ubuduće odlaze na porodiljsko odsustvo a vođenje radnji su poverile ovlašćenom poslovođi, moraju da plaćaju doprinose po dva osnova, kako traži poreska uprava.

Takođe smo imali prilike da čujemo da se oglasio i ministar rada i socijalne politike i rekao da će se ubuduće Zakon o doprinosima, koji je na snazi od 2004. godine, tumačiti tako da majke preduzetnici koje koriste porodiljsko bolovanje a delatnost obavljaju preko ovlašćenog poslovođe moraju da plaćaju veći iznos za doprinose. Problem je navodno u tome što su neke filijale poreske uprave godinama pogrešno tumačile zakon, pa su se različito plaćali doprinosi i pojedine su žene bile u povoljnijem položaju od drugih koje su imale veće izdatke.

Ministarstvo rada i socijalne politike je, prema rečima ministra nadležnog za to, predložilo amandman na ovakvu odluku. Međutim, odluka je ipak usvojena. Šta je sada urađeno? Vlada je odlučila da oslobodi duga one majke preduzetnike prema kojima se retroaktivno potražuju dugovanja i to je u redu. Međutim, buduće majke, nakon usvajanja ovog predloga zakona, moraće da vrše plaćanje kada radnju povere ovlašćenom poslovođi kada odsustvuju da bi rađale decu.

Pre nego što pređem na to koliko je populaciona politika u Srbiji pogubna, želim da istaknem još jednu važnu stvar u vezi sa dilemom da li će radnju privremeno odjaviti u vreme kada majka preduzetnik odsustvuje zbog porodiljskog bolovanja, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva radi posebne nege deteta. Umesto majke, niko ne može da rodi dete i zato mora da odsustvuje zbog porodiljskog. Nakon toga, pravo da koristi odsustvo sa posla radi nege deteta ima i otac, pod uslovima koje je definisao Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, naravno, ako je otac zaposlen. Ali, tu sada padaju u vodu sve one priče o namerama da se vodi briga o zdravlju novorođenčadi, o aktivnoj podršci politici dojenja i drugim pričama koje stalno slušamo, a u praksi ih je, upravo zbog ovakvih stvari, nemoguće realizovati. Jedan od razloga su, na primer, odredbe ovog zakona koje je poslanički klub SRS predloži da budu brisane.

Ono što je jedan od najvažnijih preduslova za zdravlje dece i majke koja je rodila jeste prisustvo majke u prvoj godini života. Takođe, ne sme se smetnuti sa uma da su dobrim delom majke vlasnice radnji kao što su pekare, samostalne trgovinske radnje, prehrambene ili neke druge, u kojima je priroda posla takva da podrazumeva težak fizički rad i te majke sigurno nemaju kućne pomoćnice i dadilje koje će umesto njih čuvati njihovu decu i raditi kućne poslove. Mali je broj žena u Srbiji koje na takav način mogu da organizuju svoj život. To je jedan aspekt.

Drugi aspekt se odnosi na to kada bi majka preduzetnik privremeno odjavila radnju zbog porodiljskog i nege deteta, svi zaposleni u toj radnji bi morali da ostanu bez posla ili da bar privremeno budu nezaposleni dok se majka ne vrati sa

čuvanja svog deteta. Šta je sada za ovu državu prihvatljivije? Da radnja nastavi da radi preko ovlašćenog poslovođe, da zaposleni rade, primaju zaradu, njima se uplaćuju doprinosi, majka čuva dete, ili da se radnja zatvori? Šta je interes države u ovakvoj situaciji?

Ja sam i u raspravi u načelu iznela podatke da je pad nataliteta drastičan, da su podaci Ministarstva rada i socijalne politike da je u 2008. godini rođeno 30 hiljada beba manje nego što je potrebno za prostu reproduktivnu zamenu stanovništva, da je u Vojvodini stopa prirodnog priraštaja minus pet promila, da se stanovništvo ubraja u najstarije na planeti. U stalnom je porastu broj parova koji nemaju ni jedno dete i koji se leče od steriliteta. U poslednje vreme sve je više mladih devojaka obolelih od benignih oboljenja reproduktivnih organa.

U takvoj situaciji, država Srbija, umesto da pruža podršku ovim hrabrim ženama koje se i pored svega odluče da rode, država ih svojom politikom potpuno destimuliše. Mogu slobodno reći da pogubno deluje na njih, a dokaz za to o čemu govorim, tačnije jedan od dokaza je i predlog zakona o kome sada raspravljamo i njegov član 4. A pre tri godine, kada se ova vlada formirala, krstila se sama, bez kuma i sveštenika, u socijalno odgovornu Vladu. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tema oko majki, žena preduzetnika se već nekoliko meseci vrti po medijima i konačno imamo jedan pokušaj da predlagač zakona želi da ovo reguliše zakonom, samo što to, čini mi se, radi na dosta pogrešan način.

Zakone pišu političari, zakone pišu i stručni ljudi a zakone pišu i oni koji ne žele da prihvate svoju grešku, a nažalost, nemaju ni jedan jedini radni dan van posla koji su radili kao neki stručni saradnik ili savetnik u državnom organu, pa i ne znaju šta je život, ne znaju kako se zarađuje novac, ne znaju kako se pravi nova vrednost. Onda oni mogu ovakve zakone da pišu i može im se da ne žele da prihvate svoju grešku.

Poslanička grupa SNS tražila je svojim amandmanom da se sledeći deo teksta izbrišete. To je u članu 4. da lice koje je preduzetnik, koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa radi radi posebne nege deteta a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, da se oslobodi plaćanja poreza doprinosa na socijalno osiguranje.

Dobili smo jedno obrazloženje Vlade u kome se kaže – osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju delatnost i oporeziva dobit. To je tačno. Znači, lice koje nastavlja da obavlja delatnost preko drugog lica ostvaruje neki prihod i na osnovu tog prihoda plaća porez.

Kako za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa radi posebne nege deteta kada se obavljanje delatnosti nastavlja preko ovlašćenog poslovođe, lice koje je preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom naknadu zarade upravo po osnovu toga što mu pravo za naknadu za vreme navedenog odsustva pripada kao licu koje obavlja samostalnu delatnost, te stoga smatramo da nema osnova da se ovaj prihod izuzme od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, imajući u vidu da se navedena naknada smatra prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Ali, šta je sa bolovanjem? To ne postoji.

Da bi jedan preduzetnik ostvario neki prihod nemojte da poistovećujete fizičko lice koje je vlasnik neke samostalne trgovinske radnje ili uslužne radnje sa uslužnom radnjom, njegovim statusom preduzetnika. On ne može svoju zaradu da podigne sa tekućeg računa, osim ako ne uplati doprinose i poreze.

Tu je stvar čista. Znači, njegova samostalna trgovinska radnja, ili ugostiteljska radnja, ili šta god da bude, ostvaruje prihod koji ostaje njoj samoj, a ne vlasniku, odnosno fizičkom licu. Na osnovu toga plaća porez. Taj porez nema nikakve veze sa doprinosima.

Ovako, sa ovakvim načinom razmišljanja, možete samo da postignete sledeće stvari. Prvo, kao što je to već rečeno već u raspravi u načelu, možete da izazovete da se takve samostalne trgovinske radnje zatvaraju. Šta ste onda postigli? Em ste ostali bez radnika, em je preduzetnik stavio svoju firmicu, da kažemo tako, u stanje mirovanja i sada imate obavezu da mu isplaćujete sve one doprinose koje biste mu isplaćivali da je nastavio da radi, da je nastavio da ima radnike, da je nastavio da uplaćuje poreze, da je nastavio da uplaćuje doprinose za zaposlene i poreze za zaposlene. To vam je efekat.

Da li ste rešili problem? Možda jeste, ali na pogrešan način. Nema ušteda u budžetu. Imate samo još tri-četiri, pet ili šest radnika koji su ostali bez posla, po jednom preduzetniku. Nemojte da smatrate, nego počnite da učite šta je život.

Ili, šta ako je odsustvo iz nekog drugog razloga, bolesti preduzetnika - preneo je upravljačka prava na drugog i ta bolest traje duže od 30 dana, šta ćete onda? Onda morate da mu uplatite sve po onome što mu sleduje. Ne, vama je cilj, znači, uočili ste neku po vama anomaliju, po meni sasvim prirodnu stvar, da žena koja je rodila ima pravo na porodiljsko odsustvo i da bude oslobođena plaćanja doprinosa i da prima naknade iz budžeta Republike Srbije kao svaka druga žena koja je rodila dete, a u radnom je odnosu. U tome je vaš problem.

Ili, možete za posledicu da imate sledeće – da preduzetnik prenese svoja upravljačka prava na treće lice, a onda se zaposli kao običan radnik u svojoj radnji. Šta ćete onda? Preneo upravljačka prava, ovamo prima platu preko platnog spiska. Zakonom nije zabranjeno. Ostvariće opet ono pravo.

Zašto terate ljude da traže rupe u zakonu, da bi nekome, da izvinete, ćati u vašem ministarstvu, koji je rešio da istera nešto na silu, da bi dokazao da je u pravu, maltretira sada i Narodnu skupštinu, poslanike i javnost da bi isterao neki svoj hir? Bez ikakvog efekta, u smislu da će efekti biti pozitivni, već pravimo sebi sami bruku, da ne radimo u korist nataliteta, sami teramo svoje građane koji nam pune budžet, da traže rupe u zakonu da bi se zaštitili od takvih koji ne znaju šta je život i ne znaju kako se novac stvara i zarađuje.

Lepo je raditi u državnoj upravi. Svako jutro dođete na posao, radite ili ne radite, sve zavisi od vašeg šefa neposrednog, zavisi od vaše savesti i znate da ćete petog i 20. da dobijete platu. Ali da malo zamenite uloge, da se malo odreknete državnih jasli, da krenete nešto sami da uradite, da sami stvorite, da sami zaradite na zakonit način i videćete koja je to muka. Videćete kolika je to robija. Videćete koji su to problemi. Pa, kada vam upadne neka inspekcija, pa namerno obara cene, da bi pisali prijavu, pa radnike na pauzi juri zašto ne nose radne uniforme, pa vam se traži dlaka u jajetu da bi vam se napisala prijava.

Imate čak i situacije, da je osoba na bolovanju i da je prenela svoja ovlašćenja na drugo lice, ali se piše prijava zato što tu nije napravljena službena zabeleška u "APR", a u zakonu nigde ne piše da mora da bude. Onda vas neko natera da se žalite Ministarstvu. Naravno, Ministarstvo će podržati svog inspektora. Onda se ide na sud, pa dok dokaže da je ispravan, potrošiće i živce, i vreme, i novac i navući će druge inspekcije dok sve to radi.

Danas tako izgleda biti samostalni preduzetnik. Da ne pričamo o svim drugim stvarima kako izgleda, da se čak traže i za robu koja nije prehrambena, ako ga zaustavi saobraćajna policija, ne možeš u privatnom automobilu da prevoziš robu. On nema šta drugo, vozi "Zastavu" staru 15 godina, da bi nešto zaradio. Izađite iz tih vaših rashlađenih kancelarija i službenih automobila. Krenite malo, da vidite kako to izgleda. Onda možemo da pričamo da li ovo ima zakonskog osnova ili ne. Zakonski, vi ćete uvek da nađete osnovu. Ali, sa one druge strane, koliko je to štetno? Ne znam da li će ovakvi koji pišu ovakve izmene i dopune zakona, ikada moći da shvate. Zbog svega ovoga, SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune Zakona.

Narodni poslanik Zoran Krasić, ima reč.

Ovaj amandman koji je podnet na član 4. ima svoj prirodni nastavak i čini vezu sa članom 11. Ako mogu tako da kažem, tamo su podneti, sinhronizovano, amandmani. Član 22. i 58. Predloga zakona, odnosno teksta zakona ipak čine  jednu celinu.

Iskoristiću priliku da i o jednom i o drugom ispričam, pošto su ova tri podnosioca amandmana gotovo identične amandmane podneli i na član 4. i na član 11. Predloga zakona.

Da ne bih pokvario ono što je Lidija Dimitrijević malopre lepo objasnila, šta je osnovni problem ovde, samo mogu da dodam da mi nije jasno zašto se ovako menja? Nije mi jasno i zašto se precizno ovo nije utvrdilo, a da se poštuju neki principi koji važe, u šire posmatranoj poreskoj politici? Krenuo bih redom.

Tema jesu preduzetnici žene koje su na porodiljskom odsustvu, ili neguju dete itd. U članu 22. teksta zakona se kaže šta je osnovica doprinosa za preduzetnike. Iz toga se izvlači zaključak i kada je u pitanju žena. Prva dva tri stava, moram da kažem da su korektna. Nema nikakve zamerke.

Onda, iz vedra neba ulazi 4. stav. To je član 4. Predloga zakona o izmenama ovog Zakona. Potpuno je nepotrebno. On uopšte ne razgovara sa prethodnim stavovima. Zašto? Zato što se različita materija tretira.

Na početku moram da skrenem pažnju, vi ste dali definiciju preduzetnika u članu 6. zakona – preduzetnik je osiguranik, fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu i drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu kojim se plaća porez na dohodak građana na prihode o samostalnoj delatnosti. Plaća porez na dohodak građana po osnovu prihoda o samostalnoj delatnosti.

Sama registracija i sam status preduzetnika je vezan za fizičko lice i za njegove neke profesionalne, proizvodne i druge sposobnosti. Kod njega se mogu javiti zaposleni, ali kao pomoćna radna snaga. Preduzetnik kao pravno lice u pravnom prometu ne može da postoji bez fizičkog lica ne čije ime je to registrovano. Tu se stvara fuzija, imena i prezimena sa svojim sposobnostima, registracija i dobija status pravnog lica i kod njega mogu da rade ljudi koje on zapošljava. Da se shvati šta je to preduzetnik, kao što se ovde brkaju neki pojmovi.

Dalje, u istom članu tačka 21. se kaže – naknada zarade je naknada koja se ostvaruje kao pravo iz sredstava organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i naknada po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Polazište je naknada zarade.

Preduzetnik u pravno-tehničkom, suštinskom smislu, ne ostvaruje zaradu. Zarada se ostvaruje kao rezultat koliko košta njegova radna snaga kod poslodavaca. Preduzetnik nema poslodavca, on ostvaruje prihod. Ovde se koristi termin "naknada zarade" u članu 8. stav 1. tačka 4) i 5) i to se smešta kasnije, po nekoj logici, u članove 4. i 11. Predloga zakona. Ovde se "naknada zarade" više koristi kao terminološki pojam jer treba da se bukvalno rečeno prihvati pojmovnik iz ovog zakona. Termin "zarada" ne odgovara kada je u pitanju preduzetnik porodilja, ili kada je uopšte preduzetnik u pitanju. Ne odgovara, zato što ono što on ostvaruje jeste prihod. On prihod ostvaruje kod sebe, a onaj ko prima zaradu, on je ostvaruje kod poslodavca. Tu se sad pojavljuje neko pametan koji blokira ovo o čemu pričaju svi podnosioci amandmana. Valjda je dete željena pojava u Srbiji i treba da se stimuliše, jer ako bi se zadržala ovo logika onda Ministarstvo zdravlja džabe investira sredstva u veštačku oplodnju.

Podsećam vas na termin iz istog člana 6, 23 A: "Lice za koje su sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike Srbije," pa se tu kaže "fizičko lice koje u smislu zakona kojim se uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja i pod uslovima propisanim tim zakonom". Tu se navode neka lica i tu se, u stvari, otvara jedna tema. Koja je tema? Ova izmena ima jednu fundamentalnu nelogičnost. Jedno je obveznik, drugo je onaj ko je isplatilac, a treće je onaj ko obezbeđuje sredstva. Ko obezbeđuje sredstva porodilji koja je preduzetnik, za naknadu? Država je li tako? Preko koga se isplaćuju ta sredstva? Preko nje, preko preduzetnika? Zašto? Zašto ne isplati direktno država? Tako može naknada zarade, kako se definiše ovde, to bi pravilno trebalo da bude naknada za izgubljeni prihod po osnovu porodiljskog odsustva koju država isplaćuje. Da sad malo baratamo terminima. Zašto bi to bio prihod preduzetnika? Pa, ne rađa dete preduzetnik, nego žena, fizičko lice, majka. Je li tako? A vi ste ženu, majku, fizičko lice definisali kao preduzetnika ili ovo što bi Gordana Čomić – preduzetnicu. Onda nastupa ceo problem što ste materinstvo vezali za preduzetništvo. Zašto? Nepotrebno. Zato imate ovu situaciju sa članom 4. i članom 11.

U članu 11. kaže se ovako – država će to njoj da isplati, ženi, preduzetniku, na porodiljskom, preko njene preduzetničke radnje, a to čim dođe na račun preduzetničke radnje ulazi u sistem oporezive dobiti i prihoda. Zašto to uopšte i ulazi u to? Valjda je ona primila tu naknadu, kako vi kažete zarade, ne kao preduzetnik, nego kao majka. Primila je kao majka. Potpuno nepotrebno ste napravili komplikaciju jer je neko hteo da pametuje iz Poreske uprave sa terminima. Zašto bi isplata te naknade išla preko preduzetničke radnje? Nadležna državna ili paradržavna institucija neka uplati kao fizičkom licu. Jer ta uplata, saslušajte me, predstavlja prihod porodilji. Onda neka paradržavni organ plati poreze i doprinose, nemoj da opterećuje preduzetnika kao pravno lice koje vodi neki tamo čovek da se samo jednostavno radnja ne bi ugasila. I taj što vodi tu radnju treba da ima status u suštini, zaposlenog u toj firmi. Nepotrebno ste napravili problem. Apsolutno nepotrebno napravljen problem. Znači, država, paradržavni organ obezbeđuje sredstva za isplatu naknade porodilji koja ima ???

Znači, država je obezbedila sredstva. Po osnovu isplate, država treba da plati poreze i doprinose, a porodilji kao fizičkom licu, majci, ona je pre svega majka a njen status preduzetnika je nešto drugo. Isplati se lepo neto naknada i rešim problem i nije opterećen račun preduzetničke radnje. Za vreme dok prima porodiljsko, a preduzetnička radnja pokaže se uspešnom, to njeno sticanje, tamo nije po osnovu rada nego po osnovu toga što je vlasnik preduzetničke radnje i tu plaća poreze i druge obaveze. Vi ste to nepotrebno izbrkali i onda ste, verovatno se neko u Upravi prihoda

setio posle dve godine, hajde šibni ta rešenja pošto ne zastareva, čini mi se za pet godina, hajde da krenemo unazad da završimo neki posao.

Prosto mi je neprijatno, da li može neko da shvati da, žena preduzetnik sa nekom svojom radnjom, da ima dva zaposlena, da dok je porodilja, može da ostvari toliko enormnu dobit, enormnu korist koja neće biti na neki način registrovana i zabeležena od strane nadležnih državnih organa.

Tvrdim vam da je to nemoguće. Zašto je nemoguće? U našoj Srbiji, uspešnom poslu samo firme koje su utajile porez, firme koje rade po zakonu, plaćaju poreze, doprinose, struju, vodu, telefon, sve ostalo, neminovno su gubitaš i bez obzira na organizacioni oblik vlasnik kapital mora iz slamarice da izvuče pare da bi sanirao poslovanje.

To što nekome odgovara da priča o lepom stanju, o zakonitosti itd. to vežite mački o rep. Krenite od frizera, pa dođite do srednjeg preduzeća sa pedesetak do sto zaposlenih, pogledajte neka otvore dušu neka vam kažu. Pozitivno poslovanje, tzv. pozitivna nula je moguća samo ukoliko se vrši utaja poreza. Neki mogu da budu uspešni ukoliko se Mlađa otvori. Deset hiljada evra, Fond za razvoj, neka sredstva mnogo jeftinija nego bankarski krediti, 70 do 80 posto naše privrede nema svojih obrtnih sredstava i mora da se javlja bankama da bi obezbedili sredstva. Znate i sami kako čupaju uši bankari za kredite i kolika je kamata.

Ovde se pošlo od pretpostavke, neki činovnik, da ona će od države da dobije naknadu, što je rodila dete i što čuva dete i što treba da se neguje dete, ne daj bože ako je nešto bolesno. Ali njena radnja radi i dalje i ona nije odjavila radnju. Da je ona odjavila radnju, ona bi dokazala da je u socijalnom položaju da država treba da plaća. Ma država mora da plaća, ako mi svake godine imamo 30 do 40 hiljada ljudi koji više umre nego što se rodi. Ljudi molim vas, država mora da plaća, mora d stimuliše to, nema drugog izbora mora. Ako to mora da se stimuliše, pa nemojte ove žene koje drže samostalne trgovinske radnje i neke zanatske radnje ili bave se nekim poslom, nemojte da im zagorčavate život. Em treba da ide da pogleda tu radnju da je ne pokradu radnici, treba da neguje to dete, treba da rešava neke druge probleme.

Znači, postojeći propis ima rešenje za ove probleme, a ovde je neko, mislim da su ova dva člana glavna. Nije vam toliko glavan ni indeks rasta potrošačkih cena i ovo što ste ubacili za ove sveštenike, ne znam što ste uopšte upotrebili termin sveštenici kada je tu minimalna promena postojećeg zakona, stvarno je minimalna promena. Rekao bih gotovo interna stvar unutar svešteničkih redova, ne zaslužuje pažnju, ali je prvo stavljena. Zašto? Da se namestite na penal onima koji kažu, eto Srbija postaje religiozna država, finansiraju se sveštenici, njihovo socijalno. Pa što da ne finansiramo, ne znam zašto ne bismo finansirali?

Zašto bi to bilo zabranjeno? Ne vidim razloga zašto bi bilo zabranjeno. Kako rade druge države? Što su bogatije, još više su galantnije. Kod nas ima taj sindrom. Znate kako je u Srbiji? Kada krenu da napadaju Srbiju, ovi naši, oni krenu sa argumentacijom koju čak ne koristi ni Haški tribunal. Oni gore kreću nego Haški tribunal. Primer, ovog naučnika, koji je izmislio ova dva člana, pothitno treba izbaciti iz državne službe, jer njegov rigorozan pristup pravnim normama, kao gospođa Čomić, fizičar kad primenjuje pravne norme. To je katastrofa za državu. Ona se pozove na neki član tamo, piše nešto o nekom članu i ona od tog člana napravi slona, a ne komarca.

Tako imate u Upravi prihoda ili u ministarstvu jednoga čoveka koji je seo i pošao od principa – svaki prihod treba da se oporezuje, svaki prihod koji ima karakter ličnog prihoda treba da podrži plaćanje doprinosa, jer po tom osnovu postoji zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje za slučajeve i kraj. I to je njegov pristup. Ako uzmete samo taj pristup on je stvarno u pravu, ali je to pogrešan pristup. U tome se razlikuje političar i ćata.

Mora da se stimuliše rađanje dece, mora tim ženama da se omogući da reše taj problem. Dao sam vam jedno rešenje kako. Ako to fondovi isplaćuju tu naknadu neka je isplate ženi kao fizičkom licu. Ne mora da ide preko računa preduzetničke radnje. Zašto? Svi koji dobijaju naknade na isti način dobijaju naknadu. Zašto pravite zbrku? Ko obezbeđuje pare, ko vrši isplatu, ko prima? To su tri potpuno različita pojma. Ovde je samo zbog tehničkih stvari u nekim oblastima preduzeće ili preduzetnik posrednik, nešto što premoštava između države i fizičkog lica, građanina, bez obzira u kom statusu, koji pod određenim uslovima ostvaruje neka prava. Dakle, to je ta cela poenta. Očigledno kod vas ne postoji raspoloženje da se to reguliše.

Glavni argument u odbijanju ovog amandmana je znate koja reč – predlagač smatra, pa onda reč, zbog čega se odbijaju ova tri amandmana identična, predlagač smatra, njegovo veličanstvo Mirko Cvetković smatra. Sad očekujem da promenite neki zakon i da uvedete nova krivična dela strahopoštovanja. Svako podleže krivičnoj odgovornosti koji ne pokazuje dovoljnu dozu strahopoštovanja prema njegovom veličanstvu, jer to njegovo veličanstvo smatra. Kao oni u Hagu, ja imam togu, ja sam apsolutno nepogrešiv. Ne kvarim vaše evropsko vreme gospođo Đukić-Dejanović. Ostavite malo prostora za nas koji nismo za EU, da mi koristimo naše antievropsko vreme da ubeđujemo. Vidite kako nam dobro ide ovo ubeđivanje. Osamdeset posto neće da čuje za EU. S pravom.

Opet baratate podacima koji ne odgovaraju istini, a predlagač je Vlada, a ne pojedinac.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Izvolite gospodine Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, evo nam osmog zakona i osmi put pravimo amandmane. Vrlo smo uporni zbog toga što smatramo da iz formalnih i stvarnih razloga ne sme se raditi ovako kao što to radi predlagač ovog zakona, a i onih sedam zakona, u kojima se susrećemo sa indeksacijom. Počelo je sa Zakonom o budžetu, budžetskom sistemu, Zakona o akcizama, Zakona o zateznoj kamati, Zakona o doprinosima za obavezno osiguranje, o dobiti preduzeća i tako dalje, ne znam da li sam neki promašio.

Stav SRS u formalno pravnom smislu predlagali smo svaki put, jednim zakonom napraviti indeksaciju i time ste rešili u svim zakonima kojima se pojavljuje termin – indeks potrošačkih cena i razrešili ste dilemu. Nema potrebe da trošimo vreme. Mi sad trošimo vreme. Evo, mi smo sad dosadni i u svakom zakonu gde se pojavi indeks potrošačkih cena mi to menjamo, mi imamo ono što mi smatramo bitnim i validnim, a kasnije ću reći zašto, ukazujem vam, nemojte trošiti vreme, nema potrebe. Trošite vaše vreme, vi iz Ministarstva dolazite ovde, evo ministar je ovde, umesto sad da ide da radi bitne i vitalne za prosvetu on mora ostati ovde umesto da smo to regulisali jednim pravnim propisom. Ministre, da li je tako? Imate bitnijih i važnijih, validnijih stvari koje treba da rešite, ovde morate slušati i mene i predstavnika SRS i stalno vam ponavljaju jedno te isto.

U pravu smo. Da smo u pravu, jasno to možemo pokazati kroz druge propise gde ste bili dosledni. Samo zato što SRS predlaže, sad nećemo. Uvek je isto obrazloženje. Mi uvek u amandmanu kažemo šta mislimo. Ovo što vi predlažete, indeks potrošačkih cena, za nas je to i za vas, vi to kažete otvoreno, u ovom amandmanu, da je to statistički podatak, potrošačke cene. Za nas je to kategorija koja je manje validna, prevashodna statistički podatak. On je prometni podatak i održava određena pomeranja i određene odnose u prometu roba i usluga i cena i usluga i roba. S druge strane, to je trgovačka karakteristika tog pravnog pojma. Imate daleko validniji, ono što mi predlažemo, evo trudimo se ovo je osmi zakon, u našem predlaganju, da to bude referentna kamatna stopa NBS. Ni ona nije adekvatan podatak indeksacije povećanja vrednosti. Zašto i jedno i drugo nije toliko validno, ali je referentna stopa NBS daleko validnija. Zato što odražava više finansijskih i fiskalnih podataka, to smo ukazivali i širili smo tu priču oko toga šta znači referentna stopa NBS. Međutim, nažalost, to niste prihvatili.

Sa aspekta SRS ne prihvatljivo je menjanje ne samo ovog podatka koji se odnosi na indeksaciju nego i svih ostalih promena ovog zakona, zato što u praksi imamo ogromne probleme, a ukazivali smo vam na to, nemojte ići u kozmetičke promene, nepotrebne su. Napravite pravu analizu. Ministarstvo finansija mora izaći sa pravom analizom problema privrede. Privreda puni, građani pune, prihodi po tom osnovu i doprinosi po osnovu zarade nekih drugih davanja su nedostatni. U budžetu imamo manje sredstava, u fondovima imamo manje sredstava i mora se sa aspekta Vlade i Ministarstva finansija i drugih državnih institucija napraviti prava analiza.

Unija poslodavaca, Privredna komora, preduzetnici itd., traže, vape za smanjenjem poreza i doprinosa. Ne mogu istrpeti uslove u kojima rade i privređivaju. Prvo su nelikvidni, oni su prezaduženi, izloženi su ogromnoj konkurenciji, onemogućeni su da normalno posluju, privređuju, traže, vape itd. U sredstvima informisanja samo mogli dobiti informaciju da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja radi određene uporedne analize, prati šta se dešava u regionu, kakve su stope doprinosa i poreza u Evropi, u širem okruženju i traže izlazi iz ovako teškog stanja u kome se nalazi naša privreda. Zašto niste sačekali? Zašto niste uskladili te svoje okolnosti? Verovatno će Ministarstvo na Vladi ići, jer to je potreba, izloženi ste tome.

Ovde u ovoj Skupštini pre mesec i po dana bio je Parlament preduzeća i jedno fantastično dobro organizovano sastajanje svih jačih privrednih subjekata, malih preduzeća koje zapošljavaju preko 250 velikih preduzeća, preko 250 radnika sa ogromnim prihodima i ogromnom dobiti. Šta oni traže? Šta je prvi njihov uslov?

Smeta im doprinos, doprinos ovog trenutka su najviši u Evropi, dajte smanjite i dajte malo vazduha da možemo normalno da radimo i privređujemo. Zapošljavaćemo, daleko bolje ćemo privređivati, bićemo produktivniji, bićemo efikasniji, upumpaćemo u budžetski sistem daleko više sredstava, samo dajte mogućnosti da preživimo ova teška vremena. Unija poslodavaca evo već tri, četiri godine, Privredna komora, dajte smanjite i napravite jednu analizu. Međutim, ovu vlast to izgleda ne interesuje, samo daj, uzmi, otmi, inspekcija na teren, dajte samo da pokrijemo samo ono što nam je najneophodnije itd. Da pokrijemo deficit koji je iz godine u godinu sve veći i veći.

Kakva nam je praksa? Svega 26% privrednih subjekata redovno izmiruje poreske obaveze i obaveze u isplati doprinosa, svega 26%. Do 15 dana isplaćuje 15%, 11% do 30 dana i 48% preko 30 dana. Gledajte, ako kažemo za 48% privrednih subjekata da neuredno izmiruju preko 30 dana, ima i onih koji ne izmiruju više meseci, pa i više godina. Kada tome dodamo još sedamdesetak hiljada blokiranih preduzeća, pa još dodamo da je negde sredinom prošle godine bilo ukupno doprinosa i ako tome dodamo kamatu nekih 560 milijardi u toku ove godine, to će biti 700 milijardi dinara neuplaćenih doprinosa PIO i Fondu zdravstvenog osiguranja. Onda govorimo o stvarnoj suštinskoj brizi za ovu oblast i prosto čudi da Vlada nesagledava ove probleme privrede, građanstva, prevashodno radnika koji trebaju da za svoj rad dobiju zaradu, a na tu zaradu se isplaćuju porezi i doprinosi itd. Onda imamo jedan krug. Ako to stane, onda imamo probleme.

Fond PIO, znamo i sami, negde sa 45 i više posto se puni kroz dotacije iz budžeta. Ako samo napravimo malu analizu, samo ću dva tri podatka, pre tri – četiri godine, to je negde počelo 2007. godine sa 98 milijardi, a sada je to 230, a ove godine će biti daleko veći iznos. Rebalans budžeta koji morate napraviti, koji ste morali napraviti i sagledati ponovo kretanja u prihodima, rashodima itd. Evo, vidimo, analizu ste napravili pre dva dana. Vidimo da je punjenje budžeta negde sa 45% onoga što je planirano za šest meseci. To je malo. Očekuje nas opet letnji mesec i problemi itd. To će i dalje kulminirati. Možemo očekivati samo slabije punjenje budžeta u odnosu na ono što se planira. U takvim uslovima privreda ne može da radi, ona odlazi na crno tržište. Mi danas na crnom tržištu imamo preko 40% svih roba i usluga. Da li je u toj situaciji u ravnopravnoj utakmici onaj ko uredno izmiruje poreze i doprinose i onaj ko je na crnom tržištu? Da li su oni ravnopravni? Nisu ravnopravni. Zato je privreda ona koja živi, koja radi i koja redovno isplaćuje i kaže – dajte, pomozite.

Dozvolili ste monopolistima da rade šta hoće, da ne plaćaju, da su mezimčad države, dobijaju po osnovi garancija itd. određene benefite od strane države. Sa druge strane, omogućili ste ogromnom delu privrede da ode na sivo tržište, a da ne plaća ništa, a mi smo ti koji moramo, koji smo prisiljeni, jer prisiljavaju nas inspekcije i sve druge institucije uglavnom prisilno. Ukazaću na jednu pojavu koja je vrlo karakteristična i koja je štetna po državne interese Republike Srbije, i to dva primera. Jedan se odnosi na isplatu penzija iz Slovenije i isplatu penzija Srbima u Republici Hrvatskoj. Sporazum između Srbije i Slovenije potpisan je u septembru 2009. godine. Tim sporazumom je predviđena mogućnost isplate i potreba isplate svih onih Srba koji su živeli i radili u Sloveniji do 1991. godine. Šta je učinila Slovenija 1991. godine? Oduzela je pravo na isplatu penzija svim Srbima, bez obzira po kom osnovu. Onemogućila je svim onima koji su radili, koji su bili u radnom odnosu u Sloveniji, onemogućila je mogućnost da kada odu u penziju da tu vrednost svoga rada, odnosno radni staž valoriziraju kroz određena sredstva, određeni deo penzije koji će usklađivati Penzioni fond Slovenije.

Ovaj parlament je ratifikovao taj sporazum u jesen 2009. godine. Danas je sedmi mesec 2011. godine i svega nekoliko desetina penzija Srba koji su radili u Sloveniji je stavljeno u proces, dobili su rešenje o isplati penzije i dobijaju penzije. Šta je sa ostalih gotovo 8.000? Jednostavno 8.000 Srba koji su radili i ostvarili određeno pravo u Sloveniji i dan danas visi. U međuvremenu ljudi su umrli, ali radi se o sledećim sredstvima. Prosečna penzija u Sloveniji je oko 800 evra. Pretpostavljam u nekih petnaestak godina da je prosečni radni vek Srba koji su tamo

radili sa nekom naknadnom razlikom od 300 evra na 8.000, to dođe negde oko 28 miliona evra godišnje, pa puta 20 godina, to je 560 miliona evra. To je ono stanje koje Penzioni fond Republike Srbije i građani Srbije, penzioneri po raznom osnovu potražuju od Penzionog fonda Republike Slovenije.

Šta se čini da se ubrza taj postupak? Bio sam prisutan kada je bila slovenačka delegacija i govorili smo im o ovom slučaju i ukazali na ovaj problem. Rekli su da je to sve u postupku itd. To je bilo prošle godine negde u ovo vreme. Evo, godinu dana nema iskoraka. Problem je u tome što državni organi Republike Srbije ne traže ova sredstva. Radi se o ogromni sredstvima. Ta sredstva će se zavrteti u finansijskom sistemu Republike Srbije i svi ćemo imati berićeta od toga, ali ne radi. Što se tiče hrvatskih penzija, takođe, najgori oblik diskriminacije – oduzimanje stečenih prava. Nešto oko 50.000 penzionera je ostvarilo to pravo u Hrvatskoj. Onda, pored toga moramo dodati negde dvadesetak hiljada Srba koji su imali pravo na invalidske dodatke itd. Petnaest hiljada vojnih i mirnodopskih penzionera sa raznim oblicima naknada i oko 5.000 korisnika socijalne pomoći.

Hrvati su takođe uskratili pravo i mogućnost dobijanja penzija svih onih koji nisu bili na prostoru Republike Hrvatske, mislim na prostore Republike Srpske Krajine i šire. Radi se o ogromnim sredstvima. Od 1991. godine do 1998. godine nikakav oblik komunikacije Penzionog fonda Republike Hrvatske sa Srbima koji su ostvarili to pravo. Posle 1998. godine pojedinačno samo delovi srpske populacije su ostvarili to pravo. Tek od 2003. godine počinje ta isplata. Ono što Srbi potražuju, to se kreće u enormnim finansijskim svotama. Neka računica je čak do 18 milijardi evra. Ako tu izračunamo osnovicu plus kamate za ovih 20 godina, to su ogromna sredstva. Šta se čini da se pomogne ovim ljudima da dobiju i ostvare davno stečena prava? Ponovo ništa. Slovenija ništa, Hrvatske ništa itd. Slično je u Makedoniji, a jedina uredna saradnja je sa BiH, gde se od prvih trenutaka kada su uspostavljeni odnosi krenulo u regulisanje. I tu ima problema, ali ne ovakvih.

Šta na kraju reći? Kao ovlašćeni predstavnik, mislim da je ovo pogrešno. Vlada i vlast umesto da temeljito pripremi pravu analizu, da napravi strategiju šta učiniti do kraja godine, šta učiniti u 2012. godini da prebrodimo ovu krizu. Godina 2012. je izborna godina, nema govora o tome da će bilo koji državni organ napraviti bilo kakvu analizu i krenuti sa određenim merama. Znači, 2011. godina nam prolazi ovako kako nam prolazi, privreda nam grca u problemima. Godina 2012, tu će doći do izbornog procesa, izbornog postupka i tek negde sredinom ili pred kraj godine ćemo dobiti Vladu. Ta vlada neće imati pripremljene mere jer niste napravili nikakvu analizu, niste pripremili nikakve mere. Tek možemo očekivati od sredine 2013. godine. Da li ćemo imati do tada priliku? To vi morate dati odgovor, jer stanje u kome se trenutno nalazi privreda je takvo da možemo očekivati, evo, MMF nam je dao pravu sliku – 400.000 ljudi je od početka krize, od sredine 2008. godine do 31.12.2010. godine ostalo bez posla.

Neki ekonomski analitičari naklonjeni vlasti kažu ne 400.000, 540.000. Očekuje se sredinom 2011. godine do sredine 2013. godine ponovo 200, 300, 400, 500.000 ljudi bez posla, to je tragično, ovo je rešenje, ovo nikako rešenje nije. Ovo je samo jedna puka kozmetička promena da usaglasimo jedno sa drugim itd, nepotrebno i vrlo štetno, ne samo po pravni sistem nego po nacionalni interes Republike Srbije. Hvala vam.