Amandman na član 21. i nije jedini amandman i ovo su, čini mi se, član 17. i 21. ključni amandmani i ministar je ovde više puta danas rekao i nabrojao je koliko je amandmana prihvatio, amandmane koje su podnosili narodni poslanici i SRS, a i nekih drugih poslaničkih grupa, ali bojim se da ti amandmani neće baš unaprediti osnovne osnove sistema obrazovanja i vaspitanja jer suštinski amandmani, koje ministar zapravo nije prihvatio, odnose se upravo na članove 17. i 21. Predloga ovog zakona.
Inače, na početku svakako je dobro podsetiti se da je u ovih jedanaest godina tzv. proevropskog puta Srbije gospodin Žarko Obradović treći ministar koji je imao nameru da obrazovanje i vaspitanje, odnosno sistem obrazovanja i vaspitanja menja odnosno reformiše iz temelja, ali očigledno da je greška pravljena tako što su ti zakoni donošeni, kako vi volite da kažete, umesto temeljnih krovni zakoni. Kao pravnik zapravo i ne znam šta to znači, ali to je takođe novo govor koji se izgleda sve više prihvata i u ovom parlamentu.
Dakle, tri puta su donošeni zakoni o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja i, nažalost, sistem obrazovanja je pokazao da ni jedan od tih zakona nije bio dobar i da izmene i dopune svakog od tih zakona, a bilo ih je više nisu donele ništa dobro.
Vaspitanje, odnosno obrazovanje, pre svega, u Srbiji je na veoma kritičnoj tački, mislim u negativnom smislu. Nažalost, generacije koje izlaze iz osnovne, srednje škole, pa i sa fakulteta, s obzirom na ono što im je servirano i s obzirom na sistem obrazovanja, sve su lošije i sve su nepismenije.
Mi u SRS tvrdimo da, s obzirom da i ove zakone donosite vi iz vladajućeg režima isključivo po nalogu EU, što je sa našeg stanovišta izuzetno loše, da zapravo vi ovim zakonima doprinosite uništavanju generacija koje prolaze kroz ovaj obrazovni sistem.
Danas je ovde spominjano vreme tzv. čuvarica. Ovde je bila rasprava o tome koliko je to bio dobar sistem obrazovanja, koliko loš, činjenica je da je iz tog perioda takođe ostalo nekoliko generacija koje su osakaćene u obrazovnom smislu u odnosu na one koji su se vaspitavali po sistemu koji je važio pre toga i koji je usvojen posle toga.
Kada smo i prvi put govorili, moramo malo da se vratimo i na taj period kada je prvu reformu pokušao da izvede onim katastrofalnim zakonom kada ministar prosvete Gašo Knežević. Tada smo mi iz SRS skretali pažnju i govorili koliko je to loš zakon i koliko će zapravo taj zakon da osakati sve generacije koje budu učile na osnovu tog zakona. Ispostavilo se da je to bilo apsolutno tačno.
Problem svih ovih vlada za ovih 11 godina je upravo u tome i čini nam se najviše u tome što uništavate nenadoknadivo.
Često vam kažemo da to što je uništeno kroz kriminalnu privatizaciju, to što su pogašena radna mesta, to što su ljudi na egzistencijalnom nivou ili ispod njega, to su veliki problemi svakako, ali i problemi koje jedna odgovorna vlast može da reši za nekoliko godina. Ali, problemi uništenih generacija kroz loš obrazovni sistem, to je nešto što niko više ne može da nadoknadi. To jeste problem.
Uvereni smo da je tog problema duboko svestan i ministar Žarko Obradović, jer on i ja smo i dosta još kolega ovde u isto vreme bili poslanici upravo kada se govorilo i kada je usvajan taj zakon Gaše Kneževića. Tada ste, gospodine Obradoviću, u 95% delili stavove SRS kada su bile u pitanju kritike tog zakona. Kada ste najavili donošenje novog zakona 2009. godine, verovali smo da ćete zaista koristiti ta iskustva i da ćete u zakon ugraditi ono za šta ste se zalagali te 2003. godine. Sećate se, taj zakon smo donosili u noći, u pet sati ujutru je završena sednica parlamenta, pa kad smo izlazili iz one sale taksisti su prolazili i gledali šta se dešava, da li smo normalni i šta smo radili celu noć u parlamentu.
Nažalost, niste primenili ništa od onog što ste tada govorili. Nismo koristili stenograme iz tog perioda, bar što se tiče onoga što vi govorite, a što se tiče govora SRS, tu nam ne trebaju stenogrami, imamo apsolutno isti stav i onda is ada. Uopšte, kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje i ne samo to, stavovi SRS, kada je u pitanju naš program, kada su u pitanju interesi države Srbije, su nepromenjeni.
Da se vratim na član 21. koji se zapravo odnosi na član 130. Predloga zakona. Govori o prijemu u radni odnos na osnovu konkursa. Ministre, nisam sigurna da i vi verujete u prijem u radni odnos na osnovu konkursa u bilo kojoj školi danas u Srbiji. To je činjenica. Dobro je što pokušavate, bar ovim zakonom, da koliko je moguće uvedete to u pravne okvire, ali ne može vam pomoći ni zakon, pogotovo ne ovako loš član 130. odnosno član 21. zato što ste samo pogoršali ono što je regulisano dosadašnjim članom. Naravno, detaljno ćemo objasniti, ima dovoljno vremena i dobro je da nam je vreme ostalo baš za ovaj amandman, da vam detaljno objasnimo i da pokušamo da vas ubedimo da bi bilo dobro za opšte dobro da prihvatite ovaj amandman poslanika SRS.
Možda nećete to da priznate, ali svi koji nas slušaju, koji prate rad ovog parlamenta, sigurna sam da će sada da kažu da smo mi iz SRS apsolutno u pravu, pre svega mislim na prosvetne radnike.
Danas je ovde govorilo mnogo kolega poslanika koji su inače prosvetni radnici i sama činjenica da oni imaju toliko primedbi na ovaj zakon govori o tome da ipak niste konsultovali struku, a svi vi u ovoj vladi volite da kažete kako je sprovedena velika, široka javna rasprava, kako je konsultovana struka prilikom izrade Predloga zakona. Naravno da to nema veze sa istinom, ni za ovaj, niti za bilo koji drugi zakon. Mi znamo kako se sprovodi javna rasprava – dovedu su ljudi koje vi angažujete da vam pišu predloge zakona, dovede se još nekoliko predstavnika nevladinih organizacija i to zapravo znači tu javnu raspravu koja u suštini znači samo potvrđivanje onoga što ste vi u Vladi već smislili da uradite.
Dakle, svi koji nas danas gledaju, a vi ne morate to da priznate, priznaće da smo u pravu za sve ovo što smo govorili vezano za ovaj zakon, a konkretno kada su u pitanju zapošljavanja na osnovu radnog konkursa, svi će sad da kažu da ne postoji mogućnost da se u nekoj školi neko zaposli na osnovu javnog konkursa ukoliko prethodno ne uspostavi komunikaciju sa direktorom škole, a zna se šta podrazumeva ta komunikacija, a direktor škole, naravno, ide pravo kod predsednika opštine i tamo se proverava ko je u kojoj stranci, ko je blizak kojoj stranci i to je osnov za zapošljavanje.
Ne znam zašto gospođa predsednik parlamenta nešto interveniše, ne razumem a volela bih da razumem pa da joj kažem i odgovorim, ali, ja hoću da verujem da vi, gospodine ministre, sve ovo ne znate. Zato mi i govorimo. Govorimo zbog javnosti, ali govorimo i zbog vas, jer verujemo u vašu dobru nameru da država Srbija prevaziđe sve ove probleme i da se konačno uspostavi pravni poredak, bar u ovoj oblasti. Znate, vi imate škole gde direktor kaže da ga baš briga šta kažu nastavnici, kolege, profesori, ide pravo kod predsednika opštine i ne krije da to tako radi, pa se onda tamo dogovaraju koliko će odeljenja da smanje, koji će profesor ili nastavnik imati puno radno vreme, koji neće imati puno radno vreme, koji će zato što nema puno radno vreme biti na odstrelu i samo čekati kad će da dobije otkaz, koga će da prebaci u neku drugu školu zato što je eventualno višak u toj školi, itd. Dakle, apsolutna samovolja, a pravni osnov za sprovođenje te samovolje, pod navodnicima, jeste partijska knjižica. To je katastrofa. Složićete se, sigurna sam.
Šta ste vi predvideli u ovom članu 130? Ranije je bilo predviđeno da u postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor ustanove pribavlja mišljenje organa upravljanja nakon izvršene prethodne provere psihofizičkih sposobnosti kandidata. A vi sad kažete: "U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava". Šta ovo znači? Dakle, direktor u startu, na osnovu apsolutno svoje volje ili samovolje, eliminiše neke ljude, kandidate, koji možda definitivno ispunjavaju sve uslove i možda bi izvesno ispunili i ovaj uslov psihofizičkih sposobnosti ali nemaju prilike da odu na taj test zato što direktor kaže – e, ovaj ne može na test, ali ovaj može na test. To je prosto neverovatno.
Šta ste ovim hteli da postignete? Pročitaću vam obrazloženje u kojem ste naveli zbog čega amandman nije prihvaćen, ali je prosto neverovatno šta direktor hipotetički može da uradi: na jedan konkurs se prijavi 10 ljudi, primaju se dva nastavnika i direktor već zna kojih će dvoje da primi, a onih osam neće poslati na proveru psihofizičkih sposobnosti i oni su automatski eliminisani, ne mogu ni da se žale i ne mogu uopšte da učestvuju na pravi način po konkursu. Ovo je zaista skandalozno. Šta ste vi na ovaj način uradili?
Hoću da vas podsetim, gospodine ministre, da u Ustavu Republike Srbije, drugi deo, od člana 18, to su osnovna načela, zaključno sa članom 81. govore o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Vi ste ovim predlogom pogazili najmanje šest osnovnih ljudskih prava i sloboda, garantovanih Ustavom Republike Srbije. Evo, ja ću citirati član 60. stav 3. Ustava Republike Srbije, koji se odnosi na pravo na rad i kaže: "Svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta". Vi ste ovim predlogom rekli da nisu svima pod istim uslovima dostupna sva radna mesta, zato što će vaš direktor, uslovno rečeno vaš, da određuje ko od kandidata koji su se prijavili na konkurs može da ide na proveru psihofizičkih aktivnosti.
Šta se posle dešava? Kada prođe taj test psihofizičkih aktivnosti, taj koga pošalje direktor pošto ostali nemaju pravo, u roku od osam dana od isteka roka za podnošenje prijava, proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja, primenom standardizovanih postupaka, što je u redu. U roku od osam dana od dana dobijanja rezultata provere direktor pribavlja mišljenje organa upravljanja. Organ upravljanja, govorili smo kada je bilo reči o članu 16, su ti vaši tzv. socijalni partneri. Da bi građani znali šta su socijalni partneri u organima upravljanja, objasnićemo građanima – to su sponzori. Sponzori škola, a mnogo češće lični sponzori direktora. To takođe nije dobro. Nije dobro da se država oslanja na sponzore, kada su u pitanju škole, ustanove obrazovanja. Mora država da obezbedi sredstva za to.
Sećate se tih početaka vladavine DOS-a, obećanja da će svaka škola imati kompjuter, svaka učionica kompjuter, itd. To je, naravno, za pohvalu, jer ovo je 2011. godina i treba svaka škola da ima kompjuter, treba da ga ima i svaka učionica. Treba da imaju i internet vezu. Ali, treba gospodine ministre, te 2011. godine svaka škola da ima i mokri čvor. I pre neki dan smo mogli u medijima da pročitamo koliko desetina škola u Srbiji još uvek nema mokri čvor nego deca koriste poljski "VC". To je nešto što takođe treba da bude tema i vašeg ministarstva i ovog zakona.
Dakle, ako već tražite sponzore za škole, nemojte da sponzori sponzorišu direktore. Direktori bi trebali da rade za platu. Plate im nisu visoke, nisu visoke plate prosvetnim radnicima i to ne da nisu visoke nego se i vi slažete s tim i govorili ste u vreme onih štrajkova i javno o tome. Svesni ste, kao što smo svi svesni, da su im plate neadekvatne za ono što rade. Ali, to je takođe problem ove vlade i možda će i taj problem sada da se reši, pošto je predsednik Vlade pre neki dan rekao da smo mi nekako na nogama odbolovali ovu krizu i da smo najbolje prošli u celom okruženju. Kaže da je Srbija izašla iz krize a da se ovi oko nas još uvek muče sa tom krizom. Ali, dobro, on čovek očigledno gleda iz svog automobila i iz svoje kuće, a ipak bi trebalo malo da se pozabavi i građanima Srbije.
Ko su dakle ti sponzori u organima upravljanja ilustrovaću, radi javnosti, delom jednog pisma koje smo dobili od grupe roditelja iz jedne škole u Vojvodini. Kažu: "Svim školama u Vojvodini", ne znam ministre da li ovo znate ali, molim vas, čujte, "Svim školama u Vojvodini poslat je dopis da im Vlada Vojvodine dodeljuje aparat za zavarivanje" švajs aparat. Škole se, naravno, pitaju šta će im to i ko to i za koga čini ovo rasipanje para. Ti švajs aparati su kupljeni parama građana Republike Srbije. Ko je taj ko je napravio dil sa nekim iz vlade AP Vojvodine da školama kupuje švajs aparate? To je ono čime bi trebalo da se pozabavite. Očekujemo da će ministar to da sazna. Uverena sam da on ovo ne zna i kada sazna da će o tome da nas obavesti.
Drugi deo ovog pisma kaže da je nedavno iz budžeta Vojvodine uzet novac za elektronski sistem koje su u školama danima radili i da je server tog elektronskog sistema smešten u Mađarskoj. Što u Mađarskoj, pored države Srbije, to je zaista vrlo simptomatično i u najboljem slučaju nije dobro. Onda je gospodin Rodoljub Šabić, na inicijativu potpisnika ovog pisma koje ja sada citiram, intervenisao i u okviru nadležnosti koje on ima kao Poverenik za informacije od javnog značaja uspeo je bar privremeno to da stopira. Ali je ostalo i dalje pitanje na koje nema odgovora – koliko je para za ovo potrošeno i zašto je nekom palo na pamet da server za elektronski sistem škola u AP Vojvodina bude smešten u Mađarskoj?
Dalje, još uvek član 130. "U postupku odlučivanja o izboru nastavnika verske nastave, direktori vrše uži izbor kandidata koji upućuju na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Nakon dobijanja rezultata provere, direktor utvrđuje da li je kandidat na listi nastavnika verske nastave, koji je na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica utvrdio ministar". Šta može, zapravo, direktor koji nije predstavnik tradicionalne crkve i neke verske zajednice ovde da odluči? Ovo je potpuno nepotrebno i opet mogućnost direktoru da određuje čak i ko će da predaje versku nastavu.
Poslednji stav ovog člana kaže: "Ako organ upravljanja," a to su uglavnom ovi sponzori, a sada će ih biti još više pošto niste prihvatili amandman koji je ponuđen od strane SRS, dakle, "Ako organ upravljanja…" ili ti sponzori "…u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru, ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana." Ovako na prvi pogled moglo bi se reći – dobro, ovo je u redu.
Međutim, mi kažemo nije u redu. Ovde nema pravne sigurnosti, jer nema u zakonu nigde predviđeno, recimo, mogućnost da se raspusti ta grupa sponzora koji neće da odluče o prigovoru u roku od 15 dana. Oni nemaju nikakvu sankciju i oni će namerno i svesno da ćute jer im to zakon predviđa. Onda, posle, taj kandidat nek ide na sud, koliko će da traje postupak na sudu to najbolje znaju ljudi koji imaju neke sudske sporove, otprilike neko ko je na pola radnog veka doći će do penzije ne pre nego što završi sudski spor. Dakle, nema pravne sigurnosti. Sad, naravno, vi niste prihvatili ovaj amandman i Vlada je rekla zbog čega ne prihvata amandman.
Amandman ne treba prihvatiti iz razloga navedenih u obrazloženju na prihvatanje amandmana pod brojem 36. Vraćam se tu - amandman ne treba prihvatiti jer nadležna služba za poslove zapošljavanja nema dovoljno kapaciteta da izvrši provere svih kandidata koji se javljaju na konkurs. Zaboga, da li je ovo moguće da može da bude razlog zbog čega svi kandidati prijavljeni na konkurs ne idu na proveru psihofizičkih sposobnosti. Ako nema dovoljno kapaciteta, pa dajte zaposlite ljude, milion ljudi u Srbiji je nezaposleno, koliko visoko obrazovanih. A vi kažete nema
kapaciteta da se svi kandidati idu na taj test. Ovo je zaista skandalozno. Mogli ste da nađete neko malo manje nebulozno obrazloženje.
Dalje kažete, "samim tim se usporava postupak izbora kandidata i stvara se pravna nesigurnost". Izvinite, ovo što vi radite stvara pravnu nesigurnost. Da li se postupak izbora kandidata usporava, moguće, ali zaposlite i ljude u službu za zapošljavanje, pa se neće usporavati ovaj postupak, ali pravna sigurnost svakako posledica je ovog katastrofalnog rešenja.
Predlog zakona je, kažete vi, "rešenje iz predloga zakona je nametnuto i činjenicom da je izvršena provera psiho-fizičkih sposobnosti kandidata, važi samo 6 meseci". Šta ovo znači? Šta ovo znači? Ako ta sposobnost odnosno, ta provera sposobnosti, ta potvrda važi 6 meseci, pa onda ona važi i za ove kandidate koje je direktora poslao na proveru, a važila bi i za one koje direktor nije poslao. Ovim samo potvrđujete, ono što sam na početku rekla, da direktor unapred zna koga će da primi, pa onda da džabe ne šalje na psiho-fizičku proveru i one koje zna unapred da neće da primi jer ta potvrda koju će dobiti važi 6 meseci, pa ako konkurišu u nekoj drugoj školi gde će proći isto kao i u ovoj prvoj školi, onda kao džabe su išli na taj psiho-fizički test.
Nadam se gospodine ministre, da, uverena sam zapravo, da sam javnost Srbije i da su sve moje kolege uverili da je ovo što ste predložili loše. Da to što ste usvojili neke amandmane koje su više tehničkog karaktera ne doprinosi boljim uslovima vaspitanja i obrazovanja, a nadam se da sam kroz ovakvo malo opširnije obrazloženje uspela i vas da ubedim. Evo sad, prisećajući se vaših stavova kada ste bili opozicioni poslanik, uverena sam da ćete sada da pritisnete to dugme i da kažete, da ubeđen sam, prihvatam amandman. Hvala.