Iskorišćeno je 18 minuta i 15 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Ministar Milan Marković ima reč.

U principu se slažem sa svim što ste vi rekli gospodine Petronijeviću. Iskoristio bih priliku da prokomentarišem par stavova koje ste izneli vezano za te potpise koji se i dalje skupljaju. Dakle, mi smo imali u registru 600 i nešto stranaka pre izmene zakona. Imali smo niz nerešenih pitanja statusa tih stranaka, njihovog postojanja, tu su bili i oni koji više nisu živi, tu su bili, pravo da vam kažem, oni koji su imali duple upise, čak smo imali stranke sa istim imenima. Neverovatno, ali zaista su upisivane stranke sa istim imenom i to vrlo poznatih političara. Bilo je niz nerešenih otvorenih pitanja koja su realno dovodila u pitanje postupanje državnog organa u svakoj fazi koja se mogla otvoriti vezano za postojanje političke stranke i poslova koje ona vrši.
Uradili smo taj Zakon o političkim strankama. Nažalost Narodna skupština je odbila da dozvoli da se vodi registar ogranak političkih stranaka. Danas imamo probleme kada treba doneti odluku o tome kada dođe do sukoba unutar stranke, a i vi se sećate bilo je toga i sa SPS svojevremeno. Sada je to bio slučaj sa DHSS. Jednostavno imate određeni broj ljudi, imate skup ali ne znate da li je on većina ili manjina nekog skupa koji vam je potpuno nepoznat, a nepoznat je zato što je upravo ovde amandmanima utvrđeno da Ministarstvo ne može da vodi registar ogranak, pa nastupaju problemi.
Nezavisno od toga, ovaj novi zakon je rešio niz problema, počev od ovih o kojima sam pričao, pa je nametnuo i neke standarde koje se tiču javnosti rada, pa je u krajnjem slučaju predvideo jedan mehanizam za koji više nema potrebe da se donosi novi zakon. To je taj mehanizam da na svakih osam godina po automatizmu se registar prečišćava sam, time što se ponovo dokazuje postojanje političkog života Srbije. Ono što je bilo veliko iznenađenje jeste veliki broj partija nacionalnih manjina. Od ukupno, mislim da je 73, nemojte me držati za reč, upisano, mislim da je 45 partija nacionalnih manjina. Vrlo onako iznenađujuće, s jedne strane, ali može se reći da je pozitivno, što dokazuje kakav je odnos Republike Srbije prema politički organizovanim manjinama. Treba to da istaknemo da je politički organizovane manjine apsolutno slobodno, šta više da je na neki način daje podsticaj. Sistem je takav da daje podsticaj politički organizovanim manjinama.
Verujem da već nakon sledeće preregistracije, koja će se desiti osam godina od ove prve, neće ostati 20 partija u vrh glave. Tada je realno da ukinemo skupljanje potpisa, a čisto praktični razlozi su sprečili mere da predložimo ukidanje potpisa, jer plašim se da bi se na nekim listama na lokalnim izborima javilo 50 stranaka. To bi motivisalo takve aktivnosti. To bi izazvalo probleme u praksi. Zašto bismo onda sebe izložili takvim problemima u tako osetljivom trenutku kao što su izbori. Nije nužda da zadržimo prikupljanje potpisa. Imali smo i do sada, imali smo sve ove godine, pa nek ostane još neko vreme dok se taj registar ne iščisti u potpunosti, a siguran sam da će se on nakon sledećeg ciklusa pročisti još više.
Što se tiče overe, slažem se, overa sama po sebi izaziva određene probleme. Naravno, to je overa u skladu sa Zakonom o overi potpisa, prepisa i ta overa je u jedinicama lokalne samouprave, kao povereni posao državne uprave, i u sudovima. Dakle, ljudi mogu da biraju gde će da overavaju. Ta overa je uvek bila po posebnim cenama koje propisuje ministar zadužen za poslove pravosuđa.
Ona je važna zbog toga, moje mišljenje je bilo od početka da mi imamo problem sa sumnjama koje se izražavaju od strane građana u pravcu našeg političkog sistema i moja ideja je bila da sve što izaziva i najmanju sumnju otklonim i ako se sećate kada su bili izbori za gradonačelnika ispostavilo se da je baš konkretno Ivica Dačić, navodno podržao drugog kandidata za izbore. Ivica Dačić niti ga je podržao, niti išta potpisao itd, itd. Mislim da, prosto nekad se zapitate ko je od nas kad, u nekim papirima zloupotrebljeno ime i prezime i u tim, možda smo i osnivači ko za kakvih stranaka, možda smo podržavali, šale radi, možda je neko namerno uzimao vaše ime ili nečije ime i podržavao nekog drugog.
Onda kad to izađe u javnost, onda se kaže, eto kakvi su , našta liči ovaj politički sistem i zbog toga sam ja tražio da se uvede ova overa potpisa i svestan problema za političke stranke ali sam siguran da overa potpisa jedan dobar mehanizam da. A i pored overe potpisa imali smo sad nekoliko krivičnih postupaka, imali smo niz veštačenja u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu prilikom registracije političkih stranaka.
Eto i pored overe potpisa bilo je pokušaja zloupotreba. Tako da to je razlog zbog overe potpisa, a ovo što ste rekli, konstatovanje ostavke je razlog za to što smo promenili da to ne bude više konstatovanje već jasno utvrđivanje odgovarajućom većinom na Skupštini je taj što, jer je na lokalu postojao veliki broj zloupotreba. Dešavalo se, uđe predsednik Skupštine i kaže, konstatujem ostavku tom i tom, jao boli me stomak i izleti napolje i gotovo, od tada pa nadalje imate haos jer se ne zna šta je realno konstatovanje ostavke.
U to vreme nije niko bio nadležan da da odgovor na to pitanje, bilo je samo mišljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali mišljenje po Zakonu o državnoj upravi koje nije obavezujuće. Zato smo mi imali taj galimatijas i to rekao bih, neverovatno stanje u periodu od 2004. godine do 2008. godine kada se stvarno nije znalo ništa. Nije se znalo ko je predsednik opštine, u stvari to se uglavnom znalo, ali ovo ostalo se ništa nije znalo, imali smo duple budžete, imali smo tuče, imali smo odbornika i ovakvih i onakvih i niko ih živi nije znao. Zato smo mi onda posegli za mehanizmom sudske zaštite koji je inače vrlo visok standard i na evropskom nivou ovako nije tako čest, a nama je dobro došao. I predvideli smo da se ipak donosi odluka o mandatu da bi postojao taj pravni akt koji u stvari je političkog, pravnog karaktera, protiv koga bi mogao da se izjavi odgovarajući pravni lek nadležnom sudu. To je dalo odlične rezultate.
Mi smo imali slučaj da je došlo do cepanja stranke koja je u tom momentu imala skoro najviše odbornika u širom Srbije i kad pogledate nijedna lokalna samouprava nije pala zbog toga. Nijedna lokalna samouprava nije pala zbog toga nego je 610 mandata je bilo sporno i 570 je rešeno dobro, zaista za jedan 5% za njih trideset i nešto sudovi su malo čudno presuđivali, priznajem ali to nije moje. 5% je bilo malo čudno ali nije moje da komentarišem to je stvar sudova kako su presuđivali, ali kad pogledate 95% je to urađeno tako, a zamislite sada da nije bilo tih mehanizama kako bi to izgledalo, ajde pišite sad ministru, pa sad ministar otpisuje, pa kad dobijete od ministra ako vam se sviđa prihvatite ako vam se ne sviđa vi ne prihvatite. Tako, to je razlog zbog čega je to i ipak je u Narodnoj skupštini to drugačije, ne može ovde predsednica Skupštine da dođe i kaže da je nekome prestao mandat tek tako ovde je ipak drugačije pred svetlima javnosti, pred kamerama a u lokalnim samouprava se stvarno dešavalo svašta.
Slažem se, jako lepo ste rekli da ove izmene nisu nikakva suštinska reforma, oni su samo poštovanje onoga što smo čuli od stručne javnosti, onoga što je Ustavni sud utvrdio ono što jesu Međunarodni standardi EU, ali defakto ovo će se pokazati kao naša potreba ako nastavimo sa daljim izmenama jer ćemo sigurno dobiti jedan kvalitetnije život u lokalnim samoupravama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

 

Gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, verujem da ste i sami svesni da ste danas pred Narodnom skupštinom doneli najgore moguće rešenje, koje se tiče lokalnih izbora. Ne postoji gori način da se uredi sistem izmena lokalnih samouprava od ovog koga ste vi predložili. Obzirom da ste, kao ministar, se zalagali za jedan potpuno drugi sistem izbora odbornika, bilo je za očekivati da vi ne dođete u Narodnu skupštinu i da branite ovo protiv čega ste intimno sve vreme bili. To je nešto o čemu treba naravno da sudi javnost, a i svi narodni poslanici.

Ovim ovako lošim rešenjem, koje će stvoriti ogromne probleme lokalnim samoupravama posle sledećih lokalnih izbora, srušeni su svi principi na kojima treba da počiva jedan parlamentarni sistem, počev od Narodne skupštine pa do lokalnih skupština. Niti će se građani pitati o tome ko će biti njihovi predstavnici u narodnim skupštinama, niti će političke stranke, kao subjekti, aktivni učesnici jednog parlamentarnog sistema, više imati uticaj u kreiranju političkog života u lokalnim samoupravama, kao što će to biti, naravno, i posle parlamentarnih izbora. Znači, ni učešće građana, ni parlamentarnih stranaka, tj. njihovo učešće biće osujećeno ovakvim jednim sistemom. Eventualno, ko će imati određen uticaj na ovaj izborni proces biće vrhovi pojedinih opštinskih, gradskih odbora, a što sasvim sigurno nije u interesu svih političkih stranaka. Tek će to da stvori probleme i lokalnim samoupravama, a i u svim političkim strankama koje budu učestvovale u tom izbornom procesu.

Ovo što ste predložili je nemoć države i ove vlade. Ovo nisu rešenja koja su došla kao izraz političke volje države Srbije ili Vlade RS, nego su ovo rešenja koja su sugerisana, da ne kažem, nametnuta sa strane. Sad kad vi svi pomešate sve moguće standarde kojima ste ovde danas govorili, o participaciji građana, o čemu često volite da govorite u izbornom procesu, o političkim snagama, kao subjektima parlamentarizma, do toga da su poslanici i odbornici vlasnici svog mandata, do toga da građanin treba da zna koga bira, dobijate ovakav jedan katastrofalan, a da ne kažem nakazan zakon koji ste ovde predložili.

On je problematičan iz više razloga. Pre nego što pređem da obrazlažem te razloga, vi ste u uvodnom izlaganju rekli, ovde sam predložio ono što je Narodna skupština spremna da prihvati. Gospodine ministre, nije Narodna skupština mesto gde se donosi politička odluka šta će se usvajati. Trebali ste, da ste bili korektni da kažete ispravnije, ja sam ovde predložio ono što je Vlada RS bila voljna i sposobna da prihvati. Ovo što se sad ovde predlaže je neuspeh Vlade RS, a ne Narodne skupštine. Ovde će se u Narodnoj skupštini voditi ozbiljna debata o ovom zakonu, da se ukaže na posledice koje ćemo proizvesti. Objektivno, vi ste predložili zakon koji je vama nametnut, nesposobni da donesete kao vlast jedno rešenje koje bi unelo političke promene u izborno zakonodavstvo. Nemojte da pričate o tome šta je opozicija nudila ili šta nije. Vi ste vlast i vi kreirate politički život, vi predložite, a opozicione stranke ili DSS kad bude na vlasti, ona će izaći sa svim rešenjima, kako je najbolje urediti izborni sistem.

Osim toga, 2007. godine, kad je ovaj zakon donet, kad je donet sadašnji Zakon o lokalnim izborima, vi ste tad bili ministar i predložili ste rešenja koja se sad ovde menjaju, a između ostalog, i blanko ostavke, a i ugovore koji su, tu treba biti korektan i reći, stvorili stabilnost u lokalnim samoupravama i sprečili velike probleme koji su mogli da nastanu nakon lokalnih izbora 2008. godine. Upravo činjenica da smo to imali i sudska zaštita izbornog prava, jesu obezbedili stabilnost.

Sve to, a reći ću problem i sudske zaštite koji ovde menjate, stvoriće ogromne probleme u narednom periodu.

Doći ćemo u situaciju posle sledećih lokalnih izbora da veliki broj naseljenih mesta u RS neće imati svoje predstavnike. Voleo bih da me demantujete na ovu moju konstataciju. Činjenica je, može se desiti teoretski, da iz jednog jedinog naseljenog mesta, zato što je to volja većine, jednom lokalnom odboru bilo koje stranke budu svi odbornici. Nijedno selo, u bilo kojoj opštini, od severa do juga Srbije, nema nijednog odbornika. Hipotetički to je moguće. U dodeli mandata mora da se poštuje redosled i to je stvar političke volje pojedinih opštinskih odbora.

Drugi problem koji će se stvoriti u toj situaciji jeste, onog trenutka kad tako izabran odbornik i njegov mandat bude potvrđen od strane skupštine lokalne samouprave, tog trenutka bilo kakva, sem moralne veze o kojoj govorite, veza sa političkom strankom ne postoji. Politička stranka ni na koji način ne može da utiče na političke procese u pojedinim lokalnim samoupravama, osim apela na savest ili izražavanje programa ljudi koji su izabrani u lokalnim samoupravama. Isključujete ili derogirate uticaj političkih stranaka kao aktera u političkom životu za šta smo se zalagali svi koji su se borili za mešetarski sistem u RS. Vi ste jednom dali izjavu da se ustvari zalažete za umanjenje uticaja ili snižavanje uticaja i derogiranje uticaja političkih stranaka, a jačanje uticaja građana. Hajde da vidimo gde se ovde građanin pita u izbornom procesu. Ni o čemu. On se ne pita ni o čemu. Ni ko će biti izabran na njegovom mestu, niti se pita da procenjuje politički rad pojedinih odbornika, pa na osnovu toga vrednuje to da li će biti izabran ili neće. On je potpuno izostavljen iz izbornog ciklusa.

Gospodine ministre, ovo je izuzetno nedemokratski zakon koji ste sad ovde predložili. Ovo je pet koraka vraćanje unazad u odnosu na stanje koje sad imamo. Dalje, potpuno je uništena konkurencija, ne postoji konkurencija ni unutar političkih stranaka, ni između političkih stranaka. Navedite mi primer o čemu će se ovde građani takmičiti. Onaj na osnovu procene stranke, ko je u vrhu liste, kad njegova lista bude potvrđena od strane gradske ili opštinske izborne komisije. Ne mora prstom da mrdne u političkoj kampanji, on će biti odbornik. Prstom da mrdne. Onaj ko je ispod toga neće prstom da mrdne, jer zna da neće biti odbornik.

To je ovo što ste vi stvorili ovim zakonom. Gde je onda kvalitet ovog izbornog sistema koji se ovde nudi? Gospodine ministre, kad bez ikakve mere i kriterijuma usvajate sve moguće sugestije koji se nude, morate nekad smoći malo hrabrosti, ponekad malo hrabrosti, danima se spremate, ljudi, kod nas je malo drugačija, specifičnija situacija, ne možemo baš sve u ovom trenutku da prihvatimo šta nam namećete. Lokalne samouprave u Srbiji, naša politička kultura, stanje i problemi su takvi da mi u ovom trenutku to ne možemo da prihvatimo. Ako prihvatimo te vaše standarde u situaciji kad nemamo snagu i političku volju da menjamo izborni sistem, dobićemo ovakav problem i ovakav haos. Ovo je gore rešenje nego što smo imali 2007. godine i tek će biti problema kad se ovaj zakon bude usvojio.

Što se tiče nekih konkretnih rešenja, gospodine ministre, ja bih se osvrnuo na niz stvari koje ste ovde istakli kao tehnička usaglašavanja, a ona mogu stvoriti ozbiljne probleme. Slažem se sa vama da je uvođenje sudske zaštite izbornog prava bio korak 2007. godine u dobrom pravcu i da je stvorio jednu stabilnost u rešavanju izbornih sporova koji su se pojavili. Slažem se sa vama da je postojala u jednoj manjoj meri neujednačena sudska praksa sudova i to je stvorilo probleme da se pojedine skupštine ruše.

Slažem se da je potrebno da se ta sudska praksa ujednači i da je Upravni sud, verovatno kao jedinstveni sud i da na nivou RS taj koji treba da bude.

Gospodine ministre, imamo ozbiljan problem, Upravni sud ima 30.000 predmeta u radu. U kojoj meri će Upravi sud moći da odgovori ovim obavezama znajući ceo postupak koji se sprovodi i znajući da se predmeti rade po datumu prijema predmeta. Ti problemi mogu da se pojave odmah nakon lokalnih izbora, verovatno ih neće biti u meri u kojoj je bilo do sad, jer nema ove vrste sporova koji se odnose na blanko ostavke i ugovore. Biće druge vrste sporova. Upravni sud je prenatrpan i to je ozbiljan problem o kom se moralo voditi računa kad se pristupilo, nije se uzelo u razmatranje, verovatno, za analizu ta tema.

Druga stvar, gospodine ministre, nije jasno zašto ste prolongirali primeni odredaba člana 6. i 8. nakon sledećih lokalnih izbora. To je vrlo nedosledno. Ako se već zalažete ovde javno da odmah nakon prestanka mandata mora prvom narednom odborniku na listi da dobije mandat, sad imate u praksi u Srbiji situacije da odbornicima prestaju mandati. Ako ste hteli da budete dosledni evo već danas i principijelni, onda ta odredba da se primeni. Neko će nekom u Srbiji prestati mandat, treba da dobije prvi sledeći, ako ste hteli da budete dosledni ovde. To što ste prepisali ista rešenja iz Zakona o narodnim poslanicima, ni na koji način vas ne opravdava. Jeste problem da dve različite vrste izbora tretirate na isti način. to ćete pokazati u praksi, taj problem će se pokazati vrlo brzo.

Što se tiče skraćenja roka, istine radi, gospodine ministre, tumačenje koje ste dali je vrlo nategnuto. Ustav govori o rokovima za izbore za narodne poslanike, ne pominju se rokovi za izbore za lokalnu samoupravu. To definiše Zakon o lokalnoj samoupravi. Možda je bolje rešenje bilo ostaviti rok koji je do sada bio od 90 dana. Zašto mora sve da se upodobljava potpuno drugoj vrsti izbora? Znači, ovo usaglašavanje nema veze sa Ustavom i to treba radi javnosti reći. Ima veze sa usaglašavanjem rokova za izbore za narodne poslanike.

Hteo bih da dodam još, ovde je vaš državni sekretar, mi smo imali juče Odbor za lokalnu samoupravu i istine radi želim da ukažem na jedan problem. Na pitanje jednog člana Odbora za lokalnu samoupravu - da li su stranke dužne da skupljaju potpise, vaš državni sekretar je izjavio da nisu dužni, nego samo grupe građana. Mi smo sada čuli potpuno drugu informaciju od vas, da stranke moraju da skupljaju potpise. Što se tiče DSS, to nije problem, ali verovatno će članovi Odbora koji su juče bili zainteresovani da čuju stav o tome sada biti iznenađeni da čuju drugu informaciju.

Prema tome, činjenica je da donosite zakon koji je poguban po lokalne samouprave, koji će stvoriti velike nestabilnosti, koji će stvoriti prostor da se lokalne vlasti smenjuju mnogo češće i mnogo brže nego što je do danas bio slučaj. Vi možete sada reći da će stranke voditi računa koga biraju u lokalne skupštine, ali, gospodine ministre, imajući dosadašnju praksu u vidu, da je bilo velikog broja slučajeva promena političkog dresa i mnogo većeg broja slučajeva promene političkog dresa na lokalnim samoupravama, čak i u situaciji kada su stranke imale mehanizme zaštite kroz ugovore koje su imale sa odbornicima, šta će tek sada biti razlog? Te promene odbornika najčešće su bile motivisane nekim koruptivnim razlozima, a ne samo promenama političke ideologije. Vi to jako dobro znate.

Onog trenutka kada odbornik postane svestan da nikakvu vezu nema više sa strankom, a nije ga birao građanin, znači, nema tu vrstu odgovornosti prema izbornoj jedinici ili građanima, on može tog trenutka da razmišlja kome će dati svoju podršku, nevezano za onog ko ga je predložio. Pretvorili ste stranku u jedan kanal samo za predlaganje. Stranka ovde služi samo da nekog predloži i tu se čitava misija političkih stranaka u Srbiji, po vašem predlogu, završava. Da ne govorimo da se lokalne samouprave nalaze u katastrofalnom stanju, upravo zahvaljujući Vladi Republike Srbije.

Činjenica je da ste uskratili ogromna sredstva koja joj po zakonu pripadaju, kršeći zakon. Činjenica je sada da ste usvojili jedan zakon koji je katastrofalan za veliki broj lokalnih samouprava, i to će vreme pokazati, Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Namećete i sad jedan koncept bez ikakve kontrole, što će dovesti lokalnu samoupravu na najniži mogući nivo u odnosu na periode kada je uveden višestranački sistem.

Gospodine ministre, ovo je neuspeh Vlade Republike Srbije, Vlade u kojoj vi sedite. Moram da kažem, ovo je i vaš lični neuspeh. Sasvim sigurno je bilo prirodno da vi ne izađete pred Narodnu skupštinu sa ovakvim predlogom zakona. Sva odgovornost za ono što će biti nakon izbora biće na vama.

Još jedno pitanje, gospodine ministre. U javnosti se pominje razdvajanje lokalnih i parlamentarnih izbora. Mi smo čuli razne teorije ovde, da je to najpovoljnije rešenje da građani biraju predstavnike lokalnih samouprava. Pitam vas sada ovde, gospodine ministre, kao pravnika koji zna ovu problematiku, recite da li je saglasno sadašnjem Ustavu i zakonu to moguće? Da li je moguće raspisati prevremene lokalne izbore, a da ne prestanu mandati, saglasno Zakonu o lokalnoj samoupravi, u

svim lokalnim samoupravama? Može ako predsednica Narodne skupštine flagrantno prekrši Ustav i zakon i skrati mandate lokalnim samoupravama. To je jedini način, da se pogazi zakon i Ustav i da se kaže – šta nas briga za taj nivo vlasti, mi hoćemo lokalne izbore.

Zna se kako prestaju mandati lokalnim skupštinama. Ako ne zaseda tri meseca i ako nije usvojen budžet. Ne postoji treće. Posle toga se uvodi privremeni organ, pa tek posle toga se raspisuju izbori. Kako može Narodna skupština nekome da skrati mandat? Sa kojim ovlašćenjem? Ne Narodna skupština, nego predsednik narodne skupštine. Molim vas, ministre, pošto se ovde povela polemika o tome, svi se mi slažemo da je to apsolutno neracionalno i da je to trošenje sredstava, ali pravno nije moguće. To je stav DSS. Vi, kao neko ko je nadležan da tumači propise u oblasti lokalne samouprave, bilo bi dobro da nama ovde u Narodnoj skupštini date taj dogovor i da presečemo u javnosti tu polemiku da li je to moguće, da li će neko vršiti pritisak da predsednik Narodne skupštine u nekoj noći potpiše raspuštanje svih skupština i vanredne lokalne izbore. Hvala.

Iskorišćeno je 16 minuta i 25 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Milan Marković.

Ne verujem da mogu da pomognem, gospodine Palaliću, da se preseče neka diskusija time što ću reći šta ja mislim. Ja, naravno, mislim, tu nema nikakve dileme, da ne mogu da se skraćuju mandati. Ako bi se donela takva odluka, moralo bi se ići uz promenu zakona, jer se to i ranije radilo tako, s tim što uvek ostaje malo to delimično sporno sa pozicije Ustava, imajući u vidu da mandat traje četiri godine, ali pretpostavljam da to samo po sebi ne bi bio problem. I ranije smo imali takvu praksu da izmenom zakona istovremeno zakažemo izbore. Ali, bez izmene zakona, jasno je svakome, mislim da tu nema potrebe niko specijalno da tumači da ne mogu da se raspuste jedinice lokalne samouprave i da se organizuju izbori ranije nego što je to vreme kada ističe mandat.

Oko toga šta je bolje, šta je jeftinije, to je tema, popularno je reći – ni slučajno, to je skupo i politički vrlo riskantno pokušati drugačije diskutovati. Ali, svi ovde znamo, mislim da argumenti koji idu u prilog tome da se lokalni izbori posmatraju odvojeno od takmičenja na republičkom nivou nisu neosnovani. Prosto, treba izmeriti i jedne i druge, tako da ne treba to tako olako odbacivati kao lošu ideju. U krajnjem slučaju, to je stvar političke odluke. Kako stvari stoje i kako ja tumačim dešavanja, neće doći do razdvajanja izbora, koliko je meni jasno. Ali, možda u nekoj mirnijoj atmosferi nakon izbora može da se porazgovara o tome šta nosi jedno, a šta nosi drugo i da li je stvarno ta ušteda toliko velika u odnosu na ono što se dobija promenom kvaliteta, koji je nesporan kada se razdvajaju izbori.

Kako ste ovo sve ispričali, nama slede crni dani. Ali, nije to baš tako. Dakle, da krenemo od početka. Mnogo toga što ste vi ovde rekli odnosi se na to da više nema blanko ostavki. Prosto, to je realnost. Ne bih sada da ispadne da sam ja nešto unapred, ali svako ko je razmišljao znao je da će se ukinuti blanko ostavke. Znači, kada su prve inicijative došle pred Ustavni sud, ja sam obavestio i članove Vlade o mom mišljenju da će blanko ostavke biti ukinute. Da budemo iskreni, ja sam bio i pre toga, a i u vašoj partiji razgovarao i sa vama i sa drugim funkcionerima stranke, vezano za reformu izbornog sistema. Zbog toga što mislim da reforma izbornog sistema ipak treba da bude plod nekog konsenzusa. Naše društvo nije bilo spremno, naši politički akteri nisu bili spremni na promenu izbornog sistema.

Onda su usledile odluke Ustavnog suda. O njima da polemišemo, po meni, potpuno je besmisleno. Odluka Ustavnog suda je takva kakva je i mi moramo da je poštujemo. Ne vredi da sad lamentiramo nad tim da više nema blanko ostavki.

Lično mislim da je jako dobro što nema blanko ostavke. To je preduslov za kvalitetniju vlast. Preduslov za kvalitetniju vlast je da nema blanko ostavke. Ako ja imam, ova strana ovde, ova većina ovde, ako ja imam njihove ostavke u mom džepu, zaista ne moram da brinem o kvalitetu zakona koje donosim, posla koji radim, ponašanju, u krajnjem slučaju, u Narodnoj skupštini, odnosu prema tim ljudima, ako imam njihove blanko ostavke u džepu. Ako nema tih blanko ostavki, svako od njih će da me zove i da me pita – gospodine ministre, zašto nije potpisan ovaj akt; gospodine ministre, zašto ovaj zakon sadrži ove manjkavosti; gospodine ministre, gospodine ministre itd. Ja duboko verujem da je sloboda ljudi da raspolažu svojim mandatom, da su vlasnici mandata tih ljudi, koji biraju izvršne organe, uslov da bi izvršni organi imali odgovoran odnos prema svom poslu. Meni to deluje prosto prirodno. U slučaju kad vi imate blanko ostavke, onda praktično predstavnici građana u bilo kom parlamentu nisu predstavnici građana, nego su predstavnici političkih partija koje može svako od njih da zameni preko noći. Uopšte je nebitno da li oni nešto misle, šta misle, prosto, mogu i da se isključe potpuno, četiri godine mogu i da prespavaju, sasvim je sve jedno. Dakle, njihovi glasovi se podrazumevaju.

Prema tome, ne razumem zašto? Nema potrebe stvarno žaliti za blanko ostavkama. Znači, blanko ostavke su jedna loša stvar koja je bila u našem političkom sistemu jedno vreme, takva je bila politička odluka. Došlo je vreme kada su sazreli uslovi da se oslobodimo blanko ostavki i zato ih ne treba više ni pominjati.

Da li je ovaj sistem koji imamo baš najbolji mogući, kada nemamo blanko ostavke? Naravno da nije. Predlagao sam drugačiji sistem, ali ne znam ko bi ga glasao. Vi prvi ne biste. Prema tome, ne vredi, unutar vladajuće koalicije nije bila saglasnost. Da ne bude da sam neki prorok, ali ovo što sada imamo, to se znalo da će biti još pre godinu dana. Svakome je bilo jasno da će se zaključati lista, svakome je bilo jasno da će se ukinuti blanko ostavke. Ne znam da li je neko stvarno gajio iluziju da ćemo doći do momenta kandidature u EU bez toga. Žao mi je što gospodin Petronijević nije tu, pošto sam sa njim dosta diskutovao u to vreme oko tih stvari.

U principu, ovo je prirodan, logičan sled stvari, ali je deset puta bolje nego što je bilo. Loše je za političke stranke, stvarno mi je žao, ali je dobro za državu. Parlament bez blanko ostavki je parlament u pravom smislu te reči. A, da li politička partija ima nekih problema, to politička partija neka rešava unutar sebe.

Moj predlog je vrlo jasan. Mi kada idemo na izbore, mi kažemo za naše kandidate da su to najpošteniji i najčasniji ljudi i tako ih nudimo građanima. Uvek je tako bilo. I dalje kažem za gospođu Čomić, koja sedi iza mene, uvek ću stati iza nje kao kandidata stranke, jer znam da će uvek zastupati tu politiku i verujem u njen moral i u njenu čast. Znam da ona neće na pola mandata odlučiti da promeni partijski dres, ma koliko joj se ne sviđalo nešto unutar njene stranke. Znači, to je stvar ljudi koje politička stranka kandiduje. Stvarno nisam kriv nekome što je kandidovao ljude koji su posle pet dana se posvađali sa svojim partijskim liderom i otišli u drugu stranku. Građanima je pre pet dana rekao – glasajte za njega, on će zastupati vaše interese, on je pošten, častan čovek, nema tu dileme, to je najbolje od najboljeg. Ajde malo da budemo pošteni. To je licemerno. Mi kandidujemo građanima Peru Perića i kažemo građanima – on je divan čovek, a onda kažemo - Pero potpiši ti meni ostavku, ne verujem da si ti dobar čovek, mislim da si ti potencijalni hoštapler, pa daj da imam tvoju ostavku u džepu. To je jedno neviđeno licemerje. I sada svi patimo zbog toga što više nema tih ostavki. Nisam čuo nikoga da je izašao na izbore i da je rekao građanima – e građani, glasajte za ovu listu, mada moram reći tu ima nekih koji će za 5000 evra da promene partijski dres. Znači, to bi onda bilo pošteno. Ali ne, kada su izbori, moji su najpošteniji, a onda od mojih pola ode, formira drugi poslanički klub, pa vi kažete – jao, kuku lele. Pa čekaj, plaćaš ceh kadrovske politike koju si sam vodio.

Kad se desi nekoj stranci da je napuste odbornici, poslanici, čovek koji je potpisao tu listu treba istog momenta da podnese ostavku. To je problem tog čoveka, to je problem tog lokalnog rukovodioca, to je problem onoga ko je stao iza tih ljudi. Mi bi najradije da možemo da kandidujemo i Paju patka i da građani to progutaju, a da mi za to nemamo nikakve posledice. To je nešto što mi očigledno želimo. Neće moći.

Znači, sada, kada politička stranka sedne i kaže – ovaj gospodin će biti poslanik DS ili neke druge stranke, teret te odluke će ta stranka nositi naredne četiri godine. Ako je bila toliko drska da građanima ponudi nekoga ko nije stabilan ni šest meseci, onda će ta stranka da plati ceh toga što je građanima ponudila čoveka koji nije dovoljno moralno stabilan i koji je potkupljiv.

Dakle, neka se političke stranke potrude da izaberu kvalitetne ljude. Svaka stranka zna kako stoji sa tim stvarima, koliko ima problema koja stranka, neka sama razmišlja o tome. Pravo da vam kažem, mislim da je ovo za Srbiju jako dobro, jako korisno, da će povećati kvalitet političkog života u Srbiji.

Zbog toga zaista ne mogu da prihvatim vaše primedbe koje se tiču lamentiranju nad tim što je sad odbornik slobodan. Hvala Bogu da je napokon slobodan. Prihvatam to da ovo nije najsrećniji izborni sistem, jer kad ga ne vezuje blanko ostavka, postavlja se pitanje šta ga vezuje? Ako je visokih moralnih kvaliteta, vezuje ga to da je dobio poverenje neke partije u čije ideje veruje. Znači, Goca Čomić veruje u ideje DS već 21 godinu i kada nije najsrećnija nekim rešenjima i kada jeste, ali generalno je ona svoju političku sudbinu vezala za DS i očigledno nema nameru da to promeni.

Dakle, vraćam se na ovaj drugi deo gde se donekle slažem sa vama. Vraćam se na ovo pitanje – šta to vezuje? Nesporno je da nećemo imati problema sa moralnim ljudima koji će poštovati to poverenje koje im je stranka ukazala, koji će imati odgovarajući odnos prema svojim komšijama i građanima, jer svi znaju da ste izabrani sa liste DSS. Ne verujem da ste vi, gospodine Palaliću, spremni da promenite vaš partijski dres, jer bi vas bilo sramota od vaše porodice. Jako dobro vas poznajem, dugo se znamo i ubeđen sam u to da nema načina da vas čovek promeni.

Prema tome, vaša stranka sa vama nema problem što nema blanko ostavke i vi ste dovoljno moralan čovek. Možda treba neki dodatni mehanizam, ne za vas, ali generalno. Sa tim se slažem i zato sam predložio da se bira po izbornim jedinicama, predložio sam da personalizujemo ovaj sistem. Međutim, za to, uključujući i vašu stranku, niko nije bio. Mi smo sada na pola puta. Kako je gospodin Petronijević rekao, ovo je dobro, ovo je možda pola puta, ali ovo nije konačna reforma našeg političkog sistema koja će dovesti do potpunog kvaliteta, potpune personalizacije itd.

Dakle, u tom smislu su vaše primedbe opravdane, ali nisu opravdane kada kažete da ovo nije dobro. Ovo je dobro, samo je problem što je ovo pola koraka, što nije ceo korak. U ovom momentu je to politička realnost. Da je politička realnost drugačija, možda bismo mogli da idemo i ceo korak.

Opet kažem, nemojte optuživati vlast za ovo, jer sam vodio razgovore sa svim strankama, ne samo sa vladajućim, a pitanje izbornog sistema nije pitanje vladajuće stranke, pitanje izbornog sistema je pitanje političkog konsenzusa većine političkih stranaka. Dakle, bio sam kod vas, bio sam u LDP, bio sam kod gospode u SNS, bio sam kod svih stranaka vladajuće koalicije. Nažalost, nisu se tada shvatila ova upozorenja koja sam dao, da ćemo doći u ovaj sistem u koji smo došli.

Opet kažem, ovo je dobar korak napred. Nemojte više da žalimo za blanko ostavkama. Najveći teret je skinut, a to su blanko ostavke, zaključana lista. Iskreno rečeno, jednu stvar opet niste u pravu, vi kažete – ovo je strašno, politička stranka se pita za to ko će biti na listi itd. Naravno da se pita. Politička stranka je ta koja nudi. Za razliku od dosadašnjeg sistema, posle toga više politička stranka nije toliki moćnik da raspolaže mandatima kako hoće. Jesam bio protiv te moći političkih stranaka. Meni je to bilo potpuno nenormalno i zato sam dao tu izjavu. Zaista nam treba pregovorima političkog sistema koji će smanjiti moć političkih stranaka, jer moć političkih stranaka u Srbiji je zasnovana na političkoj slabosti građana, jer jedan korpus moći može samo da se deli između političkih aktera, a to su političke stranke, to su građani. Ako političke stranke uzmu veći deo, manji deo ostaje građanima. Mislim da je kod nas nesrazmeran taj deo u korist političkih stranka. Dok su bile blanko ostavke, taj deo je bio 95%, građani su svoje političko biće ispoljavali samo jedan dan u četiri godine, a to je dan kada su izbori. Dakle, to je moj stav. Sada se ta skala malo menja, ukidaju se ostavke, stranke gube jedan deo moći, a to je moć da nakon izbora umesto poslanike ima partijske vojnike. To je dobro. Promenom izbornog sistema mi bismo uravnotežili u potpunosti.

To vam je isto kao i zalaganje za izbornu komisiju. Nije normalno da RIK bude predstavništvo političkih stranaka, jer nije pitanje političkih stranaka koji je rezultat izbora. Rezultat izbora je isključivo pitanje broja glasova koje ko dobije na izborima, a ne dogovora u izbornoj komisiji da li hoćemo ili nećemo da poništimo ovo biračko mesto. To je pitanje zakona da li se neko biračko mesto poništava.

Dakle, u tom smislu sam bio za smanjenje te moći i ona mora da se smanji, gospodine Palaliću. Šta god mi pričali i radili, ovo je krenulo i ovo će se desiti. Nikada se više neće vratiti blanko ostavke i menjaće se izborni sistem, u to sam sto posto siguran, jer je ovo sada prvi put da je stranke nešto zabolelo. Prvi put su stranke iz jedne potpuno lagodne pozicije došle u jednu poziciju koja poprilično žulja i koju ste vi opisali, a to je kako motivisati ljude, pre svega, kako sprovoditi u politiku na terenu.

Ali, valjda je važnije da manje žulja državu i građane, pa makar više žuljalo stranke. Siguran sam da se može doći do sistema koji neće žuljati ni jedne ni druge. Tu smo negde na pola puta, kada bude odgovarajuće većine i kada bude malo većeg konsenzusa, onda će se desiti i ta promena.

Što se tiče Upravnog suda, ja sam smatrao da je Upravni sud dobar zbog ujednačavanja prakse, s jedne strane. Sa druge strane, dobio sam vrlo jasna uveravanja, jer nije tačno da nismo postavili ovo pitanje, imajući u vidu da je upravo bivši pomoćnik ministra jedno kraće vreme proveo u Upravnom sudu i da mi je jako poznato stanje u Upravnom sudu. Takođe sam pitao, znajući da je veliki broj predmeta, pogotovo onih od kojih mi pravnici najviše bežimo i koje ne voli niko, za rešavanje, ali, oni kažu da su to nagomilani predmeti i da oni imaju jednu dinamiku koja će vrlo brzo Upravni sud očistiti od tih predmeta i da će oni sa tim brojem sudija koji je relativno mali, ja ne znam tačno koliki je, da će oni bez problema moći da vode sve ono što je u njihovoj nadležnosti, uključujući i ovo što dobijaju sad u nadležnost, a što je nekad bilo u nadležnosti Okružnog suda. Nema razloga da ne verujem onima koji su kompetentniji od mene. Jer, ljudi se bave time, znaju to, radili su zakone i ovo je njihov stav. Ja mogu samo da im verujem i mislim da nema razloga da ne bude onako kako su oni rekli.

U svakom slučaju, ujednačavanje prakse je jako važno. Imali smo jedno 5% čudnih odluka i bilo bi dobro da u budućnosti nemamo ni jednu čudnu odluku, jedino ako to ne izaziva neke druge sumnje, a za tim nema, ja mislim, nikakve potrebe. Hvala.

Ovim završavamo prepodnevni deo sednice.

U sistemu su prijavljeni narodni poslanici Arsić Veroljub, Zoran Krasić i Jovan Palalić.

Nemate pravo na repliku. Jedino ko bi od narodnih poslanika imao pravo na repliku sam ja, a to bi bilo prilično besmisleno, s obzirom na izlaganje ministra.

Određujem pauzu od jednog sata. Rad nastavljamo u 15,00 časova. Prvi prijavljeni je narodni poslanik Arsić Veroljub ili narodni poslanik Zoran Krasić, zavisno od toga ko bude prijavljen u elektronskom sistemu u 15,00 časova. Hvala.

Još jedno dodatno obaveštenje. Danas ćemo raditi samo raspravu do kraja o ovoj tački koja je trenutno u pretresu. Sutra će Skupština raditi, ali mi nećemo zasedati, kao što nećemo zasedati ni u ponedeljak, nego ćemo, na osnovu odredbi Poslovnika, zasedati u utorak. Hvala vam.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovim počinjemo popodnevno zasedanje tamo gde smo pre podne stali.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki ministar izgleda da se trudi da dok je ministar da uradi nešto po čemu će građani da ga pamte. Sada je često to, možda nešto rađeno iz najbolje namera, ali upamte ga po lošem.

U diskusiji koja je bila i čestim izlaganjima i samog ministra i pojedinih poslanika, kako iz vladajućih stranaka tako i iz opozicije, stalno se spominje promena izbornog sistema, pa sada ne mogu da objasnim za ovih nekoliko godina šta se to promenilo u glavama ljudi, pa stalno menjaju izborni sistem.

Mi smo većinski izborni sistem imali na lokalnom nivou. Čini mi se da je izglasan 2000. godine, pa je onda dat predlog da se na lokalnom nivou radi po proporcionalnom sistemu. Gospodin ministar, tada kao narodni poslanik, glasao je da se uvede proporcionalni sistem za lokalne izbore. Onda su uočeni određeni nedostaci, pogotovo kada je bila u pitanju podela vlasti na izvršnu i zakonodavnu, pa je taj sistem malo reformisan i sada imamo sadašnji Zakon o lokalnim izborima čije izmene i dopune radimo.

Večito će da postoji polemika da li treba većinskom ili proporcionalnom sistemu da se oslanja država kroz takozvano uvođenje izbornih jedinica, ali mislim da u celoj toj priči da jedan i drugi izborni sistem imaju svoje nedostatke i svoje mane. Treba malo da popričamo i o osnovnim nedostacima većinskog izbornog sistema koji se ovde stalno predlaže i propagira.

To je moglo da funkcioniše u većinskom jednokružnom izbornom ciklusu pod uslovom da je ostao stari Ustav. Međutim, sada je Ustav promenjen, nosilac zakonodavne vlasti ne može da učestvuje u izvršnoj vlasti, tako da postavljam jedno prosto pitanje. Svaka stranka na lokalnom nivou kandiduje, barem se nadam da će većina tako da radi, kandidovaće svoje najbolji ljudi, najuglednije, najškolovanije, najsposobnije, da bi moglo da ostvari što je god moguće bolji rezultat na samim izborima. Činjenica jeste da su ti ljudi koji će da se kandiduju i oni koji su najpogodniji za izvršnu vlast, gde ćemo prihvatanjem većinskog jednokružnog sistema po lokalnim samoupravama samo da napravimo haos, ništa više zato što kada pređe u izvršnu vlast moraće da se pomeri izbori na tim izbornim jedinicama odakle su oni izabrani, pa ćemo za dve nedelje da imamo neku drugu većinu, pa se opet promeni vlast, pa se opet promeni vlast, pa za dve tri nedelje, neku treću većinu i tako u krug.

Suština izbornog zakona i Zakona o lokalnoj samoupravi jeste da lokalna samouprava može da radi nesmetano, a sve radi ostvarivanja ciljeva koji poboljšavaju kvalitet života građana koji žive na teritoriji lokalne samouprave. Ako se igramo izbornim zakonima, budite sigurni da kvalitetne lokalne samouprave neće biti. Prekinimo konačno tu praktičnu priču jer je izuzetno teško organizovati izbore na ovakav način i izvršiti vlast u lokalnim samoupravama. Ona druga jeste da će svaka stranka koja je na vlasti morati da moli boga da njenom odborniku, koji je podržava, ne padne cigla ili saksija na glavu, pa ne daj bože da ne bude više sposoban da obavlja dužnost odbornika zato što će tada morati ponovo da se raspišu izbori, pa sve zavisi ko je na vlasti u tom trenutku i u lokalnoj samoupravi i u Republici, pa će krenuti mašine za asfaltiranje, pa će krenuti gomile da poklanjaju deterdžent, ulje, prašak itd.

Gospodine ministre, u takvom vremenu živimo, pa vas zbog toga molim da prekinete tu priču oko većinskog izbornog sistema.

Ima još jedan tu problem, a to je ono osnovno demokratsko pravilo – jedan čovek, jedan glas, jer će u tim jedinicama lokalnih samouprava da glasaju odbornici.

Povredili ste suverenitet građana, gde je njih hiljadu dalo poverenje jednom kandidatu, jer njegov glas vredi u tom slučaju kao i odbornik koji je dobio samo 100 ili 200 glasova. U tome je problem.

Problem je i u tome što u većinskom izbornom sistemu volja građana nije pretočena u sastav skupštine jedinice lokalne samouprave.

Nemojte više da se trudite da ostanete upamćeni po tome, nego pokušajte sada ovaj zakon koji je postojeći da dovedete bar do onog tehničkog nivoa da može da funkcioniše. Koliko god da vam to izgleda smešno, u suštini ovaj zakon nije ništa drugo nego usaglašavanje sa odlukama Ustavnog suda, sve ostalo su samo puka druga usaglašavanja sa nekim određenim zakonodavstvima.

U članu 4. Predloga zakona ponovo je ostala ona čuvena opcija da svakog kandidata na listi mora da podrži najmanje 30 građana koji to garantuju svojim potpisom.

Verujte, gospodine ministre, SNS nema problema sa građanima koji će da podržavaju njene liste, ali mislim da je ovo suvišno da ostane u zakonu, pogotovo što ste vi kao predstavnik Vlade i resorni ministar ovde nama, narodnim poslanicima, govorili, kada se usvoji novi zakon o političkim strankama da tih potpisa više neće biti u zakonima o lokalnim i republičkim izborima.

Sada kažete da se mnogo političkih stranaka registrovalo – 72 ili 73, neću da ulazim u tu priču i da treba još jedno pročišćavanje zakona o političkim strankama da doživi da bi to moglo da postoji.

Na ovaj član smo podneli amandman i pre nego što odlučite o tom amandmanu pročitajte Zakon o finansiranju političkih subjekata, možda će vam tada to izgledati verovatnije, da je ovo moguće zato što podnosioci izbornih lista koji ne pređu određeni broj glasova stavljaju depozit i ako ne prođu taj depozit postaje prihod budžeta jedinica lokalne samouprave.

Ne verujem da će tek tako neko da skuplja kandidate za odbornike samo da bi učestvovao u lokalnoj utakmici, da bi prikupio neka sredstva iz budžeta jedinica lokalne samouprave, a da pri tome, ne ostvari bilo kakav rezultat.

U članu 43, stoje puko usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda, jer Ustavni sud je oglasio član 43. neustavnim. Taj član 43. u suštini je predviđao da političke stranke određuju ko će biti odbornik posle izbora na osnovu broja dobijenih mandata.

Član 47. – ponovo ostavke. S tim, da ovde odbornik sam odlučuje i podnosi predsedniku Skupštine ostavku overenu u sudu, a da overa ne može biti starija od tri dana. To je jedno rešenje da se konačno izbrišu blanko ostavke.

Međutim, u članu 8. koji se već tiče člana 48, čije će odredbe da važe posle prvih održanih lokalnih izbora. Gospodine ministre, koliko je meni poznato, član 43, kao što sam rekao, stavljen je van snage odluke Ustavnog suda. Član 48, mislim da je Ustavni sud već pokrenuo postupak, samostalno za ocenu njegove ustavnosti i ne znam da li je završeno ili nije. Ako nije, uskoro će. Znači, vi odlažete izvršavanje odluke Ustavnog suda, ako u prelaznim i završnim odredbama ostane ovo da se primenjuje tek posle prvih narednih izbora.

Gospodine ministre, još nešto da kažem. Ovde ste predvideli u izmenama i dopunama, da samo gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno njihovi zamenici ponovo mogu da budu odbornici, ukoliko im prestane mandat gradonačelnika ili zamenika, odnosno, ako ima upražnjeno mesto u toj odborničkoj grupi.

Mislim da ste trebali da obuhvatite ovim izmenama i dopunama, ne samo već i sve one kojima je funkcija odbornika prestala zato što je nespojiva sa novom funkcijom na koju su imenovani, postavljani i izabrani odlukom jedinice lokalne samouprave, da bi taj zakon konačno izjednačio sve one kojima mandat prestaje na osnovu nespojivosti funkcija, a na osnovu odluka iz te jedinice lokalne samouprave.

Kada je u pitanju član 11. i član 9, kao i drugi članovi koji se tiču nadležnosti suda koji će da odlučuje o prigovorima koji su vezani i za lokalne izbore i za prestanak mandata odbornika, mislim da ste gospodine ministre trebali da odredite i rok po kome će Upravni sud da postupi kada je ovo u pitanju. Imamo situacija da Upravni sud po prigovorima, danas ne postupa po nekoliko meseci – dva, tri, četiri ili pet, a da je već Ustavni sud, izvršavajući svoju odluku, u istoj ovoj materiji i po istom Zakonu o lokalnim izborima, već odredio rokove. Konačno, te rokove biste trebali da upišete i u zakon, da konačno niko ne može više da vrši pritisak na te sudije – da li će nekome da prestane mandat, kada će da se donosi odluka o tome i da li će nekome da se vrati mandat.

O tome ste, gospodine ministre, sami rekli da mišljenje vašeg Ministarstva nisu obavezujuća i da su lokalne samouprave u sprovođenju zakona pravile čitav jedan cirkus. Međutim, gospodine ministre, to nije moglo da se uradi bez vas i vaših potpisa, vaših mišljenja, vaših nepridržavanja zakona.

Spomenuću samo situaciju u jednoj maloj opštini u Braničevskom okrugu. Reč je o Golupcu, kako je ministar tretirao odluku Upravnog suda i kako je izvršio kroz mišljenje, na nezakonit način, svoje mišljenje. Tamo je neka navodna skupštinska većina donela odluku ko će biti predsednik Skupštine, ko će biti predsednik opštine. Pre toga je doneta odluka, da nekim određenim odbornicima prestaje mandat u jedinci lokalne samouprave. Sa tim odbornicima su u jednom hotelu u Golupcu održali sednicu Skupštine. Dva ili tri meseca posle te sednice Skupštine, Upravni sud je poništio odluku o prestanku mandata odbornicima i vratio da jedinice lokalne samouprave ponovo o tome odlučuju.

Gospodin ministar nije ni dao priliku jedinici lokalne samouprave da o tome sama odlučuje, već je sam prihvatio i sam dao mišljenje, da je Skupština koja je održana u hotelu ispravna, iako u tom trenutku niste imali odluku Upravnog suda kojim se poništava odluka Skupštine jedinice lokalne samouprave.

Zašto? Cilj je bio da se na vlast dovede DS. Vama je ovo dosadno, gospodine ministre, očigledno, ali je to zloupotreba službenog položaja i za to postoji dokumentacija od državnih organa. Pošto ste samo dali mišljenje, niste znali kako da izvršite svoje mišljenje, pa ste doneli drugi nezakonit akt. To je, da ste pečate opštine Golubac proglasili nevažećim i vašem samozvanom predsedniku opštine ste dali ovlašćenje da uradi nove pečate, iako je po Zakonu o pečatu, koji ste vi gospodine ministre takođe ovde obrazlagali u Skupštini Srbije, pred narodnim poslanicima – pečat jedinice lokalne samouprave može da se proglasi nevažećim samo ako je oštećen ili, ako je ta lokalna samouprava prestala da postoji na osnovu Zakona o teritorijalnoj podeli između opština i gradova. Ili, možda tada niste bili tu, pa ste ostavili onom "Veselku", koji voli da maže pasošima Nede Arnerić, faksimil, pa je čovek lupao i lupao. O tome vi vodite računa kome dajete svoje pečate. Činjenica je da ste naneli štetu i opštini Golubac i njenim odbornicima. Napravili ste veštačku skupštinsku većinu.

Sada, gospodine ministre, kako da vam bilo ko veruje o vašoj iskrenosti kada pričate o zakonima, kada se samih zakona koje ste vi pisali, vaše Ministarstvo, ovde branili i obrazlagali pred narodnim poslanicima, tih istih zakona se ne pridržavate. Možete vi da napišete kakav god hoćete zakon. zakon može da bude dobar ili loš. Često je važnije, ne kakav je zakon, nego ko ga sprovodi. Ovde mi izgleda kada je ova vlada, to je u pitanju. Poslanička grupa SNS u Danu za glasanje neće glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona.

Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine Markoviću.