Nema razloga da budem ljubazan, imam pravo kao ministar da odgovaram. Nemam nameru da ostane. Gospodine Arsiću, Golubac je bio pre godinu dana, ako se ne varam. Sad nakon godinu dana došli ste ovde, ne možete vi da birate ko bira predsednika opštine, a ko bira predsednika skupštine. Opet vam kažem, zašto ne pristajete na moju fer ponudu. Doneću dokumentaciju. Hajde ako ste tako hrabri i ubeđeni da sam uradio nešto nezakonito. Šta sad? Šta se mrštite tu, pa se domunđavate? Da li vas je kolega savetovao? Skupite ceo taj pravnički tim vaše stranke da vidimo gde sam ja to uradio protivnezakonito. Dokumentaciju direktno u ministarstvo, kako ko šta ima, donose svi. Tu se odbraniti čovek ne može. Nemojte da
vas podsećam, mogao sam da tražim formalno, ali bi postojao isti aršin prema svim strankama, bojim se taj strogi da ne može niko ništa da donese, bojim se da bi mnogi od vas bili nezadovoljni, uključujući i vašu stranku. Uključujući i vašu stranku prilikom preregistracije, kao i nažalost i moju stranku itd.
Nemojte da pokrećete teme koje vam jednostavno ne idu u prilog. Opet vam kažem, postupanje u slučaju Golubca sa pozicije Ministarstva je apsolutno ispravno i identično postupanje Ministarstava u svakoj drugoj istovetnoj pravnoj situaciji širom Srbije. To traje četiri godine, koliko sam ministar, godinu dana kod Koštunice u Vladi i evo tri godine ovde, lepo vam kažem, ako ste tako sigurni, gospodin Palalić je predsednik Odbora, iz opozicione DSS. Nudim 160 put, da li ste sigurni da sam pogrešio, dođite na Odbor, tamo ima javnosti i donećemo predmete i da vidimo gde sam to pogrešio, ali ćete poneti neke konsekvece. Ne možete ovde već 25 minuta, pričamo o Golubcu koji je bio pre godinu dana, gde vi tvrdite da sam ja celu svoju političku karijeru stavio na kocku da bi, molim lepo, doterao u Golubcu nekog na vlast. Mislim da mi dođe ovde sad deset predsednika opština, pa verovatno bi iz drugog ili trećeg pogodio ko je baš iz Golubca. Stvarno mislite da ja tako to pratim i znam i imam vremena da pratim na način koji vi pratite.
Prema tome, gospodine Arsiću, te priče da sam doveo ovog ili onog nisu tačne. Svaka opština i svaka situacija koja se desila u opštini, krivi su ljudi koji su u opštinama. Neko je tamo promenio partijski dres, neko je nekom oduzeo mandat, neko je nekom nezakonito oduzeo mandat, nekome je sud rekao da se vrati mandat. Kod nas kako je bilo ne mogu da se setim, ne mogu, kao što i vi očigledno i ne znate i informacije koje imate su pogrešne, ne mogu da se setim šta je bilo pre godinu dana. Toliko sam siguran da nudim na neviđeno da na tom odboru podnesem ostavku i da vi podnesete ostavku na mesto poslanika, neopozivu da se više nikad ne pojavite u ovom parlamentu ukoliko sam uradio nešto što nije u skladu sa zakonom. Gde ćete poštenije više. Valjda je mnogo više ode rizikujem nego vi. Vama je to tras, tras, vi ste tu menjali odavde, odande, ja ne mogu tako, ovde sam, pa sad.

Molim vas, nema neposrednog obraćanja.
Reč ima gospodin Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Gospodine Novakoviću, dobro je što ste pustili ovu živu diskusiju, ali morali ste da upozorite prethodnike da ne treba više da se priča o skraćenju vojnog roka, pošto se ne ide u vojsku, a i "Gazela" je u remontu, pa iluzorno je pričati o poštenju.

Nego, da pređemo na ovaj zakon. Ima nekoliko stvari što nam je predstavnik predlagača lepo objasnio da je otprilike 5.000 evra bilo po poslaniku i odborniku u prethodnom periodu, da odlučnom akcijom gospodina Markovića DSS nije kandidovala Paja Patku, nego Gordanu Čomić, za poslanika. To je izuzetno dobra informacija, mada mi nije jasno kako to SMS porukama da se kontroliše birački spisak, ali dobro. Nekako ćemo i to da rešimo.

Sad moram da pređem na ovo što je ozbiljno, a to je brljotina, cinizam i kriminal. Ne govorim o licima, imenima i prezimenima, tako da nemate potrebe da se sikirate. Ali, moram da vam skrenem pažnju kada su krenule te umotvorine i nove neke ideje o definisanju izbornog sistema u Republici Srbiji. Većinski izborni sistem je bio 1990. godine, SPS je imao 180 i nešto poslanika, koga god da su stavili da bude na slici pored Miloševića, mogao je da bude izabran ili u prvom, ili u drugom krugu. Bilo je nege 80-90 lekara, svi su bili vlasnici svog mandata i nikad se nije desilo da su glasali drugačije od onoga što je naredio Slobodan Milošević, ili kako je rešio SPS. Znači, to nije neki kriterijum za slobodoumnost ničim izazvanu od poslanika.

Dalje, morama da vam skrenem pažnju, vi se sećate kada je donet onaj zakon o lokalnim izborima, to je onaj prethodni, ne ovaj, gde su se gradonačelnici birali po većinskom izbornom sistemu. Onda se desilo da je opština Barajevo ostala bez predsednika opštine, a radi se o gradskoj opštini, pa je po većinskom sistemu izabran predsednik gradske opštine. Naravno, onda sam se malo šalio sa Ustavnim sudom, podneo neke inicijative i slatko smo se ismejali na javnoj raspravi kakve se sve brljotine prave unutar vrlo razvijene demokratije od 2000. godine na ovamo. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, što gradska opština nije jedinica lokalne samouprave. Nadam se da to još nije promenjeno. Jedinice lokalne samouprave su opštine i gradovi, a gradske opštine nisu.

Sada, u ovom zakonu, ste i dalje zadržali da postoji izborna komisija jedinice lokalne samouprave. Znam da ste to prepustili Gradu da svojim Statutom reguliše neke stvari, ali se postavlja pitanje – kako može da se reši pitanje izbornog organa. Ali, nije to glavna tema, nije to glavni nedostatak ovih izmena i dopuna ovog zakona, mada u tom delu se to i ne menja. Postavljam samo jedno pitanje, pošto se sada pripremaju ovi ovde da renoviraju ovu salu, pa ćemo umesto ovih zastarelih, a dobro opranih para za ove polovne jedinice, dobiti kompjutere. Prosto se plašim da na sledećim izborima jedan od uslova za kandidovanje bude i poznavanje eksela, vorda, itd. jer, kako bi poslanik radio na kompjuteru ukoliko nema ta saznanja.

Moguće je u sledećim promenama da pored godina života, državljanstva i prebivališta da se traže i neka dodatna znanja. Zašto pravim malo smešnu situaciju sa ovim dodatnim znanjima? Pa, upravo da vam skrenem pažnju na fundamentalni nedostatak, ne samo ove intervencije na ovom zakonu i na onom Zakonu o izboru narodnih poslanika, nego na fundamentalne nedostatke pozivanja na odluku Ustavnog suda.

Gospodine Markoviću, izborno pravo, i ako se posmatra kao aktivno i kada se posmatra kao pasivno, spada u grupu relativnih prava iz kompleksa ljudskih prava. Ono nije apsolutno pravo. Apsolutno pravo je pravo na život, a izborno pravo je relativno zašto što Ustavom i zakonom, pre svega Ustavom, mogu da se propišu odgovarajući uslovi. Kod nas je propisano – 18 godina života, državljanstvo, prebivalište. Moguće je da se propišu još neki drugi uslovi.

Kada je jedno pravo relativno, onda je zakonom Narodna skupština ovlašćena i dužna da propiše način ostvarivanja tog prava, a da ne zadire u to pravo. Tu ću da završim. Zašto? Zato što ne postoji ni jedan međunarodni standard za pasivno biračko pravo. Jedini međunarodni standard postoji za aktivno biračko pravo u protokolu prvom član 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, gde se kaže da u tačno određenim vremenskim rokovima vlast je dužna da raspiše izbore, da oni budu neposredni, tajni itd, ali to ne zadire u status izabranog lica.

Iz te fundamentalne greške ide se nadalje i ulazimo u priču ko je vlasnik mandata, što je suluda priča. Onda ulazimo u priču da li je politička stranka subjekt političkog života? Jeste, gospodine Markoviću, naročito od 2006. godine i od novog Ustava. Po Ustavu iz 90-e godine politička stranka je bila definisana samo u onom delu gde građani ostvaruju svoje pravo na političko udruživanje. Po Ustavu iz 2006. godine politička stranka je postala ustavna kategorija i sastavni deo, ne samo političkog života, nego odraz i državotvornosti i ustavno-pravnog položaja Republike Srbije. Ne samo kroz odredbu da ona oblikuje političku volju, nego njen aktivni odnos u celokupnom političkom životu.

Razvlašćivanje na ovaj način političkih stranaka jeste svojevrsna negacija izborne volje građana. Vi za ovo što ste uradili, pošto ovo samo sledi ono što je prethodno urađeno sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, tako da kada kažem ovo, mislim i na ono pre nekoliko meseci, ne možete naći u uporednoj praksi odgovarajući primer. Nemate odgovor na pitanje kako u jednoj Velikoj Britaniji, gde postoji većinski izborni sistem, postoje partijski bičevi koji vode računa, kao gospođa Nada Kolundžija, da li će poslanici da dođu, kako će da se organizuju, kako će amandmane da podnosu, da li će biti na danu za glasanje itd. itd.

Gospodine Markoviću, kada već pričate o tim preletačima, prebezima itd. vidite, to je zahvatilo sve stranke. Nije samo pogrešila SRS kada je pravila listu i kada je kandidovala, i vi ste u Kruševcu pogrešili, gospodine Markoviću. Možete vi da otvarate oči koliko god hoćete, ali tajkuni imaju mnogo bolje oči i imaju mnogo dublji džep. Njihov interes jeste da kontrolišu i vlast i opoziciju, kako bi organizovani kriminal i tajkuni imali uvek 126 ovde, a u lokalnoj samoupravi odgovarajući broj da im ni vlast ni opozicija ne pravi probleme, a gde je izborna volja? Na pitanje gde je izborna volja, vi ste zaboravili političke stranke. Pošto je to već jedna deonica koja je završena kada ste donosili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, moram da vas podsetim da oni koji vas posmatraju 2006. godine, povodom člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, nisu rekli da treba da se to izbaci, već su ih Boris Tadić i Vojislav Koštunica ubedili da je to neophodno zbog fenomena Karić, kupovine mandata. Onda je rečeno – da, neka to ostane,

primenite. Kasnije, 2007. godine, gospodine Markoviću, kada smo pričali o ostavkama i ugovorima, da bi ugovor bio potvrda slobodne volje po odbornika, tako je to došlo.

U međuvremenu se promenilo zato što je pala podrška proevropskim strankama. Drastičan primer pada te podrške je bio juli mesec 2008. godine, kada su neke stranke, koje su na antievropskoj platformi osvojile glasove, preko noći postale proevropske koalicione stranke da bi obezbedile vlast, gde je kamera, vlast, lepak, jer u očekivanje predpristupnih fondova svašta može da se desi. Gde je tu izborna volja poštovanog građanina koji na dan izbora izađe i zaokruži? Ko je njega prevario? Da li taj koji ga je prevario treba da snosi neku odgovornost? Ne.

Gospodine Markoviću, sada o ovim vašim genijalcima tamo što su pisali ovo, sada skrećem pažnju na nedoslednost. Složićemo se da izborno pravo, status poslanika itd. pripada nečemu što je javno pravnog karaktera. Ako je javno pravnog karaktera, onda ga pojedinac nema kao stranka u postupku. Verovatno se slažete sa tim, jer se pojedinac javlja u privatno pravnom odnosu, u jedno pravnom odnosu se ne pojavljuje pojedinac. Ili, da usvojimo ovu novu terminologiju, on može biti kolateralna šteta ili kolateralna dobit. U članu 8. gde menjate član 48. gde omogućavate da onome kome je prestao mandat predsednika, gradonačelnik aili predsednika opštine, da pod određenim uslovima može da ponovo dobije mandat odbornika, skrenuo bih vam pažnju na alineju 3. Kaže se da je izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave kandidat podneo zahtev za dodelu mandata odbornika. To je već privatno pravni odnos. To ne bi smelo da bude, gospodine Markoviću, u vašem zakonu, a nalazi se u zakonu zato što ste izbacili iz zakona podnosioca liste kandidata.

Dalje, navodno slušajući Ustavni sud rekli ste da u članu 43. lista kandidata koju je predložila politička stranka koalicija ili GG je sveto pismo u pogledu redosleda. Odmah ste napravili nekoliko izuzetaka. To je sa strankama nacionalnih manjina, tu ste napravili jedan izuzetak. Onda se postavlja pitanje kakvo je to pravilo kad ima toliko izuzetaka? Vrlo problematično. Bilo bi dobro da obratimo pažnju i na član 5. izmena ovog zakona. Tu kažete da u svaka prva tri mesta mora biti kandidat pripadnik manje zastupljenog pola. Koji kriterijum vi danas koristite posle Zakona o zabrani diskriminacije i posle Zakona o ravnopravnosti, rodnoj ravnopravnosti? Koji vi kriterijum koristite da bi utvrdili pol? Da li je kriterijum matične knjige rođenih, fizičko stanje, šta sve ima dotično lice ili je kriterijum kako se ko oseća? Vi danas preko vaših ponosnih parada uvodite kriterijum kako se ko oseća, pa neko može da bude biološki muško, ali se oseća kao žensko. Kako ćete tu situaciju da razrešite u ovom vašem predlogu zakona?

Ne znam zašto se, gospodine Nikola, smejete, ja samo upoređujem vaše propise koje ste ovde zdušno izglasali. Rekli su – oni su neophodni da bismo krnuli u tu EU. Koji kriterijum vi koristite sada za utvrđivanje pola? Matične knjige rođenih, fizički kako izgleda ili kako se ko oseća? Ako koristite kriterijum kako se ko oseća, neko može jedne godine da bude muško, a sledeće godine da bude žensko. Upozoravam vas, napašće vas ovi iz GPTTJ, kakva li je ova skraćenica. Razbiće vas oni, Karadžićeva kompanija. Razbiće vas ko zvečke. Sa kojim vi pravom određujete pol nekom čoveku? Čovek rođen kao muško, a oseća se kao žensko, gde da ga staviš? U prva tri, druga tri, treća tri ili četvrta tri?

To pod hitno da rešite jer će vam pasti na Ustavnom sudu. Ima tamo i u Ustavnom sudu onih koji …. A smešno vam? Znači, evo jedna dilema koju ne možete da rešite. Koji kriterijum za određivanje pola danas primenjujete? Ne daj bože da me čuje moja Nevena, ona će verovatno da postane ostavku i da ne bude više poverenik za rodnu ravnopravnost.

Znači, ova odredba vam je nesavršena. Zamislite, s kojim pravom vi nekoga koji se oseća kao žensko terate da bude muško zbog zakona? Smešno vam. E, takav vam je zakon. Nije moja diskusija smešna nego je takav vaš zakon. Šta sve vi možete da stavite u vaš zakon? Pazite, vi ste napravili situaciju zbog toga što ne znate šta su apsolutna a šta relativna prava, to mogu da kažem. Vi ste doveli u situaciju da je prvo nastao poslanik, rodio se, pa je tek onda formirana Narodna skupština. Jer, poslanik je, po vama, sveta krava. Njegova volja je sve. Plati ga Cane, plati ga Mišković, Tucko, Mucko, Šaper, ovaj, onaj, sve može. I vi prigovarate drugima kako vi nemate unutrašnju koheziju kao stranka, pa ne možete da zadržite vaše poslanike ili odbornika pa oni beže. Gde je vaša kohezija? Znači, vi plaćate ove vaše poslanike da verno pritiskaju taster broj 4. Tako to ispada. Jer, kako je moguće da se negde pokazuje neka izuzetna vernost i sve ideološki opredeljeni članovi DS? A vi ste u stanju da sve predstavite standardno.

Kada se brani ovde neki predlog zakona, umesto da se koristi pravna argumentacija, ovde se koristi argumentacija slobodoumnih profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu. A oni izbegavaju svaki sastanak i javnu raspravu gde bi se pričalo o nekim propisima koje priprema Vlada. Zašto? Zato što znaju da imam sva njihova dela i mogu da im pokažem kad su bili dosledni, kad su nedosledni i zašto menjaju mišljenje, kao profesori, na šest meseci. I oni menjaju mišljenje u zavisnosti od ovoga. Ali, vi ste medijski u mogućnosti da predstavite svakoga da je autoritet, da je to što je on rekao – to, da to tako treba da bude.

Evo vam polazište. Napravite razliku između apsolutnih ljudskih prava i relativnih ljudskih prava. Izborno pravo, i pasivno i aktivno je relativno. Podleže ograničenjima i uslovima koji se mogu propisati Ustavom i podleže pravu Narodne skupštine da putem zakona se propise način ostvarivanja tog prava. Nema tu neke apsolutne slobode, ali postoji mogućnost. U granicama tog ovlašćenja se koristila ona grupa ljudi koja je pisala zakon o lokalnim izborima, a onda zbog nekog političkog interesa da se poveća broj proevropskih stranaka, napraviste stranku, pokradoste mandate, dadoste im prostorije. Sad im skupštine, jedinice lokalne samouprave, ono što su javni izvori, što ide iz budžeta, što pripada SRS po broju osvojenih mandata, delite po kriterijumu broj članova poslaničkih grupa i njima dajete pare. Sad se lepo ovde deklarativno svađate, ubeđujete se na temu skraćenja i poštenja.

Vama evo nerešivog problema, koji baca ceo koncept koji ste zamislili povodom Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Ceo koncept vam baca u vodu. Zašto? Jer postoji fundamentalna greška. Vi ste zaobišli pitanje šta je izborno pravo, i sa gledišta prve polovine, da možeš da se kandiduješ, i sa gledišta druge polovine, da imaš pravo da biraš. Da bi se ti interesi zadovoljili, onda ovde sve i svašta može da se stavi. Nije problem Upravni sud, nije problem ni ovo što se izbacuje opštinska izborna komisija već da bude komisija lokalne samouprave, ništa nije problem. To je već neko normalno usaglašavanje sa činjenicom da su se neke stvari u međuvremenu promenile. To je u redu.

Ali, ovi glavni amandmani, glavne promene, član 43, član 47. i član 49, tu ste totalno promašili temu. Naravno, ide i pozivanje - ako smo krenuli ka EU, moramo da prihvatimo njihove standarde. Evo, kažite mi, gde je ovo standard? Kažite u kojoj državi EU je ovo standard? Nema nigde. Onda kažete – moramo ovo da promenimo, to je uslov da dobijemo paraf. Donesite papir i ja ću da vam parafnem sve, samo ne menjajte ovo.

Mi se ovde s vremena na vreme sastajemo da razmatramo neke stvari i svi znamo u ovoj sali da je ovo loše. Znate, jedna dimenzija izbora jeste da se čuje izborna volja. Druga dimenzija da se dobiju predstavnici. Treća dimenzija – da se formira stabilna vlast. Stabilne vlasti nema bez stabilnih stranaka na vlasti i stabilnih stranaka u opoziciji. E, taj deo ste zaboravili. Ako vi mislite da možete da profitirate na otimanju prema nekoj opozicionoj stranci, grdno se varate. To se vraća kao veliki bumerang, a pitanje je samo dana. Hvala.

Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe LDP, SPS-JS, DSS, poslanička grupa Napred Srbijo, SRS i ZES.
Prvi prijavljeni kome ću dati reč je narodni poslanik, gospodin Đorđe Milićević. Izvolite, gospodine Milićeviću.

Zahvaljujem.

Gospodine Novakoviću, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima. Kada je reč o predlogu zakona o kojem danas govorimo i o kome danas vodimo raspravu, želim da kažem da ovaj predlog, kao što se između ostalog moglo čuti i tokom današnje rasprave, sadrži potpuno identična rešenja kao i Zakon o izboru narodnih poslanika. Potpuno isto kao i tokom rasprave o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, želim da kažem da, imajući pre svega u vidu stav Ustavnog suda Republike Srbije i imajući na umu i u vidu stav EU, mi podržavamo ovaj zakonski predlog, ali ga sagledavamo.

Zapravo, ovo jeste jedno prelazno rešenje u ovom trenutku, ali ono što je neophodno učiniti odmah iza narednih lokalnih i parlamentarnih izbora jeste ući u suštinsku reformu izbornog zakonodavstva u Srbiji.

I ovaj predlog, kao i izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, odgovara na tri pitanja, odnosno, odgovara na nekakva tri zahteva, i kada je reč o stavu i mišljenju Ustavnog suda Republike Srbije, i kada je reč o stavu EU, i kada je reč o stavu stručne javnosti. Ali, čini nam se da ovakvim predlogom, kao što smo mogli čuti od gospodina ministra, ovo jeste jedno od rešenja. Možda ne najbolje, i nije najbolje, ali u ovom trenutku jeste jedno od rešenja. Nažalost, ono ne rešava problem u celosti i zato još jednom želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da je neminovnost nakon narednih izbora ući u suštinsku reformu izbornog zakonodavstva u Srbiji.

Dakle, brojna su otvorena pitanja. Prvo pitanje ili problem je problem motivacije. Problem motivacije i kandidata, ali problem i pitanje motivacije birača. Tačno je da će građani znati na osnovu izbornih lista ko ima šanse i ko eventualno može biti odbornik nakon prvih narednih lokalnih izbora. Ali, isto tako će znati i ko neće imati velike šanse da bude unutar lokalnog parlamenta.

Postavlja se pitanje kako motivisati poslednjeg kandidata na listi da vodi kampanju i kako motivisati sugrađane, njegove komšije iz izborne jedinice da glasaju za njega kada su njegove šanse da uđe u lokalni parlament izuzetno male.

Drugo pitanje koje je za nas otvoreno je pitanje teritorijalne zastupljenosti. Dakle, običnim građanima, centralna ili republička vlast deluje isuviše daleko ponekad od njihovog svakodnevnog života i ona u principu nije u mogućnosti da se bavi njihovim neposrednim problemima, poput pitanja lokalnih puteva, pitanja lokalnog prevoza, vodosnabdevanja, snabdevanja električnom energijom, dakle, komunalnim infrastrukturnim pitanjima.

Odbornički kandidat za kojeg se građani opredeljuju na lokalnim izborima ima izuzetnu važnost i izuzetan značaj u rešavanju tih problema koji su od izuzetne važnosti za građane jedne izborne jedinice. Da li će svaka izborna jedinica nakon prvih narednih lokalnih izbora imati svog predstavnika u lokalnom parlamentu? Može se desiti da u jednoj izbornoj jedinici svaka politička opcija ima svog kandidata, a da nijedan od kandidata ne bude unutar lokalnog parlamenta. Znači, građani te izborne jedinice neće u tome i ne bi u tom trenutku imali svog predstavnika.

U obrazloženju zakonskog predloga se kaže da će se usvajanjem omogućiti da građani odlučuju o tome koji kandidat će ih predstavljati, jednostavno pitanje. Lista ima, recimo, 51 kandidata i građani u jednoj izbornoj jedinici smatraju da bi upravo 51. kandidat na listi bio njihov izbor, razume njihove probleme, oni ga poznaju, smatraju da bi on najuspešnije mogao da rešava njihove probleme nakon prvih narednih lokalnih izbora i žele da glasaju za njega. Ali, on je na 51. mestu, jer politička opcija kojoj pripada ga je tako rangirala. Sada se postavlja pitanje – kako građani odlučuju ko će ih predstavljati? Mandat se dakle dodeljuje po redosledu, ali se ne dodeljuje prema procentu i prema broju osvojenih glasova.

Sledeće pitanje koje je za nas takođe važno jeste pitanje ostavke. Precizirano je da ostavka treba da bude lični čin, lična volja i mi nemamo apsolutno ništa protiv, samo smatramo da treba naći zakonsko rešenje kako sprečiti da slobodan mandat, mandat koji pripada odborniku nakon lokalnih izbora ne bude predmet političke trgovine. Nije dobro i tu se slažem sa kolegama iz Srpske radikalne stranke, nije dobro da stranke koje ne učestvuju na izborima imaju svoje predstavnike u lokalnom parlamentu.

Dakle, politička trgovina unosi nestabilnost u politički sistem. Stranka koja nije učestvovala na izborima ne može iz slobodne volje odbornika da dobije mesto kao stranka u Skupštini i to je najbolje, kao što sam rekao, da bude uređeno jednim zakonskim normativnim okvirom, jer sve drugo bi na neki način bila i obmana građana i prevara građana koji su izašli i koji će izaći na prve naredne lokalne izbore.

Mi smatramo da je važna politička stabilnost jer ona je preduslov, politička stabilnost je preduslov za uspešnu realizaciju proklamovanih ciljeva i načela oko kojih je okupljena bilo koja lokalna samouprava i bilo koja većina unutar jedne lokalne samouprave.

Kada je reč o pitanju koalicija i da se mi razumemo, kada je reč o političkoj trgovini, ne kažem ovo samo zbog Srpske radikalne stranke, Socijalistička partija Srbije je 2002. godine imala jedno jako gorko iskustvo i mi ne želimo da se to iskustvo ponovi u narednom periodu ni u jednoj političkoj opciji. Mi smatramo da je važna politička stabilnost, ali kad je reč o pitanju koalicija, ono je rešeno za nas na jedan, rekao bih, prihvatljiv način, odnosno potpuno identičan

način, kao i u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Poštuje se redosled na listi, ali koalicioni sporazumi utiču na to kako će se po redosledu dodeljivati mandati, naravno imajući u vidu koje političke opcije učestvuju u koaliciji i imajući u vidu činjenicu da koalicioni sporazumi moraju biti poznati neposredno pre lokalnih izbora.

Ono što takođe želim da kažem jeste da podržavamo i smatramo da se treba obezbediti prisustvo manje zastupljenog pola. Tu imovinu podržavamo.

Na samom kraju, shodno različitim praksama u proteklom vremenskom periodu, u kontekstu odugovlačenja, prolongiranja, prihvatljiva je i novina da se uvodi obaveza da se izbori za lokalne samouprave moraju okončati u roku od 60 dana od dana raspisivanja, a ne 90, koliko je do sada bilo.

Uz sve nedostatke, ovaj predlog na neki način unapređuje izborni sistem, ne u celosti, već brojna su otvorena pitanja. Ovo je prelazno rešenje i potreba je suštinska reforma izbornog zakonodavstva u Srbiji. Delimično se otklanjaju elementi posrednosti, ali suština proporcionalnog izbornog sistema je da ima elemente posrednosti, glasa se za političku stranku. Mislim da bi u budućnosti trebalo razmišljati, kada je reč o suštinskoj izmeni izbornog zakonodavstva i promeni izbornog zakonodavstva u Srbiji, mislim da treba razmišljati o drugim rešenjima koja su daleko kvalitetnija od ovog, recimo, mešovitog izbornog sistema, jer on afirmiše prednosti i proporcionalnog i većinskog sistema ili personalni proporcionalni sistem koji takođe ima svoje prednosti, ali i nedostatke itd.

Kada je reč o lokalnim izborima, na samom kraju je raspisivanje lokalnih izbora. Potpuno je jasno, potpuno precizno, ne može apsolutno niko raspisati lokalne izbore kada mu to padne na pamet, ali stav SPS je da kroz izmenu izbornog zakonodavstva, izbornog sistema stvaramo uslove da se upravo zbog izuzetnog značaja i važnosti koje treba pridati lokalnim izborima, jer svi govorimo o decentralizaciji, pa sa tog aspekta treba da posmatramo i značaj i važnost lokalnih izbora, kroz izmenu izbornog zakonodavstva, izbornog sistema treba stvoriti uslove da bi mogli da razdvojimo parlamentarne od lokalnih izbora. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Kenan Hajdarević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, čudna je malo atmosfera o kojoj danas razgovaramo o ovom zakonu o lokalnim izborima, odnosno o dopunama ovog zakona, jer sa jedne strane imamo očekivanja javnosti za korenitom promenom izbornog sistema, kako na parlamentarnom nivou, odnosno na nivou države Srbije, tako i na lokalnom nivou, a sa druge strane danas imamo, možemo slobodno reći, jednu šminku koja treba da samo ono što je ovaj parlament usvojio pre mesec dana ili dva, vezano za parlamentarne izbore, učinimo i sa lokalnim izborima.

Očekivanjima javnosti za korenitom promenom izbornog sistema doneto je doprineo i sam ministar Marković, koji je poslednje tri godine stalno govorio o potrebi promene tog izbornog sistema i kako izborni sistem u kome se održavaju lokalni, pa i parlamentarni izbori ne odgovaraju evropskim normama, a sa druge strane i sa pravom mogu slobodno reći imamo i inicijative EU da promenimo naš izborni sistem.

Međutim, ovako kako menjamo naš izborni sistem i na republičkom i na lokalnom nivou, mi Srbiju bar u tom izbornom sistemu ne vodimo ka EU. Nažalost, mi Srbiju vodimo ka buvljoj pijaci. Ono što je suština izmena ovog zakona o lokalnim izborima je da političke partije, rukovodstva političkih partija na lokalnom nivou ne određuju više ko će biti odbornik posle izbora, nego to čine pre izbora.

Najveći problem političkog sistema u Srbiji je manjak građana u politici. Mi ovim izbornim zakonom to još više radimo, odnosno udaljavamo građane od izbornog zakona, od izbornog procesa, odnosno teramo građane van politike, jer za lokalne izbore po ovom zakonu biće zainteresovan samo jedan uzak krug ljudi iz stranaka i to onih ljudi koji će biti sigurni da će ući u lokalni parlament.

To više nije pitanje samo motivisanosti ljudi kao da se kandiduju na izborima, to je pitanje motivisanosti, neko je rekao od prethodnika, građana. Zašto bi neko od građana izašao da glasa ako zna ko će biti odbornik? Zato LDP kada govori o promeni izbornog zakona, promeni političkog sistema, mi govorimo o mogućnosti da što više građana uvedemo u politički sistem, jer to je suština.

Danas, u prepodnevnoj raspravi, ministar Marković obrazlažući ovaj predlog zakona optužio je Skupštinu Srbije da je ona odgovorna zašto imamo danas ovakve izmene izbornog zakona, kao da je on tu ministar ekspert, vanstranačka ličnost, kao da on nije pripadnik vladajuće koalicije koja je direktno odlučila kakav ćemo imati izborni sistem na sledećim parlamentarnim i lokalnim izborima. To nije dopustivo za LDP, ako se već povlače neki politički potezi, donose se neke političke odluke mora onda da se stoji iza toga, bez obzira da li ste ministar, da li ste pripadnik vladajuće koalicije ili ste pripadnik nekih od opozicionih partija a dajete podršku za neke zakone. Liberalno demokratska partija je to uvek radila, ali to tražimo i od članica vladajuće koalicije i od ministara u krajnjem slučaju.

Ono što je takođe karakteristika ovog izbornog zakona to je uvođenje tzv. izbornih lista. U Republici Srbiji smo već imali izbore koje je organizovala Vlada sa tim tzv. zatvorenim listama. To su izbori za Nacionalni savet nacionalnih manjina. Šta imamo posle tih izbora? Imamo situaciju da jedan nacionalni savet nije formiran, kako kaže ministarstvo, zato što nije poštovan redosled na listi.

Kako mi kao građani Srbije možemo da imamo poverenja u neko ministarstvo, u nekog ministra, u neku vladu da će da poštuje tu zatvorenu listu kada govorimo i o lokalnim izborima, da neće sutra neki partijski moćnici u nekoj lokalnoj samoupravi da falsifikuju ostavke svojih odbornika a da to ministarstvo i nadležne institucije aminuju zbog mira u vladajućoj koaliciji? To se dešava kada govorimo o izboru za Nacionalni savet Bošnjaka i upravo ministar Marković pokušava da reši taj problem koji je nasledio od ministra Čiplića, ali za to je odgovorna Vlada zato što ne poštuje zakone.

Takođe je besmislica koju smo danas čuli, a čujemo je i u javnosti, da građani ne znaju za koga su glasali po starom zakonu i za lokalne izbore i za republičke izbore. To je besmislica. Godine 2008. građani su glasali za neke političke ideje koje su predstavljale političke stranke i grupe građana na tim izborima.

Ono što je važnije za LDP to je šta se dešava posle izbora, da li te političke grupacije koje uđu u lokalne parlamente zastupaju onu politiku koju su zastupali pre izbora, pa onda dođemo kao, na primer, kod nas u sandžaku da može svak sa svakim pre izbora da se svađa, a posle izvora naprednjaci sa demokratama, demokrate sa radikalima, radikali sa SDP itd. Da li je to politika? Ne, to nije politika. Zbog takvog ponašanja političkih stranaka imamo problem da ljudi sve više ne veruju političkom sistemu i ljudi ne veruju političkim partijama.

Danas, 22 godine posle uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, građani Srbije manje-više ne veruju političkim partijama. Danas, čini mi se, građani više žude za tom jednom čvrstom rukom, jednom partijom, društvenom svojinom nego što je bilo devedesetih godina. Za to su odgovorne političke partije koje ne zastupaju one ideje sa kojima izlaze na izbore.

Liberalno demokratska partija neće glasati za ovaj zakon zato što on ništa ne menja, samo će nas uvesti u jednu buvlju pijacu gde će predsednici opština morati pred svaku skupštinu opštine da plaćaju na ovaj ili onaj način podršku pojedinih odbornika, odnosno da rešavaju privatne probleme odbornika vladajuće

koalicije kako bi uspela da ta lokalna samouprava funkcioniše. To je problem sa kojim ćemo se susresti posle sledećih lokalnih izbora, ali se nadam da ćemo ubrzo imati i vanredne lokalne izbore kako bi sa novim izbornim zakonom ušli u jedan reformisani sistem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Zoran Šami. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, bio bih srećniji da mogu da pozdravim i gospodina ministra, ali nažalost ne mogu, vrlo sam pažljivo slušao izlaganje gospodina ministra koji je predstavio ovaj zakon, kao što je moj kolega primetio izlaganje je trajalo celih tri minuta i sedam, osam sekundi, što je samo dokaz više sa koliko entuzijazma ministar brani zakon.

Nešto što je gospodin ministar kazao, a sa tim se potpuno slažem, između ostalog je kazao da ovaj zakon predstavlja korak napred u izbornom zakonodavstvu. To je potpuno tačno, a objasniću i zašto.

Naravno da je izborno zakonodavstvo jedan od najvažnijih temelja demokratskog funkcionisanja države. Lično mislim da je stanje demokratije u našoj državi na ivici provalije i sa ovim stvarno činimo korak napred.

Nikad nisam imao problem sa zakonima koje ne podržavam zato što su izraz nečijeg drugačijeg političkog uverenja. Po prirodi stvari sam protiv takvih zakona, ali uvažavam da mogu da postoje i različita politička viđenja nekog problema koji proizilaze iz političkog opredeljenja političke stranke koja ga zastupa. Međutim, uvek sam imao problem i uvek ću imati problem sa zakonima koji vređaju inteligenciju.

Izvinjavam se predsedavajućem, nemojte mi zameriti, ali ovo je jedan glup zakon i pokušaću da obrazložim zašto je glup. Tri su ključne izmene u tom zakonu, a o ostalim nekim tehničkim promenama neću da govorim. Prvo, uvodi se taj zakovani redosled na listi i time se kao ne znam šta štiti. Šta se štiti? Pravo građana da biraju? Ne, građani su dobili listu pojedinih političkih stranaka, takva je kakva jeste, niko ih nije pitao da li vole takvu listu ili ne vole, da li bi voleli da onaj ko je 48. bude treći ili onaj ko je drugi da bude 52. itd. Dakle, ako je reč o izbornoj volji građana, to se može postići i drugim načinom. Ne bih otvarao tu diskusiju sada, postoje svakakve druge forme i drugi načini kako se može obezbediti veći uticaj građana na to koji predstavnici političkih stranaka će postati poslanici ili, u ovom slučaju, odbornici.

Drugo, uvodi se jedna norma koja sa malo truda posle nekoliko krugova može biti preskočena. Prvih "n" odbornika će postati odbornici, a onda će sutradan njih "n" manje jedan da podnesu ostavke, pa će onda sledećih "n" manje jedan da postanu odbornici i tako će posle četiri-pet krugova stranke u krajnjoj liniji opet moći da biraju onog koga hoće.

Drugo što je mnogo važnije i što ne mogu da razumem nijednu ozbiljnu stranku, a u ovom slučaju ne mogu da razumem velike stranke u vladajućoj koaliciji, koje bi po logici stvari morale da imaju interese da na listama imaju kandidate koji će se iz sve snage truditi da promovišu u izbornoj kampanji stranački program i na taj način pomognu da lista na kojoj se nalaze, osvoji što više glasova. To je jedna potpuno prirodna stvar.

Međutim, sada imate zakovanu listu. Ako neka stranka, npr, zna da u nekoj opštini vredi 10 odbornika, onda ćete imati situaciju, da prvih sedam odbornika ili osam odbornika, uopšte su nezainteresovani za kampanju jer će svakako biti odbornici, a onaj koji je ispod 12 mesta isto nije zainteresovan za kampanju jer znaju da neće biti odbornici. Uopšte ne znam kako političke stranke misle da sprovedu kampanju na lokalnim izborima? Ko će to da odradi? Uveravam vas, niko.

Mene ovo podseća na onu čuvenu priču o seoskom pastiru koji je u inat selu uradio to što je uradio.

Dalje, jedno, kažu svi, osetljivo pitanje, a to je pitanje žena na listi. Ovde je vladajuća većina podlegla šali jednog malog koalicionog partnera, da svaka treća treba da bude predstavnica manje zastupljenog pola. Da se razumemo, što se žena tiče, lično mislim da su one talentovanije za politiku od muškaraca. To pokazuju brojni primeri iz evropske političke prakse. Da ne navodim sada imena – počevši od gvozdene ledi, pa nadalje.

Doduše, ne mislim da se ravnopravnost žena u politici postiže uvođenjem nekih formalnih normi, gde će neka žena postati poslanik, odnosno odbornik, samo zato što je žena, nego valjda to treba da postane zato što ima određene kvalitete ljudske i ostale kvalitete za taj posao. Ali, to na stranu.

Postoji jedna razlika u odnosu na parlamentarne izbore, znate, a to je priroda lokalnih izbora. Na lokalu gotovo svaka opština ima veliki broj naselja, odnosno sela. Ima nekih opština sa preko 200 sela, na primer, Leskovačka. Prirodno je da svaka stranka želi da ima predstavnike iz tih određenih, bar najvećih naselja u opštini. Uveravam vas da, po logici stvari, znajući prirodu i patrijarhalnost naših sredina koju ja, doduše, ne podržavam, ali ona realno postoji. Imaćete situaciju da ćete na listama imati, uglavnom, muškarce iz seoskih područja, a onda će, po logici stvari, žena biti isključivo iz gradskih opština. Naravno, to opet nije dobro. Sumnjam da će bilo koja partija iz neke seoske sredine kandidovati ženu. Sumnjam. Ne, zato što loše mislim o ženama, nego što je to tako.

Prema tome, i te odredbe formalno prenete iz, takođe, izvinite, glupog Zakona o izboru narodnih poslanika koji smo nedavno doneli. Umnogome će otežati kvalitet i pravljenje buduće opštinske skupštinske, odnosno kvalitet lista političkih stranaka.

Treće, žao mi je što nije ministar, on je rekao da su samo formalno preneli odredbe važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, a sada ću vas uveriti da nisu. To su pitanja potpisa. Neću sada da ulazim ponovo u priču koju smo imali kada smo usvajali Zakon o registraciji političkih stranaka, odnosno političkim strankama, kada je propisan jedan veliki broj potpisa – 10 hiljada potpisa da se stranka može registrovati. Lično ne bih imao protiv da taj broj bude i veći. Kada se DSS i neke druge stranke zalagale da je dovoljno registrovati političku partiju i da onda prirodno ta politička partija učestvuje na svim vrstama izbora koje postoje u državi. Zašto inače postoje političke partije, nego da učestvuju na izborima.

Zamislite sada, imate registrovane fudbalske klubove, a pošto ste ih registrovali, one moraju posebno da stiču neke kvalifikacije da bi učestvovale na

nekom takmičenju. Valjda samim tim što su se registrovale normalno je da igraju fudbal. Prema tome, i političke partije ako su se registrovale, nisu se registrovale da gledaju u zvezde, nego da učestvuju u izborima svih vrsta.

Uvođenje propisa da političke partije moraju da skupljaju neke potpise za izlazak na izbore je samo po sebi smešno. Da su grupe građana, to je u redu. One nisu registrovane političke partije i u redu je da skupljaju potpise. Ali, političke partije, lično mislim da ne bi trebale uopšte da skupljaju potpise ni za koje izbore, od predsedničkih, pa do lokalnih. Sada to na stranu.

Evo vam razlika. Na republičkom nivou, da biste učestvovali na izborima, na kojima ima, podsećam šest i po miliona birača, potrebno je skupiti 10 hiljada potpisa. To je, grubo računato jedna šestina od 1%. U opštini koja ima, na primer, 30 hiljada stanovnika i, na primer, bira 40 odbornika, vi morate da skupite 1.200 glasova. Tih 1.200 glasova, računajte koliko je to u odnosu na 30 hiljada ukupnih birača. To je 4%. Znači, ne jedna šestina od 1%, nego 4%. Da ne kažem da u opštini koja ima 21 hiljadu birača po ovom vašem predlogu i, naprimer, ima 40 odbornika, treba svakoj političkoj listi 1.200, pa da svi u opštini se izjasne, vi ne možete da popunite više od 7-8 lista.

To je besmisleno. Da li vi umete da računate. Kazaću vam, ne umete da računate. Ne znate elementarnu računicu. Navikli ste samo da propisujete, ali samo da prepisujete, ne znate ni šta prepisujete. To je jedna potpuno besmislena odredba. Odredba koja se, kada manemo matematiku kao nebitnu suštinski protivi osnovnom demokratskom principu, a to je da građani treba da imaju pravo da budu birani i da imaju pravo da biraju. Ne da im se to pravo ograničava brojnim klauzulama koje to pravo, praktično, obesmišljavaju.

Sada vam je valjda jasno zašto sam kazao da pravimo odlučujući korak napred, direktno u ambis. Pravimo ga jer je neko pomislio da neko u Evropi misli da bi to trebalo ovako da se uradi. Uveravam vas da to, prvo, niko ne misli, a drugo, uopšte ih ne interesuje. Mi moramo da vodimo računa da smo jedna mlada demokratija. Višestranački sistem, kako god ga zvali, postoji negde 20 godina. Sada je i to pitanje da li u punoj meri postoji toliko. Nakon 55 godina nepostojanja demokratije u ovoj državi, i naravno, kao svaku mladu biljku je valja negovati. Ne, mi je bezdušno gazimo iz dana u dan. Ovo je jedan od tih primera kojim to i radimo.

Dakle, ponavljam, naravno ne moram da vas uveravam da DSS neće glasati za ovaj zakon, ona doduše nije ni podnosila amandmane jer ne vidimo šta treba popravljati, jedino da podnesemo jedno sedam, osam amandmana koji bi glasili taj i taj član se briše, a to je besmisleno. Tako da, ostaje vama na savesti ovo što ćete da donesete. Ovo što ćete da donesete između ostalog, meni je to slaba uteha, baš će da boli i to mnogo i boleće svaku ozbiljnu političku stranku koja ima neki ozbiljan problem i ozbiljne ideje o koje čemu, a drugi put bar ako neki put molim vas bar ako nekih trivijalnosti, kao što je koliko treba potpisa itd, stavite prst na čelo, valjda ćete do akati nečim. Hvala vam.

Reč ima gospođica Marija Bugarčić. Izvolite.