Uvaženi predsedavajući, poštovani članovi Vlade, uvažene dame i gospodo, moje kolegu su u celodnevnoj raspravi danas, u više navrata rekli da mi iz LDP nećemo glasati za ovaj zakon i za ovaj zakon nećete imati našu podršku.
Naime, puno toga smo rekli u raspravi o Zakonu o izboru narodnih poslanika, a danas isto to ponavljamo kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima. Danas većina poslanika u ovoj sali misli isto što mislimo i mi iz LDP, a to je da ove izmene i dopune zakona nisu dobre i da će vrlo brzo morati da se menjaju. Nismo podnosili amandmane na ovaj zakon jer smatramo da ovaj zakon je po svemu sudeći loš i da se ne može popraviti, nekolicinom amandmana celokupan zakon. Dobili smo malopre i potvrdu kolege iz SPS da će nakon sledećeg izbornog ciklusa doći do promene celokupnog izbornog zakona. S toga, nismo ni podnosili amandmane za ovakav zakon.
Ono što je problem u ovom postojećem zakonu i što će dodatno obesmisliti lokalne izbore su tzv. zatvorene liste. Postoji ozbiljna bojazan motivacije kandidata za lokalne odbornike i plašim se da će svaka stranka na lokalu imati problem. U šta će se pretvoriti ovo sve? Pretvoriće se u pravljenje zatvorenih lista u buvlju pijacu. Ništa drugo ne možemo da očekujemo nego kada vidimo ovako zatvorene liste. Liste će se napraviti od najužeg rukovodstva lokalnog, bilo koje stranke i po svemu sudeći mnogo sela i mnogo naseljenih mesta će po ovom zakonu ostati bez odbornika. Preko 40% stanovništva živi na selu, a to znači da će mnogo građana ostati bez svojih odbornika i neće imati svoje predstavnike u loklalnim parlamentima.
Što se tiče, člana 5. ovog zakona koji kaže da na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu, mora biti najmanje po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen. Mi smo stranka koja se oduvek zalagala za ravnopravnost polova tj. rodnu ravnopravnost i treba rodna ravnopravnost treba da bude opšte prihvaćen standard, a nikako neke kvote, procenti kao u ovom zakonu što piše. Smatram da su ove kvote, ovi procenti u ovom zakonu neiskreni i to pokazuje obrazloženje ovog zakona koji kaže da će se uskladiti sa evropskim principima i vrednostima. Pošto su uglavnom žene one koje su manje zastupljene na svakoj listi, s pravom mogu da kažem, da ne želim da se osećam kao neki procenat ili nekakva kvota. Želim da osetim suštinski ravnopravna sa suprotnim polom.
Postavila bih pitanje ministru, da li će ova pravna regulativa ukloniti anomalije koje smo imali do sada po važećem zakonu o izboru, o lokalnim izborima? Mi smo na žalost, mi iz LDP, mislimo da to neće učiniti ni ove izmene i dopune ovog zakona.
Što se tiče, blanko ostavki, mi smo partija koja je prva promovisala blanko ostavke i koja je bila protiv svakog vida blanko ostavki. Jedini nikada nismo
imali blanko ostavke ni ovde u republičkom parlamentu, a i na lokalu, ni jedan naš lokalni odbornik nikada nije imao blanko ostavku. Ali u šta se sve to pretvorilo? Imamo odnedavno primer, prošle nedelje kada je odbornik u Novom Bečeju, stranka G17 plus ga je kupila za 100.000 dinara. To pokazuje da se sve to pretvara, kao što su i moje kolege rekle, kao što ja kažem u veliku buvlju pijacu. Takvih slučajeva postoji mnogo, na žalost, u celoj Srbiji odbornici trpe neki vid pritisaka i ucena i smatram da to nije dobro i neće regulisati to sa novim zakonom.
Slažem se u ovom zakonu što piše da odbornik mora da bude suveren u svom radu, ali da li će mu to ovaj zakon omogućiti? Mislim, nažalost da to ovaj zakon mu neće omogućiti. Dalje postoji mogućnost velikog pritiska na lokalne odbornike da podnose ostavke. Kako će te to vi iz ministarstva ili ministar uticati na tu situaciju da će masovno ljudi podnositi ostavke, dakle, da bi došli neki drugi ljudi koji su opet podobni partijskim centralama i o tome treba voditi računa.
Takođe, što se tiče overe potpisa u ovom zakonu, tu imamo situaciju po unutrašnjosti Srbije, recimo da postoji samo jedan overilac potpisa, a postoji mnogo stranaka. Dolazimo do situacije da stranke koje su trenutno vladajuće u lokalnom parlamentu prve, pod znacima navoda ugrabe sudskog overioca i prvi overe potpise i predaju liste, a liste čiji su članovi iz opozicije tek mora da sačekaju red kad se namire pozicione stranke, onda oni mogu da dobiju tog sudskog overioca jer prosto takva je situacija na terenu.
Što se tiče, člana 9. 10. i 11. i što se tiče Upravnog suda moram da napomenem da su Upravni sudovi prenatrpani predmetima i da imamo primer jednog Upravnog suda u Srbiji koji tek rešava predmete iz 2009. godine, a kad će doći na red predmeti iz 2011. godine.

Zahvaljujem. Ovim je vreme predviđeno za diskusiju poslaničke grupe LDP iscrpljeno. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ministar ostao u sali jer najlakše ne argumentovano reći da neko ne govori istinu, da neko ne zna šta priča, najlakše da dobacuju neki, a pri tom zaboravljaju da se nalaze u Narodnoj skupštini, pred narodnim poslanicima, a ne na političkoj tribini ili na sednici Vlade, gde mogu ministri međusobno tako da razgovaraju. Dobro, ne zameram to njima, baš nešto mnogo, više mu zameram što nije sada ovde sa nama.

Ove izmene i dopune zakona o lokalnim izborima trebale su da reše određene nedorečenosti i zloupotrebe koje su davale za pravo da ministarstvo tumači zakon kad mu je i kako volja. U tome i jeste problem i taj problem je nastao u onoj spornoj opštini Golubac, jer po članu 46. zakona – mandat odborniku prestaje podnošenjem ostavke, donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave, ako je odbornik pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti.

Preuzimanje poslova, odnosno funkcije koje su u skladu sa zakonom nespojive sa funkcijom odbornika. Ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave gubljenjem državljanstva iako nastupi smrt odbornika.

U sledećem stavu se kaže odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici skupštine jedinice lokalne samouprave, a između dve sednice podnosi u formi overene pisane izjave. Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, skupština bez odlaganja na istoj sednici utvrđuje da mu je prestao mandat. O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, skupština je dužna da odluči a ne utvrdi, a utvrđivanje je u stvari konstatacija, a donošenje odluke je glasanje na prvoj narednoj sednici.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačkama od 2. do 8. člana 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima mandat odbornika prestaje nezavisno od volje odbornika kao pojedinca i od volje skupštine, zato što su jasno definisani uslovi pod kojima odborniku prestaje mandat. Znači bez volje skupštine. Ovo su dva mišljenja ministarstva. Jedno od 29. jula 2010. godine, potpisao ga je ministar Milan Marković, a drugo od 2. avgusta 2010. godine, gde gospodin Marković u svom mišljenju tvrdi da odbornik koji je promenio mesto prebivališta može da učestvuje u radu skupštine. U tome je problem. Znači, kaže da se glasa o prestanku mandata. Zakon koji je on ovde branio kaže – utvrđuje se prestanak mandata, a kad se podnosi ostavka između dve sednice odlučuje se o prestanku mandata. Hoće li skupština da odlučuje da li je neko pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ili da li je izgubio poslovnu sposobnost, ili da li je nastupila smrt odbornika? Na to ste sveli zakon, da možete da tumačite kako vam se god svidi.

O samom Zakonu o lokalnoj samoupravi sve odluke koje donosi lokalna samouprava objavljuju u "Službenom glasniku jedinica lokalne samouprave". To je jedini zakonom predviđeno glasilo i jedino su te odluke koje donese jedinica lokalne samouprave i objavi u "Službenom glasniku" važeće. Gospodin, ministar je svojim aktom stavio pečat opštine pozivajući se na član 13. Zakona o pečatu državnih i drugih organa, u kome se kaže – pečat koji je postao neodgovarajući zbog istrošenosti, nije slučaj, oštećenja – nije slučaj, promene, uređenja državnih i drugih organa – nije slučaj, promena naziva sedišta itd, odnosno prestanka vršenja javnih ovlašćenja – nije slučaj jer jedinica lokalne samouprave nastavlja da vrši svoja javna ovlašćenja, stavlja se van upotrebe i mora se uništiti.

Na ovaj član ste se pozvali kad ste uvodili nasilno Zorana Pajkića i gospodina Purunovića na vlast, tako da sa zadovoljstvom prihvatam ponudu gospodina ministra da vidimo ko će od nas dvojice da podnese ostavku, s tim da to ne bude komisija od političara nego da bude od nezavisnih upravnih pravnika, pa da vidimo šta znači odlučuje, šta znači utvrđuje, šta je voljom skupštine prestaje kad mandat, a kad prestaje mandat po sili zakona bez volje skupštine. Ako se već proglašavate legalistima, onda na prvom mestu treba da poštujete Ustav. Evo koliko muka imamo zbog dvojice, trojice kolega koji su gradonačelnici, predsednici opština. Kaže, mi smo izabrani pre nego što je zakon o agenciji donet, jeste ali Ustav je donet pre nego što su izabrani. Tumačite kako je vama volja, pa vam zato posle Ustavni sud te vaše odluke poništava. Ceo Zakon o lokalnim izborima, najvažniji njegovi delovi, član 43. član 47. član 48, da je predlagač baš Milan Marković, ministar, su oglašeni neustavnim.

Treba li više reći o kompetentnosti ministra. Ako hoće da bude lice, ministar koji se pridržava zakona i Ustava, onda neka radi svoj posao kako treba. Ako

će da bude ministar, kome će zakoni da padaju na Ustavnom sudu, a da on viče nisam ja za to kriv, nemoj ni da se bavi ovim poslom. Hvala vam.

Hvala. Stenogram je tu.
Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, obično kolege narodni poslanici kažu, žao mi je što ministar nije tu, pa bilo koji da je. Evo, ja nemam takva osećanja. Niti bi nešto posebno bio oduševljen da je tu, niti mi je žao što nije tu. Ponudio je jedan tako loš predlog zakona svojom ili nečijom tuđom voljom ili jedina mogućnost usled ovakve koalicije to za nas nije bitno. Zaista je ne jedan korak napred, nego nekoliko koraka nazad. Nekoliko kolega je reklo da je ovo prelazno rešenje. Prelazno rešenje je most. Preko mosta se prelazi i zakon bi trebao da bude neko rešenje koje treba da reguliše jednu oblast.

Zaista, oni koji kažu da je teško doneti zakon koji bi svima odgovarao naravno, politički sistem, a posebno izborni sistem u jednoj državi gde je demokratija i višestranačje relativno mlado i nedovoljno razvijeno, zaista je teško doneti zakon koji bi odgovarao svima. Ovde izgleda nije bilo ni volje ni pokušaja da se napravi i da se donese jedan takav zakon. Ovaj zakon imaće dalekosežne posledice. On se daleko negativnije održava na građane Srbije, nego što je bio Zakon o izboru narodnih poslanika. Ovde neposredno kad se svede na jednu opštinu gde će se održavati izbori, koja ima od osam do deset i petnaest hiljada birača, gde se međusobno poznaju, određeni treba da pobedi. Zna se dobro da su dobri, bez obzira iz koje političke stranke dolaze. Kad oni budu na listi predložene političke stranke, da ne licitiram na kom mestu, apsolutno pada interesovanje za održavanje izbora, odnosno za izlazak na te izbore.

U izbornom procesu postoji svakako aktivno i pasivno biračko pravo. Ovde, čini mi se, aktivno izborno pravo u velikoj meri, a to ćete videti posle prvih održanih izbora je ugroženo, zato što birači ni o čemu ili skoro ni o čemu neće odlučivati, iako oni kojima je stalo da ovakav zakon prođe, kažu da prvi put smo se približili biračima, prvi put oni odlučuju i to će trajati. Njihova odluka će imati neke posledice. Moći će da se vidi u praksi. To je apsolutno netačno. Vidite šta član 3. Zakona o lokalnim izborima kaže, stav 2. – niko nema pravo da po bilo kom osnovu sprečava ili primorava građane da glasa. To je deo jednog stava 2. Videćete na sledećim izborima, posle ovih prvih koji će održati po odredbama ovog zakona, moraće predlagač da razmišlja kako i na koji način da motiviše, pa čak i da uvodi neke sankcije za one koji ne budu izašli na glasačka mesta. Ovde veliki broj ljudi, a stalo nam je da se potvrdi ono što mi radimo, da li pozicija ili opozicija, nebitno, da se potvrdi na izborima, to ćete videti da nećemo uopšte imati takvu situaciju.

Ovde se pokušalo nekoliko stvari rešiti. Ima bitnih i ima nešto što je tehničke prirode. Vrlo je važno da se ostavka odbornika overi i to da overa ne sme da bude i ne može da bude starija od tri dana, pa da se preda predsedniku skupštine, pa da predsednik skupštine to uvrsti na prvoj sednici posle predate ostavke, ako ostavka nije čin koji je dat na samoj sednici. Da on stavi i vidite zakonodavac predlaže da to bude prva tačka dnevnog reda.

Prva tačka ili bilo koja tačka, uopšte nije bitno, a mi sad imamo takve situacije da nam lokalne samouprave ne rešavaju, ne na drugoj, ne na sledećoj narednoj sednici, nego u onom momentu kad dođe do podele, kada dođe do stvaranja frakcija u određenim političkim strankama ili dođe do loših odnosa među koalicionim partnerima, pa onda se dolazi u situaciju da se mandat odborniku, koji je podneo pre tri održane sednice, iako se sednice održavaju u principu svaka tri meseca u lokalnim samoupravama, tek onda se stavi na dnevni red, zato što su ostali bez skupštinske većine i onda im je potrebno da na neki način namaknu, uostalom, kao što je to rađeno i u ovom parlamentu, da na neki način obezbede odbornika koji može da im pruži, da im da podršku.

Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovog zakona niti odgovaraju građanima Srbije, biračima, čije je aktivno pravo da biraju ugroženo, niti odgovara političkim strankama. U suštini, praksa će pokazati da to najviše odgovara tajkunima, a političkim strankama nikako. Verovatno i ozbiljnim političkim subjektima ne odgovara. Ne znam zašto postoji potreba kod određenih pripadnika ili političara koji pripadaju određenim političkim strankama da peru ruke od stranke, da kažu da su sad političke stranke uzele previše prava za sebe, da građani u tome ne odlučuju. Nema potrebe. Mi našu politiku, politiku SRS afirmišemo otvoreno i iznosimo građanima Srbije, neka oni procene samo na osnovu toga. Vi ste sad doveli u situaciju da opet i to možda najuži broj ljudi u jednoj političkoj stranci odredi na bazi procene koliko bi ta politička stranka mogla da osvoji odborničkih mandata u određenoj opštini i da samo taj deo ponudi kvalitetnih, a ostali uopšte ne moraju da budu ljudi koji bi sa sigurnošću mogli da utiču i da rešavaju neke probleme te lokalne samouprave.

Ovde je bilo reči i o tome da li je dobro da se lokalni izbori odvijaju zajedno ili odvojeno u odnosu na parlamentarne izbore. U svakom slučaju, kad bi to bilo pravilno raspoređeno, to bi možda imalo neki suštinski značaj i možda ponekad u slučaju kad se zajedno odvijaju parlamentarni i lokalni izbori, onda lokalni problemi ostanu u senci onog što se priča, onog što je važno za republički nivo, ali u svakom slučaju ovaj period koji je ostao do redovnih lokalnih izbora sigurno ne bi popravio situaciju, odnosno ono što bi trebalo da bude rešenje za lokalne izbore ne bi sigurno tako bilo. Mi znamo da u jednoj opštini, konkretno radi se o opštini Kosjerić, gde je jedna politička stranka bila na vlasti možda oko godinu dana, ni jedan od ministara, u vreme učešća te političke stranke u vlasti, nije došao da pomogne građanima Kosjerića, ali kada su raspisani vanredni lokalni izbori, onda su došli i pomoćnici ministara i državni sekretari, naravno, i ministri. Čini mi se da su i vozači tih ministara dolazili da ubeđuju građane Kosjerića kako bi bilo lepo i dobro da se glasa za tu političku stranku. Šta su ti ministri mogli da im pričaju o konkretnim problemima opštine Kosjerić ili bilo koje druge? Možda su pričali ono što oni smatraju da urade na republičkom nivou, a naravno ni to neće uraditi, ni to nisu mogli uraditi.

Prema tome, ako mislite na takav način da razdvajate i na takav način da se vrše odvojeno lokalni od parlamentarnih izbora, nema efekta uopšte, ali bi se možda moglo razmišljati kako i na koji način da se to uradi u nekom narednom periodu i da bude pravilno raspoređen i taj rok održavanja tih izbora.

Zaista, kad se govorilo o Zakonu o političkim strankama, onda je ministar pričao da političke stranke koje budu preregistrovane, ili registrovane po novom zakonu, neće imati potrebu da skupljaju potpise prilikom bilo kojih izbora. Da li se

radi o predsedničkim izborima, o parlamentarnim ili o lokalnim, sasvim je svejedno, ali neće biti potrebe da se prikupljaju ponovo ti potpisi, odnosno podrška listama političkih stranaka.

Što se tiče SRS, to nije sporno, ali da ne zavaravamo, da ne govorimo neistinu, da ne obmanjujemo građane Srbije, moramo da kažemo da će se i dalje skupljati potpisi, ali da to nije taj cilj, nego neće nam to trebati, a kasnije kad treba da se ide u izbornu proceduru, a profesor Šami je govorio i na jedan matematički način, ako se može tako nazvati, o ovim problemima i pokazao da znatno manji broj političkih stranaka, ili lista uopšte, one mogu da budu i od grupe građana, može da prikupi dovoljan broj potpisa koji je predviđen po ovom zakonu. Eto, to je verovatno trebalo. Ukoliko je ministar odlučio da se prikupljaju potpisi, potpisi podrške listama, trebalo je verovatno i taj deo inovirati. Ne znam zapravo ni ko je tražio od Vlade Republike Srbije ili od Ministarstva za lokalnu samoupravu da vrši ovakve izmene zakona.

Ovamo se u obrazloženju kaže – u nastojanju da se pravni i politički sistem uskladi sa evropskim principima i vrednostima, ovim izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima potvrđuje se načelo da su građani nosioci suvereniteta, obezbeđuje se ustavno pravo građana da na izborima odlučuju o tome koji kandidat će ih predstavljati i otklanjaju elementi posrednosti izbora. Ovamo se kaže da će građani glasati za listu. Prema tome, na listi će biti možda samo jedan nosilac liste i oni neće znati tačno o kojim se tu kandidatima radi i ovo nije tačno. Sa mojim kolegama iz SRS i sa najvećim brojem građana Srbije kažemo da je Srbija bila u Evropi u 13. veku, a sada ova vlast Srbiju pokušava da vrati u 13. vek, što je potpuno pogrešno i suprotno željama i potrebama građana Srbije.

Šta se kaže u članu 34. Zakona o lokalnim izborima? Stav 2. kaže – birač može glasati samo za jednu od izbornih lista sa glasačkog listića. Za jednu od izbornih lista. Onda se postavlja pitanje kome pripada mandat? Ima li blanko ostavki? Nema li blanko ostavki? Koliko smo sa početka ovog mandata imali vanrednih izbora, to nije ništa koliko će ih biti posle prvih izbora održanih po ovom zakonu koji se sada predlaže. Mislim da nijedna lokalna samouprava neće dočekati kraj mandata pod uslovom da on bude u redovnom roku, odnosno da traje četiri godine sa listom, odnosno sa odbornicima koji su započeli taj mandat. Biće češće izbori u lokalnim samouprava nego organizovanje nekih kulturno-zabavnih priredbi. Eto, to će dovesti ovaj zakon, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona. Mislim da je to potpuno pogrešno. Bolje je da smo ostali na osnovama zakona koji je do sada bio, da se na osnovu tog zakona sprovedu izbori, pošto ova vlada i ovo ministarstvo nije bilo u stanju i u situaciji da ponudi bolje rešenje za izbore. Hvala.

Izvolite gospodine Jugoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, potrebno je urediti izborni sistem i na lokalnom i na republičkom nivou, kako bismo na evropski način obezbedili dalje funkcionisanje države. Po sadašnjem izbornom zakonu, a svi govorimo o decentralizaciji, moguće je, govorim o republičkom parlamentu, da svih 250 poslanika bude, recimo, teoretski iz jednog beogradskog solitera.

Ono što bi bio racionalan predlog kada je u pitanju decentralizacija, a ona se mora vršiti reformom izbornog sistema, to je da Srbija bude podeljena na izborne jedinice, kako bi svaka regionalna stranka ili ona grupa građana ili stranka, koja ima potrebu da štiti svoje interese u okviru jednog dela Srbije, mogla da ima

svoje predstavnike u parlamentu. Mi sada u srpskom parlamentu nemamo predstavnike trideset opština i gradova iz Srbije, iako je broj opština u Srbiji mnogo manji nego što je broj poslanika.

Ko su regionalni lideri, ko su lokalni lideri? To su uglavnom ljudi koji su u proteklim godinama na sumnjiv način došli do određenog kapitala. Osnivajući grupe građana, oni štite svoje a ne interese svoje sredine ili lokalne samouprave. Niko mi ne može reći da će oni biti u stanju da štite interese građana, jer svojim ponašanjem i poslovanjem u prethodnom periodu nisu pokazali saosećajnost za stanje u kome se nalazi svaki građanin Srbije i za njegovu egzistenciju. Mi moramo pronaći mehanizme ali, pre svega, mislim da je tu u pitanju podizanje političke svesti kako ukidanjem blanko ostavki ne bismo došli u situaciju da budu kupovani odbornici, kao što su u prethodnom periodu kupovani poslanici.

Srpski pokret obnove ima apsolutno pravo da govori o tome, jer je 2004. godine, kada smo podneli zahtev o otvaranju tajnih policijskih dosijea, dosijea tajnih službi, ona vlast, "demokratska vlast" u oličenju ondašnjeg premijera, otela SPO deset mandata i na taj način stavila jasno do znanja da uticaj tajkuna, paralelnih struktura vlasti, paralelnih struktura službe bezbednosti i dalje ima uticaj na poslanike, a samim tim i na izborno zakonodavstvo.

Srbija je mlada demokratija. U Srbiji odbornički mandat, poslanički mandat smatra se predmetom trgovine, pa imamo jednu političku partiju koja nije ni izašla na izbore, ali licemerno uporno predstavlja "preletače" kao nekakva pojačanja, kao da je prelazni rok a da se na političkoj sceni Srbije bore fudbalski klubovi. Ovo su neke od smernica kako bi se daljom reformom izbornog sistema Srbija približila nekim evropskim standardima i normama i kako bi na neki način uspela da prevaziđe sve poteškoće koje su donela vremena koja su iza nje.

Pre svega, moramo podići nivo političke svesti. U visoko razvijenim zemljama prelazak jednog poslanika, odbornika iz jedne političke partije u drugu političku partiju nosi moralnu osudu i taj čovek, koji je promenio politički dres, više ne mora da se bavi politikom jer na sledećim izborima može da doživi jedino političku bruku, jer je broj glasova koji će on osvojiti sigurno i zagarantovano mali.

Kod nas mediji, funkcioneri političkih stranaka, samo govore o tome da je upravo zbog ovog izbornog sistema, upravo zbog ovog zakona o lokalnim izborima koji je preslikan i sa republičkog nivoa, koji je kompatibilan sa tim zakonom govore kako su dobili pojačanja, dobili poslanike i sada u parlamentu Srbije imamo jednu političku stranku koja nije učestvovala na izborima ali zato ima svoje poslanike. Po kom izbornom zakonu su oni usvojili mandate? Proporcionalnom, većinskom, voleo bih da nam to objasne. Hvale se kako su pojedini članovi i moje političke stranke prešli u njihove redove, verovatno iz ideologije pošto smo se mi 20 godina borili za evropske vrednosti borili upravo protiv politike koju oličava izjava da će Srbija biti persijski tepih, rupa na persijskom tepihu EU, izjava, nuđenje sigurne kuće za Ratka Mladića, upravo su se 20 godina borili protiv ljudi koji su sve činili kako Srbija ne bi postala članica EU.

Ljudi iz moje političke stranke i ostalih političkih stranaka koji su prešli u tu političku partiju, to sigurno nisu uradili iz ideologije. Sada se vodi kampanja na taj način što politički istraživači javnog mnjenja, anketari, verovatno dobijajući velike pare za taj posao koji čini, političku partiju koja nije ni izašla na izbore predstavljaju kao najjaču političku partiju.

Mislim da su izbori jedini kriterijumi o jačini političke partije i o podršci birača. Podsetiću vas da je od 1990. do 2000. godine SPO u svim istraživanjima dobijao najviše 2% glasova, a kada smo izlazili na izbore bili smo najjača opoziciona partija.

Sve to govori da sistemska korupcija mora biti uklonjena iz svih sfera: političkih, društvenih, pa tako i kada su u pitanju lažne ankete.

Još nešto što smatram da nije dobro kada je u pitanju ovaj zakon, a pošto je on kompatibilan sa zakonom koji je usvojen na republičkom nivou i pošto je to preporuka Venecijanske komisije, SPO će ga podržati, a to je da će oni koji budu bili nisko pozicionirani na izbornim listama biti demotivisani da se bore, da predstavljaju svoj politički program i na taj način ćemo isključiti pojedine političke aktere iz jednog života koji bi trebalo, kroz političke aktivnosti, da donese poboljšanje egzistencijalnih kvaliteta u njihovim sredinama.

Dalje, u lokalne parlamente neće ulaziti najbolji kandidati. Moći će da se desi da pojedini kandidati koji su u svojim sredinama uzeli veliki broj glasova, budu nisko pozicionirani na izbornim listama i da to bude razlog zbog koga će oni izostati iz političkog života, a oni koji imaju najviše glasova, verovatno zbog poverenja koje dobijaju od svojih sugrađana za rešavanje problema lokalnih sredina, bi trebalo da predstavljaju te svoje sugrađane u lokalnim parlamentima, ali će im ovim zakonom to biti onemogućeno.

Zato još jednom upozoravam da moramo podizati moral, političku svest, da moramo na sve moguće načine, apelujem i na medije, ukazivati na to da, ukoliko neko promeni političku partiju, to ne znači da je on učinio vrhunsko etičko delo, to znači da će on i tu drugu političku partiju jednoga dana napustiti, ali i znači da je on u politici samo da bi rešavao svoje egzistencijalne probleme.

Vidimo da ovde u parlamentu imamo mnoge poslanike, pogotovo jedne političke grupacije koji bi se, fudbalskim žargonom nazvali reprezentativci pustih ostrva. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, a posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda ću malo drugačije pokrenuti ovu raspravu. SRS smatra da ne postoji zakon koji je ovaj saziv imao u proceduri i o kome je raspravljao, a da je obezbedio ovoliko visoki stepen političke saglasnosti i konsenzusa. SRS smatra da 92-93% poslanika u ovom parlamentu deli mišljenje gospodina Šamija i smatra da je ovaj zakon glup. Nije sporno za SRS što je zakon glup, problem je što zakon nije bezopasan. Problem je što zakon neće urediti haos, javašluk, trgovinu i bezakonje koje je prosuto od 2008. godine pa naovamo, od republičkog do svakog lokalnog parlamenta, nego će, u stvari, legitimisati i legalizovati taj haos po lokalnim parlamentima i lokalnim samoupravama i od narednih izbora kroz legalan tok omogućiti da se sa takvim stvarima nastavi.

Zašto nisam rekao 100%? Zato što 20 ili 21 poslanik u ovom parlamentu priča da je zakon glup, ali je problem što u ovom parlamentu sede iako nisu učestvovali na izborima. Uzimati ih ozbiljno, zaista je besmisleno i licemerno. Ovde su mnogi poslanici izneli stavove, da li su iz opozicije ili pozicije, sasvim je sve jedno, koji su apsolutno prihvatljivi, ali kada se osvrnete na praksu, vidite da se ljudi koji sede u vlasti vladaju potpuno drugačije.

Ako ovo što vi nazivate zakonom treba da nazovete nečim čime se uspostavljaju standardi, čime se podiže nivo lokalnih kapaciteta ili političkog procesa na lokalnom nivou, ja se onda pitam šta to nije? Ministar je otišao. On time pokazuje koliko i on veruje da ovo ima smisla, ko je hteo da čuje i vidi, ne postoji čovek u sali koji je ovo prihvatio i rekao da je ovo dobro. Zašto ga prihvatamo – rekla Venecijanska komisija. Neće u Srbiji u lokalnim samoupravama živeti Venecijanska komisija, živećemo mi. Nama treba uređen život na lokalnom nivou, ne treba Venecijanskoj komisiji.

Postavlja se pitanje koliko su i šta su od vas tražili, ali, ovo je eklantantan primer da ste vi problem. Vi ste problem jer ne znate šta je vašem društvu i vašoj državi potrebno, kakvu lokalnu samoupravu hoćete i kako a se razno-raznim pritiscima konačno oduprete.

Ovaj zakon i izborni procesi na lokalnom nivou po ovom usvajanju biće neozbiljnija stvar nego glasanje SMS-om za "Zvezde Granda". Ozbiljnija stvar će u Srbiji posle usvajanja ovog zakona biti puštanje SMS-a za parking mesto u zoni 1, 2 i 3 bilo kojeg grada gde je to organizovano.

Kaže ministar – njegov četvorogodišnji rad neće ničim da isprlja. Pominje tamo Golubac itd. Niko ga po drugome neće pamtiti nego po ovome. On toga treba da bude svestan. Pamtiće ga po ovom besmislu, legalizaciji brutalnog urušavanja izborne volje građana, otimanja, kako je on ovde napisao, suverenosti od građana. Zamislite šta ste ovde napisali? Ovde piše da će ovaj zakon obezbediti dosledno primenjivanje ustavnog principa da niko ne može prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje. Ovaj zakon treba da legalizuje haos po lokalnim samoupravama koji danas postoji.

Vi govorite o čuvanju suverenosti u državi u kojoj posle 2008. godine, kad su ukradeni mandati SRS, nijedan sastav lokalnog parlamenta nije ostao isti, ali ne zato što su se desili izbori, nego zato što su se desile brutalne krađe, prekomponovanja, prebezi i kupovine. Ja cenim ono što je jedan kolega iz SPS-a malo pre rekao ovde, ali taj isti kolega treba da se osvrne na opštinu Surdulica iz koje ja dolazim, pa da vidi kako se njegov predsednik opštine u Surdulici ponaša. Da vidite kako se od sednice do sednice obezbeđuje većina koju je izgubio pre godinu dana, ali ne od svog novca nego od novca poreskih obveznika opštine Surdulica.

Ministar nam ovde u ovom zakonu insistira na moralnim vrednostima, da u tom smislu podigne kvalitet. Kakve to moralne vrednosti mogu da rukovode čoveka ako dođe predsednik opštine i kaže – da, od sutra letiš napolje s posla ako ne dođeš na skupštinu, neću da ti izmirim račun i da ti platim dug ako ne dođeš sutra na skupštinu i podržiš me, jer su me moji više prezreli i neće da glasaju za mene. Pitate tog čoveka – dobro, gde ideš i šta radiš? On kaže - izvinite, ja živim od toga, moram da obezbeđujem porodicu. Onda ode na tu sednicu skupštine i da predsedniku opštine podršku da se zaduži opština 50 miliona dinara. Jesu to moralne vrednosti? Je li to "neotimanje suverenosti građana"? Jel to poštovanje slobodno izražene volje građana?

U mojoj opštini su socijalisti 2008. godine imali tri odbornika. Danas imaju po potrebi, od 16 do 18. Zbog ideologije? Ne, nego zbog novca, zbog novca koji predsednik opštine baštini, a nije njegov. Opštinski je novac. Pitam predstavnike većine – da li je ovaj zakon odgovor na tako bahato ponašanje?

Opština iz koje ja dolazim ima 35 odbornika. Po zakonu i po statutu danas u njoj ima 33 odbornika. Volja skupštinske većine i lokalnog rukovodstva je da se ne priznaju dva mandata DS i ja likujem zbog toga, politički likujem, ali,

principijelno, ne mogu da kažem da je to u redu. Zato što sam protiv krađe suverenosti građana da izraze svoju političku volju. I oni su toliko koliko su dali DS u toj opštini dali, kao i SRS. I to mora da se poštuje. Neće vlast da im da mandate. Idite preko sudova, a kakvo vam je reformisano pravosuđe to vi dobro znate i osećate svakodnevno na svojoj koži, ali ne smete o tome da pričate. Opština funkcioniše bez dva odbornika. Opet kažem – ja likujem. Jer, i vi ste likovali nesreći SRS.

Gospodin Krasić je imao običaj da kaže – taj kamenčić u našim cipelama će biti vama kamen oko vrata. Nemojte uopšte da imate dilemu i sumnjate, to vreme dolazi. Budite vi uljuljkani u vaše uspehe i procente, ali ovo zlo, političko i izborno zlo, prekrajanje izborne volje građana koju ste posejali po Srbiji, polako ali sasvim sigurno dolazi i kuca vama na vrata. Zato ovaj zakon i ovo o čemu pričate ne zaslužuje nikakvu ozbiljnu analizu.

Bilo je reči i o brojkama, šta će biti i kako će biti. Jednostavno, sve je besmisleno. Ovde nema odgovora na probleme. Kakva je uloga države? Kaže ministar malo pre – izborna volja da se poštuje. Neće uticaj političkih stranaka. Ovde država i zakon postoje do zatvaranja biračkih mesta. Posle toga je sve novac. Sve je novac i goli interes. Valjda država ima obavezu prema lokalnim samoupravama i po zatvaranju biračkih mesta, i u četvorogodišnjem mandatu? Očigledno da neko ne zna šta je autonomija lokalne samouprave ili šta to znači decentralizacija. To nije kaubojština i anarhija.

Šta je funkcija i uloga države? Treba li država nešto da kontroliše, da pita – alo, predsedniče, šta radiš ti dole? Šta misliš, prijatelj si visokog funkcionera Vlade, imaš mnogo novca i možeš da radiš šta hoćeš – možeš da pretiš, možeš da kupuješ, možeš da kradeš, sve možeš, sve što hoćeš možeš. Naš interes politički je u Beogradu, u Nemanjinoj i da te ne diramo. Za bilo koju opštinu pričam. Zato postoje zakoni, da se neodgovornima i arogantnima stane na put. I vi vrlo dobro znate da je sve to tako.

Ne može ministar da se hvali sa 600 postupaka rešenih i da kaže da 10 njih nije rešeno kako treba. Do tih postupaka nije smelo da se dođe. To je bilo čuvanje suverenosti i politički izražene volje građana, pa ćemo u proporcionalnom izbornom sistemu da se rukovodimo principima većinskog izbornog sistema. Što niste to uveli u SAD, nepartijske izborne principe? U Americi 60% lokalnih samouprava su nepartijski izbori. Što niste uveli otvorene liste, pošto ste skloni evropskim standardima, pa da građani dopisuju koga hoće i da za njega glasaju? I to tamo postoji. Ali, o tome vi ne razmišljate, tako da ste i nešto što je moglo da donese dobro, kvalitet, vi obesmislili.

Neki su za kraj ovde rekli da Srbija čezne za čvrstom rukom. Potpuno se slažem sa njima. Vrlo brzo će Srbija dobiti šansu da bira čvrstu ruku Vojislava Šešelja koji zna, zajedno sa nama, kako da uredimo lokalnu samoupravu, da zna šta je uloga države u odnosu na lokalnu samoupravu i političku stranku koja zna da se kvalitet lokalnih kapaciteta i lokalne samouprave može urediti samo onda kad sredite izborni proces kojim se obezbeđuju ili biraju organi lokalne samouprave. Do tad, vi ćete pred nas da iznosite ovo, mi ćemo da pričamo a Srbija će da tone u glib iz dana u dan.

Iskorišćeno je 11 minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Posle njega narodna poslanica Dušanka Plećević.