Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, rođen sam u najlepšem gradu Srbije u Kruševcu i tu sam biran i za odbornika i za narodnog poslanika.

Nisu samo za mene u Kruševcu glasali kao narodnog poslanika, siguran sam da su glasali za mene i u Čačku, Trsteniku, Vrnjačkoj Banji, Topoli, ali kada sam biran za odbornika, tad sam siguran da su za mene glasali, pre svega, građani Kruševca, koji me znaju i poznaju i koji su mi ukazali i poverenje i to je za mene bila velika čast. Ali, kada smo danas raspravljali o ovim zakonima i kada smo imali i razne primedbe na ovaj zakon, jedna od prvih primedbi je bila da je ovo glup zakon.

Samo ću da podsetim na definiciju koja se kroz istoriju menjala, šta je sve kroz političku misao, ali kroz naučnu misao, bilo proglašavano glupim. Od velike većine tada ljudi na planeti koji nisu uspeli da razumeju zakonski akt koji se donosi, revolucionarno otkriće, naučno dostignuće, tehnološki napredak, bilo je ljudi koji nisu mogli da se snađu ni sa civilizacijskim napretkom i sve što je za njih bilo strano, nepoznato, to je bilo opasno i glupo, pa je tako glupim proglašeno otkriće Đordana Bruna, da nije zemlja centar sveta, već da postoji heliocentrični sistem, a ne geocentrični, a Đordano Bruno je spaljen na lomači.

Često se ta velika otkrića u nauci, pa i politici, sastoje da se razotkrije istina koja je nekada pokopana nizom nekih dogmi, predrasuda. Često je trebalo naći izlaz iz ćorsokaka koji vodi ka formalnom rezonovanju i često je zaista to formalno rezonovanje bilo lišeno svake realnosti, jer valjalo je zaista osloboditi misao koja je bila zarobljena partijskim stegama, dogmama i to je nekada izgledalo kao da je ta slobodna misao zarobljena između nekih gvozdenih čeljusti dogme i zaista je teško uspevala da dođe do širokih narodnih masa jer je uvek kod nekih kvazi političkih elita nešto napredno i dobro bilo proglašeno glupim, lošim, jer ga ta velika većina nije razumela.

Onda smo čuli u obrazloženju ovih zakonskih predloga da će više glasova dobiti "Zvezde Granda" nego neki kandidati za odbornike i da će "Zvezde Granda" lakše proći na svojim SMS glasanjima, nego što će proći neki kandidati.

Siguran sam kada neke kandidate vidim da će apsolutno "Zvezde Granda" imati veće šanse nego ti kandidati, pogotovo kada ih čujem, onda otklonim svaku dilemu, sigurno će "Zvezde Granda" imati veće šanse. Tu se postavlja pitanje – da li će neko moći da kupi odbornike, poslanike, da li će te neko narodne predstavnike, koji učestvuju na izborima, neko moći na toj političkoj pijaci da kupuje kao vreće krompira, kupusa, kao svinjske butke u kasapanici?

Ko god ima takav strah, moram da mu da vodite računa koga stavljate na listu. Nemojte da imamo situaciju da danas ima odbornika u lokalnim skupštinama kojima je ideologija "velike Srbije" mnogo dalja od ideologije velikog novca.

Vodite računa, nisam čuo za primer da je neki poslanik DS napustio vladajuću većinu zato što vodimo računa koga stavljamo na listi. Od 2000. godine pa na ovamo, kada je prošlo vreme represije, vreme bezzakonja, kada smo uveli neke standarde, vodili smo računa ko predstavlja DS i u parlamentu i u lokalnim skupštinama i takve su pojave zaista minorne.

Kada govorite o kamenčiću iz vaše cipele koji može da postane kamen oko vrata DS, znate, znam kako DS ume da taj kamenčić iz cipele koji neko želi da nam natakne na glavu kao kamen koji će nas povući u dubinu vrlo lako postane onaj vodenični kamen koji samelje sve te slabe, loše, ovakve i onakve i ne bih se mnogo

igrao sa tim vodeničnim kamenom. Znate, on vrlo lepo usitni brašno i to sve lepo ujednači, čak samelje i kukolj, zajedno sa žitom. Nemojte mnogo da brinete brigu o DS i o snazi DS.

Kada govorimo o ženama na listama DS ili uopšte na listama političkih stranaka, pre svega sam ponosan što imamo Miru Avakumović iz Arilja, koja je predsednica opštine; pa imamo Vesnu Martinović iz Pančeva, koja je gradonačelnica; pa imamo Natašu Cvjetković, koja je iz Šida, predsednica opštine; Mirjana Božidarević iz Starog Grada, predsednica opštine, Branka Savić iz Barajeva, predsednica opštine; Anika Sirkova iz Sente, predsednica opštine i to odlična predsednica opštine; Vesna Jakovljević iz Kuršumlije, predsednica opštine; Slavica Sotirović iz Vranjske Banje, predsednica opštine. Predsednica SO Kruševac je Vesna Vesković.

Grad Kruševac je grad u kome žene obavljaju najodgovornije funkcije. Imamo jednu načelnicu policije u Srbiji koja je žena, koja je pokazala da žene umeju da rade svoj posao. Reč je o gospođi Dragici iz Užica. Ne vidim strah i potrebu da se neko plaši žena niti vidim potrebu da se neko plaši i zbog toga što će biti unapred poznat redosled odbornika, kao što biti unapred poznat redosled poslanika.

Daću vam rešenje za vaše probleme gde je problem motivacije, na to poslednje mesto stavite vas, narodne poslanike. Nije valjda da ćete biti i poslanici i odbornici? Kažite – evo, mi stajemo na listu i stajemo svesno na poslednje mesto, smatramo da u našoj opštini ima dovoljno kvalitetnih ljudi mimo nas koji će biti odbornici, pa onda na začelje liste stavite one koji će eventualno biti kandidati za direktore javnih preduzeća ili nekih ustanova kulture, pa s obzirom da će raspisati konkurse za ta javna preduzeća na kanalu, stavite i druge ljude kojima će biti čast da budu na toj listi, stavite nekadašnje gradonačelnike koji su se i te kako dokazali.

Vidite kako grad Kruševac ima dobre gradonačelnike? Grad Svilajnac ima gradonačelnike kojima će biti čast i oni neće više da se bave politikom, ali će im biti čast da stanu na listu DS i to ne na prvo mesto nego na začelje i da kažu – evo, dajemo šansu mladim ljudima, nismo motivisani da uđemo baš direktno u političku arenu, ali želimo da svoj kredibilitet stavimo iza liste DS.

Ako se budete vodili tim načinom da rešite ta pitanja motivacije, verujte, to pitanje neće postojati, jer ovde je pre svega reč o demokratskim standardima.

Ovde u sali vrlo često imamo ljude koji se plaše zbog toga što idem u biblioteku i zbog toga što sedim u biblioteci. Znate, mnogo je bolje sedeti u biblioteci nego, recimo, uz kazan za pečenje rakije, jer u biblioteci možete mnoge pametne stvari da vidite, dok uz kazan za pečenje rakije možete samo da se opečete. Imate onu čuvenu srpsku tetovažu po stomaku od kazana za rakiju.

Šta kaže biblioteka? Za sve one evroskeptike evo šta kaže biblioteka – 53% građana Srbije ovoga trenutka bi glasalo za pristupanje Srbije EU, između ostalog i zbog ovakvih zakona koje donosimo. Šta dalje kažu ti građani? Njih 85% smatra da je ovakve zakone dobro donositi ne zbog EU, već prihvataju mišljenje DS, da je ovakve zakone dobro donositi da bi se u Srbiji ispunili oni uslovi koji će od Srbije stvoriti te standarde ovde u Srbiji. Znači, mnogo je bolje sprovoditi reforme zbog same Srbije, a ne zato što to neko od nas traži. To je mišljenje DS i to je mišljenje 85% građana ove zemlje.

Možete to da prihvatite, a možete to i da negirate, možete da kažete da vam se to sviđa, da vam se ne sviđa. Možete da probate da promenite narod ako već ne možete da promenite politiku, ali mislim da to nikome nije uspelo.

Šta dalje kažu građani? Građani kažu da ako bi sutra bio organizovan referendum o ulasku Srbije u EU, samo 24% građana bi bilo protiv. Isto toliko ne bi glasalo ili ne zna da li bi glasalo, ali bi još uvek velika većina glasala ubedljivo većinom glasala za EU.

Ponavljam vam ovu cifru od 85% građana koji smatraju da su reforme bitne zbog stvaranja bolje Srbije, a ne zbog članstva u EU. Znači, bitno je raditi na stvaranju bolje Srbije.

Ostaje pitanje potpisa. Evo, stigao je i ministar. Mnogi govornici su svoje izlaganje počinjali rečenicom – žao mi je što ministar nije tu, a u stvari im je žao što nisu ministri, a ne što ministar nije tu. Oni kažu – evo, znate, u Srbiji će se desiti da neki gradovi neće imati svoje poslanike, a na lokalu će se desiti da neke sredine neće imati, takođe svoje odbornike.

Grad Kruševac iz koga dolazim, na koji sam vrlo ponosan ima 70 izbornih jedinica i na osnovu tih izbornih jedinica DS odredi kandidate, 70 kandidata koji će učestvovati na izborima, koji teritorijalno pokrivaju te jedinice. Nekada smo mi uspevali, na osnovu izbornih rezultata, da kandidate uvedemo u lokalni parlament i kažemo – vi ste osvojili toliko procenata i to je u redu.

Šta ćemo sada uraditi? Prvo, znamo kako će da izgledaju izborni rezultati u prethodnom periodu, pa ćemo ponovo dati 70 odbornika koji će teritorijalno pokrivati svaku izbornu jedinicu. Sa druge strane, apsolutno smo uvereni da u svakoj izbornoj jedinici imamo bar 10 dobrih kandidata da budu odbornici i da ti odbornici neće napustiti ni program, a ni ideju DS.

Međutim, bilo je priča od dela opozicije, da je loše što mi imamo samo 168 opština. Tu se vraćamo na jednu interesantnu tezu koju je iznela gospođa Milanka Karić 2008. godine. Ona je kazala – Srbija treba da ima 2000 opština. Ko će to da plati? Nije objasnila. Koliko će tu odbornika biti, takođe, nije objasnila.

Mislim da Srbija ima opština onoliko koliko ima i te opštine imaju odbornika koliko imaju. Ti odbornici će imati svoje predstavnike u lokalnim sredinama. Nije kriva DS, još jedanput podvlačim, to je nekim odbornicima sada bliža ideologija velikog novca od ideologije "Velike Srbije", što je nekima bliža neka druga ideologija od ideologije stranaka koje su ih uvele u parlament. Tu vi morate da vodite računa koji takve ljude kandidujete. Mi takve probleme nemamo, za sada.

Na kraju, imam jednu zamerku kada je reč o ovom zakonu, a to je za velike primedbe gradova kao što su Kruševac, Kraljevo, Čačak, Leskovac. Možda je mnogo da 30 kandidata podrže jednog odbornika za kandidata, a možda je to prava mera. Numerički parametri su vrlo egzaktni. Ako 30 kandidata podrži 70 odbornika u Kruševcu, to je 2100 potpisa koje treba skupiti da bi se predala lista sa svih 70 odbornika. Ako na izbore u Kruševcu izađe 60% građana, u gradu od 140.000 stanovnika sa pravom glasa na lokalnim izborima, to je blizu 84.000 ljudi koji će izaći na izbore. Automatski cenzus od 5% je tu negde oko 4.500 glasova. Znači, vi morate pola cenzusa da priložite kao potpis za lokalnu listu, što je možda mnogo. Mada, možda i nije mnogo.

Imali smo situaciju da je u Vrnjačkoj Banji, od 12 lista, jedna parlamentarna politička stranka osvojila 13 mesto. Bilo je 12 nevažećih listića. Više je bilo nevažećih listića, nego što su ti koji stalno najavljuju da, evo, samo što se nisu vratili na vlast, osvojili. To je dobar uspeh, biti 13 od 12 lista, i kada ima više nevažećih listića nego što ima političkih stranaka i kandidata na izborima, to dovoljno govori o tome kako građani Srbije vrednuju svačiji učinak u ovom parlamentu.

Za kraj ovog svog izlaganja, čuli smo i poruku da Srbiji ne treba ništa drugo do čvrsta ruka. Ja vam kažem, u velikoj ste zabludi. Srbiji je dosta čvrste ruke. Srbiji treba čista ruka. Demokratska stranka je ta koja je građanima Srbije ponudila čistu ruku. Žao mi je što vi to ne shvatate, ali građani Srbije su prihvatili čistu ruku i rekli su – dosta nam je za svagda čvrste ruke. Kada rešite da ponudite čistu ruku, imaćete sa druge strane i ruku građana Srbije i ruku DS. Zahvaljujem vam se.

Četrnaest minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dragan Stevanović je prijavljen, ali nemate prava na repliku.
Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević. Posle nje, narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima su nastavak priče koju smo imali pri izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, donetih 25. maja ove godine.

Priča koju smo tada slušali, a koju i sada slušamo se sastoji u tome da su građani nosioci suvereniteta na izborima i kako građani odlučuju o tome, koji će ih kandidati predstavljati u lokalnim parlamentima. Naravno, sve u cilju tzv. otklanjanja elemenata posrednosti izbora i u skladu sa tzv. evropskim principima i evropskim vrednostima.

Farsa o građaninu nosiocu suvereniteta na izborima pada u vodu kada pogledamo kakav nam je izborni zakon. Po važećem zakonu se u Srbiji sprovodi proporcionalni, a ne većinski izborni princip. Izbor odbornika se ne vrši tako što građani na lokalnim izborima biraju kandidate po imenu i prezimenu, već zaokružuju izborne liste stranaka, koalicija i grupe građana. Oni ne znaju koja se imena nalaze na tim listama, već biraju stranku. Potpuno je obesmisleno obrazloženje, da će ovim izmenama građani znati koga biraju.

Šta mislite o građaninu kao nosiocu izbornog suvereniteta, videli smo onda kada je promenjen način izbora gradonačelnika, odnosno predsednika opštine. Ukinuli ste neposredan izbor ovih lica od strane građana i nametnuli posredan izbor preko lokalnih skupština. Predsednik opštine, odnosno gradonačelnik koji je izabran neposredno od strane građana, teško da može da bude predmet manipulacije od strane režima, naročito onda kada pripada opoziciji. To je bio razlog promene načina izbora ovih lica.

Kada bi se izbor vršio po većinskom izbornom principu, onda bi imalo smisla govoriti o građaninu kao nosiocu izbornog suvereniteta. Pošto građani na lokalnim izborima biraju liste stranaka, koalicija i grupe građana, tu se opet izbor odbornika vrši posredno i ne otklanjaju se tzv. elementi posrednog izbora, kako ste naveli u obrazloženju razloga za donošenje ovih izmena i dopuna.

Ove izmene neće doneti samo to, da će stranke i koalicije stavljati na početak svoje liste one kandidate za odbornike koji su, pre svega, stranački funkcioneri, pošto će se izbor vršiti po redosledu kandidata sa liste. To ste predvideli lanom 6. ovog predloga izmena i dopuna, a koji se odnosi na dodavanje novog člana 43. postojećeg Zakona o lokalnim izborima. Tako ćemo ozvaničiti partokratiju koju de fakto imamo od 2000 godine i dolaska tzv. demokratije u Srbiji.

U članu 5. predlažete koji se odnosi na član 20, da na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi, prva tri mesta, druga tri mesta, i tako do kraja liste, mora biti najmanje po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.

Pitam – da li bi uopšte i opštinska izborna komisija uvažila listu kandidata neke stranke ili koalicije, ako bi se naizmenično, na svakom drugom mestu našao kandidat drugog pola, što bi činio odnos 1:1, osoba različitih polova? To bi predstavljalo idealni sastav.

Ako bi se striktno držala ovog člana, verujem da opštinska izborna komisija ne bi uvažila takvu listu. Ovim članom se pokazuje sva apsurdnost ovih izmena i dopuna.

Takođe, ovim izmenama uvodite novi član 47. u postojeći zakon koji govori o tome, da odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku skupštine jedinice lokalne samouprave u roku od tri dana od

overe. Ako lično podnosi, zašto treba da bude overena kod nadležnog organa? Čemu ta lakrdija? Možda uskoro ni to neće biti dovoljno, pa ćete u narednim izmenama tražiti da odbornik dovede, na primer, dva svedoka pri podnošenju ostavke.

Iz svega navedenog se vidi da je skrivena namera režima da ovim predlogom potpuno obesmisli i ovako degradiran sistem u Srbiji. pre svega, suspenduje se pravo onoga koji je izabran od strane naroda da svoj mandat poveri stranci na čijoj je izvornoj listi bio, što mu garantuje član 102. Ustava. Zatim, diktiranjem sastava izbornih lista stranaka dva, pa jedan manje zastupljen pol, uvodi se svojevrsna zbrka i mogućnost manipulacije od strane izbornih komisija u pogledu prihvatanja izborne liste određene stranke.

Uloga političkih stranaka se potpuno marginalizuje i u predizbornim radnjama i posle izbora, kada se skoro sasvim prekida odnos izabranog lica i stranke. Zabranjuje se čak njihov međusobni dogovor u pogledu vlasništva mandata u određenim situacijama. Opet je to suprotno pomenutom članu Ustava, pri čemu se u mnogome suspenduje osnovno pravo građana da se politički organizuju i da slobodno, po sopstvenim kriterijumima biraju najbolje predstavnike.

Rang liste koje se uvode praktično su nepromenljive, što je apsurd, jer stranke imaju pravo da samostalno vode kadrovsku politiku naročito posle izbora sagledavajući rezultate rada. Iz celokupne zbrke nelogičnih prisila, krutih, besmislenih nametanja uslova i situacija koje ovakvim egzibicijama mogu da nastanu, zaključak je sledeći – potrebno je što više zbuniti građane, učiniti ih ravnodušnim na sva dešavanja, demoralisati ih da biraju po sopstvenoj volji i savesti, izbore i volju građana svesti na formu, poručiti im da od njihovog glasa ništa i ne zavisi, dati odrešene ruke moćnicima da ucenama i pretnjama obezbede glas za sebe, a raznim prevarantima da nekažnjeno varaju birače obećavajući im pri tom zapošljavanje, bolji standard i profitiranje na svetskoj ekonomskoj krizi.

Na primeru poslednjih lokalnih izbora i dopunskih lokalnih izbora u nekim opštinama vidimo da je izigrana izborna volja građana, jer su se rušile koalicije na lokalu gde god nisu bile sastava identičnom republičkom nivou. Zato se tražilo besmisleno opravdanje od strane režima. To je da će vlast bolje funkcionisati, a opštine biti uspešnije. Ovaj tzv. demokratski recept patentiran od DS i njenih satelita je najgore poništavanje izbornog suvereniteta građana i ne samo to. Ono što je još tragičnije, kupovina glasova, ucene gubitkom posla za zaposlene koji platu primaju iz budžeta, bilo republičkog bilo opštinskog, ne samo da je poništavanje volje građana, birača, nego je teško krivično delo koje se u civilizovanim državama kažnjava najvišim kaznama. Samo se kod nas ovakve rabote proglašavaju tzv. evropskim vrednostima.

Izborne manipulacije su bile redovna pojava na svim prethodnim izborima. U Boru, odakle ja dolazim, su glasovi kupovani na pravim glasačkim berzama i to na najraznovrsnije načine – novcem, veštačkim đubrivom, dečijim cipelama, naočarima za vid, paketima namirnica, raznovrsnim sadržajima i sl. U tim rabotama učestvovali su ugledni pojedinci, neke nevladine organizacije, sportski klubovi, pojedini privatni poslodavci i drugi.

Tako je glas na dan izbora na toj glasačkoj berzi u Boru koštao 1.500 dinara, a na ponovljenim izborima u nekim izbornim jedinicama 1.000 dinara. Snimanje mobilnim telefonom zaokruženog određenog broja koji smo imali na izborima u Odžacima uveliko je prevaziđeno na ponovljenim izborima u Boru 2010. godine. Bezobzirnost i bahatost režima u obezbeđivanju glasova je patentirala nov vid pritiska na birače.

Oni koji rade u državnim službama i u sistemu rudarsko-topioničarskog basena Bor, kao i njihovi članovi porodica, morali su da zaokružuju one stranke čiji su kadrovi direktori ustanova u kojima dotični glasači rade i to na koji način – flomasterom ili hemijskom olovkom određene boje ili označene raznim geometrijskim figurama i simbolima kao što su: kvadrati, trouglovi i slično. Ako kod prebrojavanja glasova ne bi bilo tako označenih glasačkih listića dotični glasač bi došao u opasnost da izgubi posao, a samim tim i gubitak materijalne sigurnosti za porodicu i ko zna šta sve još.

Na taj način se kontrolišu izbori. Tačno se zna ko nije izašao na izbore i ako je to njegovo pravo, a ne obaveza, ko je izašao i glasao za neku drugu opciju od one za koju mu je naređeno da glasa. Ni tu nije kraj izbornim manipulacijama. Kandidat koji je u izbornoj kampanji zastupao ideologiju i program stranke od koje je dobio mandat sada kao neprikosnoveni vlasnik svog mandata može potpuno odstupiti od vrednosti za koje se zalagao i zbog kojih je izabran od strane građana. Prema ovom predlogu ovakvo rešenje, ovakva prevara birača je potpuno legalizovana.

Razlozi za ovakvo ponašanje budućih odbornika mogu biti svakakvi. To

može biti značajno samo njima. Na primer, probudio se tog dana kao evropejac ili nije znao kakve sve vrednosti sa sobom nosi demokratija i tzv. evropske vrednosti. Na taj način koruptivni princip da je odbornik vlasnik svog mandata doveden je na institucionalni nivo i ozakonjen. Ukratko rečeno, ozakonjuju se vidovi izbornih i postizbornih manipulacija. Ovo je moderna verzija tzv. ćoravih kutija, tako da o nekom izbornom suverenitetu građana nema ni govora. Pitam se šta je sledeći potez iz sveg našeg i naročito zapadnjačkog iskustva. Pretpostavljam da će nam se uskoro nametnuti i elektori kao vrhunac demokratije.

Jedanaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine ministre izborno zakonodavstvo i izborna pravila su ili bi trebali da budu jedan od osnovnih stubova, možda i sam temelj demokratije u nekom društvu. Dakle, kako postavite izborna pravila, kako koncipirate izborne zakone, takva će vam biti i demokratija. Nadam se da oko ovoga možemo da se složimo. Ako je to tako, postavlja se pitanje zašto u stvari vi postavljate loše temelje. To je kao kada bi ste gradili višespratnicu na nekom temelju u koji niste ugradili ni gram gvožđa, to je jednostavno teško izvodljivo.

Da bi demokratija funkcionisala potrebno je da postavite takva pravila koja garantuju, pod jedan da u tim izborima svi trče izbornu trku pod istim uslovima. Pod dva, da nikako ne zbunjujete birače. Pod tri, da birači unapred znaju za kakvu politiku glasaju. Zatim, da kandidati za odbornike u tu izbornu trku uđu sa podjednakim šansama i na kraju da volja birača na pravi način oslikava u stvari predstavnički dom u ovom slučaju, lokalni parlament.

Šta ste vi uradili sa ovim predlogom izmena i dopuna zakona? Vi ste u stvari postavili apsolutno sve na glavačke, vi ste sve pretumbali i ono što je belo, kod vas je crno i ono što je zaista, vi ste uradili nešto što ni u domenu teorije čovek ne može da pretpostavi jer ono što je bilo belo, očas posla kod vas postade crno. Vi kao da ste u Vladi ili svi ili advokati ili svi slikari. Znate, samo kod slikara i advokata belo očas posla može da bude crno, a izgleda vi niste ni jedno ni drugo, pa verovatno i to nije moguće.

Prva stvar na koju se moramo osvrnuti je vreme u koje se izborni zakoni donose. Standard, gospodine ministre, mislim da se i oko ovoga možemo složiti, u demokratskom svetu, kome vi stremite, jeste da se ne ulazi u promene izbornih zakona i u promene izbornih pravila u izbornoj godini. U mnogim demokratijama ovaj standard koji sam rekao predstavlja pravo Sveto pismo izbornog zakonodavstva. Ne znam, da li je to zbog toga što socijalistička internacionala ne priznaje Sveto pismo ili je neki drugi razlog u pitanju, ali vi ste dakle, odstupili od ovog pravila i za vas to apsolutno to ne predstavlja Sveto pismo.

Kada neka vlast menja osnovne postulate izbornog zakonodavstva u izbornoj godini i kada uvodi sasvim nova pravila u to izborno zakonodavstvo to u najmanju ruku nisu čista posla. Kada je u pitanju ukidanje tzv. blanko ostavki, zaista se sa žaljenjem mora konstatovati da naše društvo još nije dostiglo taj nivo političkog razvoja, političke kulture, političke svesti, političkog morala da bi smo se ovog instituta tako lako odrekli i to moramo svi konstatovati i to je jednostavno jedna ne oboriva činjenica. Na žalost kod nas slobodan mandat ovako kako ga vi koncipirate i predlažete predstavlja u stvari negaciju onoga što nam vi ovde predstavljate kao slobodan mandat.

Ukidanjem blanko ostavki, kao što ste to učinili i u Zakonu o izboru narodnih poslanika i ovde, kao što to predlažete i ovde, vi u stvari omogućavate uspostavljanje berze odborničkih mandata, ili kako je to neko rekao, vi uspostavljate jednu svojevrsnu buvlju pijacu na čijim tezgama će se naći samo jedna vrsta robe, a to će biti u ovom slučaju i po ovom Predlogu zakona odbornički mandati. Šta se tu događa? Tu se gubi i guši svaki slobodan mandat. Tu taj slobodan mandat, u stvari postaje negacija onoga što bi on stvarno trebao da bude. Zašto? Odbornik više nije slobodan, jer je on sada vezan voljom kupca. On sada, u stvari zastupa interese kupca. Onda tu dolazi apsolutno do prekrajanja izborne volje građana, odnosno birača. To je ta, u stvari negacija o kojoj pričamo.

Drugo, doći će do mešanja lokalnih bogataša i lokalnih moćnika u izbore. Da li ste o tome razmišljali? Odbornik više neće biti slobodan, pa čak ni ograničen, ako hoćete ni vezan izvornom politikom one stranke pod čijim imenom i prezimenom je izabran za odbornika. Sigurno je da će primena ovih pravila, koja u stvari ne odgovaraju duhu vremena u kojem smo, doneti sasvim suprotan efekat od onoga kako ste nam vi to ovde prikazali.

Jedno od pitanje, kojim se reguliše ovim izmenama i dopunama zakona je pitanje zatvorenosti ili otvorenosti izborne liste. Dosadašnje rešenje dozvoljavalo je da podnosilac izborne liste samostalno odlučuje ko će od predloženih kandidata postati odbornik, naravno vodeći računa o mnogim parametrima. Na kraju, ali ne kao manje važno i o tome kakav je taj kandidat, koliko su mu birači ukazali poverenja, koliko je glasova dobio? Znate na svakom izbornom mestu građani apsolutno dobro znaju ko će ih eventualno sutra zastupati. Znaju koji su to kandidati. Oni su mogli da stvore uvid u toku te izborne kampanje, ko je najbolji, ko će ih i kako predstavljati i na lokalu. Sada ovu mogućnost po predlogu ovih izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima, građani kao birači jednostavno nemaju. Sada vi zatvarate liste i mandate dodeljujete redom prema procentu koliko je koja lista dobila.

Dakle, nema više izborne volje, nema više značaja ni ostvaren rezultat, ništa. Šta će vam onda stranke u tom slučaju. Vi ste mogli jednostavno da ubacite ovde dva parametra, izbornu komisiju i kandidate za odbornike. Eto vam trgovine do mile volje. Međutim, gospodo iz vladajuće većine, mislim da ste se ne samo ovim zakonom, već prvenstveno onim zakonom koji je donet pre nekoliko meseci, dakle Zakonom o izboru narodnih poslanika, a evo sada i ovim, kao i uostalom i mnogim drugim rešenjima koja vi donosite ovde u Narodnoj skupštini, da ste se, ja bih rekao po malo preračunali. Niste valjda vi pomislili da ćete vi stalno da dobijate u toj trgovine. Znate trgovina nije stalni dobitak. Da jeste zvala bi se dobitnina. Ovako se zove trgovina. To treba da vam bude jasno i kod izmene ovih izvornih pravila.

Gospodo iz vladajuće većine, još ću nešto reći. Vi ste imali apsolutno veliku šansu da i kroz ove zakonske projekte i kroz mnoge druge da uradite nešto za građane Srbije. Može se slobodno reći da ste imali jednu istorijsku šansu, a to je da se leđa Srbije, da sa leđa građana Srbije uklonite one tajkune i one krvopije koje zaista, rekao bih sišu poslednje kapi krvi ovih građana Srbije.

Ovim promenama izbornih pravila vi ne samo da to niste uradili već im u stvari dajete vetar u leđa. Time vi smanjujete demokratičnost u zemlji, time vi vraćate društvo unazad i time vi, što je najvažnije omogućavate tajkunima u ovom slučaju i po predlogu ovog zakona, dakle lokalnim tajkunima, da ostvare apsolutno sve svoje interese. Jednostavno mogli ste da im stanete na put i da im kažete, dosta je više.

Dosta je više, nema više meda koji vi tako zdušno uzimate od građana Srbije. Da to uradite, baš kao što je nekada uradio jedan otac Sava u manastiru Voljavča, kada mu je došao u posetu tadašnji narodni heroj Dušan Petrović – Šane, zove se isto kao vaš ministar poljoprivrede i kada ga je pitao – ima li Savo meda, ovaj mu odbrusio – nema meda za bumbare. To ste isto i vi morali sada da uradite, da jednostavno presečete i kažete, nema više meda za te bumbare koji žive na grbači ovog naroda.

Nadam se da će građani Srbije zaista znati da sve ovo spoznaju i da im pamćenje neće biti kratko, bar do narednih izbora. Zahvaljujem.

Deset minuta i 44 sekunde iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić. On je poslednji prijavljeni govornik.
Samo vas molim da se prijavite. Izvolite.

Koliko ima vremena, molim vas.

(Predsedavajuća: Poslanička grupa 23 minuta je na raspolaganju za dvojicu prijavljenih narodnih poslanika.)

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poslanici SRS su ukazali na bitne činjenice koje se ogledaju u primedbama. Prva primedba, ova izmena i dopuna Zakona nije trebala da dođe u ovo vreme kad se zna da je ovo predizborna godina. S druge strane, treba reći da ovi izbori koji dolaze uveliko se vodi kampanja. Ta kampanja se ogleda kroz poruke i obećanja aktuelne vlasti, odnosno koalicije. Imate situaciju da su mediji okupirani. Sad kad otvorite i pivsku flašu, vi ćete videti nekog iz koalicije na vlasti koja daje veoma lažna obećanja biračima i građanima. Nešto bih rekao u vezi ovog zakona konkretno, s obzirom da na poslednjoj stranici ste naznačili – izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU.

Na 13. stranci poslednji stav, vi ste naznačili i rekli – ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost. Postavlja se pitanje - da li je bilo potrebe da se u obrazloženju pozivate na usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU, njihovih država članica, s jedne strane i Republike Srbije s druge strane, tzv. Prelazni sporazum.

Gospodine ministre, poslanici SRS stalno ukazuju kad pred Parlament dođe zakon na usvajanje i razmatranje, da to što se vi pozivate na EU i usklađivanje propisa sa EU, pre svega, treba da imate u vidu da je Srbija uskladila najznačajnije svoje propise i svoje najbolje zakone sa zemljama EU. Nije potrebno toliko se truditi da se dokaže da mi treba da usklađujemo naše propise sa EU.

Uzmite samo od 1945. do 2000. godine koliko je tadašnja država, stara Jugoslavija, uskladila i ratifikovala međunarodnih ugovora i drugih zakona. Videćete da se ovde ponavljaju određene stvari i da je Srbija u sastavu bivše SFRJ i te kako usklađivala svoje zakonodavstvo sa evropskim zemljama.

Gospodine ministre, ja imam u posedu Zakon o izborima iz 1922. godine. Vidite, gospodine Markoviću, kandidatske liste, član 33, a ovo moram reći zbog toga što ste vi napravili veliku grešku, čak ste napravili štetu SRS delimično, ali ste napravili štetu i sebi, jer je SRS prevazišla one pokušaje koji su išli u pravcu da se razbije i preotme SRS. Vidite, u članu 33. Zakona o izborima Kraljevine Jugoslavije kaže se – najdalje 20 dana, odnosno 25 dana pre dana izbora moraju se podneti kandidatske liste nadležnom prvostepenom sudu na potvrdu.

Gospođo predsedavajuća, vidite da je i tadašnje naše zakonodavstvo vodilo računa da se ne dogodi ono što se dogodilo, da je 22 odmetnika otišlo iz SRS i da su na taj način formirali poslanički klub. To nisu mogli da formiraju ni u kom slučaju. Evo, vidite da nije bilo moguće, gospodine ministre, vidite vi da nije bilo moguće, ko nije podneo listu kandidata da taj nije mogao da ostvari ni jedan mandat. Ovo što se dogodilo, to je bio poklon, ali poklon koji je učinjen i njima i ujedno to je bio znak da će eventualno koalicija na vlasti imati dobrog partnera na sledećim izborima. Dakle, još tada zakonodavci iz 1922. godine nisu dozvoljavali krađu, manipulacije, ni ovaj kriminal u izbornom sistemu.

Vidite, to je izborna geometrija, to su sredstava koja se upotrebljavaju da bi se izvitoperili principi, izborna tehnika postojećeg izbornog sistema i obezbedili povoljnim izborni rezultati u korist vladajućih grupa, odnosno partija koje su na vlasti. Ona se uglavnom svodi na prekrajanje izbornih rezultata, tako da se one podešavaju i idu u račun političkoj stranci i političkim strankama koje su na vlasti. Dakle, na taj način, uz pomoć izborne tehnike, izigravaju se principi opšteg i jednakog izbornog prava, a favorizovanjem pojedinih grupa nanosi se šteta građanima koji učestvuju u izbornom procesu. Izborna geometrija ne predstavlja samo sredstvo za čuvanje interesa pojedinih političkih partija, nego služi i za konzerviranje tradicija i običaja za osiguravanje glasova birača u određenim društvenim slojevima, a osobito na veštačko umanjivanje uticaja i političke snage radničkih slojeva, odnosno birača.

Izborna kampanja, po ovom zakonu, i ona mora da se menja. Bez obzira na sve, skrenuo bih pažnju i ukazao gospodinu ministru, ako bi privatizovali javna preduzeća, ne i bili ovolikog interesa ni menjanja ovakvih zakona, ne bi bilo krađe ni trgovine sa odbornicima, ne bi se desilo da jedna koalicija u jednom gradu puca, jer je treći partner izbačen zbog toga što su mu članovi pohapšeni zbog kriminala, ali zato da bi ta koalicija, sada dvojna, ostala na vlasti ona kupuje odbornike. Kako ih kupuje? Kupuje odbornike koji imaju 50 do 60 godina da budu volonteri u javnim preduzećima ili u gradskoj upravi. Zapošljavaju ih u sred zime da budu poljočuvari. Šta da čuvaju u toku zime? Pa, da bi bili odbornici, da glasaju za koaliciju koja je na vlati. Zapošljavaju ih u preduzeća, javna i komunalna, po ugovoru, a ta preduzeća su pretrpana.

Prema tome, trgovina postoji i tu trgovinu treba sprečavati, ali ovog kriminala u izbornoj kampanji ne bi nikada bilo kada bi se privatizovala javna preduzeća i kada bi bio donet zakon. Kada direktor javnog komunalnog preduzeća ili starešina u organu uprave zaposli odbornika, vi imate u jednom gradu njih deset koji su prešli da pruže podršku DS i DSS, ali su svi zapošljavani. Kažem vam, oni ih zaposlili i u zelenilo i u grejanje i u upravi, volonteri, ponavljam, čak i poljočuvari

da budu u toku zime, ali samo da imaju apanažu, tj. da budu plaćeni. Vidite sada, šta je problem? I oni građani koji su u nekim strankama siromašnog stanja nisu zaposleni. Vidite, stranke na vlasti svoje odbornike imaju sve zaposlene, sve ih zapošljavaju na najbolja mesta, dele im velike plate i na taj način oni su obezbedili. Zato sam malopre primetio da je jedan govornik rekao – iz naše stranke ne ide niko. Što bi išao kada je plaćen, ima platu, primljen na radno mesto koje nikada ne bi mogao da dobije da nije postao odbornik i da nije bio kupljen. Taj nikada ne bi mogao da dođe na radno mesto.

Prema tome, siguran sam, kada bi se javna preduzeća privatizovala bilo bi manje kriminala u ovoj oblasti, bez obzira koja bi to stranka bila na vlasti, ali bi bilo manjeg broja slučajeva gde dolazi do ovih transfera i preletača. Hvala.

Iskorišćeno je 11 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. On je poslednji prijavljen govornik, a vreme na raspolaganju je 12 minuta. Izvolite.

Gospođo Čomić, moram da pohvalim vas i gospodina Novakovića, pošto ste danas stvarno izuzetno dobro vodili ovu sednicu, niko nije dobio opomenu. To što neko nije dobio repliku, to je druga stvar, oni imaju pravo sami da procenjuju da li ste zaslužili repliku. Nemojte da se bunite na gospođu Čomić, pogotovo sada kada je hvalim. Verovatno zbog ove julske vrućine, pa onda ima duže vremena za mudrost, nego za batinu...

Narodni poslaniče, molim vas da, uz poštovanje odredbi Poslovnika, ne dokazujemo nepotrebno da, osim što se ne  bavimo temom dnevnog reda, kršimo Poslovnik, smatrajući da znamo kako se osećaju drugi učesnici u sednici. Pokušaj i gospodina Nikole Novakovića i moj da ovu sednicu vodimo u skladu sa Poslovnikom je, vi kažete uspešan, a ja kažem jedan od najtežih, pošto u izjavama učesnika sednice je bilo toliko stvari koje ne mogu da stanu ni u Poslovnik, da smo smatrali da je najbolje da svako kaže šta ima i tako otkloni svaku sumnju o svemu.
Izvolite.