Četrnaest minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dragan Stevanović je prijavljen, ali nemate prava na repliku.
Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević. Posle nje, narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima su nastavak priče koju smo imali pri izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, donetih 25. maja ove godine.

Priča koju smo tada slušali, a koju i sada slušamo se sastoji u tome da su građani nosioci suvereniteta na izborima i kako građani odlučuju o tome, koji će ih kandidati predstavljati u lokalnim parlamentima. Naravno, sve u cilju tzv. otklanjanja elemenata posrednosti izbora i u skladu sa tzv. evropskim principima i evropskim vrednostima.

Farsa o građaninu nosiocu suvereniteta na izborima pada u vodu kada pogledamo kakav nam je izborni zakon. Po važećem zakonu se u Srbiji sprovodi proporcionalni, a ne većinski izborni princip. Izbor odbornika se ne vrši tako što građani na lokalnim izborima biraju kandidate po imenu i prezimenu, već zaokružuju izborne liste stranaka, koalicija i grupe građana. Oni ne znaju koja se imena nalaze na tim listama, već biraju stranku. Potpuno je obesmisleno obrazloženje, da će ovim izmenama građani znati koga biraju.

Šta mislite o građaninu kao nosiocu izbornog suvereniteta, videli smo onda kada je promenjen način izbora gradonačelnika, odnosno predsednika opštine. Ukinuli ste neposredan izbor ovih lica od strane građana i nametnuli posredan izbor preko lokalnih skupština. Predsednik opštine, odnosno gradonačelnik koji je izabran neposredno od strane građana, teško da može da bude predmet manipulacije od strane režima, naročito onda kada pripada opoziciji. To je bio razlog promene načina izbora ovih lica.

Kada bi se izbor vršio po većinskom izbornom principu, onda bi imalo smisla govoriti o građaninu kao nosiocu izbornog suvereniteta. Pošto građani na lokalnim izborima biraju liste stranaka, koalicija i grupe građana, tu se opet izbor odbornika vrši posredno i ne otklanjaju se tzv. elementi posrednog izbora, kako ste naveli u obrazloženju razloga za donošenje ovih izmena i dopuna.

Ove izmene neće doneti samo to, da će stranke i koalicije stavljati na početak svoje liste one kandidate za odbornike koji su, pre svega, stranački funkcioneri, pošto će se izbor vršiti po redosledu kandidata sa liste. To ste predvideli lanom 6. ovog predloga izmena i dopuna, a koji se odnosi na dodavanje novog člana 43. postojećeg Zakona o lokalnim izborima. Tako ćemo ozvaničiti partokratiju koju de fakto imamo od 2000 godine i dolaska tzv. demokratije u Srbiji.

U članu 5. predlažete koji se odnosi na član 20, da na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi, prva tri mesta, druga tri mesta, i tako do kraja liste, mora biti najmanje po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.

Pitam – da li bi uopšte i opštinska izborna komisija uvažila listu kandidata neke stranke ili koalicije, ako bi se naizmenično, na svakom drugom mestu našao kandidat drugog pola, što bi činio odnos 1:1, osoba različitih polova? To bi predstavljalo idealni sastav.

Ako bi se striktno držala ovog člana, verujem da opštinska izborna komisija ne bi uvažila takvu listu. Ovim članom se pokazuje sva apsurdnost ovih izmena i dopuna.

Takođe, ovim izmenama uvodite novi član 47. u postojeći zakon koji govori o tome, da odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku skupštine jedinice lokalne samouprave u roku od tri dana od

overe. Ako lično podnosi, zašto treba da bude overena kod nadležnog organa? Čemu ta lakrdija? Možda uskoro ni to neće biti dovoljno, pa ćete u narednim izmenama tražiti da odbornik dovede, na primer, dva svedoka pri podnošenju ostavke.

Iz svega navedenog se vidi da je skrivena namera režima da ovim predlogom potpuno obesmisli i ovako degradiran sistem u Srbiji. pre svega, suspenduje se pravo onoga koji je izabran od strane naroda da svoj mandat poveri stranci na čijoj je izvornoj listi bio, što mu garantuje član 102. Ustava. Zatim, diktiranjem sastava izbornih lista stranaka dva, pa jedan manje zastupljen pol, uvodi se svojevrsna zbrka i mogućnost manipulacije od strane izbornih komisija u pogledu prihvatanja izborne liste određene stranke.

Uloga političkih stranaka se potpuno marginalizuje i u predizbornim radnjama i posle izbora, kada se skoro sasvim prekida odnos izabranog lica i stranke. Zabranjuje se čak njihov međusobni dogovor u pogledu vlasništva mandata u određenim situacijama. Opet je to suprotno pomenutom članu Ustava, pri čemu se u mnogome suspenduje osnovno pravo građana da se politički organizuju i da slobodno, po sopstvenim kriterijumima biraju najbolje predstavnike.

Rang liste koje se uvode praktično su nepromenljive, što je apsurd, jer stranke imaju pravo da samostalno vode kadrovsku politiku naročito posle izbora sagledavajući rezultate rada. Iz celokupne zbrke nelogičnih prisila, krutih, besmislenih nametanja uslova i situacija koje ovakvim egzibicijama mogu da nastanu, zaključak je sledeći – potrebno je što više zbuniti građane, učiniti ih ravnodušnim na sva dešavanja, demoralisati ih da biraju po sopstvenoj volji i savesti, izbore i volju građana svesti na formu, poručiti im da od njihovog glasa ništa i ne zavisi, dati odrešene ruke moćnicima da ucenama i pretnjama obezbede glas za sebe, a raznim prevarantima da nekažnjeno varaju birače obećavajući im pri tom zapošljavanje, bolji standard i profitiranje na svetskoj ekonomskoj krizi.

Na primeru poslednjih lokalnih izbora i dopunskih lokalnih izbora u nekim opštinama vidimo da je izigrana izborna volja građana, jer su se rušile koalicije na lokalu gde god nisu bile sastava identičnom republičkom nivou. Zato se tražilo besmisleno opravdanje od strane režima. To je da će vlast bolje funkcionisati, a opštine biti uspešnije. Ovaj tzv. demokratski recept patentiran od DS i njenih satelita je najgore poništavanje izbornog suvereniteta građana i ne samo to. Ono što je još tragičnije, kupovina glasova, ucene gubitkom posla za zaposlene koji platu primaju iz budžeta, bilo republičkog bilo opštinskog, ne samo da je poništavanje volje građana, birača, nego je teško krivično delo koje se u civilizovanim državama kažnjava najvišim kaznama. Samo se kod nas ovakve rabote proglašavaju tzv. evropskim vrednostima.

Izborne manipulacije su bile redovna pojava na svim prethodnim izborima. U Boru, odakle ja dolazim, su glasovi kupovani na pravim glasačkim berzama i to na najraznovrsnije načine – novcem, veštačkim đubrivom, dečijim cipelama, naočarima za vid, paketima namirnica, raznovrsnim sadržajima i sl. U tim rabotama učestvovali su ugledni pojedinci, neke nevladine organizacije, sportski klubovi, pojedini privatni poslodavci i drugi.

Tako je glas na dan izbora na toj glasačkoj berzi u Boru koštao 1.500 dinara, a na ponovljenim izborima u nekim izbornim jedinicama 1.000 dinara. Snimanje mobilnim telefonom zaokruženog određenog broja koji smo imali na izborima u Odžacima uveliko je prevaziđeno na ponovljenim izborima u Boru 2010. godine. Bezobzirnost i bahatost režima u obezbeđivanju glasova je patentirala nov vid pritiska na birače.

Oni koji rade u državnim službama i u sistemu rudarsko-topioničarskog basena Bor, kao i njihovi članovi porodica, morali su da zaokružuju one stranke čiji su kadrovi direktori ustanova u kojima dotični glasači rade i to na koji način – flomasterom ili hemijskom olovkom određene boje ili označene raznim geometrijskim figurama i simbolima kao što su: kvadrati, trouglovi i slično. Ako kod prebrojavanja glasova ne bi bilo tako označenih glasačkih listića dotični glasač bi došao u opasnost da izgubi posao, a samim tim i gubitak materijalne sigurnosti za porodicu i ko zna šta sve još.

Na taj način se kontrolišu izbori. Tačno se zna ko nije izašao na izbore i ako je to njegovo pravo, a ne obaveza, ko je izašao i glasao za neku drugu opciju od one za koju mu je naređeno da glasa. Ni tu nije kraj izbornim manipulacijama. Kandidat koji je u izbornoj kampanji zastupao ideologiju i program stranke od koje je dobio mandat sada kao neprikosnoveni vlasnik svog mandata može potpuno odstupiti od vrednosti za koje se zalagao i zbog kojih je izabran od strane građana. Prema ovom predlogu ovakvo rešenje, ovakva prevara birača je potpuno legalizovana.

Razlozi za ovakvo ponašanje budućih odbornika mogu biti svakakvi. To

može biti značajno samo njima. Na primer, probudio se tog dana kao evropejac ili nije znao kakve sve vrednosti sa sobom nosi demokratija i tzv. evropske vrednosti. Na taj način koruptivni princip da je odbornik vlasnik svog mandata doveden je na institucionalni nivo i ozakonjen. Ukratko rečeno, ozakonjuju se vidovi izbornih i postizbornih manipulacija. Ovo je moderna verzija tzv. ćoravih kutija, tako da o nekom izbornom suverenitetu građana nema ni govora. Pitam se šta je sledeći potez iz sveg našeg i naročito zapadnjačkog iskustva. Pretpostavljam da će nam se uskoro nametnuti i elektori kao vrhunac demokratije.

Jedanaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine ministre izborno zakonodavstvo i izborna pravila su ili bi trebali da budu jedan od osnovnih stubova, možda i sam temelj demokratije u nekom društvu. Dakle, kako postavite izborna pravila, kako koncipirate izborne zakone, takva će vam biti i demokratija. Nadam se da oko ovoga možemo da se složimo. Ako je to tako, postavlja se pitanje zašto u stvari vi postavljate loše temelje. To je kao kada bi ste gradili višespratnicu na nekom temelju u koji niste ugradili ni gram gvožđa, to je jednostavno teško izvodljivo.

Da bi demokratija funkcionisala potrebno je da postavite takva pravila koja garantuju, pod jedan da u tim izborima svi trče izbornu trku pod istim uslovima. Pod dva, da nikako ne zbunjujete birače. Pod tri, da birači unapred znaju za kakvu politiku glasaju. Zatim, da kandidati za odbornike u tu izbornu trku uđu sa podjednakim šansama i na kraju da volja birača na pravi način oslikava u stvari predstavnički dom u ovom slučaju, lokalni parlament.

Šta ste vi uradili sa ovim predlogom izmena i dopuna zakona? Vi ste u stvari postavili apsolutno sve na glavačke, vi ste sve pretumbali i ono što je belo, kod vas je crno i ono što je zaista, vi ste uradili nešto što ni u domenu teorije čovek ne može da pretpostavi jer ono što je bilo belo, očas posla kod vas postade crno. Vi kao da ste u Vladi ili svi ili advokati ili svi slikari. Znate, samo kod slikara i advokata belo očas posla može da bude crno, a izgleda vi niste ni jedno ni drugo, pa verovatno i to nije moguće.

Prva stvar na koju se moramo osvrnuti je vreme u koje se izborni zakoni donose. Standard, gospodine ministre, mislim da se i oko ovoga možemo složiti, u demokratskom svetu, kome vi stremite, jeste da se ne ulazi u promene izbornih zakona i u promene izbornih pravila u izbornoj godini. U mnogim demokratijama ovaj standard koji sam rekao predstavlja pravo Sveto pismo izbornog zakonodavstva. Ne znam, da li je to zbog toga što socijalistička internacionala ne priznaje Sveto pismo ili je neki drugi razlog u pitanju, ali vi ste dakle, odstupili od ovog pravila i za vas to apsolutno to ne predstavlja Sveto pismo.

Kada neka vlast menja osnovne postulate izbornog zakonodavstva u izbornoj godini i kada uvodi sasvim nova pravila u to izborno zakonodavstvo to u najmanju ruku nisu čista posla. Kada je u pitanju ukidanje tzv. blanko ostavki, zaista se sa žaljenjem mora konstatovati da naše društvo još nije dostiglo taj nivo političkog razvoja, političke kulture, političke svesti, političkog morala da bi smo se ovog instituta tako lako odrekli i to moramo svi konstatovati i to je jednostavno jedna ne oboriva činjenica. Na žalost kod nas slobodan mandat ovako kako ga vi koncipirate i predlažete predstavlja u stvari negaciju onoga što nam vi ovde predstavljate kao slobodan mandat.

Ukidanjem blanko ostavki, kao što ste to učinili i u Zakonu o izboru narodnih poslanika i ovde, kao što to predlažete i ovde, vi u stvari omogućavate uspostavljanje berze odborničkih mandata, ili kako je to neko rekao, vi uspostavljate jednu svojevrsnu buvlju pijacu na čijim tezgama će se naći samo jedna vrsta robe, a to će biti u ovom slučaju i po ovom Predlogu zakona odbornički mandati. Šta se tu događa? Tu se gubi i guši svaki slobodan mandat. Tu taj slobodan mandat, u stvari postaje negacija onoga što bi on stvarno trebao da bude. Zašto? Odbornik više nije slobodan, jer je on sada vezan voljom kupca. On sada, u stvari zastupa interese kupca. Onda tu dolazi apsolutno do prekrajanja izborne volje građana, odnosno birača. To je ta, u stvari negacija o kojoj pričamo.

Drugo, doći će do mešanja lokalnih bogataša i lokalnih moćnika u izbore. Da li ste o tome razmišljali? Odbornik više neće biti slobodan, pa čak ni ograničen, ako hoćete ni vezan izvornom politikom one stranke pod čijim imenom i prezimenom je izabran za odbornika. Sigurno je da će primena ovih pravila, koja u stvari ne odgovaraju duhu vremena u kojem smo, doneti sasvim suprotan efekat od onoga kako ste nam vi to ovde prikazali.

Jedno od pitanje, kojim se reguliše ovim izmenama i dopunama zakona je pitanje zatvorenosti ili otvorenosti izborne liste. Dosadašnje rešenje dozvoljavalo je da podnosilac izborne liste samostalno odlučuje ko će od predloženih kandidata postati odbornik, naravno vodeći računa o mnogim parametrima. Na kraju, ali ne kao manje važno i o tome kakav je taj kandidat, koliko su mu birači ukazali poverenja, koliko je glasova dobio? Znate na svakom izbornom mestu građani apsolutno dobro znaju ko će ih eventualno sutra zastupati. Znaju koji su to kandidati. Oni su mogli da stvore uvid u toku te izborne kampanje, ko je najbolji, ko će ih i kako predstavljati i na lokalu. Sada ovu mogućnost po predlogu ovih izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima, građani kao birači jednostavno nemaju. Sada vi zatvarate liste i mandate dodeljujete redom prema procentu koliko je koja lista dobila.

Dakle, nema više izborne volje, nema više značaja ni ostvaren rezultat, ništa. Šta će vam onda stranke u tom slučaju. Vi ste mogli jednostavno da ubacite ovde dva parametra, izbornu komisiju i kandidate za odbornike. Eto vam trgovine do mile volje. Međutim, gospodo iz vladajuće većine, mislim da ste se ne samo ovim zakonom, već prvenstveno onim zakonom koji je donet pre nekoliko meseci, dakle Zakonom o izboru narodnih poslanika, a evo sada i ovim, kao i uostalom i mnogim drugim rešenjima koja vi donosite ovde u Narodnoj skupštini, da ste se, ja bih rekao po malo preračunali. Niste valjda vi pomislili da ćete vi stalno da dobijate u toj trgovine. Znate trgovina nije stalni dobitak. Da jeste zvala bi se dobitnina. Ovako se zove trgovina. To treba da vam bude jasno i kod izmene ovih izvornih pravila.

Gospodo iz vladajuće većine, još ću nešto reći. Vi ste imali apsolutno veliku šansu da i kroz ove zakonske projekte i kroz mnoge druge da uradite nešto za građane Srbije. Može se slobodno reći da ste imali jednu istorijsku šansu, a to je da se leđa Srbije, da sa leđa građana Srbije uklonite one tajkune i one krvopije koje zaista, rekao bih sišu poslednje kapi krvi ovih građana Srbije.

Ovim promenama izbornih pravila vi ne samo da to niste uradili već im u stvari dajete vetar u leđa. Time vi smanjujete demokratičnost u zemlji, time vi vraćate društvo unazad i time vi, što je najvažnije omogućavate tajkunima u ovom slučaju i po predlogu ovog zakona, dakle lokalnim tajkunima, da ostvare apsolutno sve svoje interese. Jednostavno mogli ste da im stanete na put i da im kažete, dosta je više.

Dosta je više, nema više meda koji vi tako zdušno uzimate od građana Srbije. Da to uradite, baš kao što je nekada uradio jedan otac Sava u manastiru Voljavča, kada mu je došao u posetu tadašnji narodni heroj Dušan Petrović – Šane, zove se isto kao vaš ministar poljoprivrede i kada ga je pitao – ima li Savo meda, ovaj mu odbrusio – nema meda za bumbare. To ste isto i vi morali sada da uradite, da jednostavno presečete i kažete, nema više meda za te bumbare koji žive na grbači ovog naroda.

Nadam se da će građani Srbije zaista znati da sve ovo spoznaju i da im pamćenje neće biti kratko, bar do narednih izbora. Zahvaljujem.

Deset minuta i 44 sekunde iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić. On je poslednji prijavljeni govornik.
Samo vas molim da se prijavite. Izvolite.

Koliko ima vremena, molim vas.

(Predsedavajuća: Poslanička grupa 23 minuta je na raspolaganju za dvojicu prijavljenih narodnih poslanika.)

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poslanici SRS su ukazali na bitne činjenice koje se ogledaju u primedbama. Prva primedba, ova izmena i dopuna Zakona nije trebala da dođe u ovo vreme kad se zna da je ovo predizborna godina. S druge strane, treba reći da ovi izbori koji dolaze uveliko se vodi kampanja. Ta kampanja se ogleda kroz poruke i obećanja aktuelne vlasti, odnosno koalicije. Imate situaciju da su mediji okupirani. Sad kad otvorite i pivsku flašu, vi ćete videti nekog iz koalicije na vlasti koja daje veoma lažna obećanja biračima i građanima. Nešto bih rekao u vezi ovog zakona konkretno, s obzirom da na poslednjoj stranici ste naznačili – izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU.

Na 13. stranci poslednji stav, vi ste naznačili i rekli – ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost. Postavlja se pitanje - da li je bilo potrebe da se u obrazloženju pozivate na usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU, njihovih država članica, s jedne strane i Republike Srbije s druge strane, tzv. Prelazni sporazum.

Gospodine ministre, poslanici SRS stalno ukazuju kad pred Parlament dođe zakon na usvajanje i razmatranje, da to što se vi pozivate na EU i usklađivanje propisa sa EU, pre svega, treba da imate u vidu da je Srbija uskladila najznačajnije svoje propise i svoje najbolje zakone sa zemljama EU. Nije potrebno toliko se truditi da se dokaže da mi treba da usklađujemo naše propise sa EU.

Uzmite samo od 1945. do 2000. godine koliko je tadašnja država, stara Jugoslavija, uskladila i ratifikovala međunarodnih ugovora i drugih zakona. Videćete da se ovde ponavljaju određene stvari i da je Srbija u sastavu bivše SFRJ i te kako usklađivala svoje zakonodavstvo sa evropskim zemljama.

Gospodine ministre, ja imam u posedu Zakon o izborima iz 1922. godine. Vidite, gospodine Markoviću, kandidatske liste, član 33, a ovo moram reći zbog toga što ste vi napravili veliku grešku, čak ste napravili štetu SRS delimično, ali ste napravili štetu i sebi, jer je SRS prevazišla one pokušaje koji su išli u pravcu da se razbije i preotme SRS. Vidite, u članu 33. Zakona o izborima Kraljevine Jugoslavije kaže se – najdalje 20 dana, odnosno 25 dana pre dana izbora moraju se podneti kandidatske liste nadležnom prvostepenom sudu na potvrdu.

Gospođo predsedavajuća, vidite da je i tadašnje naše zakonodavstvo vodilo računa da se ne dogodi ono što se dogodilo, da je 22 odmetnika otišlo iz SRS i da su na taj način formirali poslanički klub. To nisu mogli da formiraju ni u kom slučaju. Evo, vidite da nije bilo moguće, gospodine ministre, vidite vi da nije bilo moguće, ko nije podneo listu kandidata da taj nije mogao da ostvari ni jedan mandat. Ovo što se dogodilo, to je bio poklon, ali poklon koji je učinjen i njima i ujedno to je bio znak da će eventualno koalicija na vlasti imati dobrog partnera na sledećim izborima. Dakle, još tada zakonodavci iz 1922. godine nisu dozvoljavali krađu, manipulacije, ni ovaj kriminal u izbornom sistemu.

Vidite, to je izborna geometrija, to su sredstava koja se upotrebljavaju da bi se izvitoperili principi, izborna tehnika postojećeg izbornog sistema i obezbedili povoljnim izborni rezultati u korist vladajućih grupa, odnosno partija koje su na vlasti. Ona se uglavnom svodi na prekrajanje izbornih rezultata, tako da se one podešavaju i idu u račun političkoj stranci i političkim strankama koje su na vlasti. Dakle, na taj način, uz pomoć izborne tehnike, izigravaju se principi opšteg i jednakog izbornog prava, a favorizovanjem pojedinih grupa nanosi se šteta građanima koji učestvuju u izbornom procesu. Izborna geometrija ne predstavlja samo sredstvo za čuvanje interesa pojedinih političkih partija, nego služi i za konzerviranje tradicija i običaja za osiguravanje glasova birača u određenim društvenim slojevima, a osobito na veštačko umanjivanje uticaja i političke snage radničkih slojeva, odnosno birača.

Izborna kampanja, po ovom zakonu, i ona mora da se menja. Bez obzira na sve, skrenuo bih pažnju i ukazao gospodinu ministru, ako bi privatizovali javna preduzeća, ne i bili ovolikog interesa ni menjanja ovakvih zakona, ne bi bilo krađe ni trgovine sa odbornicima, ne bi se desilo da jedna koalicija u jednom gradu puca, jer je treći partner izbačen zbog toga što su mu članovi pohapšeni zbog kriminala, ali zato da bi ta koalicija, sada dvojna, ostala na vlasti ona kupuje odbornike. Kako ih kupuje? Kupuje odbornike koji imaju 50 do 60 godina da budu volonteri u javnim preduzećima ili u gradskoj upravi. Zapošljavaju ih u sred zime da budu poljočuvari. Šta da čuvaju u toku zime? Pa, da bi bili odbornici, da glasaju za koaliciju koja je na vlati. Zapošljavaju ih u preduzeća, javna i komunalna, po ugovoru, a ta preduzeća su pretrpana.

Prema tome, trgovina postoji i tu trgovinu treba sprečavati, ali ovog kriminala u izbornoj kampanji ne bi nikada bilo kada bi se privatizovala javna preduzeća i kada bi bio donet zakon. Kada direktor javnog komunalnog preduzeća ili starešina u organu uprave zaposli odbornika, vi imate u jednom gradu njih deset koji su prešli da pruže podršku DS i DSS, ali su svi zapošljavani. Kažem vam, oni ih zaposlili i u zelenilo i u grejanje i u upravi, volonteri, ponavljam, čak i poljočuvari

da budu u toku zime, ali samo da imaju apanažu, tj. da budu plaćeni. Vidite sada, šta je problem? I oni građani koji su u nekim strankama siromašnog stanja nisu zaposleni. Vidite, stranke na vlasti svoje odbornike imaju sve zaposlene, sve ih zapošljavaju na najbolja mesta, dele im velike plate i na taj način oni su obezbedili. Zato sam malopre primetio da je jedan govornik rekao – iz naše stranke ne ide niko. Što bi išao kada je plaćen, ima platu, primljen na radno mesto koje nikada ne bi mogao da dobije da nije postao odbornik i da nije bio kupljen. Taj nikada ne bi mogao da dođe na radno mesto.

Prema tome, siguran sam, kada bi se javna preduzeća privatizovala bilo bi manje kriminala u ovoj oblasti, bez obzira koja bi to stranka bila na vlasti, ali bi bilo manjeg broja slučajeva gde dolazi do ovih transfera i preletača. Hvala.

Iskorišćeno je 11 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. On je poslednji prijavljen govornik, a vreme na raspolaganju je 12 minuta. Izvolite.

Gospođo Čomić, moram da pohvalim vas i gospodina Novakovića, pošto ste danas stvarno izuzetno dobro vodili ovu sednicu, niko nije dobio opomenu. To što neko nije dobio repliku, to je druga stvar, oni imaju pravo sami da procenjuju da li ste zaslužili repliku. Nemojte da se bunite na gospođu Čomić, pogotovo sada kada je hvalim. Verovatno zbog ove julske vrućine, pa onda ima duže vremena za mudrost, nego za batinu...

Narodni poslaniče, molim vas da, uz poštovanje odredbi Poslovnika, ne dokazujemo nepotrebno da, osim što se ne  bavimo temom dnevnog reda, kršimo Poslovnik, smatrajući da znamo kako se osećaju drugi učesnici u sednici. Pokušaj i gospodina Nikole Novakovića i moj da ovu sednicu vodimo u skladu sa Poslovnikom je, vi kažete uspešan, a ja kažem jedan od najtežih, pošto u izjavama učesnika sednice je bilo toliko stvari koje ne mogu da stanu ni u Poslovnik, da smo smatrali da je najbolje da svako kaže šta ima i tako otkloni svaku sumnju o svemu.
Izvolite.

Gospođo Čomić, ja sam vas samo pohvalio, nemate potrebe da se ljutite na mene. Dobro, ako ste zapeli, neću više da vas hvalim. Evo, gospodin Novaković je izuzetno dobro vodio ovu sednicu.

Moram da upoznam javnost, mi smo laička skupština. Ovde za poslanika je potrebno samo 18 godina, državljanstvo, da je bio na listi, da je izabran i on iznosi stavove svoje stranke, pa sad, manje ili više uspešno. Početkom 19. veka bila je pozitivna diskriminacija u Srbiji, pa se tražilo da svaki četvrti bude pismen, da zna da čita i da piše. Sada vidite koja je to evolucija.

Zašto vas hvalim? Zato što smo imali prilike da čujemo stvarno neke bisere. Prvo smo čuli da je čovek rođen u jednom mestu, hvalio se da je rođen, verovatno nam je dao uputstvo da kada ga čujemo šta kaže da ne smatramo da je pao sa Marsa, nego da je rođen, i to je za svaku pohvalu.

Onda smo čuli da je do 2000. godine bila represija. Ne znam zašto ste bili sa Socijalističkom strankom do 2000. godine, kada ste sada jedna duša, jedno telo, dva oka? Ljubav cveta. Ne znam zašto sada pominjete neke represije 2000. godine?

Gospodine Markoviću, sada nešto i za vas. Pričate o nekoj državnoj izbornoj komisiji u budućnosti itd. Imali smo mi to do 2000. godine i sve su bile sudije i lopovluk je bio na izborima, sećate se? Pa se palila skupština, sad se opet vraćate. Verovatno je došlo vreme da se ponovo pali skupština. Znate, dajte malo korak napred, nemojte da vraćate na neka stara rešenja za koja postoje dokazi da su loša. Mora da se vodi računa ko se kandiduje. Znam, gospođo Čomić, da ste vi vodili uvek u DS računa kada nekoga kandidujete. Naročito ste vodili računa kada ste kandidovali Gorana Kneževića. Vodili ste računa, ali, omaklo se, niste vi krivi, gospođo Čomić. Neka druga planetarna sila je kriva. Znači i vama se desi, omakne vam se.

Dalje, čuli smo čoveka koji se hvali da na sledećim lokalnim izborima on će biti na poslednjem mestu. Dobro, to je njegova impresija, njegova želja, podržavam to. Čuli smo da je član biblioteke i u biblioteci čita novine i čita podatke. U biblioteci čitaju novine samo oni koji nemaju para da kupe novine na trafici. Dobro, laička Skupština sve to trpi.

Na kraju, moram da vam kažem da smo čuli i svojevrsni cinizam, a vi ćete da shvatite, gospođo Čomić. Sećate se septembra, oktobra 2008. godine, da su dva poslanika ušla na sednicu Administrativnog odbora samo da daju kvorum, ne bi bio problem sa 20 i nešto mandata. Nisu hteli da daju kvorum, a sad kukaju kako se kradu mandati odbornika, kako ne valja ova promena po nalogu Venecijanske komisije itd. To je veliki uspeh za SRS.

Mi smo ubeđivali, a danas svi priznaju. Znači, mi smo od početka bili u pravu, a to što danas priznajete, to znači da se svesno i namerno ide u ovu operaciju razvoja tržišne ekonomije na svim nivoima, pa i u Skupštini, sa mandatima itd.

Opet moram da se vratim na ono što je centralno pitanje. Pasivno biračko pravo je relativno pravo. Ne možete vi njega da dignete na nivo apsolutne zaštite. Šta je još važnije? Obaveza ove skupštine i obaveza svakog građanina, svakog državljanina Republike Srbije jeste da na sve moguće legalne načine spreči kriminal, a mi smo danas u raspravi imali priliku da čujemo, od predstavnika svih poslaničkih grupa, pa čak i Jugovića, o teškom kriminalu i kupovini mandata, a čuli ste i od gospodina Petra Jojića šta se dešava u Pančevu. To celo Pančevo zna. Imamo obavezu da sprečimo tu vrstu kriminala, imamo obavezu preventivno da delujemo da se ne pojavi ta vrsta kriminala.

Čime smo ograničeni? Ograničeni smo nečim zato što smo članovi Saveta Evrope, a to je Konvencija za zaštitu ljudskih prava. Mi moramo da ugradimo mere koje su primerene jednom demokratskom društvu. Te mere su, između ostalog, bile i one ostavke i oni ugovori koji su bili dokaz slobodne volje kandidata za odbornika ili za poslanika, da se povinuje stranačkom programu, izbornom programu. Vi ste to uklonili zato što je potrebna podrška za evroatlantske integracije, a ne za reprezentativno predstavništvo birača koji su na izborima tog svečanog dana rekli šta misle kojim putem treba da ide Srbija, koji program da bude dominantan.

Sada ove razne gimnastike laičke prirode ne pomažu, jer je prosto neverovatno da imamo poslanika koji na Bagdali dobije batine od jednog drugog poslanika, pa vodi postupak, traži da mu se skine imunitet, a danas pobratim. Šta ih je pobratimilo – ona štangla sa kojom ga je premlatio na Bagdali, pa promenio

mišljenje, ili lepak? O tome treba da se priča. Malo ga je premlatio. Izgleda da ga je dobro udario, vidim da je zašuntaveo skroz. To je taj problem koji nas ovde vrti, a svim građanima je jasno o čemu se radi.

Dalje, da li imamo obavezu da zaštitimo kriminal u Narodnoj skupštini i u skupštinama opština? Imamo. Da li znamo šta je uzrok tog kriminala, kakvi su pojavni oblici? Svi znamo, svi građani znaju. Mi moramo da štitimo demokratsko društvo. Mi imamo pravo da uvedemo odgovarajuća ograničenja da bi sačuvali tekovine demokratskog društva, ali neće predstavnici Vlade o tome da razmišljaju. Zašto? Bila je u Smederevu neka sednica, rečeno je – ljudi, kupujte mlade, obećavajte, zapošljavajte, neka vrše pritisak na svoje roditelje, ako na sledećim izborima mi izgubimo, ode naša imovina i ovi radikali će da nas oteraju u zatvor. Tako će i da bude. U pravu je čovek. Taj što je rekao tu rečenicu, on najbolje zna šta je učinjeno na račun ove države i ovih građana.

Sada ako možemo to da nekako dezavuišemo, da izgleda umiveno, lepo, po nalozima EU, Venecijanske komisije, ne znam koga, kao da su to neki autoriteti, pa moramo to da uradimo, ako to ne uradimo, ako ne dobijemo onaj potpis, nema pristupnih fondova, pa ako nema pristupnih fondova, pošto u Srbiji ništa ne radi, onda treba da pocrkamo od gladi. Jaka priča. Da li se ona razlikuje od onih 1.000 besplatnih 1.000 Evra? Ne razlikuje se. Da li ćete nekoga da prevarite? Hoćete, ali je potrebna kontrola i vlasti i opozicije. Onemoćala vam je ova državna bezbednost, preorijentisali su se na balkanske ratnike. Tu je bolji posao, tu se više zarađuje.

Sada ovaj progon tajkuna, koji strašno duguju državi. Nije progon da bi država naplatila svoja potraživanja, nego da obezbede stranke vladajuće koalicije sredstva, pare da bi na sledećim izborima kupili glasove da opstanu. Zato vas i ne interesuje izborna volja građana, uopšte vas ne interesuje. Pravite neka pravila koliko da se završi posao.

Imali ste te dopunske lokalne izbore. Šta ste uradili u tim mestima od onih silnih obećanja koja ste dali, Odžaci, Kovin? Zašto ne otvorite pitanje Fonda za kapitalne investicije pokrajine. Gde vam je direktor? Otišao za konzula, pa pomeren. Zašto je pomeren? Mora da priča. Zašto? Zatvara se krug, četiri milijarde gubitka. Ne znate vi. Kad god sam ja rekao, vi ste rekli – nije tačno i prođe samo tri meseca i ispadne tačno. šta sam mogao bolje da očekujem od vas? Uvek osporavanje i negiranje. To je potpuno normalno i očekivano, ali u sudaru sa stvarnošću puca, pršti na sve strane.

Ovaj predlog zakona izmena i dopuna ovog zakona, on će stvarno da omogući da organizovani kriminal i bogataši imaju i vlast i opoziciju i u skupštinama jedinica lokalne samouprave. Još ako budete doneli po ovom konceptu zakon o javnoj svojini i vratite, kako to kažete, pravo raspolaganja jedinicama lokalne samouprave, svi potencijali lokalne samouprave nestaće, biće privatizovani, budite sigurni. Povucite ovaj zakon ukoliko imate hrabrosti. Ukoliko nemate hrabrosti za taj potez, upozoravam vas, snosićete sve posledice, već posle prvih sledećih izbora ne znam kakve će te posledice da budu, samo znam da će biti veliki haos i apsolutno sam siguran, kad god budete raspisali izbore, svi građani koji su glasali u osam sati doći će na biračko mesto da proveravaju rezultate jer vi svakog dana im dokazujete da ne treba ni…