Poštovano predsedništvo, uvaženi poslanici, dame i gospodo, dozvolite mi da u kratkim crtama iznesem predlog najznačajnijih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zašiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ustavni osnov za donošenje izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tačka 10. Ustava Republike Srbije prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva, a izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju odredbama člana 68. stav 3. Ustava Republike Srbije prema kome se zdravstveno osiguranje uređuje zakonom i članom 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i zdravstva.
U prethodnom periodu smo u više navrata isticali da radikalnih promena u sistemskim zakonima…
(Predsednik: Molim poslanike da budu tiši, ne čujemo ministra.)
… koji regulišu funkcionisanje zdravstvenog sistema neće biti, s obzirom da ulazimo u predizbornu godinu i da je preostalo vreme do kraja mandata ove vlade izuzetno kratko, kako bi se na opšte prihvatljivi način izvele potrebne izmene zakona o neophodne reforme u zdravstvu. Međutim, imajući u vidu da je pred nama period od skoro godinu dana do izbora i formiranja nove vlade, kako to navode čelni ljudi vladajuće koalicije, ali i veći broj opozicionih lidera, određeni veliki propusti, opšte poznati problemi u funkcionisanju zdravstvene službe nalažu nam izmene ova dva zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi odlaganje njihovog rešenja dodatno opteretilo funkcionisanje sistema zdravstva.
Posebno naglašavam činjenicu da bi donošenje predloženih izmena zakona na jesen dovelo do velikih problema u projekciji budžeta za 2012. godinu, s obzirom da je nacrt izrade budžeta za narednu godinu već u toku.
Imajući u vidu činjenicu da je reforma procesa nestatičko stanje, donošenje ovih zakona predstavlja deo kontinuirane reforme zdravstvenog sistema. U procesu izmene ova dva zakona ugradili smo i usaglasili moguća predložena rešenja od strane Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, lekarske, farmaceutske, sestrinske i drugih komora Srbije, Udruženja pacijenata, Odbora za zdravlje Skupštine Srbije, nekih od poslanika u Skupštini Srbije. Evropska komisija u Beogradu imala je amo jednu primedbu na predložene izmene zakona, a u razgovoru sa ambasadorom Dežerom objasnili smo mu zašto smo bili prinuđeni da donosimo ove izmene po hitnom postupku.
Molim vas, posle ovoga što sam izneo, da vam kažem da je danas u "Večernjim novostima" izašao tekst – Drugi pol nečije žalbe, prema tome da Republički zavod zdravstvenog osiguranja već traži promenu tek usvojenog Zakona o zdravstvenom osiguranju, što nije tačno, s obzirom da je Republički fond dao potpunu saglasnost na sve predloge izmena i dopuna ovih zakona, s obzirom da smo u toku jutra obavili razgovorom sa direktorom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, njegovim saradnicima i oni su negirali da su bilo šta rekli o ovom zakonu, na ovaj način kako je objavljeno u "Večernjim novostima" i to je ono što želim da vam posebno naglasim.
Predloženim izmenama poboljšava se položaj bolesnika, posebno osetljivih grupa, omogućava efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema i usklađuje ova dva zakona sa zakonima koji su u međuvremenu doneti. Najznačajnije izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti su sledeće – osnivanje uprave za skrining programe, u okviru ove oblasti jedan od osnovnih ciljeva je smanjenje oboljeva i prevremenog umiranja od malignih bolesti, s obzirom da su maligne bolesti, posebno bolesti srca i krvnih sudova, najčešći uzrok oboljevanja i umiranja ljudi, kako u svetu, tako i u Republici Srbiji.
Ono što je veoma značajno, moram da vam kažem da smo mi jedna od zemalja koje imaju povećan broj smrtnosti u odnosu na broj stanovnika i da je ovo nešto što bi trebalo da ima povoljne efekte u smanjenju umiranja od malignih bolesti. Zbog toga su predviđeni po preporukama Svetske zdravstvene organizacije Nacionalni program za prevenciju raka dojke, za prevenciju raka grlića materice i za prevenciju kolorektalnog karcinoma.
Ovim predlogom zakona precizirane su odredbe koje se odnose na stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u oblasti obavljanja specijalizacije. Naime, dat je pravni osnov da se za određene deficitarne grupe medicine, stomatologije, odnosno farmacije zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici mogu uputiti na specijalističko usavršavanje po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu, odnosno da za određene deficitarne grupe specijalnosti, edukacija ne mora postojati uslov od dve godine radnog staža po položenom stručnom ispitu.
Dat je pravni osnov da ministar zdravlja za svaku kalendarsku godinu donese odluku u oblastima medicine, stomatologije, odnosno farmacije, koje su deficitarne grane u Republici Srbiji, najkasnije do 31. decembra tekuće godine, a po prethodno pribavljenom mišljenju Zavoda za javno zdravlje, osnovanog za teritoriju Republike Srbije.
Tako je predviđen, dat pravni osnov za izdavanje, obnavljanje, odnosno oduzimanje licenci zdravstvenog saradnika, kao što su psiholozi, pedagozi, socijalni radnici i drugo. Istovremeno, unete su i odredbe koje se odnose na postupak oduzimanja sertifikata o akreditaciji. Propisano je da Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije može po službenoj dužnosti da oduzme sertifikat o akreditaciji pod uslovom da zdravstvena ustanova više ne ispunjava utvrđene standarde za određenu oblast zdravstvene zaštite, odnosno granu medicine, odnosno stomatologije, odnosno farmaceutske delatnosti na osnovu kojih je toj zdravstvenoj ustanovi izdat sertifikat.
Obezbeđivanje prava na privatnost dece starije od 15 godina zasnovano je na Konvenciji UN o pravima deteta, a ova odredba je usklađena sa principima Univerzalne deklaracije i bioetici i ljudskim pravima UNESKA, Konvencija Saveta Evrope o ljudskim pravima u biomedicini i Evropskom poveljom o pravima pacijenta, kao i principima o pravima pacijenta Svetske zdravstvene organizacije.
Utvrđeno je i posebno pravo pacijenta koje se odnosi na poštovanje pacijentovom vremena u ostvarivanju zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama, na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja.
Posebno su precizirane odredbe koje se odnose na pravo pacijenata nad kojima se vrši medicinski ogled, na taj način da se medicinski ogled ne može vršiti nad maloletnim licima, osim ako je to od neposredne koristi za zdravlje maloletnog lica, uz pismeni pristanak njegovog zakonskog zaštitnika, a sve na osnovu napred navedenih dokumenta.
Predloženo je da se pored drugih ustanova, da će se pored drugih poslova koji su kao poslovi od opšteg interesa, finansiranje sredstvima budžeta Republike Srbije proširili na poslove koji obuhvataju Institut za medicinu rada dr Dragomir Karajović, a koja se odnosi na praćenje i proučavanje uslova rada, organizovanje i sprovođenje informacionog sistema, prikupljenih podataka i praćenja epidemiološke situacije na teritoriji Republike Srbije u oblasti profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povredama na radu, kao i predlogom mera za njihovo sprečavanje i smanjivanje, odnosno unapređivanje organizacije rada zdravstvenih ustanova u oblasti zaštite zdravlja na radu.
Takođe je Predlogom zakona o izmenama Zakona dat pravni osnov da se u zdravstvenim ustanovama obavljaju poslovi interne finansijske kontrole, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, na predloženi način izvršeno je usklađivanje ovih odredbi zakona sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu kojima je na potpun i celovit način uređena oblast interne finansijske kontrole u javnom sektoru.
Takođe, ove izmene doprinose harmonizaciji propisa u oblasti zdravstvene zaštite. Ovde ima pet, šest, ne bih ih navodio, pošto ih imate u obrazloženju zakona, a bilo je neophodno izvršiti usklađivanje Zakona o zdravstvenoj zaštiti sa propisima koji su doneti od kraja 2005. godine do danas, a pre svega sa odredbama Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i Zakona o budžetskim sredstvima.
Najznačajnije izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju su – proširena su određena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. To se pre svega odnosi na proširenje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu, pored drugih lica kojima je pravo dato i na studente do navršenih 26 godina života. Na taj način populaciji studenata obezbeđuje se stomatološka zdravstvena zaštita, zatim licima kod kojih je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihofizičkih funkcija, zbog čega nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju svakodnevne aktivnosti, kao i licima kojima se zbog nedostatka sopstvenih prihoda iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju sredstva doprinosa koji uplaćuje republički budžet.
Posebno bih naglasio, a i najveće su dileme i najveće rasprave oko predviđenog prava na promenu pola iz medicinskih razloga. Moram tu posebno da dam obrazloženje, pre svega zato što su od četiri vodeća domaća sredstva javnog informisanja, tri su to donela na naslovnim stranama. Samo hoću, bio je veliki broj komentara na te tekstove, da približim da u našem društvu postoje lica, tzv. hermafroditi, koji imaju seksualne odlike i muških i ženskih osoba. Dok su te osobe male, kao deca, to je nešto što se možda i ne primećuje, ali kad počnu hormoni da rade, da tako kažem, i kada ta deca dođu u položaj sa 18 godina, onda je to jedan veliki problem za njih, kako da se to reši.
Voleo bih da vidim neke ljude, koji se na to odnose sa podsmehom, kako bi se ponašali da u svojoj neposrednoj okolini imaju takve osobe i kako bi oni koji to komentarišu na jedan neprihvatljiv način reagovali da je to njihovo dete, da je to njihova sestra ili neko drugi ili neko treći.
Prema tome, izuzimam one ljude koji to ne mogu da shvate, ali ako se vidi da su medicinske indikacije za promene pola, ako to utvrđuje multidisciplinarni tim stručnjaka,onda neke neprimerene reakcije bi na ovaj način možda malo mogle da budu uvedene u realne tokove života.
Proširen je krug lica kojima su obezbeđena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tu spadaju lica koja su izložena povećanom riziku oboljevanja odnosno lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sprečavanja, suzbijanja i rano otkrivanje i lečenje bolesti od većeg socijalnog medicinskog značaja, a predviđeno je i lečenje žrtava nasilja u porodici kao žrtve trgovine ljudima, odnosno obolelih od retkih bolesti.
Posebno smo predvideli da budžet Republike Srbije od 2012. godine obezbedi sredstva za lečenje pacijenata obolelih od retkih bolesti na osnovu godišnjih programa za njihovo lečenje.
Kao što znate, ove osobe se sada leče na osnovu programa humanitarne pomoći lica, međutim na godišnjem nivou to iznosi oko pet miliona evra, ali Republika Srbija mora da postepeno prihvata obavezu lečenja s obzirom da to zahtevaju i ovi donatori koji finansiraju ovaj fond.
Stvoreni su i uslovi za uvođenje elektronske zdravstvene kartice koja će biti usklađena sa karticama koje se koriste u zemljama EU, kao i isprave o osiguranju koje sadrže prostor za kontaktni mikrokontrolor čip i prostor za mašinsku čitljivu zonu za upotrebu automatskog očitavanja podataka.
Iznos sredstava koji je potreban za ovu namenu, a moram da vam kažem da su svi ovi predlozi bili u Ministarstvu finansija, za jednu karticu iznosi 370 dinara, što je mnogo manje od troškova za izdavanje lične karte.
Mislim da je vreme od tri godine realan rok da se ova kartica uvede, s obzirom da ćemo do 2015. godine izvršiti informatičko povezivanje svih zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije. Kako na primarnom tako i na sekundarnom i tercijalnom nivou imaćemo i elektronski karton i elektronski recept i sve ono što podrazumeva brže i efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Predloženo je da se zdravstvena kartica u 2011. godini nadalje uverava pod uslovom da je obveznik uplate doprinosa započeo i nastavio sa izmirivanjem doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Predvideli smo i promenu naziva Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u republički fond za zdravstveno osiguranje, kao i pokrajinskog zavoda, radi usklađivanja Zakona o zdravstvenom osiguranju sa Ustavom Republike Srbije.
Moram posebno da naglasim da za sprovođenje ovih zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, a sredstva za sprovođenje ovih zakona za 2012. godinu, nadalje, planiraće se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije, kao i u okviru raspoloživih sredstava planiranih finansijskim planom organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje.
Nadam se da ćete podržati ove zakone pre svega zbog bolesnika, ljudi koji rade u sistemu zdravstva i uopšte državnog interesa. Ne možemo da dozvolimo da još najmanje dve godine navedene i predložene izmene zakona čekaju na donošenje novog i reformisanog i sveobuhvatnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju, s obzirom da bi zato vreme uočeni problemi došli do nesagledivih posledica po zdravlje i stanovništvo i funkcionisanje ionako narušenog zdravstvenog sistema.
Ko će onda da odgovara, na primer, što u Jagodini od neurologa za narednih pet godina njih četvorica odlazi u penziju, a nisu predviđene zamene. Da ne govorim o nedostatku anesteziologa, radiologa, patologa i drugih specijalista kojih nema na tržištu, ali nema ni lekara koji specijaliziraju navedene deficitarne grane medicine. Imaćemo hirurge, opremljene operacione sale, ali oni neće moći da operišu bez anesteziologa.
Ako ne poboljšamo stomatološku zaštitu, u pravom smislu te reči, dobićemo Šojićevu krezubu Srbiju ne samo među siromašnom i starijom populacijom stanovništva, već i među studentima i budućim akademskim građanima koji su budućnost Srbije i da ne nabrajam više.
Na kraju, dame i gospodo poslanici, kao resorni ministar mogu da vam kažem da ima mnogo problema u sistemu zdravstva, da veliki deo ljudi koji radi u zdravstvu, nažalost, kao i dobar deo naših građana za svoj rad ne prima naknadu koja bi omogućavala pristojan život.
Najveći deo njih ulaže velike napore da u ovim sirotinjskim vremenima odgovori svojim funkcionalnim obavezama i pomogne bolesnima i povređenima. Za te ljude se vredi boriti, a uz vašu pomoć, nadam se, i omogućiti bolji materijalni status.
Ima, nažalost, kao i svugde u svetu, i drugih koji nam donose veliku štetu i koje ćemo uz pomoć nadležnih državnih organa, vas i građana, uspeti da vratimo okvire Hipokratove zakletve ili udaljimo iz sistema, dok za one koji su se ogrešili o zakon postoje predvidive sankcije koje moraju da važe za sve.
Moje saradnice, dr Elizabet Paunović, prvi državni sekretar, Zorica Pavlović, pomoćnik za zdravstveno osiguranje i dr Dubravka Šaranović, koja će nam se kasnije pridružiti, pomoćnik za zdravstvenu zaštitu i ja sa dužnom pažnjom pratićemo vaše izlaganje i na kraju skupštinske rasprave odgovoriću na postavljena pitanja. Hvala vam na pažnji.