Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za industriju su prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik gospodin Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Pre nego što pređem na amandman na član 11. samo da ukratko par sekundi potrošim na usvojene amandmane koje je podnela poslanička grupa SNS.
Na član 7, ako je u članu 4. predviđeno da strategiju donosi Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade, za period od najmanje 15 godina, sasvim je bilo logično da u članu 7. Vlada podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o sprovođenju strategije i programa koji obuhvata. To je usvojeni amandman na član 7a.
Usvojeni amandman na član 8. glasio je da zadnji stav se dodaje, da je Ministarstvo u obavezi da usvojeni energetski bilans objavi na svom sajtu najkasnije 15 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Imamo situaciju da neko ko uplati političkoj stranci 30.000 dinara treba da bude objavljeno na sajtu te stranke, a najbitniju stvar u oblasti energetike i energetski bilans, koji je vrlo bitan, pogotovu za oblast investitora, tražili smo da bude objavljeno na sajtu Ministarstva. Jer, zbog tog nesklada i raskoraka između planova, strategija, programa, između realnih i stvari koji sadrži dokumenta i cele situacije da se ta oblast ozbiljno ne analizira i ne prati, odnosno ne usklađuje sa konkretnim i realnim potrebama tržišta i vremena u kome živimo, imamo situaciju da je ono što je realizovano iz energetskog bilansa, bude u raskoraku sa planiranim negde i do 70%. To je situacija, nažalost, najčešće u Srbiji prisutna i zbog te situacije imamo ozbiljnih problema sa energetskom bezbednošću i velike štete i troškova u svemu tome.
Član 11, odnosno amandman na član 11. Predloga zakona tražimo da u prvom stavu "Vlada na predlog ministarstva", da se "na predlog ministarstva" briše. Šta znači ovo "Vlada na predlog ministarstva"? Zar ministarstvo treba da obaveže Vladu da Vlada predlaže i prati ostvarivanje strategije? Ako ministarstvo ne obaveže Vladu da predlaže i prati ostvarenje strategije, ona to neće raditi. Totalno nepotrebna stvar. Vlada je u zakonskoj obavezi da ovo radi i bez predloga resornog ministarstva. Zbog toga i tražimo da se u stavu 1. brišu reči "na predlog ministarstva".
Član 7. koji glasi: "propisuje mere podsticanja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i za otkup te energije i akt kojim se utvrđuje visina naknade za podsticaj", tražimo da se promeni i da glasi "donosi akt o merama podsticaja za proizvodnju i otkup električne energije i energije za daljinsko hlađenje korišćenjem obnovljivih izvora energije i postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije".
Smatramo da je neophodno dodati i ovu situaciju, odnosno da je neophodno u tački 7. ubaciti pojam energije za daljinsko hlađenje iz prostog razloga zato što u ovoj oblasti veoma velike količine energenata koriste se u toku te intenzivne energetske sezone za letnji period, pa treba biti u korak sa situacijom realno na tržištu i s obzirom da postoji mogućnost daljinske kontrole i uvođenja ovih sistema, neophodno je ubaciti u tačku 7. člana 11. zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS je vrlo bitno ovo što je predloženo u mom amandmanu, a odnosi se na podsticaje na proizvodnju električne energije, ono što će država izvajati u obnovljive izvore energije. SRS mora ukazati da se ovakvim propisivanjem po direktivama EU, Evropske komisije, evropskih subjekata koji prevashodno žele da nam prodaju tehnologiju krše ne samo naš Ustav nego i mnoge zakone, pa i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.        
Krenuću od našeg Ustava koji je jasan. U članu 84. se kaže sledeće:" Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Zabranjeni su akti kojima se suprotno zakonu ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog i dominantnog položaja". O čemu se ovde radi? Radi se o direktnom preuzimanju svega onoga što je trenutno aktuelno u EU. EU ima probleme sa energijom. Imamo i mi, ali u daleko manjem obimu. Oni žele da naprave zamenu određenih energija uvođenjem alternativnih izvora, znači obnovljivih izvora energije, imaju tehnologiju i oni će zameniti deo svoje energije koja se proizvodi iz hidroenergije ili termoenergije kroz određene vidove supstitucije određenih izvora energije.
Za nas je to vrlo neprihvatljivo, ne samo što sam pročitao ovde u zakonu, nego zbog toga što ovi izvori energije u Srbiji nemaju tradiciju, nismo ni napravili sve preduslove ni tehničke ni tehnološke ni katastarske itd. Sa druge strane, sve ono što se sada zna to će predstavljati od prilike pet do 10% sledećih 20-ak godina u ukupnom obimu proizvedene energije. Malo, ali će koštati jako mnogo.
Sa druge strane, kada govorimo o tome da ćemo dovesti u neravnopravan položaj one koje danas proizvode 100% energije, oni neće biti finansirani, neće imati podsticaj od strane države, a sa druge strane, uvešćemo skupe strane tehnologije da proizvode pet do 10% energije. Preskupo, neracionalno i neprihvatljivo za građane Srbije.
Kada govorite o ciljevima energetske politike, vi kažete da ćete zaštiti, da je obaveza energetskih subjekata, jedan od subjekata je država, da ćete zaštiti interese građana. Da li se tu štite interesi građana kada danas građanin plaća energiju negde oko pet evra i pet centi, a za istu takvu energiju će morati izdvojiti, nema ko drugi da plati nego će platiti građanin za onu energiju koja se proizvede u energanama na vetar, negde između devet i deset evro centi, kod solarne energije preko 20 evra centi itd. To će biti daleko skuplja energija nego što je to danas. Da li time štitimo građane Srbije? Ne štitimo. Koga štitimo? Štitimo onoga ko nameće takvu politiku. Ko nameće takvu politiku? EU. Zbog čega? Zbog tehnologije koju će nam proizvesti ovde.
Još moramo upozoriti na Zakon o kontroli državne pomoći. Zabranjuje se svaki vid finansiranja iz bilo kog budžetskog i parabudžetskog izvora gde se narušava sloboda tržišta. Da li se ovde narušava sloboda tržišta? Narušava se, jer ćemo mi dominantne proizvođače energije staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na u ovom trenutku manje značajne i po obimu proizvodnje i po samoj količini proizvedene energije. Da li time štitimo građane Srbije? Ne štitimo ih, dovodimo ih u položaj da ne mogu plaćati ni u ovim uslovima, a ako uključimo pet do 10% više energije, pa obračunamo one iznose koje sam naveo, onda će imati daleko skuplju struju.
Sa druge strane, i juče sam to naglasio, EPS otvoreno kaže da će cena električne energije do 2013. godine morati da se poveća, da se uravnoteži na nivou 0regiona, za otprilike 60% u odnosu na ove cene. Ko će to moći plaćati? Da li će to građani Srbije moći plaćati? Neće. Ovakvom direktnom primenom evropskih standarda rušimo državu. Sutra ćemo imati zbog ovih podsticaja strahovit upliv stranih investitora. Mi ih imamo i danas. Na Odboru za industriju koji pokriva i energetiku videli smo upleve pojedinih političkih stranaka kojima je interesantno samo tamo gde zastupaju neke strane lobističke grupe koje žele ući u određene. To je bilo vidljivo, to je vama u Ministarstvu jasno zato što vi svakodnevno imate te pritiske od strane pojedinih subjekata sa strane koji će doći ovde. Sa druge strane, primetno je i kod naših tajkuna da i oni žele ući samo zato što znaju da će ako uđu u ovu oblast dobiti podsticaj od strane države i to što budu oni lično uložili, to će se vratiti za tri do pet godina, a znamo da svaka energana koja se bude napravila na našem prostoru će živeti od 30 do 40 godina.
Posle pet do sedam godina uloženog kapitala, uloženi kapital će se vratiti, a ono sve dalje je profit. Na ministarstvu je odgovornost, na Vladi je odgovornost, ne smete dozvoliti da iza ovoga stoji podla politika EU koja će nam prodati skupu energiju. Mi nećemo imati dovoljnu količinu energije, zapustićemo energetske sisteme koji danas rade u otežanim uslovima. Jesu monopolisti i neracionalni su do kraja, ali su zadovoljili potrebe proizvodnje i prometovanja električne energije. Imamo najjeftiniju energiju i cilj nam je da ostanemo u ovom statusu i da imamo najjeftiniju energiju.
Želje i prohteve EPS-a treba staviti u stranu. Prvo, nek reše svoju neracionalnost - neracionalnu ekonomsku i energetsku politiku, ogromnu potrošnju, ogromne donacije i dotacije koje daju raznim sektorima, prevashodno nevladinim organizacijama, raznim institucijama, sportskim organizacijama, bez tendera, bez normalne procedure itd. Oni moraju da se svedu u racionalno poslovanje i onda imamo dovoljne rezerve da na konto ušteda pojačamo naše kapacitete, omogućimo građanima jeftinu proizvodnju električne energije i zadovoljimo potrebe i na taj način zaštitimo građane, jer će oni biti nezaštićeni.
Oni će platiti, i plaćali su je do danas, sve ove neracionalnosti. Sa druge strane, kada im dođu ovde strani investitori koji će napraviti preskupe tehnološke energene, plaćaće daleko veću cenu električne energije nego što sada plaćaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospodin Mirko Čikiriz.

Protiv sam toga da se prihvati ovaj amandman kojim bi se brisao stav 7. člana 11. Predloga zakona, jer bi to skoro u potpunosti devalviralo nameru države da u oblasti energetskog sektora više koristi energiju iz obnovljivih izvora energije.
Argumentacija da se time mogu forsirati određeni proizvođači energije, da mogu dobijati podsticaj a da neki drugi ne mogu itd, prihvatljiva bi bila samo iz tog ugla ako bi se zanemarile ostale činjenice. Naime, celokupna težnja energetskog sektora u najstabilnijim energetskim zemljama je da se što više koristi energija iz obnovljivih izvora. Letonija je u Evropi lider u proizvodnji energetije iz obnovljivih izvora energije. Norveška koristi oko 40% svoje energije iz obnovljivih izvora energije. U zemljama EU taj je procenat negde oko 8,5%, sa težnjom da do 2012. godine dostigne nivo od 20%.
Kako države misle da povećaju dobijanje energije iz obnovljivih izvora? Između ostalog, i podsticajnim sredstvima. Zbog čega? Pre svega zato što je to energija koja se nalazi u prirodi i koja se u potpunosti ili delimično obnavlja, a pre svega se misli na energiju vetra, vode i sunca. Kakve su posledice proizvodnje i korišćenja te energije po zaštitu ljudske sredine? Kakve su posledice po globalno zagrevanje i otopljavanje u odnosu na korišćenje energije koja se dobija, recimo, iz termoelektrana, a termoelektrane su jedne od najvećih zagađivača ljudske sredine. Štetne materije dobijene proizvodnjom energije termoelektrana su jedni od glavnih uzročnika kancerogenih oboljenja ljudi koji žive u tim oblastima. Da li ćemo imati takve posledice sa korišćenjem energije vetra, sunca ili vode? Sigurno da ne. A da ne pričam o zaštiti ljudske sredine, vodotokova, zemljišta, itd.
Znači, prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije u odnosu na ove druge su nemerljivi. Prednosti po zaštitu stanja zdravlja stanovništva su ogromne, kao i za zaštitu ljudske sredine. Sigurno je da postoje i područja gde bi se recimo koristili obnovljivi izvori energije, danas su ponovo pominjane te mini hidrocentrale, gde sigurno, s obzirom na mali broj stanovnika itd, nije ekonomski isplativo graditi hidrocentralu. Međutim, u takvim slučajevima država treba da da podsticajna sredstva upravo iz tih razloga koji se tiču i korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite ljudske i životne sredine i zaštite stanovništva.
Ako se to posmatra u jednom celokupnom kontekstu, ako se to stavi u jednu ravan, onda je zaista neophodno da država na ovaj način podstiče proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Očito da se nismo razumeli. Upravo ovo što ste sada rekli potvrđuje stavove SRS i moje koje sam izneo u amandmanu.
"Podsticaj će imati oni koji budu ušli u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije". Uzmimo proizvodnju vetra. Koja je tu zagađenost od energene koja proizvodi? Vrlo mala, a mi ćemo ulagati u zaštitu životne sredine od tog malog zagađivanja.
Sa druge strane, u termoelektranama je ogromna zagađenost. Da li će on imati pravo na benefite, na podsticaj? Neće imati. Moramo štititi ono što izaziva veliku zagađenost i neophodnost održivog razvoja. Moramo uložiti tamo gde sad imamo primarnu proizvodnju, dominantnu proizvodnju, a to je u termoelektranama. Znači, oni su zagađivači i moramo njima pomoći da sprečimo taj nivo zagađenosti, a ne u hidroenergiju, mala je zagađenost, ne u solarnu energiju, mala je zagađenost, u energene za proizvodnju električne energije iz vetra, i tu je mala zagađenost. Mi ćemo podsticati njih a nećemo podsticati one koji stvarno zagađuju životnu sredinu. Održivi razvoj u situaciji kada prekopamo na hektare i hektare zemlje i ispustimo ko zna koliko tona sumpora u vazduh, njih ćemo ostaviti zbog toga što smo dobili neku direktivu i sada ćemo štititi ono što ovog trenutka nije primarno zaštititi. Hvala.

Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Ako uzmemo u obzir da je cilj svake energetske politike sigurno snabdevanje, onda je zadatak Ministarstva da realizuje takav cilj. Ovaj cilj se ne može ostvariti ako se u celu ovu priču člana 12. a to su uglavnom obaveze koje ima ministarstvo za ovu oblast, ne uključe i oni koji imaju odgovornost za snabdevanje potrošača. Šta je sigurnost u snabdevanju energijom? I količina i kvalitet i cena i svi ostali parametri na tržištu i okruženju.
Znači, uslovi isporuke i snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom, kao i mere koje se preduzimaju u situacijama kada nastaju poremećaji na tržištu električne energije i gasa ne mogu se adekvatno sagledati bez javnih preduzeća koji se bave snabdevanjem potrošača. Zbog toga smatramo za shodno da i oni treba da se uključe u ovaj proces i da je neophodno da uzimajući parametre u svom okruženju i znajući realnu situaciju u mestima gde posluju i gde snabdevaju potrošače dostave redovne godišnje izveštaje ministarstvu nadležnom za ovu oblast i da ministarstvo izveštaj koji je veoma bitan za energetsku oblast do kraja septembra tekuće godine u saradnji sa ovim nosiocima odgovornosti sa snabdevanje potrošača podnese. Samim tim se može dobiti i kvalitetan izveštaj na osnovu dobre analize svih aktera, svih subjekata u ovoj oblasti i eventualno predvideti mere u toku poremećaja snabdevanja, naročito u tim letnjim periodima snabdevanja energijom, kada su i mogući poremećaji na tržištu snabdevanja energijom.
Šta smo još tražili da se promeni u članu 12? Da se u tačkama 9, 10, 11. i 12 ispred reči, a odnosi se na poslove ministarstva nadležnog za ovu oblast, propisuje, doda reč "bliže", jer ovlašćenje dato ministarstvu iz ove oblasti po svojoj suštini izlazi izvan okvira ustavnih nadležnosti izvršne vlasti.
Zato ove odredbe nisu u saglasnosti sa ustavnim načelima podele vlasti i ustavnim položajem državne uprave kao automatskog dela izvršne vlasti i zbog toga je bilo neophodno prihvatiti i uskladiti Predlog zakona sa ostalim odredbama. Ispred reči "propisuje" dodati reči "bliže", jer ne može se podzakonskim aktima koje je naknadno predviđeno da donosi ministarstvo ne samo za ovaj zakon nego i za druge zakone, regulisati ono što je neophodno regulisati zakonom. Zato se u ovom kontekstu i u kontekstu sličnih zakona izlazi iz okvira ustavne nadležnosti izvršne vlasti. Zahvaljujem.