Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da je prisutan 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, prisutnih u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je,u elektronskom sistemu prisutno 85. narodnih poslanika, kao i da je u sali prisutan određeni broj narodnih poslanika, bez identifikacije u elektronskom sistemu za glasanje.
Podsećam narodne poslanike, tako da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, koji prisustvuju sednici, pre prelaska na dalju raspravu Narodna skupština radiće na osnovu člana 286. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže – da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. ovog člana, da ostvari na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam, da li žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa da iskoriste svoje pravo iz člana 286. Poslovnika Narodne skupštine?
Narodni poslanik Slobodan Samardžić, ima reč. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo potpredsednice Skupštine, ova skupština nažalost o Kosovu raspravlja smene pa na uštrb. Znači, samo povodom pitanja koja možemo da postavimo, a tamo se stvari svakodnevno odvijaju, kao što vam je poznato. Mi dakle, nemamo kontinuirano praćenje kao Skupština događaja na Kosovu i Metohiji, već ovako koristimo ovaj institut pitanja da bi se ipak u javnosti čulo da i poslanici Skupštine o tome razmišljaju i raspravljaju, bar neki poslanici Skupštine.
Vi znate, da su noćas specijalne jedinice kosovske policijske službe izbile na jedan prelaz u Brnjiku i da se između Leposavića i prilaza Jarinja skupio narod da ne dopusti ovaj manevar takozvanih "Rosa", specijalnih odreda kosovske policijske službe. To je zapravo, kako jednostrani akt Vlade na Kosovu, kao što je jednostrani akt i njihova odluka da blokira promet robe iz ostatka Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Ta odluka doneta je prošle srede i već šest dana traje, a da se ništa ne događa. Vlada Srbije samo daje izjave i tome i ne vuče poteze. Evropska unija, kao posrednik u ovoj stvari, kako je to danas izjavila Maja Kocijančić, portparol Ketrin Ešton, još uvek proučava odluku Vlade Kosova o zabrani prometa roba. Znači šest dana proučava i ništa ne čini. U najmanju ruku ovim se krše odredbe seta sporazuma, za ovaj deo Evrope o slobodi kretanja faktora proizvodnje, u ovom slučaju roba.
Prema tome, sve se odvija jako sporo, a Vlada Srbije deluje reaktivno. Koliko je meni poznato, ovaj događaj, što se tiče Srba na Kosovu i Metohiji predstavlja njihovo spontano reagovanje. Ali, takođe znam da se već dva dana govorilo među stanovništvom severnog dela Kosova, da će specijalni odred kosovske policije izbiti na ova dva prelaza i pokušati da ih, dakle blokira i da preuzme dakle graničnu kontrolu na tim prelazima.
Kažem, ova vlada deluje reaktivno. Zakazala je službu obaveštavanja na severu Kosova, zakazala je samoodbrana i civilna zaštita i ljudi su dakle morali goloruki da izađu i da spreče spontanom akcijom, izvođenjem kamiona i izlaženjem napolje, kretanje, dakle jedinica "Rosa" prema Jarinju. Dakle, između Leposavića i Jarinja postoji jedna tampon zona, koju su stanovnici severa Kosova Srbi napravili. Situacija je potpuno neizvesna iako su dole predstavnici Vlade Srbije i pokušavaju da naprave neki kompromis.
Međutim, izgleda da su sve to ne samo reaktivni, nego i slabi potezi koji ne mogu da dovedu do nekog uspeha, tim pre što treći faktor u celoj ovoj stvari Evropska unija ne reaguje. Prosto, oni još uvek proučavaju kako kaže njihov portparol odluku Vlade Kosova, što je čini mi se sasvim jasna poruka koja se šalje Vladi Srbije u vezi sa ovim pitanjem.
Dakle, osnovno pitanje i to jeste ono što hoću da pitam jeste – šta će Vlada Srbije preuzeti ovim povodom. Mi znamo da je odložena runda razgovora između Beograda i Prištine za početak septembra, gde treba odlučivati i o kosovskim carinskim pečatima.
Dakle o nekoj vrsti deklaracije za robu koja prelazi iz Kosova u Srbiju. Međutim, da li je moguće da Vlada Srbije ostane pasivna pri ovom stanju stvari. Dakle, pri stanju stvari koje je defakto izmenjena u odnosu na vreme kada su početi razgovori. Da li Vlada Srbije može i hoće da povuče u međuvremenu neki potez koji će biti pravo adekvatno reagovanje na ove jednostrane poteze kosovske Vlade? Da li će konačno zapretiti ne izlaskom na ovu rundu pregovora u septembru, što je čini mi se i najbolji akt dok se situacija ne vrati na status kvo ante? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje od premijera i ministra finansija u vezi jednog slučaja ignorisanja građana AP Vojvodine. Nažalost, ima više takvih slučajeva ignorisanja građana AP Vojvodine. Sada ne želim da postavim pitanje u vezi ne doznačavanja sredstava za Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, zahvaljujući potezu Vlade Republike Srbije neke građevinske firme sa teritorije Vojvodine su na granici bankrota, a čitava pokrajina može da dođe u situaciju da bude na rubu bankrota. To pitanje ću postaviti kada dođe gospodin Cvetković u Skupštinu i kada će biti mogućnosti za debatu u vezi tog pitanja i sučeljavanja argumenata.
Pitanje i slučaj ignorisanja građana AP Vojvodine u vezi kojeg želim da zatražim obaveštenje odnosi se na neisplaćene otpremnine prosvetnih radnika sa teritorije AP Vojvodine, koji su otišli u penziju tokom 2010. ili 2011. godine. Smatram skandaloznim da prosvetni radnici sa teritorije AP Vojvodine više od godinu i po dana čekaju svoje otpremnine, a da su iste otpremnine isplaćene, kako treba da bude u skladu sa zakonom, svim drugim prosvetnim radnicima koji žive na drugim područjima Republike Srbije.
Stupanjem na snagu Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja septembra 2009. godine, jasno je regulisana obaveza Republike Srbije da obezbedi sredstva za isplatu otpremnina na teritoriji čitave Republike Srbije. Član 157. stav 1. tačka 4) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno kaže – da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za plate, naknade, dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjih školama, socijalne doprinose i otpremnine. Dogovoreno je 2009. godine da pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i u toku 2010. godine nastavi da prima zahteve osnovnih i srednjih škola za isplatu otpremnina, a da će se budžetska sredstva po obračunu i zahtevu sekretarijata transferisati pokrajinskom budžetu. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje je u toku 2010. godine u skladu sa dogovorom više dopisa uputilo Ministarstvu prosvete, ali nažalost prosvetni radnici sa AP Vojvodine do danas nisu dobili otpremnine.
Želim da naglasim i da podvučem da odgovornost ne leži na Ministarstvu prosvete Republike Srbije i na ministru Žarku Obradoviću. Ministar Obradović se više obratio Ministarstvu finansija Republike Srbije, ali ta sredstva nisu doznačena. Zbog toga pitam ministra finansija, koji je sticajem okolnosti premijer, zbog čega ta sredstva nisu doznačena? Zbog čega Vlada Republike Srbije dovodi u neravnopravan položaj prosvetne radnike sa teritorije AP Vojvodine? Ne radi se o malim sredstvima. Radi se o sredstvima u visini od oko 100 hiljada dinara po prosvetnom radniku. To su velike pare za građane, to su velike pare za prosvetne radnike, ali se ne radi o velikim sredstvima ako to gledamo iz ugla republičkog budžeta.
Do kraja maja tekuće godine u penziju je otišlo 777 prosvetnih radnika sa teritorije AP Vojvodine. Znači, govorim o 2010, 2011. godini, a ta sredstva su u visini od 149 miliona dinara. Znači, tražim objašnjenje i obaveštenje zašto ta sredstva nisu doznačena? Zašto se ljudi sa teritorija AP Vojvodine stavljaju u neravnopravan položaj i kako ti ljudi, koji čekaju pare godinu i po dana, mogu očekivati isplatu na svoje tekuće račune. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Krpić.

Poštovana predsednice, ja bih postavio jedno pitanje gospodinu ministru prosvete Žarku Obradoviću i gospodinu ministru zdravstva Zoranu Stankoviću, a radi se, da li oni nešto čine da se sretnu i da porazgovaraju o upisnoj politici zdravstvenih kadrova u ovoj zemlji. Ako je verovati statističkim podacima, da 12000 zdravstvenih radnika je na biroima nezaposleno, postavljam pitanje – za koga mi školujemo onda taj kadar? Ako je osam hiljada srednjih zdravstvenih kadrova, a oko četiri hiljade lekara sa visokom stručnom spremom, oni su sad na biroima, da li mi to školujemo za Sloveniju ili za Evropu ili za našu zemlju. Mislim da u mnogim krajevima postoji prostor i oprema, da se oni mogu zaposliti, pa evo, predlažem da za sledeću školsku godinu ova naša dva ministra sednu sa svojim saradnicima, da porazgovaraju o ovoj temi, o novoj upisnoj politici za iduću godinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković.

Poštovana gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od dva meseca, otprilike, sa ovog mesta ili ovog ispred mene, pitao sam ministra finansija ili premijera ili obrnuto, ko u ovoj državi može da naredi budžetu da vrati tuđe novce koje drži bez ikakvog osnova, a reagujući na odgovor Ministarstva prosvete. Vidim, ponovo se pojavljuje Ministarstvo prosvete, koje novac drži na klasifikaciji 321311 sa koje pozicije ne može da se vrši povraćaj. Gle, koincidencije, radi se o preduzeću, tj. Kompaniji "Vojvodina promet", naglašavam "Vojvodina promet" iz Vrbasa, i ovi novci u iznosu od 1.575.000 već tri pune godine stoje na poziciji sa koje ne mogu da se vrate.
Usmeno sam i dva puta pokušao da podsetim ministra finansija, premijera gospodina Mirka Cvetkovića ili obrnuto, ko je u ovoj državi nadležan, ko je moćan, ko je vlastan, da naredi da se tuđe pare iz budžeta vrate vlasniku. Potcenjivanje, nipodaštavanje i ignorisanje je jedini odgovor koji sam dobio. Dakle, potpuna tišina. Morao sam onda da pitam i gospodina Radoslava Sretenovića, isto pitanje, da li je moguće da on u okviru svojih nadležnosti ne može da preknjiži ili naredi preknjižavanje ili da naredi već kome treba da novce vrate kompaniji gle "Vojvodina promet" iz Vrbasa. Dobio sam isti odgovor.
Ne mogu da se pomirim sa potcenjivačkim i podaštavačkim i ingorantskim odnosom nadležnih, koji su obavezni, bez posebnih upozorenja, posebnih ponavljanja, posebnih opomena da ovakvu jednu prozaičnu, jednostavnu i prostu stvar reše ili bar da odgovore kompaniji koja se zove "Vojvodina promet" da novac neće vratiti, kako bi ljudi znali da preduzmu dalje korake na tužbama ili nešto slično.
Takođe je pitanje da i kada novac bude vraćen na jedan ili drugi način, ko će biti odgovoran za kamate koju će na taj novac država Srbija, svi njeni građani, svi vi narodni poslanici, biti dužna da plati, a koja će iznositi više nego što je glavnica u ovom konkretnom slučaju? Možda je to pitanje za gospodina Ivicu Dačića i njegov resor.
Ne bih da budem dosadan, ali ako ovako jedno jednostavno pitanje ne zaslužuje makar odgovor a ne realizaciju, onda se ja pitam šta ćemo mi sa ozbiljnijim pitanjima na koje, koliko čujem od kolega poslanika, nema odgovora ili su odgovori u stilu promašene teme.
Moje drugo pitanje je - ako već nadležni potcenjuju mene, hajde dobro, ja sam samo jedan, ali gospodine Mrkonjiću, zašto potcenjujete most kod Beške? Koliko vidim, svaki dan prolazeći i prelazeći preko njega, taj most će biti neosvetljen. Dakle, jedini most u Evropi, toliko impozantna građevina biće u mraku. Ja lično i putnici u mom automobilu u kojem se vozimo krstimo se i danju i noću - da li je moguće da most preko Dunava kod Beške na Koridoru 10 neće biti osvetljen?
Ličim sam sebi na Don Kihota, a most i tuđi novci u budžetu na vetrenjače. Ne bih voleo da je ovo istina i ne volim da ličim na Don Kihota, pa molim premijera ili ministra finansija, ili obrnuto, da u dogovoru sa gospodinom Radoslavom Sretenovićem, predsednikom DRI, gospodinom ministrom preduzme korake da vrati novce, a gospodina Mrkonjića da preduzme korake da nam osvetli most kod Beške. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo, dovoljno je čuti ova pitanja iz vladajuće opozicije i da se čovek zapita u kakvoj mi to državi živimo, kakva je to Vlada, kakva je to koalicija, da te bog sačuva. Ali, da se vratimo na ono što je mnogo bitnije a to su ovi noćašnji događaji vezani za upad na granične prelaze prema Srbiji, odnosno administrativnu granicu prema Srbiji.
Ovo je polako kraj jedne politike koja je počela od 2008. godine, politike koja je pre svega podrazumevala nasilje, nasilje nad institucijama gde bi trebalo da se poštuje zakon i Ustav. U ovoj skupštini 2008. godine 108 poslanika je poslalo zahtev za sednicu Skupštine Republike Srbije, koja je trebala da se održi i da se odrede okviri postupanje Srbije kada je u pitanju KiM.
Da vas podsetim, ta sednica je trebala da bude održana pre nego što je dozvoljeno Euleksu da se stacionara na KiM. To je početak kraja vezano za KiM. Vi ste dozvolili da dođe misija koja je apsolutno u skladu sa planom Ahtisarija o formiranja nezavisne države Kosovo. Ta misija suštinski sve vreme, evo tri pune godine, radi na formiranju institucija države Kosovo. Vi ste krenuli …
(Poslanici dobacuju s mesta: Ne čujemo te.)
Čućete vi, ima vremena, kada budu došli izbori i odgovoriće vam narod za sve ovo što ste uradili.
Vi ste krenuli da pitanje navodno rešavate preko Međunarodnog suda pravde u Hagu i tu ste doživeli katastrofu. Posle toga ste takođe umesto u UN da predložite rezoluciju, iako ste imali čvrste garancije i od Rusije i drugih zemalja da će tu rezoluciju podržati, vi ste prihvatili rezoluciju koju vam je napisala EU, koja je suštinski legalizovala sve ono što se do tada dešavalo na KiM.
Gde ste došli? Evo, došli ste ovde da polako država Kosovo treba da se zaokruži tako što će od administrativnih granica postati državna granica. To ste im vi omogućili, a krenuli ste u pregovore navodno o tehničkim pitanjima. Dokle ste stigli? Stigli ste do zauzimanja administrativnih prelaza. Pri tom nas neki ubeđuju da je noćas Boris Tadić kontaktirao i KFOR i EU, koga sve ne, a ministar policije Redžepi tvrdi da je KFOR o svemu tome obavešten, da on zna jer ta akcija uopšte nije bila nikakva tajna, spremalo se to dosta dugo.
Ima li neko normalan ko može da poveruje da bi šiptari preduzeli jedan jedini korak, a da nemaju prećutno zeleno svetlo od KFOR, od UNMIK? Od UNMIK nema žive duše tamo. Gde vam je sada UNMIK? Šta ste tvrdili za UNMIK šta će raditi i čemu služi UNMIK? Što sada KFOR ne reaguje? Hajde postavite sebi jednostavno pitanje – šta bi se desilo u obrnutoj situaciji, da Srbi krenu da nešto nasilno urade što bi izlazilo iz nekih okvira koji su uspostavljeni? Tog momenta bi bila upotrebljena sila i to neprimerena sila i ne bi jednog jedinog sekunda oklevali.
Sada polako raspravljaju, čekaju da vide kako će se situacija odvijati. A šta mi radimo? Šta radi Srbija? Šta će uraditi Srbija? Izađite i recite građanima šta će uraditi Srbija. Zašto se ne zakaže sednica Skupštine Republike Srbije da se o tome raspravlja? Zašto? Zato što ne smete, jer su vam gazde iz Vašingtona i Brisela naredile šta morate da radite. Zašto ne zatražite sednicu Saveta bezbednosti? Zašto se ne vrati u okvire Rezolucije 1244? Zašto na tome ne insistirate? Gde su vam sad ti vaši prijatelji za koje ste obećavali da će učiniti sve da se situacija popravi i da se reši? Dajte sad rešite.
Da li ponovo trebaju Srbiji da ginu na KiM? Vi ćutite. Šta će nam vojska? Šta će nam policija? Šta će Srbija uraditi? Dajte nam odgovor. Zakažite sednicu Skupštine Republike Srbije, neka dođe Boris Tadić ovde u Skupštinu Srbije i poslanicima i građanima Srbije da kaže šta ima nameru da uradi kada je u pitanju KiM. Nemojte više da nas obmanjujete i lažete.