Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Mileta Poskurica, ima reč.

Zahvaljujem.
Naravno, još jednom bih u ime naše poslaničke grupe pozvao ministra da razmisli da li u povrede na radu spadaju i osobe koje su to doživele putujući na posao, ili sa posla, da 50 godina dugu tradiciju ne kvarimo i da se ne vadimo na to šta je Svetska zdravstvena organizacija propisala. Ako to uradimo niti će nas bombardovati, uvesti u sankcije, niti kazniti samo ćemo pomoći našem narodu i izbeći utisak da smo bili pod dejstvom možda nekih tajkuna koji nude radne odnose po drugim okolnostima. Dakle, taman i da zatrudniš, gubiš radno mesto. Znate o čemu pričam.
U vezi sa ovim amandmanom, prosto smo hteli da proširimo nadležnosti stomatološke službe u pogledu pružanja zaštite građanima Srbije. Ona je bila ekskomunicirana, bila je ni na nebu ni na zemlji. Loše je bilo zakonsko rešenje, koje smo ranije imali, sada se tu nešto popravlja.
Ponovo je stomatolog izabrani lekar za većinu stanovnika. Eto, malo smo hteli te nadležnosti, ta prava osiguranika da proširimo amandmanom. Niste usvojili, ali ako išta ima da je pozitivno urađeno u ovom zakonu, taj pomak koji je urađen je, recimo, pozitivan u vezi stomatologije, iako trošim svoje vreme zbog građana koji zovu i zainteresovani su za banjskog lečilišta rehabilitacionog centra "Zlatar", pitanje statusa njihovog nije jasno i dokle je komisija Ministarstva stigla u proceni njihovog statusa, budući da ste raspoloženi da dajete komentare i izjave, odgovore. Poslanici, iako nije pravi trenutak, ljudi koji to gledaju ne znaju naše vremenske limitacije, kada pitanja možemo da postavimo, učinite jedan napor, pa nam o tome nešto recite tokom sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nikola Lazić ima reč.

Zahvaljujem.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije je pozdravila što se u ovom predlogu zakona omogućava lečenje zuba i usta za studentsku populaciju. Takođe je tokom načelne rasprave naša poslanička grupa je ukazala na jednu činjenicu da je stomatologija na nekritički način, praktično, skoro u potpunosti ugašena u državnom sektoru, osim nešto preventive i urgentne stomatologije.
Takođe smo tokom načelne rasprave ukazali na problem nefunkcionisanja Stomatološke komore i samim tim i o znatno smanjenih nemogućnosti da se vlast struke čuje u ovom smislu.
Smatramo da nam je potreban jedan održiv i realan koncept stomatološke zaštite, u suprotnom dugoročno mislim da će stanje usta i zuba naše nacije biti katastrofalno.
Ovim amandmanom poslanička grupa DSS je predložila da se dobrovoljnim davaocima krvi koji su to činili više od deset puta obezbedi lečenje usta i zuba. Mislim da je obrazloženje koje se navodi za odbijanje ovog amandmana neprimereno. Pokazuje da onaj ko je pisao odgovore ili potpuno promašio temu o kojoj se govori, ne čitajući navedene razloge u predloženom amandmanu ili je na jedan zlonameran način tumačio amandman sa ko zna kojim ciljem.
Odgovor koji smo dobili je – amandman se ne prihvata iz razloga što se na način predložen amandmanom uvodi sistem plaćanja dobrovoljnog davalaštva krvi, a što je u suprotnosti sa standardima i sa direktivom EU, kojim se zastupa princip nenagrađenog dobrovoljnog davalaštva krvi.
Mislim da onaj ko je ovo pisao nije shvatio da se ova direktiva, na koju se poziva, govori o sprečavanju korupcije i trgovine krvlju, a ne govori se o samim beneficijama koje država može na neki način obezbediti za davaoce krvi. Postavlja se pitanje ko uopšte govori da je neophodno plaćati ovim ljudima davalaštvo krvi? Mislim da je to uvreda i za njih same, jer niko od tih ljudi ne čini to iz materijalnih pobuda, već isključivo iz humanih razloga i razloga solidarnosti.
Ono što je poslanička grupa DSS predvidela, da se ljudima, koji su više od deset puta davaoci krvi, obezbedi lečenje usta i zuba upravo iz razloga da davaoci krvi moraju biti dobrog zdravlja. Svi smo svesni da ukoliko se zapuste usta i zubi to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija u celom organizmu.
Takođe smatramo da država obzbeđivanjem lečenja usta i zuba za dobrovoljne davaoce krvi demonstrira svoj odnos prema dobrovoljnom davalaštvu krvi u celini, jer kada bi se to smatralo za jednu vrstu nadoknade, kako bismo onda tumačili činjenicu da su dobrovoljni davaoci krvi oslobođeni plaćanja participacije za zdravstvene usluge? To oslobađanje od participacije je slučaj i u Hrvatskoj i u BiH itd.
Kako bismo tumačili da je, na primer, manifestacija "Noć muzeja" dala 30 karata kao simboličan poklon dobrovoljnim davaocima krvi? Podsetiću vas na činjenicu da je u Srbiji neophodno da svakog dana 350 ljudi da krv. Postavlja se takođe pitanje kako se naziva kada su građani prinuđeni da daju krv za svog člana porodice.
Inače, kada se već spominje trgovina krvlju itd, mislim da je ova vlada dovela građane u tako tešku bezizlaznu situaciju, da je nivo frustracije jako visok, pa smo sve češće svedoci da ljudi zaista posežu za nekim očajničkim potezima, kao što je pokušaj prodavanja organa putem oglasa u medijima. Zato apelujem na ministra da prihvati predloženi amandman.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Amandman na član 14. isti je kao i na član 12, s tim što se sada odnosi na medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda. Znači, pratilac detetu predlagač priznaje do 15 godina, a mi smo predložili da to bude do 18 godine, kao i kod prethodnog člana 12, koji se odnosi na pratioca prilikom pregleda i lečenja u slučaju bolesti i povrede.
Završiću ono što sam počela, s obzirom da se radi o istoj suštini. Odvajanje od roditelja deci koja su zdrava nije nikakav problem. Naprotiv, čak im i prija. Za decu koja se dugo leče i najveći deo lečenja provode u bolnici odvajanje predstavlja separacioni strah i stres za koji neuropsihijatar dr Gordana Paunović-Milosavljević kaže da je jedan od najtežih oblika stresova kod dece.
Teško je pominjati konkretne slučajeve, ali maločas sam govorila o detetu koje se od 2001. godine, od svoje pete godine, leči na institutu. To dete je početkom ove godine napunilo 15 godina u bolnici i zaista se njegovo stanje toliko pogoršalo da su analize pokazale užasan porast šećera u krvi i porast krvnog pritiska.
Prihvatanjem ovog amandmana, kao i amandmana na član 12. koji je SRS podnela, ovakve posledice koje su i te kako štetne za zdravlje dece, bar kod ovakvih teških bolesti, bile bi malo umanjene. Zahvaljujem

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić  i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 Statistički podaci govore da je u Srbiji za 30% stopa rađanja ispod one koja je prihvatljiva za obnavljanje stanovništva. To su tačni podaci. Ako znamo to i znamo da se suočavamo sa belom kugom u ovom trenutku, onda je zaista prosto ne shvatljivo da već duže vreme, mesecima u zakonu ove države ne postoji nešto što je prioritet sve  vreme, a to je borba protiv te bele kuge.
Kako je moguće da tek u nekoj posebnoj kategoriji zdravstvene zaštite, sa svega 65% bude dijagnostika i lečenje steriliteta? To je za našu državu i za naše uslove apsolutno neprihvatljivo.
Iskoristili smo ovu priliku da ovim amandmanom, koristeći činjenicu da je već predlagač zakona intervenisao u članu 16. da mi ovde dodatno intervenišemo i premestimo tu kategoriju iz poslednje grupe, od 65% osiguranja na 100% osiguranja u prvu grupu jer to vuče za sobom određene reperkusije u samom fondu i načinu na koji se prava njihova akta i načini na koji će se kasnije ti problemi tretirati, uključujući i ono što proističe iz toga, a to su eventualne veštačke oplodnje ili drugi načini produžetka vrste.
To je ono što je za nas jako važno i zato smo podneli ovaj amandman. Voleli bi smo da imate razumevanje za to, kao što ste imali razumevanja da se u zdravstveno osiguranje ubaci i neophodna promena pola, pa valjda možete da ubacite i ovakvu stvar koja je bitan za opstanak stanovništva.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji želi reč.
Izvinite, Vladimir Milentijević po prethodnom?
Najpre gospodin Mirović. Izvolite.

Dame i gospodo, ovo je taj amandman koji je izazvao najviše polemike na Odboru za zdravstvo raspravom o amandmanima. Moram da priznam da su kolege iz DS, G17, PUPS i SPS ispale korektne i glasale su za ovaj amandman koji smo mi predložili zato što u suštini ovog amandmana je jedna humana potreba da se poštuje Konvencija o pravima deteta. Moram da izrazim u tom smislu jedno čuđenje kako vi, kao priznati humanista, jednostavno ne iskoristite svoje pravo da prihvatite ovaj amandman. Mislim da ako u Odboru za zdravstvo postoji jedna vrsta slaganja da je ovaj amandman veoma potreban u ovom momentu, ne vidim razlog da se to i od vaše strane ne prihvati. Mislim da nije prikladno opravdanje da treba sačekati dan za glasanje.
Šta nas je konkretno podstaklo da podnesemo ovaj amandman? Veliki skandal, gospodine ministre, da 200 dece koja se već godinama leče u Institutu za patologiju su odlukom gospodina Aleksandra Vuksanovića, direktora RZZO, ostali bez sredstava za lečenje i u suštini posle 20 godina prvi put taj Institut za patologiju neće biti finansiran od strane RZZO, ili je to neki hir, ne znam kako to da objasnim, gospodina Vuksanovića.
Da bi bio potpuno konkretan i da bi gledaoci i svi u sali razumeli o čemu se radi, RZZO ima dve milijarde evra budžeta. Finansiranje ovog instituta gde se leči 200 dece koja imaju simptome autizma i poremećaje govora je 0,001% od te gomile para od dve milijarde evra. Ako to nije humanitarna potreba, ako to nije briga za decu, ne znam šta više treba reći. Jednostavno nema nikakvog opravdanja za takvo postupanje gospodina Vuksanovića. Opet apelujem na vas da pokažete jednu vrstu humanosti.
Navešću vam još nekoliko primera koji pokazuju da jednostavno stvari mogu da dođu do toga da imate demonstracije ispred Zavoda za zdravstveno osiguranje, gde će vam doći roditelji, deca i imaćete jedan skandal neviđenih razmera koji sigurno neće ostati u okvirima Republike Srbije. Dokle ide takvo bahato ponašanje, daću vam konkretan primer i to je nešto što smo čuli od roditelja ove dece. Tri puta, u januaru, u februaru i martu, roditelji su tražili prijem kod gospodina Vuksanovića upravo zbog ovog problema i on nije našao vremena, niti im je pismeno odgovorio.
Mislim da ćete se složiti da se radi o jednom svojevrsnom skandalu, o jednom nečuvenom postupanju i da je ovo pravi momenat da pokažete jednu dobru volju i da usvojite ovaj amandman koji upravo pokazuje da država zbog nedovoljnog kapaciteta u državnim ustanovama treba i mora da finansira i tretman privatnim ustanovama jer, priznaćete, jedanput mesečno ili jedanput u 15 dana nije dovoljno za takvu vrstu problema.
Da budem potpuno konkretan, svesno ili nesvesno, nadam se nesvesno, ako se ne usvoji ovaj amandman, desiće se da će negde oko 200 dece izgubiti šansu da se istrgne iz kandži autizma, upravo zbog jedne bahatosti, a ne možete reći da ne postoji dovoljno sredstava jer ipak, priznaćete, dve milijarde evra je ogromna suma, ne za Republiku Srbiju, nego i za mnogo veću zemlju.
Prema tome, opet kažem, apelujem na vas da prikažete jednu vrstu profesionalizma, humanosti, kao što su pokazale kolege iz Odbora za zdravstvo. U protivnom, ispašće da je Odbor za zdravstvo jedna institucija koja nema nikakav uticaj i to je, priznaćete, čudno ako je došlo do usvajanja tog amandmana na Odboru za zdravstvo.
Dakle, radi se o jednom problemu koji može da eskalira i apelujem opet na vas da pokažete jednu vrstu odgovornosti i jednu vrstu humanosti u skladu sa Konvencijom o pravima deteta. Zahvaljujem.