Ovaj član izmene i dopune zakona se odnosi na procene zdravstvenih tehnologije koje se koriste u cilju unapređenja zdravlja ljudi kroz prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju.
Amandmanom se predlaže brisanje stava 8. koji se dodaje posle stava 7. i u članu 67. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Taj stav glasi – bliže uslove, kao i način vršenja procene zdravstvenih tehnologija, davanje mišljenja u skladu sa ovim zakonom, kao i druga pitanja kojima se bliže uređuje rad i funkcionisanje Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija propisuje ministar. Ministar u ovom zakonu ima 38 raznih ovlašćenja, što znači da on u skladu sa svojim mnogobrojnim ovlašćenjima može da menja ovaj zakon naknadnim propisima.
Mislim da je nepotrebno davanje dodatnih ovlašćenja ministru koji u krajnjem slučaju ne mora biti u dovoljnoj meri stručan za probleme procene medicinske tehnologije. Sasvim je dovoljno postojeće rešenje u zakonu da to radi Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija, koja je obrazovana kao stručno telo za taj posao.
Mi u Vladi imamo ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede koji je pravnik po struci i ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koji je lekar po struci. Zamislite da pravnik Dušan Petrović propisuje način rada i funkcionisanje meliorizacije, na primer, ili Olivera Dulića da propisuje koje će se tehnologije koristiti u jamskoj eksploataciji bakra. Može se desiti da u narednoj Vladi, ako bi je nedaj bože opet sačinjavala ista koalicija, da ministar zdravlja bude neko ko je po struci profesor književnosti ili balerina, na primer, pa da oni propisuju bliže uslove, kao i način vršenja procene zdravstvenih tehnologija i uređuju rad i funkcionisanje Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija.
Zbog toga što SRS ide u susret događajima koje nije teško predvideti, s obzirom na iskustva sa raznim koalicijama u proteklom periodu sačinjenih i od minornih stranaka velikog ucenjivačkog kapaciteta i apetita prema određenim ministarstvima i mogućnošću da i profesor književnosti ili balerina mogu da budu ministar zdravlja, a ministar prosvete, na primer, pilot predlažemo brisanje ovog člana izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Nema potrebe za ovakvim ulagivanjem ministru, osim ako se ministar odvaži da ukaže na one propuste Komisije vezane za provereno nebezbednu stomatološku tehnologiju o stomatološkim mašinama starim 40 do 50 godina koje su još u upotrebi. Na primer, na svom radnom mestu radim u državnom zdravstvu u zdravstvenom centru Bor, to je istočna Srbija, sa jednom takvom "doriot" mašinom iz 60-ih godina prošlog veka. Za one koji nisu stomatolozi da pojasnim, to je ona mašina koja vrti kanap iznad moje glave i glave mojih pacijenata, dece, koja može svakog časa da nas skalpira, a za koju više ne mogu da se nađu rezervni delovi, čak ni na buvljaku.
Neki poslanici vladajuće većine su tvrdili da kod nas poslanika opozicije postoji tabu tema u uvođenju novih tehnologija u zdravstvu, da ne razumemo potrebu da se uvode nove tehnologije u vidu elektronske kartice i elektronskih zdravstvenih kartona. Odlično razumemo svu problematiku u zdravstvu i za nas nema tabu tema.
Jedva čekamo da javnost sazna koliko je novca namenjeno uvođenju novih tehnologija u zdravstvu, pokradeno kroz nameštene tendere, kroz ugovore o delu, kroz dilovanje sa farmako mafijom, kao epilog svega toga. Tek onda možemo na pravi i stručan način možemo govoriti o novim i proverenim bezbednim tehnologijama u lečenju, o elektroničkom praćenju pacijenata, elektroničkom povezivanju zdravstvenih ustanova i ostalim problemima zdravstva. To će biti onda kada se oslobodimo kvazi eksperata i njihovih mentora.
Više od 10 godina tražim nove tehnologije u svom radu, ali ih ne dobijam. Dotrajala i višestruko izraubovana oprema kojom mučimo i sebe i naše pacijente je tabu tema u našem zdravstvu, a ne elektronske novine jer mi nismo izašli ni iz prošlog veka, s obzirom na tehnologiju koja je u opticaju u našem zdravstvu.
U načelnoj raspravi ste, gospodine ministre, posebno apostrofirali proširenje prava pacijenata na stomatološku zdravstvenu zaštitu. Lično mislim da je to neznatno poboljšanje, kap u okeanu problema u tom sektoru zdravstva i reformskih eksperimenata od 2005. godine, kada je desetkovana i osakaćena stomatološka zdravstvena zaštita, sektor zdravstva koji nije u stanju da formira ponovo svoje strukovno udruženje Stomatološku komoru i posle izmena Zakona o komorama koje smo imali i posle dva neuspela pokušaja da se izvrši izbor novih organa Komore, posle tih izmena. Pri tom je još prošao rok upravnog nadzora nad Komorom.
Ako imate iskrenu nameru da se taj problem reši, onda ne možete ići sa istim onim ljudima ili onima koji su bliski njima, koji su označeni kao glavni krivci za neuspeh u radu dotične komore u proteklom periodu i to po treći put, kao članovima odbora za sprovođenje izbora. Zbog toga mi nismo ni imali stav Stomatološke komore izmenama ovih zakona. Čuli smo na Odboru za zdravlje i porodicu stavove prisutnih predstavnika Lekarske komore, Farmaceutske komore, Komore biohemičara, itd, koji su izjavili da su neke njihove sugestije uvažene.
Da li je namera da se prolongiraju izbori za organe Stomatološke komore, kako se iz tog strukovnog udruženja ne bi mogle čuti sve one primedbe koje su vezane za funkcionisanje stomatološke zaštite građana? Verujem da nije, ali ako ne možete da rešite korupciju sami kao ministarstvo, već tražite pomoć drugih državnih organa, za ovaj problem vam to nije neophodno. Potrebna je samo iskrena namera i dobra volja u Ministarstvu zdravlja.