Poštovana gospođo predsednice, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, meni je bila čast da učestvujem makar kao slušalac u radu ove sednice, a sada imam priliku da vam se obratim nakon
diskusija koje su bile brojne i sadržajne, imale su snažnu argumentaciju, s vremena na vreme, ako mi dozvolite moju ocenu ta diskusija je dobijala i mnogo emotivnih sadržaja.
Istovremeno, na kraju mogu da konstatujem da je diskusija bila konstruktivna i verujem da iz ove parlamentarne sesije posvećene kriznom zbivanju na prostoru KiM, pre svega na severnom delu KiM. Republika Srbija svojim odlukama, deklarativnim aktima, iskazujući svoje političke namere može izaći snažnija u kriznom vremenu u kojem se nalazi.
Najvažniji zadatak za Srbiju danas i u prethodnom vremenu naročito nakon teških i bolnih iskustava 90-tih godina jeste da se obezbedi mir. Miroljubiva politika je jedina politika koja može da donese rezultat legitimnih interesa Republike Srbije i srpskog naroda. Samo u uslovima mira je moguće pronaći održivo rešenje za KiM, za sve ostale izazove sa kojima se mi suočavamo na prostoru zapadnog Balkana. Konflikt na Kosovu traje decenijama i to naravno nije novost ni za jednog građanina Srbije.
Taj konflikt nije samo nacionalni, naš i albanski, on je regionalni, on je globalni zato što taj konflikt u sebi nosi brojne opasnosti, brojne presedane i taj konflikt može da izazove lančane sukobe i u drugim delovima sveta.
Dakle, naša odgovornost nije samo nacionalna, nije vezana na prostor na kojim živimo, već je naša odgovornost regionalna i ako hoćete globalna. Zato je ovaj parlament, predsednik Vlade i njegova vlada, predsednik Republike ima izuzetnu odgovornost u vrlo smutnom i teškom vremenu.
Treba pronaći odgovore za ovaj konflikt i za neke druge konflikte čije je destruktivno dejstvo osećamo iz dana u dan.
Ako na jednom prostoru postoji deset godina destrukcije, onda se za deset godina nažalost, nigde u svetu takva destrukcija nije učinila podnošljivom, već je uvek bilo potrebno više vremena, nažalost, više vremena da ta destrukcija dobije svoju racionalnu formu i da taj region, taj deo sveta krene napred.
Mi činimo veliki napor nakon političkih promena u Srbiji 2000. godine, da racionalizujemo političku situaciju, da napravimo zaokret u politici i da sve one instrumentarije koje su pokazivali i dovodili nas do neuspešnih rešenja, promenimo i da nakon više godina neuspešnih pokušaja ipak implementiramo jednu politiku i uspostavimo jednu politiku koja dovodi do pozitivnih rešenja.
Još jednom kažem, ne samo za Srbe, već i za predstavnike svih ostalih naroda na prostoru zapadnog Balkana, jer mi živimo upućeni jedni na druge, i tu mislim na sve narode bivše Jugoslavije, ali mislim i na sve narode zapadnog Balkana i uopšte jugoistočne Evrope. Mi živimo u jednom nedeljivom prostoru, to je jedan kulturološki prostor, to je jedan ekonomski i bezbednosni prostor i svi oni koji misle da je moguće zadovoljiti uslove ili legitimne interese samo jedne nacionalne grupacije, a ne misliti pri tom i na drugu, imaju pogrešnu postavku u politici, ne poznaju dovoljno istoriju.
To mislim kada su u pitanju akteri politike na ovom našem prostoru, ali mislim i na međunarodne činioce. Međunarodni činioci nisu imuni od grešaka u vođenju politike i razumevanju političkih zakonitosti prostora zapadnog Balkana. O tome sam govorio i u prethodnim danima i u prošlosti, ali mi bez sveta ne možemo da rešimo probleme sa kojima se suočavamo. O tome svedoči istorija čitavog zapadnog Balkana i svedoči celokupna istorija zapadnog Balkana. Dakle, mi moramo da rešavamo probleme i to je u užem smislu svrha politike. Svrha politike nije pobeda na izborima, svrha politike je kada dođete u priliku da rešavate problem, da ga napadnete, da ga ostavite iza sebe i da idete dalje, da kreirate novi prostor i nove šanse za ljude.
Ovde je bilo mnogo govora u parlamentarnoj raspravi o pobeđivanju na izborima i ko je šta rekao u kontekstu vlastite popularnosti. Mislim da mogu da se pridružim onim diskutantima koji su utvrdili da ovo pitanje KiM nije, niti je bilo, niti će ikada biti ulog u izbornim kampanjama. Svi koji na takvu jednu opciju računaju unapred su sebe osudili u politici na neuspeh, zato što je problem KiM izuzetno kompleksan i, ponavljam još jednom, on traje više od jednog veka, on pogađa i Srbe i Albance, a pogađa i druge narode.
Na taj konflikt se neću vraćati, napraviću jednu kratku analizu ovog poslednjeg konflikta koji se desio. Ne govorim o istorijskom konfliktu, nego o konfliktnom zbivanju na severu Kosova. Time ću i ujedno odgovarati na pitanja poslanika. Neki su imali optužujući karakter, što je potpuno legitimno, vi ste narodni poslanici i imate puno pravo da iznesete brojne optužbe. To je i deo političkog života i drugde u svetu. Sa druge strane, pokušaću da uputim vašu pažnju u vreme koje je ispred nas, jer najvažnije je da vidimo kako ćemo se ponašati u narednom vremenu.
Ovaj poslednji spor na severu Kosova ima više svojih nivoa. Po površini, to je problem vezan za carinski pečat. Istorija carinskog pečata na prostoru KiM nije od prekjuče, od juče, niti od ove godine, niti od ove vlade. Podsećam vas da je gospodin Heker, kao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN, 2001. godine maja meseca, doneo ustavni okvir, kojim je privremenim institucijama dao nadležnost u administriranju i operativnom vođenju carinske službe na prostoru KiM. Podsećam vas da je to bila Vlada tada DOS-a. Tada je Vojislav Koštunica bio predsednik Republike Jugoslavije, a Zoran Đinđić je bio premijer Republike Srbije. Godine 2004. UNMIK regulativa proglašava carinski zakon na prostoru KiM. Godine 2004, prošli su već izbori, uspostavljena je nova koalicija, kada je bio premijer Vojislav Koštunica. Postojala je Vlada u kojoj su bili G17 plus, SPO, Nova Srbija, bile su i neke druge stranke koje su davale podršku, kao što je SPS davao manjinsku podršku toj vladi.
Gospodin Zanijer kao predstavnik UNMIK-a, UNMIK je institucija koja je tokom današnje diskusije imala poseban značaj, i SRS je davala poseban značaj UNMIK-u, jer je on jedina garancija sprovođenja Rezolucije 1244 na KiM, gospodin Zanijer je dao svoj stav o saglasnosti predloga prištinske administracije o izgledu carinskog pečata. Svi vi gospodo poslanic, ne zavisi od toga da li ste pripadnici SRS, LDP, Nove Srbije, DSS, SNS, DS, Lige socijaldemokrata Vojvodine, G17 plus, SPS, da ne zaboravim nekoga, Pokreta za Šumadiju, PUPS, stranaka manjina, samostalni poslanici, svi vi smatrate da je Rezolucija 1244 osnov vođenja politike Republike Srbije na KiM.
Sada da diskusiju ponovo uvedemo u ozbiljnost, jer ova situacija je veoma ozbiljna. Građani Srbije nas danas slušaju, naši sunarodnici na KiM nas slušaju i njima želim da uputim ove rečenice, ali nas sluša i međunarodna javnost, jer je pitanje KiM internacionalizovano pitanje još 90-tih godina. Nakon samoproglašenja nezavisnosti KiM kosovska administracija, tzv. vlada republike Kosovo proglasila je svoj carinski pečat. Pre toga Srbija je postala potpisnik jednog međunarodnog akta, CEFT-e, ugovora o praktično slobodnoj trgovini u regionu, kojim je UNMIK Kosovu definisao izgled carinskog pečata. CEFT-om sada upravo rukovodi UNMIK Kosova, predsedava tom institucijom, u kojom Srbija učestvuje. To je dokument koji je potvrdila Republika Srbija, odlukom tadašnje Vlade, svim odlukama Skupštine Republike Srbije.
Diskusija i dijalog o izgledu carinskog pečata se vodi i to je predmet dijaloga koji nadzira i gde ulogu posrednika ima EU, EU u liku gospodina Roberta Kupera, zato što o svom predstavniku u dijalogu odlučuje EU, a ne Srbija. EU je delegirana od strane UN da posreduje u ovom dijalogu, a mi smo članica UN, da vas podsetim na tu činjenicu. Verujem da ćemo biti i u budućnosti, jer je to naš interes i ne možemo da se odvajamo od sveta, jer u tim okolnostima gubimo mogućnost da branimo naše legitimne nacionalne interese.
U međuvremenu administracija u Prištini uvodi embargo na uvoz, pod znacima navoda, srpske robe na prostoru KiM. To je akt na koji je reagovala Vlada Republike Srbije, pre svega prema CEFT-i. Vlada Republike Srbije, danas smo dobili informaciju, sagledavaće celishodnost svojih reakcije, nezavisno od toga kakav će biti odgovor CEFT-e. Međutim, pored embarga koji je protivan svim evropskim principima i vrednostima i protiv kojih je Srbija podigla svoju reč, neke međunarodne institucije su iskazale razumevanje, tačnije pojedinci iz međunarodnih institucija, za uvođenje takvog embarga. Ja to hoću otvoreno da kažem ovde pred vama, jer pred građanima Srbije i narodnim poslanicima, naravno, ne treba ništa skrivati.
Smatram kao predsednik Republike Srbije podršku embargu na transport robe iz centralne Srbije na KiM veoma štetnim, protivno osnovnim principima i Svetske trgovinske organizacije i slobodnog tržišta kretanja roba i usluga, ako hoćete, na kraju i ljudi. Međutim, to nije bilo dovoljno za prištinsku administraciju, već je prištinska administracija u međuvremenu, u poslednjim danima preduzela unilateralno nasilnu akciju specijalne jedinice "Rosu", kojom je želela da ovlada prelazima na Brnjaku i na Jarinju. Srbija je trenutno reagovala, sve institucije Republike Srbije su reagovale. Dakle, da nije bilo takve reakcije ova operacija bila bi uspešna, uspešno sprovedena.
Podsećam vas da je ona bila u prvom trenutku samo delimično uspešna, a kasnije su pripadnici specijalne jedinice "Rosu" vraćeni sa tih prelaza, uz diplomatsku aktivnost Republike Srbije i snažnu akciju svih naših institucija. To važi za jedan od tih administrativnih prelaza, a kada je u pitanju drugi prelaz, nisu ni došli do tog prelaza.
Građani srpske nacionalnosti blokirali su prilaze tim administrativnim prelazima. Tada je KFOR stupio u akciju, KFOR koji ima svoju nadležnost koja je definisana odlukom UN. KFOR ima svoje nadležnosti i nadležnosti svih međunarodnih institucija treba uvažavati na prostoru KiM. Nadležnosti tih institucija definisane su mandatom koji podrazumeva statusnu neutralnost. Po tim okolnostima i Srbija je prihvatila sve međunarodne akte i rezolucije UN i samo po tim okolnostima Srbija će nastaviti da rešava problem KiM na način koji obezbeđuje mir i stabilnost svim građanima koji žive na prostoru KiM u našoj južnoj Pokrajini.
Situacija je veoma teška. Ona je dramatična, jer svaka situacija konflikta na prostoru zapadnog Balkana, na KiM posebno može da preraste u nasilje sa ljudskih žrtvama. Nažalost, i dogodila se već jedna žrtva nakon nekontrolisane akcije specijalne jedinice Rosu. Izrazio sam žaljenje zbog albanske žrtve i to hoću i u ovom parlamentu, srpskom parlamentu posebno da kažem. Mi u demokratskoj Srbiji, u Srbiji koja poštuje svaki nacionalni identitet želimo da izgradimo mir i stabilnost na čitavom prostoru zapadnog Balkana, ne samo na prostoru Srbije, a pogotovo želimo da izgradimo mir u našoj južnoj Pokrajini i naša politika je iznad svega miroljubiva politika i biće i dalje miroljubiva politika.
U tom kontekstu, dame i gospodo, kada kažem - Srbija neće voditi rat, smatram da govorim rečenicu koju svaki političar u Srbiji svakoga jutra treba sebi da kaže. Svaka druga rečenica ili dovođenje u upit ove rečenice je opasna zato što ne predstavlja borbu za mir, već legitimizuje i rat kao sredstvo u vođenju politike na prostoru zapadnog Balkana. Da se kojim slučajem nalazimo na nekoj drugoj tački sveta smatrao bih takav stav legitimizacije rata kao sredstvo u vođenju politike jednim od instrumentarija i mogućnosti, ali mi se nalazimo na prostoru zapadnog Balkana, bivše Jugoslavije gde je rat odneo stotine hiljada žrtava, gde je rat osakatio porodice, uništio ljudske živote. Pridružujem se onoj većini stanovnika prostora zapadnog Balkana, bivše Jugoslavije koji duboko veruju i hoće da rade na tome da jedino miroljubiva politika jeste politika budućnosti i da mir nema nikakvu alternativu, baš nikakvu alternativu.
Sa tom politikom izašao sam pred građane Srbije više puta u izborni proces. Ne govorim o izborima dame i gospodo, već govorim o legitimnosti jedne politike. Čak i kada ne bih hteo, moja obaveza je da sprovodim takvu politiku, jer je podržala većina građana Srbije, a vi poštovani poslanici smatram da treba da budete ponosni zbog toga što su građani Srbije podržali takvu miroljubivu politiku.
Danas kada nastupam u međunarodnim institucijama to je moja najsnažnija argumentacija – Srbija je zemlja mira, Srbija hoće mir za sve ljude na prostoru jugoistočne Evrope i hoćemo mir za sve narode, ne samo za Srbe, već za sve ostale narode. To je centralna tačka naše politike.
Poštovane kolege poslanici, uz uvažavanje vašeg stava, govorim o pojedinim poslaničkim grupama, jer i taj stav je legitiman, politički legitiman, da mir nema alternativu, mora da ima svoju alternativu. Hoću da vam kažem da ukoliko bi Srbija sprovodila takvu politiku, da bi trenutno odustala od najdubljih i najlegitimnijih nacionalnih interesa za svoj narod, ne samo na KiM nego svuda gde srpski narod živi. Dokaz za to je praktično iskustvo koje smo imali 90-ih godina. Moramo iz tih 90-ih godina da izvučemo pouku i to je druga važna poruka koju vama, poštovani poslanici, a time i građanima Srbije upućujem, to je da mi moramo da izvučemo pouku iz grešaka koje su se u našoj politici, našoj nacionalnoj politici stvarale u jednoj deceniji našeg postojanja. Ako ne izvučemo pouku, mi ćemo ponovo doživeti izuzetno teške istorijske trenutke, ponovo će nove generacije biti kažnjene. Pogledajte svoju decu danas, ona i njihovi životi će biti iznad svega opterećeni velikim opasnostima ukoliko ne pronađeno drugačija rešenja za iskušenja sa kojima se suočavamo.
Kada govorite u političkoj areni, u parlamentu Srbije, poštovani poslanici, kada vas ponesu patriotske reči, kada pomislite da one snažno zvuče i da ćete dobiti aplauz ili podršku, uvek razmislite o svom detetu, o tuđem detetu, kakvu ono budućnost ima nakon tih reči i da li ste možda svojim političkim stavovima doveli u pitanje njegov ili njen život.
Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite mi da sada zajedno sa vama, ako mi to omogućite, uputim poruku Srbima na Kosovu. Srbi na Kosovu treba da znaju da je srpski parlament, da je Vlada Republike Srbije, da je predsednik Srbije sa njima. Ja kao predsednik Republike Srbije sam i danas i svih ovih dana i, ako hoćete, svih ovih godina, ako hoćete, i pre 90-ih godina sa njima. Sa njima smo zbog toga što se oni nalaze pred ozbiljnim iskušenjima. Vlada Republike Srbije ima svoje predstavnike među Srbima na severu Kosova, ali smatram da ovog trenutka treba uputiti posebnu poruku Srbima koji ne žive na severu Kosova. Naša politika prema Srbima na Kosovu ne može biti razdvojena, ne može biti rascepana. Na severu Kosova i na jugu Kosova žive naši sunarodnici i oni zaslužuju i trebaju našu podršku u svakom trenutku njihovog postojanja.
Kada god donosimo odluku vezanu za nacionalnu politiku u jednom delu naše zemlje ili u nekim drugim zemljama gde živi naš narod, uvek treba da vodimo računa o onom Srbinu koji je najugroženiji, koji živi u potpunom okruženju i koji nema nikoga drugoga oko sebe nego predstavnike ili pripadnike drugih naroda koji ne pokazuju uvek prijateljsko raspoloženje prema njemu.
Vama poštovani poslanici SRS, vama poštovani poslanici DSS, vama poštovani poslanici SNS, NS hoću da kažem još jednom, pošto ste nekoliko puta iskazivali svoje nezadovoljstvo mojim rečima izvinjenja zbog žrtava drugih naroda. Time sam uputio reči poštovanja drugim žrtvama, ali sam istovremeno time stvorio uslove da olakšam životi i našim sunarodnicima na mestima gde im je najteže, i u Gorskom Kotoru možda, Lici, Dalmaciji, Baranji, u Velikoj Koči, u okolini manastira Zočište, u svim mestima gde žive Srbi na KiM. Duboko verujem da je ta politika iznad svega moralna, da je ta politika u saglasnosti sa elementarnim ljudskim vrednostima, ali je ta politika duboko nacionalna i ona je integrisana.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica vezanih za ponašanje predstavnika međunarodne zajednice tokom ovog poslednjeg kriznog zbivanja na severu Kosova. I u svom izlaganju tokom jučerašnjeg dana, dakle za javnost, potpuno otvoreno rekao sam da su pojedini predstavnici međunarodne zajednice ohrabrivali administraciju u Prištinu da preduzme akte, nasilne unilateralne akte vezane za zauzimanje administrativnih prelaza. Smatram da je to opasna politika i međunarodni predstavnici snose svoj deo odgovornosti. Svako ko se igra ratom na prostoru zapadnog Balkana snosi odgovornost. Ili je kriv ili nije svestan čime se igra.
Mi koji smo doživeli ratove, bombardovanja, žrtve, mi veoma dobro znamo koliko je opasna takva politička igra. Zahtevamo, smatram da kao predsednik Republike sa ove govornice imam pravo da zahtevam od svih predstavnika međunarodne zajednice da budu uzdržani u ovoj političkoj krizi i da ne preuzimaju na sebe rizik preuzimanja odgovornosti za novonastalu situaciju, već da se jasno vladaju u saglasnosti sa vlastitim mandatom statusne neutralnosti.
Ako je istina da je, kojim slučajem, danas gospodin Demarnjak rekao da Euleks poštuje Ustav i zakone Kosova i podržava uspostavljanje carinske kontrole, on je prekršio statusnu neutralnost Euleksa i to hoću jasno da kažem. U tom kontekstu, naši pregovarači gospodin Bogdanović i gospodin Stefanović, kojima želim da se zahvalim zbog izuzetne uloge u ovim kriznim danima i da im čestitam, jasno su stavili svojim sagovornicima iz KFOR-a da bilo kakvo prevoženje albanskih službenika administracije u Prištini, mimo dogovora sa Beogradom, dakle, dogovora koji ima punu legalnost i legitimitet, na administrativne prelaze, nije u saglasnosti sa funkcijom statusne neutralnosti KFOR-a i to jasno kažem. Tako će se Srbija vladati i budućnosti, kao što se vlada danas, u vezi sa tim stavom, dok sam ja predsednik Republike Srbije, verujem i dok je ova Vlada u vlastitim pozicijama, na osnovu odluke građana Srbije.
Istovremeno, odmah odgovorim na neka pitanja. Naravno da mi nismo obavešteni od kosovske administracije o akciji "Rosu", specijalne jedinice, unilateralne jedinice koja je akt nasilja. Ali, istovremeno, poštovani poslanici SRS, naravno da morate da znate da svaka država ima i svoje obaveštajne aktivnosti, naravno da smo mi svih prethodnih meseci prikupljali razna saznanja vezana ne samo za Kosovo, već za čitav region. Naravno, od svojih sagovornika iz sveta analizirali smo ta saznanja i, naravno, to sam rekao i u emisiji, u intervjuu, tokom jučerašnjeg dana, da ta operacija "Rosu" nije nikakvo iznenađenje za nas, jer se ta operacija planirala u dužem vremenskom intervalu, mesecima pre nego što se desila. To je moj odgovor na pitanje mom imenjaku iz vašeg poslaničkog kluba SRS – da li se to sve pokrenulo pre dva meseca? Nije. Dozvolite mi da dam i svoju ocenu i potvrdim šta se u stvari u više slojeva političkog života, odnosno političkim zbivanjima, dešava sada u vezi sa ovom operacijom.
Po površini, ovaj proces se dešava na KiM zbog tzv. carinskih pečata i kontrole prometa robe. Kosovska tzv. vlada kaže da je to zbog uspostavljanja pravnog poretka na severu Kosova, gde navodno vladaju nered i bezakonje, što bi trebalo da implicira da u ostatku KiM vlada apsolutni red. Ne postoji međunarodna bezbednosna služba koja ne zna da je KiM u celosti, dakle, čitav prostor KiM, jedan od najvećih bezbednosnih rizika za Jugoistočnu Evropu i Evropu uopšte zbog šverca narkotika i to znaju svi koji se bore na globalnom planu protiv šverca narkotika. Srbija postiže izuzetne rezultate sa svojim međunarodnim saveznicima u toj oblasti. Nama odatle takođe preti opasnost zbog šverca narkotika, ali ta opasnost preti čitavoj Evropi. Na KiM o tome, uostalom, svedoče i svi evropski izveštaji, izveštaji Evropske komisije, ne vladaju red, zakonitost i pravo. Na severu Kosova situacija ništa nije drugačija nego u ostalom delu Kosova. Tako da ta elaboracija administracije u Prištini jednostavno ne odgovara istini, ona je apsolutno neistinita.
Suštinski, interes administracije u Prištini jeste da promeni realnost na severu Kosova. Međutim, postoje i dugoročni, strateški interesi. To je kada se promeni realnost na severu Kosova, kada institucije iz Prištine pokušaju da ovladaju i severom Kosova, kao što uspevaju u nekim drugim delovima KiM, da onda dođe, kroz jedan duži vremenski interval, do promene etničke strukture. Niko više na Balkanu nije naivan i mi to jasno kažemo našim međunarodnim sagovornicima. Srbija će se usprotiviti takvoj politici i osvetljavaće prave namere administracije u Prištini i vođenje nacionalne politike iz ekstremnih centara albanske politike u čitavom regionu Jugoistočne Evrope.
Dakle, i u intervjuu koji vi pominjete rekao sam da se protivim stvaranju velikih nacionalnih država, pa u tom kontekstu i velike Albanije. Protivim se, kao što znate, i stvaranju velike Srbije, za razliku od vas koji smatrate, poštovani radikali, da je to legitimna politika i vi dobijate glasove građana Srbije za tu politiku.
Smatram da uspostavljanje velikih nacionalnih država na prostoru Zapadnog Balkana čitav ovaj prostor i sve narode i sve građane vodi u nove konflikte i nove pogibije. Ali sam rekao da Srbija, za razliku od ostalih zemalja, može da preživi to, a druge zemlje ne mogu da prežive takvu politiku. Rekao sam da je Srbija spremna da traga za rešenjem za KiM, kakvo god da je to rešenje, pod uslovom da ga podrže građani Srbije na referendumu, rešenje koje će dovesti do mira i da nemamo pravo da bilo koje legitimno rešenje za sukob na KiM stavljamo ad akta.
Naša je obaveza da tragamo za svakim mogućim rešenjem jer postojeće nije nikakvo rešenje jer je neprirodno, jer je nepravedno i zato je neodrživo. Nije prirodno i pravedno da jedan narod dobije sve, a da drugi narod izgubi sve na jednom prostoru. To su takođe temelji politike Republike Srbije i temelji politike koje, kao predsednik Republike, vodim u međunarodnoj areni.
Dozvolite mi da utvrdim još jedan princip, nakon ovih poslednjih zbivanja na KiM. Ne može se prihvatiti da unilateralni akt nasilja proizvodi korist za stranu koja je preduzela takav akt. Zbog toga tražim od međunarodne zajednice da se uspostavi pređašnje stanje na KiM. Taj stav smo izneli u više navrata u poslednjim danima našim međunarodnim sagovornicima. Ukoliko se akt nasilja pretvori u korist za nasilnika, tog trenutka se uspostavlja princip koji može svako drugi da koristi. Ukoliko se to dogodi, čitav prostor na kojem živimo može biti uronjen u nove sukobe i nove konflikte, opet kažem, i nove tragične situacije i iskustva za sve građane koji žive na ovom našem prostoru, ne samo za Srbe, već za sve ostale građane.
Naša politika je miroljubiva i zbog toga želimo da preveniramo svaki sukob. Zato je naša politika odgovorna i zato principe kojima se vladamo, tražimo da se tih principa drže i drugi. Zbog toga duboko verujemo da su ti principi u saglasnosti sa evropskim vrednostima.
Dame i gospodo, dozvolite mi da se na neki način osvrnem na primedbe koje sam dobio od poslanika, iako ovo nije sesija parlamenta ili sednica parlamenta u kojoj predsednik Republike odgovara poslanicima jer ne postoji takav ustavni okvir, jer su Ustavom definisane naše nadležnosti. Predsednik Republike, naime, odgovara građanima koji ga biraju za svoj rad, a ne parlamentu jer takav je naš ustavni sistem. Građani direktno biraju predsednika Republike, ali ne bežim od toga da odgovorim na određena pitanja koja su postavljena jer smatram da vi postavljate ta pitanja u ime građana koji glasaju za vas.
Koji postoji problem između politike DSS i politike koju sam kandidovao kao nosilac liste ZES i na predsedničkim izborima pre nekoliko godina. Slažem se da je dug spisak, ali možda je i prilika da neke od tih dilema još jednom razrešimo ili smatrate da ne treba ili hoćete da zaćutim? Žao mi je, poštovani poslanici iz DSS, neću vam uslišiti tu vašu želju. DSS smatra da Srbija treba da napusti, nemojte, molim vas, da mi dobacujete, pažljivo sam slušao svako vaše izlaganje. Kažem vam ne zbog toga što me to ometa, nego to uvodi jednu lošu sliku u međunarodnoj javnosti o srpskom parlamentu u ovom trenutku.
Kada govore predsednici republika ili poslanici u drugim parlamentima, onda svi jedni druge saslušaju. Da bi podigli naš kredibilitet u međunarodnoj javnosti, moramo tako da se vladamo i treba tako da se vladamo jer će nas onda poštovati. Ako sebe ne poštujemo, niko nas neće poštovati. Zato apelujem na vas da saslušate ovo što govorim, ne zbog toga što nemate pravo da oponirate mojim stavovima, i treba da oponirate mojim stavovima jer je to vaše puno pravo.
Znači, vi predlažete i predlagali ste i u svim prethodnim vremenima i u vreme kad smo bili zajedno u Vladi i zato je došlo do prestanka funkcionisanja naše zajedničke vlade, predlagali ste da Srbija uspostavi drugačiju politiku. Ne onu da Evropa nema alternativu. Podsetiću vas da je politika koju smo kandidovali pred građanima Srbije – EU nema bolju alternativu. Kada bi imala mi bismo je uzeli u obzir. Mi stalno razmišljamo o potencijalnim alternativama, ali one se ne pojavljuju. Zbog čega? Zato što duboko verujem da ne samo pitanje administrativne linije, nego sva ostala pitanja mira, mi ne možemo bolje i efikasnije da rešimo, nego upravo članstvom u EU, čitavog prostora zapadnog Balkana.
Drugo, i dozvolite mi odgovor sada i vama i predstavnicima SRS, mislim da ste jedinstveni u tom stavu. Kada bi Srbija odustala od članstva u EU, tog trenutka ne bi im ni za jotu podigla svoje šanse da sačuva suverenitet na KiM, jer samo obezbeđivanjem podrške velikih sila, značajnih činilaca u međunarodnoj politici, Srbija može da obezbedi i svoj suverenitet na KiM. Svaka suprotna politika, elementarna logika to nalaže, trenutno bi udaljila Srbiju od svakog prava i mogućnosti da povrati svoj suverenitet i uspostavi pun integritet na prostoru KiM. To važi i za SAD, poštovani prijatelji.
Srbija ne može obezbediti svoja prava ukoliko ne dobije podršku u Savetu bezbednosti UN. U Savetu bezbednosti UN dominantu ulogu imaju velike sile, stalne članice Saveta bezbednosti. Nikada se u istoriji sveta nije dogodilo da je jedna zemlja obezbedila svoja prava, a da za to nije imala jasnu podršku stalnih članica Saveta bezbednosti ili prećutnu podršku tih članica. Zbog toga naša politika prema SAD takođe treba da bude konstruktivna, treba da bude partnerska, pa čak i onda kada se ne slažemo po pitanju KiM. To smo jasno rekli u svim razgovorima sa našim sagovornicima iz američke administracije.
Što se tiče politike rat nema alternativu ili politike, ne možemo se samo osloniti na miroljubivu politiku već moramo uvek negde iz prikrajka pretiti i mogućim ratom. Tu primedbu slušam već godinama i nakon pregovora koje smo zajednički vodili predstavnici DSS i DS u prethodnim mandatima vezanim za budućnost Kosova i sada u ovoj sednici parlamenta, tu vidim da taj stav delite vi predstavnici SRS, DSS se na tu temu nije previše izjašnjavala. Prošli put, ne u ovoj sednici ne, ali u ranijim sesijama svakako jeste. Gospodin Nikolić je ostao potpuno nedorečen na ovu temu.
