Zahvaljujem gospođi Petković.
Dajem reč narodnom poslaniku Vladimiru Milentijeviću.

Gospođo predsednice, poštovani gospodine predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je retkih trenutaka za prethodne tri godine kad se u ovom visokom Domu moglo govoriti na temu KiM, a da niste rizikovali da vam pri tom bude oduzeta reč ili udari po džepu, doduše ne građanima RS već narodnih poslanika.
U poslednje vreme, zadnjih pet dana, neodržive situacije na KiM skoro sve opozicione stranke su od vas predsednice Narodne skupštine Republike Srbije tražili i apelovali da prekinete započetu sednicu, zakažete novu na kojoj bi se raspravljalo o situaciju na KiM i dao odgovor na novonastalu situaciju.
Poslanička grupa DSS vam se nudila sa svojih 20 poslanika i 20 potpisa i prihvatila svaku kombinaciju i mogućnost kako bi se stekli uslovi da se sednica poslovnički zakaže. Niste za to imali sluha, uz stalno obrazloženje, predsednice Narodne skupštine da nema potrebe, jer Vlada i svi državni organi čine sve i dobro rade svoj posao.
Nije tačno. Mišljenja sam, ne zbog toga što sam iz redova opozicije, da državno rukovodstvo nije dobro radilo svoj posao, a što je najžalosnije osećaj i zaključak nas Srba sa Kosova i Metohije, da u mnogome nije radila iskreno, to je najveći problem. Srbi koji žive na KiM, DSS i ja lično, za ove tri godine vaše vladavine nebrojano puta smo vam skretali pažnju da put kojim ste krenuli očuvanja KiM vodi u ćorsokak. Došli ste do provalije, svesno ili nesvesno, sasvim svejedno.
Sada ste ovu sednicu zakazali, da bi danas pokušali da nam objasnite kako državni organi čine sve što je u njenoj moći da KiM sačuvaju u sastavu Republike Srbije i tražite alibi za potpuno pogrešnu politiku.
Srbi na KiM su do juče bili u strahu da ste uradili sve što je u vašoj moći, saopštite da se više nije moglo i da je tu kraj priče. Jučerašnji dan proveden na barikadama u Zvečanu me je ohrabrio, ostao u dubokom sećanju ma koliko to trajalo.
Prvo, po ko zna koji put Srbi koji žive na severu KiM, potvrdili su da ne žele po cenu sopstvenih života, integraciju tzv. Kosovo, i to treba da bude svima jasno ako to do sada nije bilo.
Drugo, mi Srbi koji živimo na KiM bez obzira na stranačku pripadnost vratili smo se na period jedinstva iz 1999. godine, kada smo složno i jedinstveno odbranili sever KiM od egzodusa, ostali na svojim ognjištima i dali šansu našoj državi da zajednički sa nama čuva južnu pokrajinu u sastavu Republike Srbije.
Treće, jučerašnja dobra koordinacija, konsultacije i donošenje zajedničkog stava pojedinih državnih organa sa Srbima na severu KiM i njihovim lokalnim rukovodstvom, šta u novonastaloj situaciji činiti­?
Juče sam na barikadama u Zvečanu video bivše snage KFOR, to su trenutno NATO snage, snage kojim komanduje Hašim Tači. General Biler je to svojom izjavom nedvosmisleno potvrdio i još dao do znanja da će upotrebiti bojevu municiju na one koje ih napadaju.
Postavljam pitanje svima za ovih 12 godina, od kako traje naša agonija – kad je to izvršen napad na mirovne snage KFOR, UNMIK i Euleks i definitivno, iako ih zvaničnici NATO predstavljaju kao mirovne i neutralne, one to nisu.
Izašle su iz okvira rezolucije 1244 i na našu veliku žalost, mi ih trenutno doživljavamo kao neprijatelje i to je realnost.
Jučerašnji dan, kada je zakazana današnja sednica, daje mi zračak nade da je državno rukovodstvo shvatilo da se na dosadašnji način KiM ne može sačuvati u sastavu Republike Srbije, da se polako trezni i da će u mnogome promeniti svoj odnos i politiku prema KiM.
Mi danas moramo dobiti u ovom visokom Domu odgovore na neka ključna pitanja od državnog rukovodstva.
Prvo pitanje koje postavljam, da li državno rukovodstvo iskreno i čvrsto održava Srbe koji žive na KiM, i našu rešenost da mirnim protestima bojkotima, neposlušnostima i sl. branimo integraciju severa KiM u tzv. nezavisnu državu Kosovo.
Drugo moje pitanje, imate li nameru da promenite politiku prema KiM, jer je očigledno da je dosadašnja bila pogrešna i definitivno propala.
Propala je misija Euleks koju ste prihvatili kao statusno neutralnu, jer ona od danas definitivno, gospodine predsedniče Republike Srbije, nije neutralna već poštuje Ustav i zakone Kosova i uspostavljanje carinske kontrole na celoj teritoriji Kosova.
Ponoviću, snage KFOR više nisu mirovne, već NATO snage pod komandom Hašima Tačija.
Propao je sporazum Ban Ki Mun-Beograd, propao dijalog Beograd-Priština koji je za cilj imao dobrosusedske odnose dve države i rešavanje tehničkih pitanja.
Šta se iz svega ovoga na kraju može zaključiti? Pod hitno morate promeniti dosadašnju politiku, vratiti se rezoluciji 1244 i početi političke pregovore po svim pitanjima u rešavanju problema na KiM.
I na kraju, manite se iluzija EU i KiM, to je u ovom vremenu i u ovim okolnostima nažalost totalno gubljenje vremena, od EU nema ništa.
Molim vas, u ime svih Srba koji žive na KiM da se okrenete definitivno i konačno, očuvanju KiM u sastavu Republike Srbije. Hvala.

Devet minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, posle njega narodni poslanik Žarko Korać.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa deset minuta ili 11, koliko imam na raspolaganju nije dovoljno da se ukaže na svu pogubnost politike na nacionalnom i državnom planu koja se vodi u Republici Srbiji od 2000. godine.
Da ne bi bilo nikakve zabune, kao što je i rekao šef poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović, poslanička grupa SRS će glasati za predlog deklaracije koji se odnosi na aktuelnu situaciju na KiM, ne zato što je deklaracija dobra, nego da nam se šiptari ne bi smejali, da nam niko sutra ne bi mogao da prebaci kako je šiptarski parlament bio jedinstven kada je reč o odbrani njihovih nacionalnih interesa, a da su srpski parlamentarci po pitanju KiM ostali podeljeni.
Naravno, to ne znači da SRS na tekst predložene deklaracije nije uputila i da neće uputiti vrlo oštre kritike i vrlo oštre zamerke. Pre svega, zaista je potpuno neprihvatljivo da se u drugoj alineji ove deklaracije navodi kako navodno postoje neke izjave nekih država da će priznati jednostrano nezavisnost Kosova, pri čemu onaj ko je sastavljao ovu deklaraciju očigledno je izgubio iz vida da je 77 država već priznalo nezavisnost KiM, a među njima i 22 države članice EU.
Dalje, neprihvatljivo je ono što stoji tački 2. Predloga deklaracije, da se šiptarskim aktima od pre nekoliko dana, kako se ovde kaže, krše statusno neutralni okviri povereni Rezolucijom 1244 i pratećim aktima. Rezolucija 1244, po dubokom uverenju SRS, nije statusno neutralna. Dakle, Rezolucija 1244 garantuje KiM suštinsku autonomiju u sastavu SRJ, odnosno Republike Srbije kao njenog državno pravnog naslednika.
Takođe, neprihvatljiva je formulacija iz tačke 4, da odgovarajuće mere treba da preduzmu sve, kako se ovde kaže, statusno neutralne misije na KiM. Misija Euleksa koja je instalirana na KiM u decembru 2008. godine nije statusno neutralna. Dakle, njen osnovni zadatak je da sprovede u delo plan Martija Ahtisarija o tzv. nadgledanju nezavisnosti KiM. Euleks se nikako ne može nazvati statusno neutralnom misijom. Takođe, nije jasno čemu ovaj birokratski jezik koji ne znači ništa. Kaže – odbrana interesa Republike Srbije i naroda na KiM kao integralnom delu Republike Srbije pod međunarodnom upravom predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi. Šta vam znači to javni činioci u državi, to mi uopšte nije jasno.
U tački 5. stavu g. Predloga deklaracije Vlada nije imala hrabrosti da ukaže koji je to deo Međunarodne zajednice koji dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije na KiM. Ko je dao vojnu, političku, medijsku i logističku podršku šiptarima za akte od pre nekoliko dana? SRS je u svojim amandmanima na taj deo, kako vi kažete, Međunarodne zajednice jasno ukazala. Da ne bi bilo nikakve zabune, taj deo Međunarodne zajednice zove se NATO pakt i zove se većina država članica EU. Naravno, budući da je to pitanje na neki način tabu tema za vladajuću koaliciju, to je verovatno jedan od razloga zašto je Zakonodavni odbor odbio da uopšte raspravlja o amandmanima gospodina Božidara Delića i Dejana Mirovića, koji sadrže ispravku ovog dela teksta predložene deklaracije.
Naravno, kada je reč o KiM, SRS ne može da se ne osvrne na neke današnje izjave ministara u Vladi Srbije. Smešno je delovala izjava gospodina Vuka Jeremića, da on ne može da imenuje koje su to države, stalne i nestalne članice Saveta bezbednosti, koje su bile protiv toga da on prisustvuje zatvorenim konsultacijama u Savetu bezbednosti, kao da je to neka tajna, a sva dnevna štampa u Srbiji objavila je da je reč o SAD, o Velikoj Britaniji i o Nemačkoj.
Postavlja se pitanje da li će neko da snosi makar moralnu i političku odgovornost za ono što se dešavalo u Narodnoj skupštini pre nekoliko dana? Kada je SRS na jedan civilizovan i kulturan način apelovala na poslanike vladajuće koalicije da se raspravlja o KiM, mi smo izgubili nekoliko dragocenih dana, pre se sastao Savet bezbednosti UN nego srpski parlament. Gospođa Gordana Čomić, koja i sada predsedava sednicom Narodne skupštine, kažnjavala je poslanike SRS bez ikakvog razloga. Poslanici vladajuće koalicije su davali izjave da je sednica Narodne skupštine nepotrebna, da nemamo mi o čemu da pričamo, da Vlada treba da radi svoj posao, a sad nas pozivaju da glasamo Predlog deklaracije.
Mi ćemo to da učinimo, ali ne zbog vas, nego zbog Srba koji žive na KiM, zbog dostojanstva Republike Srbije, jer ne želimo da sutra iko upre prstom u poslanike SRS i da kaže – vi ste ti koji remetite državno i nacionalno jedinstvo kada je reč o odbrani KiM.
Iskoristio bih ovu priliku što je prisutan gospodin Boris Tadić, da mu ukažem na činjenicu da suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije nije ugrožen samo na KiM, nego i u jednoj drugoj srpskoj autonomnoj pokrajini, AP Vojvodini. Dakle, gospodine predsedniče, 30. maja ove godine potpisan je Sporazum o upućivanju predstavnika AP Vojvodine u misiju Republike Srbije pri EU. Vreme mi ne dozvoljava, naravno, da citiram sve opasne odredbe ovog sporazuma. Vi niste pravnik, ali razumećete o čemu se radi. Član 5. – predstavnik AP Vojvodine stupanjem na dužnost u misiju dobija diplomatski, odnosno status člana administrativnog i tehničkog osoblja, u zavisnosti od vrste poslova koje obavlja, a u skladu sa zakonom kojim se uređuju spoljni poslovi. Član 5. stav 3. – predstavnik AP Vojvodine koji ima diplomatski status državi prijema i drugim diplomatskim predstavništvima notifikuje se kao diplomata odgovarajućeg ranga, uz naznaku da je zadužen za saradnju regiona. Član 10. – šef misije omogućava predstavniku AP Vojvodine učešće na pregovorima, manifestacijama, razgovorima i drugim događanjima koje vodi šef misije, a koje spadaju u delokrug poslova predstavnika AP Vojvodine.
Ovo je, gospodine predsedničke, kao što vidite, deobni bilans na spoljno političkom planu između Vojvodine i Srbije. AP Vojvodina ostvaruje svoju nadležnost davanjem naloga predstavnicima AP Vojvodine u vezi za pitanjima iz njihove nadležnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju spoljni poslovi i odgovarajućim odlukama AP Vojvodine. Član 11. – predstavnik AP Vojvodine ima sva prava i dužnosti diplomata, odnosno članova administrativno-tehničkog osoblja zaposlenih u misiji, u skladu sa propisima kojima se uređuju spoljni poslovi.
Gospodin Dragan Todorović vas je podsetio na ono što su i pojedine novine objavile ovih dana, da je ugledni italijanski list "Korijere dela sera" na svom internet portalu objavio kartu Republike Srbije bez AP Vojvodine. Ako pogledate tekst ovog sporazuma, onda vidite da to baš nije takva slučajnost kao što bi verovatno gospodin Čanak želeo.
Dalje, ono što nije jasno – kako je moguće da niko u državi Srbiji ne reaguje na činjenicu da šiptarske, tzv. šiptarske specijalne policijske jedinice na administrativne prelaze Brnjak i Jarinje prevoze hrvatski helikopteri? Ako se ne varam, evo, vi me ispravite ako grešim, kada je stupao na tron Svetog Save aktuelni patrijarh Irinej, gospodina Borisa Tadića su tom prilikom dovezli hrvatski helikopteri. Ovo nije prvi put u srpskoj istoriji. Dakle, 1942. godine, gospodine predsedniče, pojedine ustaške jedinice su prešle reku Drinu i sadejstvovale sa Nemcima u operaciji protiv četničkog komandanta Dragutina Keserovića na Kopaoniku. Tadašnji ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, inače radikal, Momčilo Ninčić, imao je hrabrosti da uputi jednu notu državnom sekretaru u britanskom ministarstvu inostranih poslova, u kojoj između ostalog stoji – dakle, Hrvati kolju Srbe i u Srbiji. Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije ni jednom rečju nije reagovalo na činjenicu da nekoliko dana u oči obeležavanja "Oluje" hrvatski helikopteri prevoze šiptare na teritoriji srpske AP KiM.
Da li će neko da snosi odgovornost, makar moralnu, makar političku, zbog činjenice da su incidenti na severu KiM vremenski koincidirali sa činjenicom da se Goran Hadžić našao u Haškom tribunalu?
Čovek nije sleteo u Amsterdam, desili su se incidenti na severu KiM. Da li neko može, evo, da li vi gospodine predsedničke, da li predsednik Vlade Republike Srbije može da nam kaže da li je EU naš prijatelj? Mi smo jedina zemlja na kugli zemaljskoj, jedina država koja hoće da postane član neke zajednice država koja ne poštuje njen suverenitet i teritorijalni integritet, jedina država na svetu koja hoće da bude deo tog, kako vi kažete u ovoj deklaraciji, dela Međunarodne zajednice koji ne poštuje dostojanstvo države Srbije.
Takođe, nije nam jasno, nisam čuo, možda ste vi reagovali, meni je promaklo, da je neko od zvaničnika Republike Srbije reagovao na sramnu presudu suda u Budimpešti kojom se ratni zločina koji je ubijao Srbe u Novom Sadu, u onoj zloglasnoj raciji 1942. godine, proglašava nevinim. Mi se ovde izvinjavamo svima, Hrvatima, Šiptarima, Muslimanima.
Gospodine predsedniče zbog nedostatka vremena samo da vam pročitam, citiram: "Priopćenje sa pete sjednice Ustavnog suda Republike Hrvatske", to su naši veliki prijatelji, "održane 29. srpnja 2011. godine". Juče. Juče je, dame i gospodo narodni poslanici, Ustavni sud Republike Hrvatske doneo odluku kojom se stavlja van snage član 1. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. Srpski narod u Hrvatskoj više neće imati tri zagarantovana predstavnika u Hrvatskom Saboru. Razmislite malo o ovome gospodine predsedniče. Nemojte da povlačite poteze koji su očigledno štetni po interese države Srbije. Nemojte vi kao predsednik Srbije da više vodite računa o interesima Hrvatske, o interesima Muslimana i o interesima Šiptara. Imaju oni svoje političke predstavnike, pa neka o njima vode računa. Vi brinite o Srbiji i brinite o Srbima.

Dvanaest minuta i 22 sekunde je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać, posle njega narodni poslanik Dragoljub Mićunović.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe LDP šest minuta i 24 sekunde. Narodna poslanica Nada Kolundžija, replika. Izvolite. Samo vas molim da se prijavite.

Gospođo predsedavajuća, mislim da je povređen član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, jer mislim da je povreda dostojanstva ove institucije ako se namerno obmanjuje javnost.
Naime, svi znamo da na KiM su međunarodne vojno-bezbednosne snage, da u okviru tih vojno-bezbednosnih snaga ima i predstavnika države Hrvatske, da je Srbija Rezolucijom 1244, posebno Kumanovskim sporazumom izgubila deo svog suvereniteta na KiM time što tamo nisu bezbednosne snage Srbije. U tom smislu optuživati bilo koga da dopušta da na teritoriji KiM lete vojne letilice drugih zemalja je obmanjivanje javnosti, jer je istina da se to nije desilo ni juče, ni prekjuče, to se desilo 1999. godine, nakon što je Srbija potpisala Kumanovski sporazum. Hvala vam.

Narodni poslanik Žarko Korać ima reč.
Nemate pravo na repliku.
Molim vas. Želite da govorite o povredi Poslovnika?
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Ne, gospođo Čomić, ne želim da govorim o povredi Poslovnika. Ako mi dopustite iskoristio bih dve minute za repliku, a ako ne dopuštate, šta da se radi.
(Predsedavajuća: Izvolite.)
Dakle, gospođo Kolundžija, te 1999. godine Srbija nije izgubila suverenitet na KiM, nego suverenitet u ime Republike Srbije na KiM vrši organizacija UN i trupe kojima je mandat dao Savet bezbednosti UN.
Drugo, Hrvatska te 1999. godine nije bila član NATO patka i nije imala svoje trupe u sastavu KFOR-a i niko vas nije sprečavao da tražite od vaših prijatelja iz NATO pakta da na KiM, kada je reč o NATO snagama, budu razmeštene snage onih država koje su bile članice NATO saveza te 1999. godine. Hrvatska ne spada u red tih država.
Drugo, gospođo Kolundžija, vi znate da kada Srbi na KiM vide hrvatski helikopter sa šahovnicom, izvinite, to je za njega jedno dodatno traumatično iskustvo. Ne znam da li bi Hrvatska mirno reagovala da srpski helikopteri lete recimo po Baranji ili po Slavoniji. Sumnjam da bi mirno reagovali na to.
Drugo, vi ne možete da gurate glavu u pesak kao da se u Hrvatskoj ništa ne dešava. Jel vidite kada je doneta odluka Ustavnog suda Hrvatske? Kada je postalo jasno, kad im EU rekla –da, ulazite u EU 2013. godine. Zašto je njima bio potreban Ustavni zakon? Pa, kao smokvin list da kažu – pa da, mi volimo Srbe, mi hoćemo u EU, mi štitimo prava nacionalnih manjina. I čim su dobili datum ulaska u EU, oni su suspendovali prava srpskog naroda. O tome se radi.

Narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Poštovana predsedavajuća, SRS je bila u Vladi kada je potpisivan Kumanovski sporazum. Što vi tada niste uslovili ko može, a ko ne može da bude u NATO snagama na KiM? Ono što ste vi tada potpisali, mi danas živimo. Hvala.