Poštovani narodni poslanici, predstavnici Vlade, pred nama je zakon o železnici. Važeći zakon iz 2005. godine i, kako se navodi u obrazloženju ovog zakona, u dosadašnjoj primeni uočeni su nedostaci koji ovim zakonom treba da budu otklonjeni. Neizbežno je i usklađivanje sa direktivama EU, što govori da mi ne možemo ništa sami da uradimo, dok nam neko sa strane ne kaže.

Ovaj zakon, takođe, treba da se uskladi sa Nacrtom zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, ali mi taj nacrt nemamo, a bilo je logično da ta dva zakona idu u paketu, jer su oni među sobom povezani. Naime, ovde se daju ovlašćenja Direkciji za železnicu za donošenje podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje saobraćaja železnicom.

Postavlja se pitanje da li su i koliko stručna javnost, zaposleni u JP "Železnice Srbije" i drugi zainteresovani učestvovali u izradi ovog zakona? Koliko imam informaciju, u "Železnici " je malo njih upoznato ili ni malo ne zna o ovom novom zakonu. Stanje u "Železnicama Srbije" je alarmantno i prouzrokovano je višegodišnjim problemima i neadekvatnom politikom i statusom ove saobraćajne kompanije u državi i u društvu.

U srpske železnice decenijama nije ozbiljno ulagano, a uslovi eksplatacije su ozbiljno narušili taj sistem. Istovremeno će i finansijska nelikvidnost srpskih železnica drastično doprineti na poslovanje i finansijski položaj velikog dela srpske privrede. Naime, srpske železnice imaju poslovne odnose sa preko 2.000 domaćih preduzeća i desetine hiljada zaposlenih u Srbiji je direktno ili indirektno povezano sa poslovanjem železnice.

Poboljšanje položaja u kome se danas nalazi železnica predstavlja mogućnost za poslovno oživljenje značajnog dela domaće privrede, velikog dela metalskog kompleksa, ali i za stotinu sitnijih kooperanata i preduzetnika širom Srbije. Na projektima funkcionalne modernizacije može se u velikoj meri angažovati domaća privreda koja je do sada bila naslonjena u davanju usluga železničkom transportu. Ta preduzeća će u protivnom izgubiti taj uticaj.

Srbija raspolaže sa mrežom pruga dužine oko 3.800 kilometara, dvokolosečno je 7%. Zanimljivo da je elektrifikacijom obuhvaćeno samo 32%.

Osnov mreže predstavlja Koridor 10 sa 890 kilometara. Železnička mreža je dovoljnog kapaciteta ali su tehničko eksploaticione performanse ne adekvatne za pružanje kvalitetnih usluga. Pruge su stare 40 godina sa visokim stepenom dotrajalosti i nisko dozvoljenim brzinama kretanja. Vozovi na polovini srpskih pruga zbog stajanja železničke infrastrukture saobraćaju se brzinom manjom od 60 kilometara a na samo 95 kilometara koloseka kroz našu zemlju mogu da se kreću brzinom preko 100 kilometara. Komercijalna brzina putničkih vozila je 43, a teretnih 24 kilometara na sat.

Zbog ovakvog stanja infrastrukture "Železnice Srbije" su prinuđene da vode tzv. lagane vožnje sa brzinom 10 do 30 kilometara kako bi smanjile i očuvale bezbednost saobraćaja. Mogu vam navesti ako se vozite vozom, ja sam iskusio da od Rakovice do železničke stanice voz putuje 40 minuta, putnici koji nisu opterećeni sa prtljagom izlaze u Rakovici i sedaju u tramvaje ili drugi javni prevoz da bi što pre stigle do Beograda. Samo za sanaciju 580 kilometara pruga sa laganim redom vožnje potrebno je oko 150 miliona evra. U Srbiji se za njih remontuje samo 17 kilometara pruge a potrebno je negde oko 190 kilometara. Starosna struktura voznih sredstava je vrlo nepovoljna, preko 30 godina, staro nam je 60% vučnih vozila i putničkih vagona kao i 40% teretnih vagona. Putnički vagoni na srpskim prugama su davno odradili svoj radni vek, a njihova prosečna starost je preko 28 godina. To utiče na veliki broj vagona van saobraćaja da su često tehnički neispravni i visoki su troškovi održavanja. Srpski remonteri su u međuvremenu dovedeni, da li lošom privatizacijom ili na neki drugi način u tešku situaciju, a samim tim naneli su štetu, naneli su problem železnici. Kada je reč o robnom saobraćaju ni tu situacija nije ni malo bolja. Srpskim železnicama je potrebno za transport oko 5.000 teretnih vagona, zbog nedostatka prevoznih sredstava železnica gubi milionska sredstva.

Obično je od raspoloživih transportnih sredstava ispravno oko 30 do 45% zavisi od strukture. Železnice Srbije su od 2000. godine pa na ovamo otpustile, smanjile broj zaposlenih za 15.000 i sada ih radi negde oko 19.000. Tih 19.000 radnika je opravdano nezadovoljno svojim socijalnim statusom i strepe svaki dan za svoje radno mesto. Neophodno je da se poveća ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu železnice kako bi se dovela na nivo razvoja zemalja i osposobila za bezbedan prevoz robe i putnika. Poboljšan transport povećava nivo investicija, unapređuje trgovinu, oživeće metalska i mašinska industrija, pa samim tim otvoriće se nova radna mesta. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Izvinite koliko imam vremena?

Devetnaest i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, počeću nečim što ste rekli u jednom od svojih izlaganja danas, a to je, naveli ste brojke i države oko nas u okruženju koje su i koliko investirale u železnicu. Moje pitanje prema vama, a ko je nama branio da ulažemo više u železnicu? Ko je nama branio, evo pitaću i devedesetih, a naročito posle 2000. godine, ko je to nama branio da investiramo u železnicu? Nije nam branio niko, nije bilo političke pameti, ekonomske pameti i nije bilo nacionalne svesti i odgovornosti prema državi. Vi ste jedan od ministara koji uspe, da li to radite tendenciozno ili ne, to ne znam, ali vi uspete da postignete saglasnost sa opozicijom, da stvari, recimo u sektoru saobraćaja železničkog ne valjaju ništa.

Slažemo se mi iz opozicije, iz Srpske radikalne stranke i sležete se vi, ali moje logično pitanje koje proističe, a šta Srbija ima od toga što se vi i mi po tom pitanju slažemo, što se vi i mi slažemo, a u Vladi opet nema dovoljno pameti da posle deset godina uzme nešto i promeni. Jednostavno tako je. Tako da to ostane da leti u vazduhu i ono što vam Srpska radikalna stranka poručuje gospodine ministre, ne samo vama, nego svoj onoj vašoj gospodi koja sedi u Vladi, jeste da je došlo vreme da Srbija prestane da se laže.

Pravo da Srbiju lažu i obmanjuju najmanje imaju oni koji joj pišu zakone i šalju ih u Skupštinu na usvajanje i Srbija odnosno, oni koji sede u Vladi moraju da prestanu da se samo obmanjuju. Za sve probleme oko kojih smo se složili i vi i mi iz Srpske radikalne stranke ovo nije odgovor i vi to dobro znate, zato ste čitali obrazloženje jer ne verujete da ovo može da donese prave stvari. Niste ni hteli da branite zakon kako biste mogli ili trebali da ga branite jer znate da ovaj papir neće doneti ono što Srbiji suštinski treba. I oko toga smo se gospodine Mrkonjiću složili šta Srbiji treba kada je železnica u pitanju. Pre dva ili tri ste sedeli ovde i SRS vam je rekla, treba nam deset milijardi dolara i novih deset godina koji su nam ovi protraćili i ukrali od 2000. godine na ovamo. Za SRS odnos prema železničkom saobraćaju, je odnos prema modernizaciji jedne države. Modernizaciju sopstvenih železnica države i prijateljske države u svetu koristile su kao odgovor i suprotstavljanje ekonomskoj krizi.

Znači, ovome paklu ekonomskom kroz koji svi prolazimo, mi ponajviše zbog Vlade, pa onda zbog okruženja. Oni su koristili investiranje i ulaganje u železničku infrastrukturu, u železnički saobraćaj, u železnički prevoz kako bi se od tih problema odbranili. Šta smo uradili mi? Mi smo se ministre odlučivali za raznorazne mere državnih intervencija i subevencija, te novce tajkuni su prelivali na svoje račune jer su kontrolisali Vladu, sa tim parama plaćali političke mutante, kako Vikiliks piše poput Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i sličnih i država je danas došla u beznađe. Gde ćemo i šta ćemo? Jadikovaćemo nad samim sobom jer smo propustili još jednu deceniju da stvari u najvažnijem saobraćajnom sektoru u ovom trenutku za Srbiju pomerimo za jednu stepenicu napred.

Malopre ste komentarisali nešto vezano za putnički saobraćaj i transport. Ne bih uopšte potcenio, gospodine ministre, u železnici putnički saobraćaj, a evo i zašto. Pametne i odgovorne države kao što je prijateljska Kina, doveli su sopstveni avio saobraćaj u pitanje zbog rapidnog razvoja železnice. Znate kako? Tako što hiljadu i 100 kilometara pređu za tri i po sata i na istoj distanci prevezu tri puta veći broj putnika nego avioni. To je ozbiljna država. Ovo što ovde piše, ovo je primenjivo u Nemačkoj, ovo je primenjivo u Francuskoj, ovo je primenjivo u južnoj Koreji ili Japanu.

U Srbiji u kojoj je vlast za poslednjih deset godina ukorovila železničke pruge, ovo vredi kao i papir koji bacite u kantu za smeće kada otvorite sladoled. Meni je žao, ne osporavam ničiji rad ili trud, neko je ovde rekao da je neko pisao ovaj zakon. Ovo je prepisano, jer da ga je neko pisao, nije bitno, problem je što je prepisano i nije primereno i usklađeno sa uslovima i potrebama ove države. Imam interes o ovome da pričam i pričam jer živim u okrugu, četiri opštine direktno zainteresovane za železnički Koridor 10, Vladičin Han, Vranje, Preševo i Bujanovac.

Vidite ministre da su vaši ovi nesrećni koalicioni partneri ulagali u prugu možda im šiptarski odbornici ne bi donosili odluke da bojkotuju popis, možda ne bi. Možda bi živeli malo drugačije, indirektno zato zainteresovanoj Trgovište, Bosilegrad, Surdulica iz koje dolazim, ali jednostavno ministre nema političke pameti i nema političkog sluha. Baš njih briga i sada oni nas uveravaju, Vlada Republike Srbije uvode tržišne principe u železnički saobraćaj i sada će francuski operater čiji voz ide 200 kilometara na sat u proseku da dođe i da transportuje robu i putnike u Srbiji u kojoj 2,8% pruga može da trpi brzinu veću od 100 kilometara. Znate koliko je to smešno i jadno? Zašto kažem u Vladi, neću ni vas da amnestiram, zašto se lažete da je ovo rešenje, zašto i zbog čega?

Evropske direktive na koje se pozivate kada govorite o ovom zakonu 1991. godine su dale osnove da promenite stvar i stanje u železnicama, od pravne forme preduzeća koje će se baviti ovim pa da uvođenja tržišnih principa u to. Donete su nove direktive 2001. godine kada su vam koalicioni partneri došli na vlast i obećali med i mleko. Gde smo danas? Oni nisu bili u stanju, ministre, da zaštite kružne prelaze po gradovima i opštinama.

Znate, u šta nam je prošlo 10 godina kada je železnica u pitanju? U svađama lokalnih i republičkih organa ko je nadležan da zaštiti kružni prelaz. Da li sam u pravu ministre? Pojeli su nam 10 godina, sad traže novi mandat. Vi ne smete ništa da kažete, vi poštujete koalicioni dogovor, ali znate da je tako. Moramo da prestanemo ministre da se lažemo, sami sebe a onda i građane koji nas šalju ovde i glasaju za nas, oni zaslužuju nešto drugo, oni zaslužuju odgovornu politiku, odgovorno političko ponašanje, oni zaslužuju vlast koja će im ponuditi nešto što država može da im ponudi a nije mnogo ponuditi građanima to da ne putuju 21 sat iz Bara do Beograda.

Složićete se u 21. veku to nije puno, pa nas onda Vlada uverava kako uvode principe građanske odgovornosti, da li neko od njih zna šta su principi građanske odgovornosti u sektoru železničkog saobraćaja.

Glasaću za ovaj zakon, ministre. Koje osiguravajuće društvo je spremno da osigura putnike na pruzi Beograd-Bar. Evo jedno pitanje, pošto se ovi genijalci iz vlasti, za principe građanske odgovornosti u saobraćaju neka nam kažu. Da li je neko spreman da namiri štetu onim putnicima koju su mesto 12 ili 10 putovali 21 sat. Ko je odgovoran za to. I ti koji su najodgovorniji za tako nešto, pazite šta nam nude,evropske direktive, evropski standardi,sine,samo još ovo da se usvoji i nema problema sve će da se digne ne znam ni ja dokle i na šta.

Jednostavno SRS smatra da je njena misija da se ova vlast i obmana prekine. Mi imamo 600 ili 700 tehničkim mesta na železničkim prugama, odnosno na toj infrastrukturi. One ne zadovoljavaju ni elementarni nivo potreba za koje su napravljene, a kamoli da su kompaktibilne sa standardima država kao što su Francuska, Nemačka, Japan itd. ali o tome treba da se otvoreno priča. O tome ne samo da treba da se priča, ministre, neko o tome mora jasno da kaže ko je kriv i odgovoran za to.

Lepo ste malopre rekli, nije ulagano, neko je kriv zbog toga, neko mora da podnese odgovornost političku, a ako ne i materijalnu. Nije malo toga okarakterisalo na jedan vrlo ružan i neprijatan način železnice, JP Železnice. Vi malo pre kažete učinili ste veliku stvar, promenili ste pravnu formu. Računovodstveni podaci su katastrofalni, ko je kriv, i ako jesu, ko je kriv, u kolikim gubicima je to javno preduzeće, pre nego što je bilo podeljeno.

Ko je zbog toga kriv, Srbija, građani, javnost i ja kao predstavnik SRS i moje kolege, mi to hoćemo da čujemo, to je posao vas u Vladi, da štitite Vladu, da štitite državu, a ne da štitite sopstvene političke položaje i stranke, da štitite javne interese i da štitite državu.

Mi tako razumemo državu i tako razumemo politiku. tako bi se vladali da sedimo tu gde ste vi, ali daće Bog, dobićemo priliku jednog dana, bliže se izbori, ali dok ste tu gde jeste, pokušajte da se ponašate drugačije od njih.

Ta politika koju namećete, politike evropskih direktiva, to je za Srbiju sofisticirano, čista apstrakcija. Znate li o čemu oni razmišljaju da utrostruče prihod po zaposlenom u železnici. Da li znate šta je to za nas? Da utrostruče prihod po zaposlenom u železnici, da 50% smanje emisiju SO2, presiju na vazduh, a koliko, kažite mi vi, imate dizel lokomotiva imate u tom svetu? Oni su nezadovoljni svojom železničkom infrastrukturom, traže da se ona unapredi i uštedu energije u skladu sa principima energetske efikasnosti.

Zamislite sada te principe to što piše u njihovim osnovama zakona, mi u Srbiji usklađujemo sa tim i kao noj glavu u pesak smo zabili, sve je super, sve je lepo.

Jednostavno, to nije tako. SRS je dužna da javnosti to kaže, da stvari ne stoje tako. Voleli bi smo da je drugačije, a 1991. godine smo pisali politički program, Vojislav Šešelj ga je pisao, koji je tražio da u železnicama ima nešto što danas u Srbiji još uvek nije obezbeđeno.

Govorite o jednoj vrlo opasnoj temi, kako to ulazimo u restruktuiranje javnih preduzeća, da li neko o njih zna šta je strategija restruktuiranja javnih preduzeća, šta je državni strateški, nacionalni interes, šta država ne sme da pusti u privatni sektor, a šta sme, sa bezbednosnog , sa finansijskog ili bilo kog drugog aspekata i govoriti o ovom zakonu, jer ovo su poslovi od opšteg interesa.

Da li mi smemo tek tako da pišemo zakone, pa će za tri dana zakon o svojini, pa će opet prenos nadležnosti. Da li se tako uvode u javni sektor tržišni principi? Ne. To se tako ne radi, ali ova država već 10 godina pliva u haosu i sve je moguće, ali predsedniku je bitno da je regionalni lider, on je predsednik građana i zapadnog Balkana, njega svi vole i podržavaju, to je bitno, to je naš najveći problem u Srbiji.

Dalje, gospodine ministre, šta je ovde još sporno, nikada ovlašćenje direkcija nisu mogle da budu problem, i u prethodnom zakonu da je bilo bolje da se stvari na železnici menjaju. Imali smo ministarstvo, imali smo kako se zove sektor za železnicu, bilo je prostora i tehničkog kapaciteta da se pišu podzakonski akti i sve ono, i šta je bio problem, da se zakaže vanredna sednica i da se donese odluka ili bilo kakav dokument koji će omogućiti adekvatno restruktuiranje, ne samo železnice , bilo čega drugog. Kada se nešto hoće i kada se nešto razume da je nacionalni strateški interes, onda tu ne može da bude problema.

Kako je moguće da napišemo u zakonu, piše u jednom članu, mislim da je član 16, da će se, sada parafraziram, stvari koje se odnose na bezbednost u železničkom saobraćaju definisati u skladu sa zakonom kojim se reguliše bezbednost taj zakon u radnoj verziji. Svi ćemo biti u vakumu, a sa jedne strane problem, ovlašćenje direkcije nema regulative, a ovamo ćemo u zakonu da napišemo da će nešto da regulišu propisu koji su u radnoj verziji.

Zakon o bezbednosti u železnici, u radnoj verziji a nije još ni u Vladu došao, nije prošao Vladu, a kamo li Skupštinu. Šta će biti ko će snositi odgovornost ako se u tom vakumu desi nešto, ne daj Bože, ali to je slika i prilika Vlade. Ovo je atmosfera u ovom sektoru koja na najbolji način ocrtava i oslikava sliku vlasti koju Srbiju teroriše 10 godina poslednjih, politički.

Tome mora da se stane na put, Srbija mora da promeni put. Ove evropske integracije , fantazije i tako dalje, to više ne pije vodu i narod to više neće da sluša i to ne može da nam promeni život, ministre.

Ne može Angela Merkel da nam podigne prosečnu brzinu na pruzi sa 40 na 100, to moramo da uradimo mi, ali treba da volimo sopstvenu državu i da ponešto znamo i to je dovoljno. Srbija ima resurs, ima mogućnosti i vratiće nam se višestruko to. To je politika SRS i Vojislava Šešelja, nema puno filozofije. Volimo državu i hoćemo da radimo. Od građana tražimo za to podršku. Da bi dobili podršku, moraju sa Vladom koja je aktuelna, i koja to radi već 10 godina, da raskrste i mi se nadamo da će se to desiti na sledećim izborima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, da se ne bi smo ponavljali na kraju rasprave, čuli smo već dosta toga o železnici i svi smo se složili i vi i poslanici opozicije i poslanici pozicije da je železnica u Srbiji u jako teškom stanju i to nije nešto novo, u svakom slučaju, treba postaviti pitanje kako to da u vremenu promovisanja opšte racionalizacije i opšte energetske efikasnosti, jedan ovako jeftin prevoz izgubi trku sa svima ostalim koji su mnogo skuplji, ali to je jedno strateško pitanje, široko, gde bi Vlada morala na duže staze da razmisli i da donese neku strategiju.

Železnica je, kako rekoste, u članu 7. železnička infrastruktura je dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije i upravljanje železničkom infrastrukturom je delatnost opšteg interesa. Taj opšti interes bi treba da nas sve rukovodi, u dobrim namerama da ovaj zakonski tekst bude dobar, da bude zaista onako kako ste u obrazloženju rekli, da bude efikasan, jer kada se pomene reč efikasnost u vezi sa železnicama, onda se svi osećamo malo groteksno, jer ako neko dođe na ideju da putuje železnicom kao putnik, onda se mora priznati da ima avanturistički duh. Nikada se ne zna kada će stići a vrlo se često ne zna ni da li će krenuti.

Pošto dolazim iz grada Sombora, koji 145 godina ima železnicu i na to je dugo bio ponosan, bilo bi vrlo zanimljivo videti danas kako izgleda naša železnička stanica, kako su se pogasile linije iz Sombora koje su vodile na sve strane sveta, čak i u Evropu i kada smo imali neku lokalnu inicijativu da se revitalizuje jedna pruga prema Mađarskoj koja je postojala dugo vremena i dugo vremena nas povezivala sa nekim drugim državama, onda smo shvatili da je pokušaj revitalizacije nekog železničkog pravca ravan pokušaju da transfuzijom pokušate da oživite egipatsku mumiju.

Mnogo je problema na železnici. O korupciji i svemu ostalom nije mesto da se priča. Mi imamo zakon koji treba da bude donet po hitnom postupku. Očekivali smo da to bude ipak vremenski jedan duži period, da se amandmanski može ozbiljnije delovati, ali mi smo kao poslanička grupa podneli amandmane i očekujemo da vi kao ministar pogledate i prihvatite one koje jesu zaista u cilju poboljšanja zakonskog teksta.

Ima jedan zanimljiv problem koji ovde nije pomenut, znate da je problem, i to se i u zakonu, odnosno, u pratećem tekstu zakona pominje, donošenje podzakonskih akata koji u stvari omogućavaju primenu jednog zakona i to jeste bio problem i sa prethodnim zakonom koji je donet 2005. godine, pa je zanimljivo je pitanje, mislim da je u pitanju Pravilnik o bezbednosti 201, dakle, podzakonski akt koji nikako da prođe zakonodavstvo. Zašto se toliko dugo koči upravo donošenje toga pravilnika koji je vrlo važan, vrlo bitan za ovaj deo infrastrukture, odnosno za železnički saobraćaj?

Ako pogledamo primere u okruženju, kako se države odnose prema železničkom saobraćaju, ono što ste rekli to zaista stoji. Ni jedna država u Evropi, čak ni ove bogate zemlje u Evropi, nemaju profit od putničkog saobraćaja na železnici, ali moraju da ga čuvaju zato što je u delu infrastrukture kao jedan krvotok koji drži Evropu na okupu i to je ono što moramo prihvatiti, a svakako i sugerisati, obzirom da dolazi ovaj ruski kredit koji je veoma važan, da se taj deo železničkog saobraćaja prema Rusiji, da se o tom delu razmisli, bar o tom teretnom saobraćaju zato što to jeste jedna od svetlih tačaka ne za taj deo infrastrukture nego za poljoprivredu Srbije. Znamo da našu poljoprivrednu proizvodnju i ono što naši seljaci proizvedu na tržištu kao hranu u ovom momentu samo jedna Moskva može da potraži. Nama je jedno takvo tržište zaista dobronamerno tržište i zaista neophodno. Železnica u ovom momentu mora da bude sa jednom vizijom, da vidi i taj interes.

Da ne bi smo mnogo komentarisali i ponavljali, gospodine ministre, očekujemo da amandmane poslaničke grupe Nove Srbije pogledate i neka od tih usvojite. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.

Da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz Poslovnika želi reč? (Da.)

Reč želi narodni poslanik Nikola Savić kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovog vremena koje mi je preostalo kao ovlašćenom predstavniku SRS po ovoj tački dnevnog reda želim da ukažem na neke konkretne nedostatke ovog zakona.

Pre svega, ti nedostaci se odnose na to da zakon ne tretira ili pogrešno tretira neke vrlo važne stvari. Potrudiću se da nekoliko takvih stvari ovde i navedem. Jedna od tih stvari su ranžirne stanice. Znamo svi da su ranžirne stanice nezaobilazan faktor u železničkoj infrastrukturi. Zbog toga smatram da ranžirne stanice ne treba izdvajati iz sistema i ne treba dozvoliti da budu posebne celine jer to svakako može dovesti do zloupotrebe, a u krajnjoj liniji sistem kao celina će trpeti jer može doći do velikih zloupotreba.

Druga stvar u vezi sa ovim što imam nameru da kažem odnosi se na pružne prelaze. Mislim da je mnogo efikasnije da zakonsko rešenje bude takvo da u svojinskom smislu svi pružni prelazi pripadnu železnici, a ne neki Republici, neki privrednim subjektima, neki jedinicama lokalne samouprave jer železnica i onako vrši njihov nadzor i njihovo održavanje.

Kada su u pitanju ovi putni prelazi, lokalne samouprave i same žele da se otkače vlasništva, starateljstva ili ne znam čega sve nad ovim putnim prelazima jer ono njima predstavlja samo balast.

Gospodine ministre, verovatno znate da su vrlo česti slučajevi da se zbog ovakvih stvari vode nepotrebno sudski sporovi čija je greška, čija je bila odgovornost za tako nešto, tako da mislim da bi bilo mnogo bolje da se ova stvar uredila zakonom.

Neki privredni subjekti koji više ne postoje takođe su imali određena vlasništva na pružnim prelazima. Imamo jedan takav slučaj u Nišu, recimo, gde bivša fabrika "Elektronska industrija" ima svoja dva putna prelaza, a znamo u kakvom je stanju sada ta fabrika i to samo usložnjava stvari.

Ako već imate nameru da nekome date prugu na korišćenje, onda morate tom licu, tom privrednom subjektu da date i sve potrebne podatke i sve potrebne parametre vezane za prugu, u smislu koliko je dugačka pruga, koliko se voz može kretati na određenoj deonici, koliko kilometara na čas na određenoj deonici puta, koliko ima pružnih prelaza na pruzi, u kakvom su stanju ti pružni prelazi, u kakvom su stanju sve ostale infrastrukture.

Još jedna stvar oko bezbednosti saobraćaja, što se tiče bezbednosti, smatram da pravo na korišćenje i upravljanje u ovom smislu mogu imati samo ona lica čija je to isključiva nadležnost, tako da i to treba da uđe u zakon.

Pošto nemam još mnogo vremena, da vas pitam, gospodine ministre, da li imate informaciju dokle se došlo sa poznatim aferama na našoj železnici? Znate, o tome je pisala sva štampa, domaći naš Vikiliks, poput ovog pravog Vikiliksa za koga imamo priliku da se uverimo svakog dana raskrinkava izdajničku politiku Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.