Uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, pred poslanicima Narodne skupštine i pred građanima Srbije danas, u okviru zajedničkog načelnog pretresa, vodimo raspravu o dva objedinjena predloga zakona, a to su Predlog zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima. Na prvi pogled iz ovih naziva bi se reklo da se radi o jednom novom i jednom starom zakonu, međutim, to je samo na prvi pogled, jer i jedan i drugi zakon su, praktično stari – novi zakoni, jer egzistiraju već nekoliko godina. Zašto je jedan izmena, a drugi nije? Znamo da postoje tzv. jedinstvene metodološke propozicije i pravila za izradu zakona, pa kad se u nekom zakonu menja više od polovine članova, onda je novi zakon, a manje od polovine su izmene. U ovom slučaju imamo da je u Zakonu o patentima izmena obuhvatila više od polovine članova i zato je to novi zakon, dok Zakon o autorskim i srodnim pravima, izneću malo statistike, od 226 članova, koliko je važeća verzija imala, na 45 članova su podnete izmene i dopune, pa se ovde radi o izmenama i dopunama već postojećeg zakona. Dakle, i jedan i drugi zakon su modifikovani zakoni, samo je Zakon o patentima više modifikovan, a Zakon o autorskim pravima manje modifikovan.
Bilo kako bilo, oba zakona danas moraju na doradu, odnosno kako bi se to u pedagoškom žargonu reklo, danas su na popravnom ispitu, jer očigledno mentori iz EU nisu bili u potpunosti zadovoljni rešenjima u postojećoj verziji, pa traže izvesna prilagođavanja.
Odmah da kažem da aktuelni ministar nauke, tehnologije i prosvete gospodin Obradović u to vreme nije bio ministar nauke, to je bio gospodin Boža Đelić, pa njemu na dušu može da se pripiše i ta korekcija koja je danas neophodna. Drugo, može se reći da se danas nije desilo ono što se desilo prošli put kada je gospodin Obradović gostovao u Skupštini. Naime, ova dva zakona jesu logički i sadržajno povezani u uslovljeni, dok smo prošlog puta raspravljali, kao što znate, o Zakonu o optičkim diskovima i o Zakonu o osnovama obrazovanja, koji nisu imali baš mnogo veze jedan sa drugim.
Inače, oba zakona o kojima danas raspravljamo tretiraju istu problematiku, a to je zaštita intelektualne svojine, znači zaštita ličnih i poslovnih prava pojedinca, koji je u prvom slučaju vlasnik patenta, kod Zakona o patentima, a u drugom slučaju vlasnik autorskog dela, kod ovog drugog zakona. Mi smo svedoci jednog vrlo haotičnog stanja u ovoj oblasti, gde se ne poštuju elementarne norme i pravila ponašanja, tako da možemo reći da je već dugo godina u Srbiji ovo jedna haotična i nedovoljno pravno uređena oblast. Kasnije ću navesti konkretne primere iz kojih ćemo to i videti.
U tesnoj vezi sa ova dva današnja predloga zakona nalaze se i dva zakona koja smo usvojili u prethodnom periodu, a to su Zakon o žigovima i Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, koji danas nisu na doradi, ali nikad se ne zna šta će mentori reći, pa nas ne bi iznenadilo da se i oni uskoro nađu na izvesnim korekcijama kod narodnih poslanika.
Najbolje je krenuti redom i proanalizirati i građanima Srbije predočiti glavne izmene u oba zakona. Najpre o Zakonu o patentima. Trenutno je u Republici Srbiji na snazi Zakon o patentima, koji je usvojen u junu 2004. godine, u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Predlagač kao glavni razlog za usvajanje novog zakona navodi tri vrste usklađivanja, tj. usaglašavanja, najpre sa Ustavom Republike Srbije, zatim sa novim Zakonom o ministarstvima i sa međunarodnim standardima i direktivama koji se svakodnevno postavljaju pred Vladu Srbije.
Treba naglasiti, podsećanja radi, da je i nekadašnja SFRJ 1989. godine potpisala jednu konvenciju sa Svetskom organizacijom za zaštitu intelektualne svojine, tzv. VIPO asocijacija, kojom je deklarativno izrazila spremnost za zaštitu autorskih prava, odnosno zaštitu intelektualne svojine. Tako su vremenom u Srbiji nastale dve vrste sporazuma. Prva grupa su tzv. TRIPS sporazumi koje je diktirala Svetska trgovinska asocijacija, a druga grupa su EEC sporazumi, odnosno uputstva i direktive EU, koji se odnose na patente, a koji je usvojio Savet ministara EU.
I pored toga što mi nismo članica ni STO ni EU, vidimo da Vlada Republike Srbije grčevito pokušava da popravi svoj položaj po pitanju sticanja statusa kandidata, pa se zbog toga desilo da su na doradi već doneti zakoni, a kada ćemo i da li ćemo u EU, to je posebna tema.
Pa, eto znači zbog toga se i desilo da su na doradi već doneti zakoni, a kada ćemo i da li ćemo u EU to je posebna tema, mada čuli smo svi ovih dana potpredsednik Vlade gospodina Božu koji kaže da više uopšte nije sporno da ćemo dobiti status kandidata samo što se još uvek ne zna datum otpočinjanja pregovora. Pa vi odavde zaključite sami da li će to biti uskoro ili neće biti. Bez obzira na ovu konstataciju ja ću se ovde ukratko pozabaviti analizom efekata koje bi usvajanja ovog zakona imalo po njegove potencijalne korisnike.
Ovim zakonom, se pre svega na malo drugačiji način uređuje pravna zaštita pronalazaka koji se u tom smislu štite na četiri načina i to patentom tzv. malim patentom, dopunskim patentom ili posebnim sertifikatom o dodatnoj zaštiti. Ukratko ću samo da bi građani Srbije imali predstavu o čemu se radi objasniti svaki od ovih pojmova.
Znači, pod patentom se u smislu zakona podrazumeva pravo koje priznaju podnosiocu prijave za neki pronalazak u bilo kojoj oblasti i tehnike pod uslovom da je taj proizvod nov i inovativan i aplikativan, odnosno industrijski primenjiv i iz tog razloga daje se patentno pravo na vremenski rok od 20 godina od dana patentiranja, a za razliku od patenta, mali patent je u stvari i isto to proizvod, koji je inovativan industrijski primenjiv, ali nije nov u celini proizvod nego samo neko njegovo konstruktivno rešenje ili je nov raspored sastavni komponenta i elemenata unutar proizvoda, pa iz tog razloga vremenski rok koji se štiti patentnom je duplo kraći a to je deset godina.
Onda postoji taj tzv. dopunski patent, znači ako autor izvrši neku dopunu ili prepravku na nečemu šta je već patentirano on tu novu dorađenu, je li tako stvar može ponovo patentirati i to je onda dopunski patent, dok sertifikat o dodatnoj zaštiti se odnosi na konkretan patentiran proizvod i to isključivo u prometu lekova za ljudsku upotrebu i za domaće životinje ili u prometu sredstava za zaštitu bilja.
Znači, to bi bile te četiri kategorije kojima je obuhvaćena pravna zaštita intelektualne svojine. Može se reći da je u današnje vreme patentiranje uzelo maha na globalnom nivou. Postoje čak neke procene da će se za možda desetak godina u svetu pojaviti i svetski patentni sistem koji će biti jedinstven, univerzalan i pomoću koga će se rešavati neka od gorućih pitanja kao što su zaštita poremećene klime na našoj planeti, onda bezbednost vode, hrane, resursa, itd. I da bih skratio priču, samo ću navesti koje su to glavne novine u novom zakonu o patentima u odnosu na stari zakona.
Znači, najpre, znatno veći broj pojmova i termina koji se koriste u ovom zakonu koliko prebrojao postoji 31 pojam kojim se operiše u ovom zakonu, pa onda predviđaju vođenje prava na žalbu kojim se može izreći Zavodu za intelektualnu svojinu. Dalje, novina je takođe upis zaloga od strane autora patenta u registar Zavoda za intelektualnu svojinu, pa mogućnost prijave patenta po tzv. evropskoj metodologiji, konvenciji o evropskom patentu, pa dalje, novina je građansko-pravna zaštita sa mogućnošću tužbe u slučaju povrede prava intelektualne svojine.
Dalje, jedna od novina bi bila i uvođenje revizije kao vanrednog pravnog leka protiv pravosnažnih sudskih odluka donetih u drugom stepenu. To praktično otvara vrata i mogućnost onima koji to do sada nisu mogli a koji narodski rečeno vole da se sude da ponovo po činu pred sudom zaštitu svojih uzurpiranih prava i iz oblasti intelektualne svojine. Pa onda, obavezna je izrada izveštaja o pretraživanju prilikom svake konkretne prijave za patent, a predviđeno je i donošenje posebnog podzakonskog akta, pod imenom pravilnik o sprovođenju zakona o patentima kojim bi se u stvari u praksi implementirale odredbe ovog zakona.
Sve u svemu, dobra strana ovog zakona je ta što, koliko sam mogao da vidim nije predviđena nikakva dodatna agencija koja bi se oformila za njegovu realizaciju, što moramo priznati i nije bio slučaj kod prethodnih zakona jer su nas praktično navikli u ovoj skupštini da svaki novi zakon prati i osnivanje agencije, a predlagač je naveo da nisu potrebna ni dodatna sredstva iz budžeta Republike, što je takođe jedna olakšavajuća okolnost.
Na kraju, kada se radi o ovom zakonu, moram da kažem da poslanička grupa SRS ne deli mišljenje predlagača koje je dato u obrazloženju, a koje glasi, citiraću – pravna zaštita pronalazaka promoviše aktivnost u industrijskom i zanatskom sektoru, doprinosi ekspanziji privrednih aktivnosti, omogućava transfer tehnologija i povećava izvozni potencijal. Pre samo par dana, na državnoj televiziji, u dnevniku RTS je objavljen zvanični podatak Zavoda za statistiku, da je pad industrijske proizvodnje u Srbiji veći od 5%. E, sad kako je predlagač mislio da će ovo da poveća izvozni potencijal nama zaista nije jasno, verovatno da na neki imaginaran način. Toliko o prvom zakonu o patentima, sada ću malo preći na ovaj drugi.
Dakle, drugi zakon iz ovog mini seta od dva zakona jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i aktuelna verzija ovog zakona je usvojena u decembru 2009. godine. Dakle, nije to bilo tako davno, ali eto evro mentori nisu zadovoljni pojedinim odredbama i mnoge direktive iz njihovih EU odredbi i direktiva nisu uneti u ovaj zakon, pa je on zato danas na popravnom, to je konkretno obrazloženo u tzv. odgovoru na upitnik EU, poglavlje sedam, pravo intelektualne svojine iz koga se može videti u onom prilogu koji smo dobili uz zakon šta sve gospoda iz EU smatraju da treba menjati.
Onda, da bi građani Srbije malo stekli sliku i o ovom zakonu, ukratko ću pokušati da objasnim neke njegove glavne odredbe, pa se moram malo pozabaviti statistikom. Dakle, ovaj zakon ima 226 članova koji su raspoređeni u devet poglavlja, to su prvo poglavlje – predmet zakona, gde se konstatuje na koga se ovaj zakon odnosi i čime se bavi. Drugo poglavlje – autorsko pravo, znači prava autora su kako moralna tako i imovinska. Treći deo – srodna prava, tu imamo prava interpretatora, prava proizvođača fonograma, filmskih producenata, prava proizvođača emisija, prava proizvođača baza podataka i prava izdavača. Četvrti deo – ostvarivanje autorskog i srodnih prava, suština je da postoje individualno i kolektivno autorsko pravo pri čemu kolektivno može da se ostvari samo pomoću ove tzv. organizacije za zaštitu kolektivnih autorskih prava. Peti deo zakona odnosi se na sastav i imenovanje i nadležnosti Komisije za autorska i srodna prava. Šesti deo – evidencija autorskih dela i predmeta srodnih prava. Znači, suština tog šestog dela je da podaci koji postoje u evidenciji se smatraju za tačna i istinita dok se suprotno ne dokaže. Sedmi deo zaštite autorskih i srodnih prava, vidite ovaj deo je meni najinteresantniji, pa ću kasnije izneti dva konkretna primera. Sedmi deo su kaznene odredbe, a zadnji deo prelazne i završne odredbe.
Ako pogledamo gde je najviše izmena, pa najviše izmena na Glavu II autorsko pravo menja se čak 20 članova, pa onda na Glavu IV ostvarivanja autorskih srodnih prava devet izmena i na Glavu III srodna prava, sedam izmena. Znači, to je ono očito što EU želi da se menja.
Rekao sam da je za mene najinteresantnije ova glava zaštita autorskog i srodnih prava, a da bi malo bolje potkrepio navešću dva konkretna primera: autorskim pravom štiti se nečije autorsko delo i vrlo interesantan slučaj iz 2000. godine, kada je predsednik SRS dr. Vojislav Šešelj izneo podatak da je redovan profesor pravnog fakulteta dr. Stevan Lilić, praktično prepisao svoju doktorsku disertaciju i to od dr prof. Laze Kostića koja je objavljena pre Drugog svetskog rata.
Znači, to je praktično dokazano, dr. Šešelj je onda držao verziju rada Laze Kostića, verziju rada Stevana Lilića i normalno je da je logičan zaključak da nije mogao Laza Kostić da prepisuje rad o Lilića, nego obrnuto.
Znam da je sudskim putem to dokazano, ali nije mi poznato da se išta promenilo, što samo ilustruje onu poznatu činjenicu da li je bolji i najlošiji zakon ako se poštuje i sprovodi u praksi, od na papiru najboljeg zakona koji se nikad ne aplicira u praksi.
Navešću jedan još karakterističan primer, inicijativa SRS da se bivšem ministru prosvete dr. Gaši Kneževiću oduzme doktorska disertacija pod nazivom "Merodavno pravo za trgovački ugovor o međunarodnoj prodaji robe", jer je gospodin Todorović na sednici od 24. marta 2011. godine, imam taj stenogram, znači, takođe, u jednoj ruci držao rad, to je neki rad koliko mogu da vidim sa francuskog govornog područja, grupa autora, a u drugoj ruci isto to samo prevedeno od gospodina Gaše Kneževića.
U toku je procedura u kojoj SRS nastoji da je doktorska disertacija bivšeg ministra prosvete čist plagijat. Interesuje me ako gospodin Obradović zna dokle se došlo po tom pitanju da izvesti narodne poslanike i građane Srbije, to je još u martu pokrenuto, sad je septembar pa nemamo nikakvu povratnu informaciju.
Znači, što se tiče detalja ovog zakona mi nećemo o tome sada, nego u narednim izlaganjima, moje kolege će iz poslaničke grupe govoriti o zakonu o načelu, a konkretnim detaljima kada bude rasprava o amandmanima, jer poslanička grupa SRS je podnela oko 40 i nešto amandmana na oba zakona, pa ćemo u danu za raspravu u pojedinostima konkretno obrazlagati naše stavove i principe po ova dva zakona.