Dame i gospodo narodni poslanici.
Ministre, ako se sećate, imali smo pred ovu letnju pauzu Zakon o optičkim diskovima. Tada sam izneo niz podataka koji me zabrinjavaju.
Podsetiću vas, pošto ste tada rekli kada dođe na dnevni red zakon o autorskim i srodnim pravima da ćemo tada malo više polemisati i o tome govoriti. Međutim, ovaj novi Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima ne rešava njihove probleme koje sam još tada istakao.
Naime, uvoznici optičkih diskova se susreću sa sledećim problemom. Počeli su sa radom, recimo, 2007-2008. godine, navešću vam primer jednog uvoznika, nakon dve tri godine rada, 2009. godine stiže im dopis od organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora, organizacija koja se zove "PI". Traže im novčanu nadoknadu, da po CD plate 30 para, a po DVD 60 para, ili kako je to u procentima od nabavne vrednosti 4,3%, odnosno 6%.
Postavljam pitanje kako i na osnovu čega ova organizacija ima to pravo da naplaćuje autorsko pravo kada su u pitanju prazni optički diskovi, na njima nema ništa? Znači, oni su uvoznici praznih optičkih diskova, prazne ih uvoze, prazne ih prodaju. Kakva autorska prava postoje nad tim diskovima? Na osnovu čega ova organizacija vrši tu naplatu?
Šta se onda dešava? Dešava se 2010. godine da se pojavljuje organizacija OFPS. Još gore, traže retroaktivno, za 2008, za 2009. i 2010. godinu, da im se isto to plati. Za 2008. i za 2009. godinu potražuje 11 miliona dinara, a za prvi kvartal 2010. godine još dva miliona, što je ukupno 13 miliona dinara. To traže da im se plati u roku od tri dana. Ove firme, ovi uvoznici koji su poslovi sve ove godine nisu imali ostvarenu toliku dobit. Postavlja se pitanje, prvo, na osnovu čega to naplaćuju? Drugo, kako dve organizacije naplaćuju jedno te isto? OFPS naplaćuje 3% nabavne vrednosti do 5%, ako se ne plaća redovno. Znači, treće je pitanje – naplaćuju po potpuno različitim cenama. To je opšti haos.
U ovom članu 2. Predloga zakona stoji šta je autorsko delo. Autorsko delo, lepo piše, su pisana dela, govorna dela, dramska, muzička dela, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, kartografska dela, planovi, pozorišna režija. Da li se nešto od ovoga nalazi na tim diskovima? Ne, apsolutno ništa. Na osnovu čega onda naplaćuju navodno autorska prava?
Šta je još zanimljivo? Kada te organizacije naplate taj iznos, stoji da 40% ide autorima. Kojim autorima kada je prazan disk? Stoji da ide 30% proizvođačima fonograma, a 30% interpretatorima. Kojim interpretatorima kada je prazan CD?
Idemo dalje, kaže – organizacija, kako stoji u ovom predlogu zakona, se ne osniva radi sticanja dobiti. Pa šta rade sa dobiti kada naplate ovo od praznih diskova? Kome prosleđuju, kada nema autora i nema interpretatora? Gde nestaju te pare? Kome ih prosleđuju?
U članu 157. stoji – samo jedna organizacija može dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskih, odnosno srodnih prava. Znači, to je stajalo i sad stoji, a ja sam upravo napomenuo dve organizacije koje naplaćuju autorska prava, a u zakonu lepo stoji da to može da radi samo jedna organizacija.
Šta je dalje problematično? Kada ova organizacija naplaćuje autorska prava, ide se prvo na dogovor između njih i korisnika autorskih prava. Ako ne dođe do dogovora, onda ova organizacija daje predlog komisiji, a komisija odlučuje da li će da usvoji ili neće. Šta je sad problematično? Problematično jeste sledeće – komisiju čine predsednik i članovi koje imenuje Vlada.
Sada ću vam pročitati deo koji kaže – u toku pripreme ovog zakona predlagaču su podnete i određene inicijative za izmene i dopune ovog zakona, kao što je radila organizacija OFPS, upravo organizacija koju sam pomenuo. Znači, vama je ovaj zakon, odnosno davala vam je predloge organizacija OFPS, koja naplaćuje. Posle to ide na usvajanje komisiji koju čine članovi na predlog Vlade, a zakon su pisali upravo OFPS i Vlada. Ko čini OFPS? Grand produkcija, Siti rekords i Komuna i ostale organizacije. Maksa Ćatović, Saša Popović, Cvetković itd, oni vam pišu zakon. Što je najgore, oni su vam napisali zakon, to ste vi ovde stavili, a oni posle i naplaćuju autorska prava po cenama koje oni žele, jer kako stoji u dogovoru sa Vladom. To nema nigde.
Ono što jeste dalje sporno jeste zbog čega je donet ovaj zakon. Kako ste i sami naveli, odnosno izmene i dopune ovog zakona, vi ste sami ovo napisali, zbog direktiva EU, isključivo zbog toga. Tako ste napisali, zbog sedam direktiva. Kaže – direktiva o koordinaciji određenih pravila u vezi sa autorskim pravom itd. Zatim, druga – direktiva o pravnoj zaštiti računarskih programa. Treća – direktiva o pravu zakupa i određenima pravima srodnim autorskom pravu u oblasti intelektualne svojine. Četvrta – direktiva o roku trajanja zaštite autorskih i određenih srodnih prava. Peta – direktiva o pravnoj zaštiti baze podataka. Šesta – direktiva o harmonizaciji određenih aspekata autorskih prava i srodnih prava u informatičkom društvu. Sedma – direktiva o pravu preprodaje u korist autora originala umetničkog dela.
Da li je moguće da mi sami ne možemo ništa da napišemo? Da li moramo sve po direktivama? Jedno je kako se ovo primenjuje u EU, a drugo je kako se primenjuje ovde. Neće u EU neka organizacija OFPS da određuje cenu i sve ostalo, to se tamo ne dešava. Zakon ako je primenjiv u EU, to ne znači da će biti primenjiv kod nas. Kao glavni cilj, kako ste naveli, zbog čega se donose ove izmene zakona stoji – glavni cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima jeste postizanje potpune usklađenosti domaćeg zakona sa pravnim poretkom EU. Da li je moguće da je to glavni cilj? Zar nije glavni cilj nešto u korist građana Srbije? Zar nije glavni cilj da se zaštite upravo ta autorska prava? Valjda je to glavni cilj zakona? Ne, vi to ne pišete. Vama je glavni cilj da se to uskladi sa EU.
Izvinite, molim vas, ja sam, recimo, rusofil, ali ne mogu ja sutra reći ako budem na vlasti – usvajamo ovaj zakon zato što je isti takav u Ruskoj Federaciji. To je idiotizam. Vi ovde navodite da je samo to cilj i da je to glavni cilj. Ovaj čovek je napisao tu rečenicu. Vi njega predložite da bude najevropljanin za sledeću godinu. Ovo je prosto neverovatno šta je vama cilj kada pišete zakon.
Za kraj, bilo je više reči, a i vi ste spomenuli pirateriju, opet će biti isto, teraće se sa ulica oni sitni preprodavci, a glavne ribe se neće hvatati. Postavljeno je pitanje, ponavljam opet, šta je bilo sa osobom koja je prepisivala čitave delove udžbenika upravnog prava prof. dr. Laze Kostića, koji je još pre Drugog svetskog rata izdat? Čitave delove je doktor Stevan Lilić prepisao, a za to nije odgovarao do dana današnjeg. Šta se desilo sa bivšim ministrom prosvete, Gašom Kneževićem? Celokupnu doktorsku disertaciju je prepisao od autora druge knjige. On faktički sam ništa nije napisao.
(Predsednik: Htela bih da vašu pažnju usmerim na temu Predloga zakona.)
Završavam i zaključujem.
I jedan i drugi su prekršili autorska prava, a do dana današnjeg im nije za to izrečena nikakva opomena. Zašta nama služi zakon, ako se on ne sprovodi?
Postavljam na kraju još jedno pitanje – zašto se autorska prava naplaćuju uvoznicima koji prodaju prazne optičke diskove? Zašto organizacije, poput OFPS i drugih, pišu vama i sugerišu kako treba da izgleda zakon? Zašto ovoliko EU u ovom zakonu, skoro u svakoj drugoj rečenici? Zahvaljujem.