Zahvaljujem, gospođo predsednice Skupštine. Dame i gospodo poslanici, ministra posle podne ne mogu ni da pozdravim jer ga nema.
Podneli smo amandman na član 25. koji govori o mogućnosti sklapanja okvirnog sporazuma između upravljača infrastrukture i podnosioca zahteva. I to je kao ideja u redu. Međutim, ono što nije u redu to su sledeće odredbe. Pazite, moram da vam pročitam, to stvarno, znate, nisam pravnik ali vređa elementarnu logiku. Pazite šta ovde piše: "okviran sporazum ne sadrži detaljnu trasu voza već zadovoljava legitiman i komercijalne potrebe podnosioca zahteva i zaključuje se, opet čuveno, po pravilu na pet godina."
Prvo ovo da raspravimo, da nešto kažete po pravilu onda se zapravo rekli da nema pravila. Pošto ste napisali po pravilu na pet godina ne znači ništa, apsolutno ne znači ništa. I sad vi to i dokazujete sledećim stavom. U sledećem stavu piše, pazite šta piše:" u posebnim slučajevima upravljač infrastrukture može pristati na kraći ili duži period". Pa što ste ga onda ograničavali na pet godina. Svaki period duži od pet godina prati se postojanjem komercijalnih ugovora, namenskih investicija ili rizika. Sad idemo dalje: "period duži od deset godina je moguć samo u izuzetnim slučajevima kada je reč o dugoročnim investicijama velikog obima i kada je način investiranja obuhvaćen ugovorenim obavezama".
Ako iskoristim neke, da kažem, zamislite da imam neke dobre prijatelje i lepo zakupim, hoću da organizujem, pravim ugovor na 99 godina. Što će posle već četiri, pet godina da bude neka druga vlast u zemlji, budu neki novi zakoni, to mene ne interesujem, ja sam napravio i rešio problem na 99 godina. Šta smo mi predložili? Mi smo predložili vrlo korektno sledeće. Prvo, da se ovo po pravilu briše. Da se zatim ovaj član, stav, koji govori o tome da može biti kraći ili duži takođe briše jer je nepotreban. A da se sledeći stav kaže, izuzetno period može biti duži od pet ali najviše deset godina kada je reč o dugoročnim investicijama velikog obima itd. To je normalna formulacija ovog člana. Znači, zaključuje se na pet godina, smešno je da se pravi neki okvirni sporazum na šest meseci, godinu dana itd. to je potpuna besmislica. Dakle, na pet godina izuzetno može na deset. Ne može preko deset.
Sad, vi odbijate taj amandman ali kada nezavisno od ovog amandmana to nije jedini primer, čak nije jedini primer ni u slučaju ovog zakona. Pišu se besmislena obrazloženja, kao da pišete maloj deci. A malom detetu koje traži da mu se kupi čokolada kažete i ne može čokolada i od danas, bože moj, pada kiša. E sad dete šta će usvoji taj razlog jer ste ga prevarili.
Vi kažete, amandman se odbija iz razloga, što se članom 25. Predloga zakona daje mogućnost da se uokviri i sporazum zaključi pod određenim uslovima na period duži ili kraći od pet godina, a ja upravo to napadam.
Prvo ne može kraći, a drugo može duži iznimno i to do 10 godina. Ne možete dati ovakva obrazloženja, ne znam, počinje da biva, znate, ima pravo ministarstvo ili Vlada da predlože loš zakon. Ima pravo i skupštinska većina da ma koliko bio loš da ga prihvati, lepo ga prihvati.
Nemojte odbijati dobronamerne amandmane, sa jedne strane, a to još začinjavati potpuno besmislenim i nelogičnim obrazloženjem. To je u najmanju ruku uvredljivo.