Na član 23. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Zoran Šami i Radojko Obradović.
Da li želite reč? (Da.)
Izvinite na član 25. Izvolite gospodine Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsednice Skupštine. Dame i gospodo poslanici, ministra posle podne ne mogu ni da pozdravim jer ga nema.
Podneli smo amandman na član 25. koji govori o mogućnosti sklapanja okvirnog sporazuma između upravljača infrastrukture i podnosioca zahteva. I to je kao ideja u redu. Međutim, ono što nije u redu to su sledeće odredbe. Pazite, moram da vam pročitam, to stvarno, znate, nisam pravnik ali vređa elementarnu logiku. Pazite šta ovde piše: "okviran sporazum ne sadrži detaljnu trasu voza već zadovoljava legitiman i komercijalne potrebe podnosioca zahteva i zaključuje se, opet čuveno, po pravilu na pet godina."
Prvo ovo da raspravimo, da nešto kažete po pravilu onda se zapravo rekli da nema pravila. Pošto ste napisali po pravilu na pet godina ne znači ništa, apsolutno ne znači ništa. I sad vi to i dokazujete sledećim stavom. U sledećem stavu piše, pazite šta piše:" u posebnim slučajevima upravljač infrastrukture može pristati na kraći ili duži period". Pa što ste ga onda ograničavali na pet godina. Svaki period duži od pet godina prati se postojanjem komercijalnih ugovora, namenskih investicija ili rizika. Sad idemo dalje: "period duži od deset godina je moguć samo u izuzetnim slučajevima kada je reč o dugoročnim investicijama velikog obima i kada je način investiranja obuhvaćen ugovorenim obavezama".
Ako iskoristim neke, da kažem, zamislite da imam neke dobre prijatelje i lepo zakupim, hoću da organizujem, pravim ugovor na 99 godina. Što će posle već četiri, pet godina da bude neka druga vlast u zemlji, budu neki novi zakoni, to mene ne interesujem, ja sam napravio i rešio problem na 99 godina. Šta smo mi predložili? Mi smo predložili vrlo korektno sledeće. Prvo, da se ovo po pravilu briše. Da se zatim ovaj član, stav, koji govori o tome da može biti kraći ili duži takođe briše jer je nepotreban. A da se sledeći stav kaže, izuzetno period može biti duži od pet ali najviše deset godina kada je reč o dugoročnim investicijama velikog obima itd. To je normalna formulacija ovog člana. Znači, zaključuje se na pet godina, smešno je da se pravi neki okvirni sporazum na šest meseci, godinu dana itd. to je potpuna besmislica. Dakle, na pet godina izuzetno može na deset. Ne može preko deset.
Sad, vi odbijate taj amandman ali kada nezavisno od ovog amandmana to nije jedini primer, čak nije jedini primer ni u slučaju ovog zakona. Pišu se besmislena obrazloženja, kao da pišete maloj deci. A malom detetu koje traži da mu se kupi čokolada kažete i ne može čokolada i od danas, bože moj, pada kiša. E sad dete šta će usvoji taj razlog jer ste ga prevarili.
Vi kažete, amandman se odbija iz razloga, što se članom 25. Predloga zakona daje mogućnost da se uokviri i sporazum zaključi pod određenim uslovima na period duži ili kraći od pet godina, a ja upravo to napadam.
Prvo ne može kraći, a drugo može duži iznimno i to do 10 godina. Ne možete dati ovakva obrazloženja, ne znam, počinje da biva, znate, ima pravo ministarstvo ili Vlada da predlože loš zakon. Ima pravo i skupštinska većina da ma koliko bio loš da ga prihvati, lepo ga prihvati.
Nemojte odbijati dobronamerne amandmane, sa jedne strane, a to još začinjavati potpuno besmislenim i nelogičnim obrazloženjem. To je u najmanju ruku uvredljivo.

Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga i Balint Pastor.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Niko ne želi reč.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Reč ima gospodin Prelić.

Samo radi javnosti, želim nešto da kažem, u članu 44. stav 1. posle reči "nesreća", dodaju se reči" elementarne nepogode i vanredni događaji".
Naišli smo na razumevanje i u redu je. Kada pričamo o ovim stvarima, o nezgodama, želeo bih da kažem da su nam pružni prelazi jedan od najvećih problema koje imamo trenutno, kada je naša železnica u pitanju.
Bili smo ovde u situaciji da čujemo da je gospodin Pastor rekao da su opštine Kanjiža, Subotica, Čoka i Senta podnela zahtev za revitalizacije pruge. Hoću da kažem, oni su bili u prilici da podnesu zahtev, zato što nije bilo interesa da se ulaže u te opštine, zato što tamo nije bilo vanrednih izbora.
Kod mene u opštini Odžaci je potpisan protokol za revitalizaciju pruge Bačka Topola – Sombor i Novi Sad.
Međutim, nije se uradilo ništa. Zatim, nismo čuli da li ima još opština u Vojvodini, Vrbas, Bačka Palanka, Ruma, Inđija, Stara Pazova, Sremaska Mitrovica, a gospodin Pastor nije smeo da pominje ove opštine u Sremu, pošto je Čanak obećao to Hrvatima. Dakle, da čujemo nešto konkretnije, nešto iskrenije. Na pruzi Vrbas – Sombor, imamo 59 putnih prelaza koji su ne obeleženi, i samo je jedan obeležen u Sivcu. Toliko ima saobraćajnih nesreća, da prosto ne možemo da verujemo, da železnice Srbije ne nađu razumevanja da se ti prelazi obeleže i da se naprave privremene rampe, koje, kada prođe voz same se spustaju i na neki način sprečimo sve te nezgode.

Na član 45. amandmana je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Reč ima gospodin Ljubenović.

Poslanici SRS su dali pun doprinos da se ovaj zakon poboljša i ovakav kakav je, kada smo već kod člana koji se odnosi na izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju, ovom prilikom želim da ponovim jedno značajno pitanje za građane Leskovca koji žive u delu Grdeličke klisure.
Radi se o veoma bitnom pitanju za građane Leskovca, i već se dugo vodi polemika, ali rešenje koje je bilo u interesu građana, nije baš na vidiku i mislim da adekvatan tretman i angažovanje predstavnika Vlade i resornih ministarstava, koja su bila prisutna, i na terenu, nisu dala zainteresovanost za ova rešavanja. Zračak nade za realizaciju projekta Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, dao je sastanak u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, gde su bili svi predstavnici lokalne samouprave, od gradonačelnika, predsednika Skupštine, svih poslanika i na tom sastanku je pružen zračak nade i interesovanje od resornog ministarstva da će se zahtevi građana Leskovca zahtevi građana Predejane na adekvatan način ipak rešiti.
Tu je obuhvaćen i problem, kada je u pitanju taj deo Koridora 10 i problem železničke pruge i mogućnost modernizacije. Mislim da sa predlogom građana Predejana upravo smo ispred ovog ministarstva koje je pokrenuo ovaj postupak za ovaj zakon, za poboljšanje, da po toj osnovi se izlazi do jedne situacije, da se upravo taj problem kvaliteta železničkog saobraćaja u delu Grdeličke klisure reši na jedan adekvatan način.
Problem je u tome što je zahtev građana Leskovca koji je uputila i Skupština grada Leskovca, predstavnicima CIP-a, gde je izgrađen projekat koji je pokazao opravdanost građana i da je projekat jeftiniji za 15 miliona evra.
Međutim, od predstavnika Vlade koji su bili u kontaktu sa predsednicima lokalne samouprave interesovanje nije bilo da se udovolji zahtevima građana i da se sam projekat, da se izgradi, već se ide na jednu drugačiju soluciju, gde je izgradnja tunela daleko duža, gde je za 15 miliona evra skuplja i gde nemaju tretman građani sa zahtevom da se reši na jedan adekvatan način. Hvala.

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Radojko Obradović.
Gospodin Šami ima reč.

U zakonu je napisano da će Vlada da izvesti Skupštinu o realizaciji o nacionalnog programa, nakon završetka te realizacije, nakon pet godina što je potpuno besmislena odredba, jer nakon pet godina niti će to da bude ista Vlada, niti ista Skupština koja je izglasala nacionalni program.
Drugo, kakve vajde ako nakon pet godina saznamo da ništa, na primer, iz nacionalnog programa nije urađeno. Predložili smo da se skupština mora izveštavati svake godine. znači, jednom godišnje Vlada treba da izađe pred Skupštinu i kaže – ovaj program koji je Skupština donela, nacionalni program, mi smo uradili toliko pa sada procenjujemo da li je to dovoljno, da li je malo, da li je mnogo, da li treba Vladu pohvaliti ili je treba pokuditi zašto nije urađeno itd.
Mi smo predložili amandman koji glasi da je Vlada obavezna da Narodnoj skupštini podnosi jednom godišnje izveštaj o realizaciji nacionalnog programa.
Ima tu jedna stvar. Vi ste potpuno identičan amandman poslanika Nove Srbije prihvatili, a ovaj ste odbili. U danu za glasanje, naravno, znamo svi kako se glasa, vladajuća većina će amandman koji je prihvaćen da izglasa, a za amandman koji je odbijen da glasa protiv. Tu nastaje, molim pravnike, jedna pravna zavrzlama. Ako je Skupština o istom amandmanu glasala dva puta, jednom za, a drugi put protiv, šta važi?
Ovo sad nije zamerka piscima zakona, ovo je nešto što mislim da mora konačno u Skupštini službe da se potrude, da kada su amandmani potpuno isti i u smislu potpuno isti, mogu da se razlikuju u jednoj reči, ali kad su u smislu potpuno isti, oni u takvom obliku moraju da budu prezentovani poslanicima i nema potrebe da se onda vode ni dve rasprave, ni nema potrebe naravno dva puta da se glasa.
To neki put službe urade kao, na primer, kad je bio slučaj amandmana gospodina Martinovića i našeg amandmana, gde tražimo po pravilu da se briše, ali ovo je u smislu potpuno isto, razlika je jedino u tome u to što amandman poslanika iz Nove Srbije glasi: "Vlada podnosi Narodnoj skupštini jedanput godišnje izveštaj o realizaciji nacionalnog programa", tu mi imamo tačku, a ovde dalje piše: "železničke infrastrukture". Naravno da se misli na isto, jer je reč o nacionalnom programu za železničku infrastrukturu.
Dakle, potrošio sam malo vremena da objasnim, da bi naše stručne službe morale da kreativnije da pristupe amandmanima.

Zahvaljujem.
Imaćemo dodatnu konsultaciju od pravnika naših, naših stručnih službi, ali je situacija vrlo životna i mislim da treba da je analiziramo.
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović, Munir Poturak, Vitomir Mihajlović i Bajram Šehović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Delić ima reč.

Uvažena predsedavajuća, gospodo iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, dobro je da je Vlada prihvatila ovaj amandman jer kada smo u SRS razmišljali o vremenu koje je danas potrebno u Srbiji da bi se jednostavno došlo do neke dokumentacije koja je neophodna za bilo kakve radove, zaključili smo da vreme koje je ponuđeno od dva meseca jednostavno je nemoguća misija. Čak i ovo vreme od četiri meseca može da bude dovedeno u pitanje.
Naime, radi se o tome da ako železnica vrši izgradnju, rekonstrukciju ili modernizaciju i kada objavi da to radi, drugi imaoci, znači, privredna društva, druga pravna lica odnosno preduzetnici, takođe su dužni da izrade projekte i da se usaglase to sa većim projektom koje je objavila železnica.
Međutim, gotovo nijedan projekat, čak i kada se radi o fizičkim licima, vi danas ne možete uraditi a da ne tražite određene saglasnosti. Saglasnosti se traže od različitih subjekata i opet postoji neka njihova zakonska regulativa koja ih obavezuje za koje vreme su oni dužni da to urade.
Danas sam ministru dao jednu dokumentaciju gde je upravo iz njegovog resora jedan organ trebao u roku od mesec dana da da odgovor, a on to nije uradio ni od decembra 2010. godine.
Znači, ovo vreme od 120 dana danas smatramo minimalno vreme, čak i u uređenoj državi, da se obezbedi sve što je potrebno i da se onda pristupi usklađenom delovanju, bez obzira da li je izgradnja, rekonstrukcija ili modernizacija. Toliko o tome. Hvala.