Zahvaljujem.
Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 91. i 92. Predloga zakona o železnici govore o statusu i poslovima Direkcije za železnicu.
U članu 92. Predloga zakona stav 3. tačka 1. govori da Direkcija za železnicu donosi podzakonske akte. Obzirom da se u pravom poretku podrazumevaju opšti pravni akti, Ustav, zakoni i ostali opšti pravni akti, obzirom da je to zakonodavac samim tekstom Predloga zakona naveo, da je Direkcija za železnicu posebna organizacija koja obavlja poslove državne uprave, a Ustav i član 195. kaže da druga opšta pravna akta može da donosi organizacija koja ima javna ovlašćenja.
Pretpostavljamo da Direkcija za železnicu, kao posebna organizacija, ima javna ovlašćenja da donosi podzakonske akte.
Imajući to u vidu, ispred poslaničke grupe SRS sam podneo amandman, kojim sam predvideo da u članu 92. stav 3. se doda tačka 4. koja glasi – Direkcija za železnicu prati primenu propisa i donosi izmene onih propisa koji se nisu potvrdili u praksi.
Koji je razlog za to? Postoji primer, da u postojećem pozitivnim propisom, pa i ovim predlogom zakona o železnici, na pružnim prelazima nije obavezan znak stop. Takođe, i Andrijin krst nije predviđen kao obavezan znak na pružnim prelazima. Obzirom da Direkcija ima ovlašćenja da donosi opšte pravne akte, uputstva, propise koji bi važili za celu teritoriju Srbije, Direkcija bi mogla da donosi opšti pravni akt kojim bi se uvelo da na pružnim prelazima obavezno postoji znak stop i Andrijin krst, što bi bilo veoma korisno za bezbednost železničkog saobraćaja.
Da li imam još vremena?
(Predsednik: Možete još minut i tu je kraj.)
Vlada je odbila amandman koji sam podneo ispred poslaničke grupe SRS i navela u obrazloženju da će se ova pitanja rešiti posebnim zakonom o bezbednosti saobraćaja, odnosno železničkog saobraćaja.
Međutim, i član 91. i član 92. Predloga zakona govori o bezbednosti saobraćaja na železnici, ali je potrebno bilo koji pravni akt Kinezima da decembra 2010. godine, na relaciji između Pekinga i Šangaja, postavimo brzinu voza od 486 km ili da planiraju da u roku od dve godine izgrade pruge i vozove koji će saobraćati i do 1.000 km na čas.
Ovim predlogom zakona o železnici, kao i posebnim zakonom o bezbednosti saobraćaja na železnici može uvek da se predvidi neki propis, neka norma, neka odredba koja će dodatno povećati bezbednost saobraćaja na železnici. Hvala.

Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Gospodine Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman na Predlog ovog zakona koji je podnela poslanička grupa SRS.
Kao što ste mogli videti iz ove rasprave, svi amandmani su stručno i argumentovano pisani, sa jednim jedinim ciljem – da se poboljša tekst ovog zakona. Videli ste da nismo podnosili amandmane koji se odnose na prelazne, kaznene i završne odredbe, jer su to oni amandmani koje je najlakše napisati. Mi nismo podnosili takve amandmane nego samo stručne i argumentovane amandmane o kojima smo ovde i govorili.
Moram da priznam i da istaknem činjenicu da je Vlada usvojila određeni broj amandmana SRS, međutim, sa druge strane, mogu sa žaljenjem da konstatujem da je mogla da usvoji još barem onoliko amandmana SRS koliko ih je usvojila. Zbog toga ćemo, a verujte mi da će praksa to vrlo brzo pokazati, doći u priliku da vršimo ponovo izmene i dopune ovog zakona. Jer, bez obzira na činjenicu što danas privodimo kraju raspravu u pojedinostima po ovom zakonu, ipak, zbog nekih nedostataka o kojima su govorili pre svega poslanici SRS, a i poslanici nekih drugih poslaničkih grupa, doći ćemo vrlo brzo u priliku da radimo izmene i dopune ovog zakona.
Što se tiče ovog samog amandmana na član 94, tražio sam da se u ovom članu doda nova tačka 9, posle tačke 8, kojom će se jasno i na precizan način naznačiti da direkcija ima obavezu da vodi evidenciju o svim vanrednim događajima. U obrazloženju za odbijanje amandmana ste rekli – ona to već i vodi. Međutim, nije to baš tako. Smatram da je veoma važno da u svakom trenutku moramo znati gde, kada i zbog čega su nastali neki vanredni događaji. Nažalost, takvih događaja imamo maltene svakodnevno i mislim da bi usvajanjem ovog amandmana bilo olakšano i omogućeno da se u budućnosti ti događaji spreče ili da se njihov broj smanji, ako ih već nije moguće sprečiti, što, naravno, nije moguće.
Ovim bi praktično diskusija u pojedinostima o zakonu o železnici što se tiče SRS bila gotova. Nećemo podržati Predlog ovog zakona zbog svih onih stvari o kojima smo govorili danas ovde, u ovoj raspravi, a i pre nekoliko dana, u načelnoj raspravi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 96. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 98. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Radojko Obradović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč?
Ima reč gospodin Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo poslanici, pre svega nešto o samom amandmanu. Član 98. govori o organizovanju nadzora nad sprovođenjem ovog zakona. Tu se u prvom stavu predviđa da nadzor vrši ministarstvo, da inspekcijski nadzor vrši ministarstvo preko republičkog inspektora, u stavu 2, to je sve u redu, a onda se u stavu 3. predviđa sledeće – poverava se autonomnoj pokrajini vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i zakona i drugih propisa i opštih akata kojima se uređuje bezbednost i inter-operabilnost u železničkom saobraćaju iz stava 1. ovog člana.
Mi smo dali amandman koji je vrlo jednostavan – da se član 3. briše. Naime, meni je potpuno jasno da se AP ili, ako hoćete, i lokalnoj samoupravi, mogu prepuštati razni inspekcijski poslovi u raznim sferama – trgovini i ne znam čemu. To je sve u redu. Ali, ako postoji oblast u kojoj je neophodna apsolutna državna kontrola, koja je vrlo osetljiva na moguće, ne daj bože, nesreće itd, to je železnica.
Razumem potrebu vladajuće većine da obezbedi glasove, 126 glasova, i razumem ucene kojima je izložena, ja to sve razumem, ali, ima neka granica koja se ne može preći. Ne možete donositi neka rešenja koja su van pameti i državnog interesa. Naprosto, inspekcija, kad je reč o bezbednosti železničkog saobraćaja, o sprovođenju propisa u železničkom saobraćaju, o koje-čemu, to naprosto mora da ostane apsolutni posao države. Nije železnica Alaj-begova slama. Nije turističko društvo. Železnica je ozbiljna stvar za svaku državu.
Čuli smo ovde, ne jednom, da ne postoji nijedna evropska železnica koju država ne dotira. Ne dotiraju Nemci svoju železnicu iz sentimentalnih razloga, nego zato što je to važno.
Naravno, i ovaj amandman je odbijen. Mrzi me da čitam obrazloženje, uostalom, bolje i da ne čitam, manje ćemo se nervirati.
Vratiću se sada ocenama i procenama zakona. Podsetiću da sam u ime DSS pre dva dana kazao, i moram priznati da sam sad još više uveren u to što sam kazao, da od svih zakona koje je ovo ministarstvo podnelo Skupštini je ovaj apsolutno najgori. To je jedan zakon pisan zato da bi se kazalo kako se mi prilagođavamo Evropi. Da stvar bude tragikomičnija, uopšte se ne prilagođavamo Evropi i pravilima igre u Evropi, nego upropaštavamo svoju železnicu, jer naravno da evropskim železnicama jedino što je važno to je da funkcioniše infrastruktura na Koridoru 10 i ništa ih drugo ne interesuje. Ne interesuju ih ni druge lokalne infrastrukture, s jedne strane, ni to da li mi imamo 50 vagona ili pet miliona vagona. Bolje da nemamo nijedan vagon, jer će onda oni za nas da obavljaju taj posao. To je normalno. Na njih se ne treba ljutiti, gospodine Krasiću. Oni, ljudi, štite svoje interese. Ja se ljutim na nas, jer mi ne štitimo svoje.
Pre dva dana, u drugom obraćanju, kazao sam da meni u ovom zakonu fale dve rečenice, u najmanju ruku, da ne kažem - dva člana, da ne kažem - malo više od toga, a to je, prvo, da će država dati garanciju da će neke pruge, neke trase, neka infrastruktura, profunkcionisati iako nema ekonomskog razloga, jer to, naravno, može biti državni interes. Tako na primer, tamo neki ljudi koji žive u nekom zabačenom kraju koji je inače retko naseljen jer nemaju dobre uslove za život, povežu se sa ostalim. Čak smo dobili obećanje od gospodina Mrkonjića da će takav amandman dati Vlada. Nije ga dala.
Drugo, u zakonu mora da stoji, drugačije ne vredi, ako to ne zapišemo da mi moramo da poradimo na Koridoru 10, u ovom slučaju misli se na železnički Koridor 10. To je u užasnom interesu naše države. Nezavisno od toga ko sedi u Vladi, i ko čini skupštinsku većinu, a ko skupštinsku manjinu. Jer, ako je sve relativno, ako mi šta više napišemo u zakonu, onaj kome baš nije rentabilna neka pruga, neka radi šta god hoće. Čak mu savetujemo da to radi u zakonu. To je najmanje, možda nešto drugo izmisle.
Prema tome, kažem nažalost sam još više uveren u to da je ovo jako loš zakon, ne slažem se sa gospodinom Savićem, on je kazao – pisaćemo izmene i dopune, nećemo pisati izmene i dopune, moraćemo da ga bacimo u đubre. On toliko ne valja da se ne mogu pisati izmene i dopune, mora se pisati nov. Žao mi je što više nije bilo sluha, bilo je pored svega što smo kazali, mi nismo podneli sedam amandmana, prihvatili ste jedan, indirektno ne naš, nego gospođe Đerić, ali prihvatili ste nekoliko amandmana nekih drugih stranaka, ali s obzirom na to kakav je tekst zakona, mislim da ste mogli da prihvatite 80% amandmana koji su ovde dati. Onih 20% su amandmani, da ne kažem koga.
Dakle, ostajem pri tome da će, nažalost, ova skupština, po svemu sudeći, izglasati ovaj zakon, da taj zakon ne valja ništa i da ćemo morati da pišemo uskoro novi. Zahvaljujem.