Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Samo bih nešto da dodam pošto je ovo sve lepo objašnjeno. O čemu se radi? Evo na konkretnim primerima da vam to objasnim.
Vi se sećate da su SAD donele zakon kojim su ratifikovali Rimski statut stalnog suda za ratne zločine. Nikada instrumente o ratifikaciji nisu predali generalnom sekretaru UN, već su od 2002. godine, kada je Klinton otišao i došla nova administracija, pokrenuo postupak da zaključe bilateralne sporazume sa svim državama i da bilateralnim sporazumima dokažu da ne može američki vojnik da odgovara za ratne zločine jer, pobogu, oni donose mir, gde god su došli tu je mir.
Znači, dokumenta o ratifikaciji nisu predata i taj rimski statut ne obavezuje SAD.
Hajde da vidimo kakva je naša praksa. Pa, Snežana Malović je zaključila nekoliko međudržavnih ugovora sa ovom Hrvatskom, onom BiH i onom Crnom Gorom. Sastavni deo tih sporazuma su određeni članovi po kojima ti sporazumi stupaju na snagu odmah. Još uvek nisu ratifikovani u Narodnoj skupštini. Kada im postavim pitanje kada će biti ratifikacija – kažu, baš nas briga. Mi to već primenjujemo. To ima tretman tajnog sporazuma, nelegalnog, nelegitimnog, sporazuma koji nas apsolutno ne obavezuje. Zašto? Zato što nije ratifikovan, zato što nije objavljen u "Službenom glasniku", međunarodni ugovor i zato što ne postoji, ali se postupa. To se radi samo kada vlast ne poštuje Ustav i zakon i kada vlast ne poštuje svoje građane.
Zbog toga smo ovim amandmanom skrenuli pažnju da je nemoguće primeniti međunarodni ugovor ukoliko nije ratifikovan ovde. Odmah se ograđuje s obzirom da ova oblast ima kontinuitet gde je sasvim moguće, u to sam siguran, da je još pre deset, dvadeset i više godina takođe izvršena ratifikacija nekih međunarodnih ugovora koji su u to vreme bili obavezujući, ali ovde na nivou načela podnosimo amandman u znak velikog poštovanja prema Ustavu Republike Srbije jer taj Ustav Republike Srbije, nezavisno od Narodne skupštine, donesu građani Republike Srbije na referendumu.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, volela bih da mi kažete do kada je prenos naše sednice, da bi smo mogli da planiramo.

Prenos je do nekoliko minuta pre 20,00 časova, a onda će biti odložen prenos.

Hvala.
DSS je podnela amandman na član 5. i pre nego što počnem da govorim o samom amandmanu, nekoliko rečenica uvoda.
Dakle, u državi Srbiji je na zakonit način osnovan, zvaničan je, registar zastupnika i sasvim je logično da oni koji su članovi odnosno upisani u taj registar zastupnika, mogu da zastupaju pred državnim organima pravna ili fizička lica koja nemaju prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije.
U članu 5. kažete ovako: "Strano fizičko ili pravno lice koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik u registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat".
Zaista nemam ništa protiv da može i domaći advokat koji je upisan u registar zastupnika, ali vi to ovde ne pišete, nego razdvajate da to može i domaći advokat i oni koji su upisani u taj registar zastupnika. Pitam vas zbog čega uopšte postoji registar zastupnika? Ako neko nije obavezan da bude upisan u taj registar, zbog čega on uopšte postoji? Vi ste meni odgovorili ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što su prema Zakonu o advokaturi svi advokati ovlašćeni da zastupaju stranke pred nadležnim organima Republike Srbije. Gospodo, onda mi imamo paralelne organe i jednostavno imamo višak registar zastupnika. Nešto tu nije u redu.
Ono što bih volela takođe da prokomentarišem sa vama, kada sam govorila u načelu spominjala sam da nema potrebe da se ugledate na zakone Australije i Danske. Bila sam uporna pa sam pregledala zakon Danske, nisam Australije, smatrajući da je to besmisleno, ali sam pogledala zakon Danske i zakon Hrvatske koja je, recimo, nama susedna država i bilo vrlo zanimljivo da pratimo njen put prema EU jer ona je daleko ispred nas. Oni imaju samo mogućnost da zastupaju pravna i fizička lica koja nemaju sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno Hrvatske, oni koji su upisani u registar zastupnika.
Dakle, nemam ništa protiv i advokati domaći koji su upisani u taj registar mogu to da urade. Ovako, čini mi se da pravite zaista jednu smutnju. Morate pratiti, zapravo mislim da je to generalno problem. Zakoni moraju biti usaglašeni, ono što pište u jednom mora pratiti i ono što sledi u drugom zakonu. Ovde kod vas svi zakoni su se pomešali, sve su nadležnosti izmešali. Imate Zakon o advokaturi, pozivate se jednog trenutka na njega, onda imaju neki zakoni koji su uneti pre, pozivate se na njih. Prosto, mora se stati i videti dokle smo stigli. Dajte jednu mogućnost i neka ta mogućnost važi za sve. Ovako, mislim da ako ne prihvatite naš amandman tek će onda nastati cirkus. Hvala.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Buha.

Koleginica Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 5. stav 2. Predloga zakona i zatražila da se on briše. Zbog javnosti ću pročitati, ali je vrlo bitno pročitati i stav 1. jer stav 2. proizilazi iz stava 1. U stavu 1. kaže se da strano fizičko ili pravno lice koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik upisan u registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat. Stav 2. kaže ovako – izuzetno od odredbe stava 1. ovoga člana strano fizičko ili pravno lice može samostalno bez zastupnika preduzimati sledeće radnje: pod jedan, podnošenje prijave i preuzimanje drugih radnji u svrhu utvrđivanja datuma podnošenja prijave za zaštitu pronalazaka.
Onaj ko je pisao ovo morao bi objasniti kako će to on podneti, kako će to fizičko i pravno lice podneti i koje su to druge radnje u svrhu utvrđivanja datuma podnošenja prijave itd. Najspornija je tačka 2. kaže – primati obaveštenja od strane nadležnog organa u vezi sa postupcima iz tačke 1. ovog stava.
Kome će nadležni organ uputiti pismeno, vezano za podnetu prijavu? Na koju adresu? Kako korespondirati sa nekim ko nema sedište, ni prebivalište na prostoru Republike Srbije? Pod tri – plaćati takse i naknade troškova upravnog postupka. Kako uplatiti taksu? Nemoguće. Idite sada na poštu i vi kao građanin koji imate prebivalište i ličnu kartu i državljanstvo uplatite nešto na bilo koji račun ako nemate adresu. Ako ne upišete adresu, to ne možete učiniti. U bilo koju poštu ili banku idite i napravite radnju i recite da nisam u pravu.
Ovo je sada suštinska primedba koja je izneta u ovom amandmanu. Pitanje je svrsishodnosti i opravdanosti omogućavanja nekome ko nema ovde prebivalište, nema boravište, da dođe, da izvrši bilo koju pravnu radnju bez zastupnika. Idite u bilo koju državu sveta i napravite bilo koju pravnu radnju, a posebno pravnu radnju u ovoj oblasti i videćete da je to nemoguće.
Mi ovim načinom omogućavamo, ovo je jedan ventil kako strana fizička i pravna lica mogu obavljati radnje, a posebno su opasne formulacije koje kažu – druge radnje u svrhu utvrđivanja datuma, koje omogućavaju stranim fizičkim licima da rade ono što mi kao građani ove države ne možemo. Hvala.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić.
Gospođa Donka Banović ima reč.

Hvala. Ovo je praktično naš drugi amandman na ovaj isti član 5. koji govori o zastupanju. Moja koleginica je obrazložila amandman na stav 1. Ovaj sledeći amandman se odnosi na stav 4. i to ne govorimo o predloženim rešenjima, nego o upotrebi na nekoliko mesta jedne reči, koju praktično ne znam kako da izgovorim, zato što ne znam gde se nalazi akcenat u toj reči. Reč je o reč koja se piše "pismena". Može da se izgovori kao pismena, pridev ili verovatno kao pismena kada je u funkciji imenice.
Ako već govorite i koristite ovaj termin, onda je trebalo i u članu 2. gde govorite o značenjima pojedinih izraza, onda je trebalo tu da napišete – reč pismena znači to i to. Vi mene upućujete, čini mi se, na Zakon o opštem upravnom postupku i govorite da je u tom zakonu u članu 79, kaže – propisano dostavljanje punomoćniku za prijem pismena, pa ste vi i preuzeli tu reč sa tim nekim značenjem. Koliko shvatam, to je kompletna neka prepiska ili komunikacija između Zavoda za intelektualnu svojinu i osobe koja zastupa, odnosno koja je punomoćnik nekome. Vi tražite da vam pronalazač na vreme dostavi podatke o tome ko mu je punomoćnik, kako bi on mogao da prima te pismene. Zameram vam što to niste objasnili u ovom rečniku izraza.
Zakon jeste da se piše, ovo će verovatno najviše koristiti zastupnici, odnosno advokati koji se bave ovom materijom, čak i njih nije veliki broj, ali kada donosimo zakone, onda bi trebalo da se i podrazumeva da to može i običan građanin, koji nije pravnik sa tom specijalizacijom da razume. Pogotovo je ovo zakon koji je interesantan za pronalazače i oni su veoma pametni i inteligentni ljudi, ali mislim da će i oni imati velikih problema da neke članove u ovom zakonu razumeju.
Razmišljala sam koji bi tu termin mogao ići. Čak mi je u nekom trenutku palo na pamet, pošto vidim da govorite o adresi, putem pošte se dostavljaju rešenja, obaveštenja itd, u nekom trenutku mi je palo na pamet da napišem tu – pisma ili pošta. To bi bilo još smešnije od ove reči "pismena".
Amandmanom sam vam predložila da umesto "pismena" koristite reč "obaveštenja". Vi kažete da nisu uvek obaveštenja, nego da su nekada i rešenja, ali to može da bude i obaveštenje koje sadrži rešenje, jer je to u principu zatvoreno pismo koje se dostavlja. Mislim da biste ubuduće mogli da povedete računa. Ima još nekih mesta u ovom zakonu. Nije samo ova reč sporna, nego i neke druge reči koje čovek nikad nije čuo. Hvala.