Narodni poslanik Pastor Balint, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na objašnjenju. Video sam i ja mišljenje Vlade i video sam zbog čega je Vlada smatrala da ove naše amandmane treba odbiti, ali sam i dalje na stanovištu da bi u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije mogli preneti u vlasništvo AP Vojvodine železničku infrastrukturu, osim Koridora 10, o čemu mi ne govorimo, naravno. To nije i ne bi bilo realno.
Citirao sam i strategiju Vlade Republike Srbije koja govori o tome da će se infrastruktura, koja je trenutno u vlasništvu Srbije, postepeno prenositi na organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Tačno je da je još uvek na pravnoj snazi zakon iz 1995. godine, o sredstvima u svojini Republike Srbije koja određuje da autonomne pokrajine i lokalne samouprave praktično nikakvu svojini nemaju, ali ću vas podsetiti da je taj zakon danas protivustavan zbog toga što je u Ustavu predviđeno da i lokalne samouprave i autonomne pokrajine imaju i mogu imati svoju imovinu.
Na žalost, u ustavom datom roku do kraja 2008. godine nije donet zakon o javnoj svojini i zbog toga smo mi godinama unazad insistirali na donošenju tog zakona. Na žalost, taj zakon će se sad doneti u poslednji čas, u cajtnotu i to zbog toga što je svima jasno da bez tog zakona ne može biti ništa od kandidature Srbije u EU. To je jedini razlog zbog koga će ovaj zakon sada biti donet, inače bi bio donet još pre dve i po godine, kako je to propisano našim važećim Ustavom.
Kao što sam malo pre rekao i pozivao se na druge članove Ustava, ovi naši amandmani su pravno mogući. Sada je političko pitanje da li neko smatra, da li Vlada smatra da je celishodno, da je oportuno da to bude, da železnička infrastruktura bude u svojini Vojvodine. Objasnio sam koje su namere. Namere, naravno, nisu da vozovi sa teritorije uže Srbije ne mogu koristiti železničku infrastrukturu u Vojvodini. Nije to namera, to nikome u Vojvodini ne pada na pamet. Namera je da se omogućuje da Vojvodina ulaže u infrastrukturu na svojoj teritoriji, jer ja, na žalost, moram da kažem da se Republika Srbija poslednjih decenija pokazala kako zamišlja investiranje u infrastrukturu, železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga smatramo da su ovi naši amandmani, ne samo pravno mogući, nego su i politički ispravni i celishodni.
Što se tiče zakona o javnoj svojini i relacije između Zakona o železnici i zakona o javnoj svojini, mogu i da vam verujem, gospodine ministre, da ćete vi predložiti izmene ovog zakona odmah kada se usvoji zakon o javnoj svojini, ukoliko bude postojala kolizija, ukoliko će postojati rešenje u zakonu o javnoj svojini prema kojem će železnička infrastruktura preći u vlasništvo AP Vojvodine. Ali, moram da kažem i to da smo mi više puta videli poslednjih godina kako se stvari u ovakvim situacijama odvijaju. Odvijaju se na sledeći način. Ukoliko ovaj zakon bude prihvaćen tako da Vojvodini neće biti data mogućnost da upravlja železnicom na svojoj teritoriji, osim Koridora 10, onda to neće biti predviđeno ni zakonom o javnoj svojini i reći će se – to nije moguće zbog toga što to nije predviđeno Zakonom o železnici. Verujte da je to tako u praksi, a ja znam kako bi trebalo pravno da bude, ali verujte da je tako u praksi, više puta smo to iskusili.
Zbog toga sam ja rekao pre dva dana da je ovaj zakon uvertira, na žalost, i zbog toga je i kolateralna šteta čitave ove priče oko javne svojine, ali mi ne možemo odstupiti, jer odstupanjem od naših amandmana i glasanjem za zakon koji ne sadržava ove amandmane bismo mi direktno potpisali da smo saglasni da Vojvodina ni drugim zakonom ne preuzme železničku infrastrukturu, puteve drugog reda i regionalne kanale. Mi smatramo da bi to rešenje sa ekonomske, ne sa političke, nego sa ekonomske tačke gledište bilo štetno interesima građana AP Vojvodine. To misli i LSV, to misli i čitava celokupna Vlada AP Vojvodine. Ne znam kako će se u danu za glasanje ponašati ostale stranke, ali se nadam da ni one neće biti voljne da glasaju za zakon koji znači ekonomske ili koji nosi u sebi ekonomske štete za građane AP Vojvodine. Zbog toga se ja još uvek nadam da će ovi naši amandmani, bez obzira što sam razumeo mišljenje i stav Vlade, još uvek se nadam da će biti u danu za glasanje prihvaćeni. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Obično, gospodine Mrkonjiću, kada nastupe problemi, onda se traži neprijatelj, traži se krivac. U vreme Tita to je bilo inostranstvo, u vreme 1981. godine, znate ono u Prištini, pasulj, tanjir pasulja u studentskom domu, pa demonstracije zbog tanjira pasulja itd. Znači, sve može da prođe.
Gospođo Čomić, vama da skrenem pažnju, ova dva papira koja smo dobili, a tiču se amandmana Odbora za saobraćaj i veze, podsećam vas da su oni u stvari napisali amandman na Predlog zakona o železničkom saobraćaju, a on nije na dnevnom redu. U ovom izveštaju se, takođe, priča da su razmatrali Predlog zakona o železničkom saobraćaju. Na dnevnom je redu Zakon o železnici, tako da sve ove insinuacije trebate lepo da vratite gospodinu Uroševiću, neka vidi sa službom da li su nešto pogrešili ili su promašili zakon. Verovatno su promašili zakon jer se naziv zakona pominje na četiri mesta, a na tri mesta se priča o Zakonu o železničkom saobraćaju.
Da se vratimo sada, nikako ne može infrastruktura da se cepa, nikako. Ne može ni na osnovu statuta, koji je neustavan, ne može ni na osnovu Zakona o prenosu nadležnosti, koji je takođe neustavan, ne može da se ne bi desilo, što reče gospodin Mrkonjić, u zavisnosti od kog OUR-a drži trasu menja se dizelka ili elektro voz. Tako je bilo, pa su bili OUR, pa su bile radne organizacije, pa i u železnici je bilo samoupravljanje, pa nije funkcionisalo. Ne može da funkcioniše, jer ne mogu da važe saobraćajni propisi na dva kilometra i da se menjaju. Ne može na 15 kilometara da bude razlika u stepenu infrastrukture, održivosti njene itd. Znači, to je jedinstveni tehnološki sistem. Ne može infrastruktura da bude u nečijem vlasništvu osim Republike Srbije. Postojeći Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije je dobar zakon. Tom zakonu fali samo još nekoliko odredbi da imaju gde da šire svoje delove u sedištima okruga, kako bi mogli da kontrolišu lokalnu samoupravu kako vrši svojinska ovlašćenja nad dobrima od javnog interesa, u opštoj upotrebi itd.
Gospodine Mrkonjiću, kakvi su vam koalicioni partneri, oni bi Dunav prodali i železnicu, sve bi oni prodali. Ako se neko poziva na zaključke Vlade Pokrajine Vojvodine, Pajtića, pa to je kriminal da vam kažem iskreno. Moj stav jeste da je to kriminal.

Narodni poslaniče, ja vas upozoravam da sav svoj argumentovan stav izražavate u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Šta sam pogrešio, koju reč?

Da niste pogrešili, ne bih vas podsećala šta se sme, a šta se ne sme kada su u pitanju odredbe Poslovnik. Samo vas molim, u okviru odredbi Poslovnika.

Ako je reč "kriminal" zabranjena, molim vas da ne pravite dodatak Poslovnika sa zabranjenim rečima.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da ste u obavezi da saslušate sugestiju predsedavajuće kada je u pitanju poslanički propust u poštovanju odredbi Poslovnika. Molim vas, u okviru odredbi Poslovnika.

Ko razume, shvatiće.
Idemo dalje. Gospodine Mrkonjiću, prozivam vas i Vladu Republike Srbije, niste smeli ovim predlogom zakona da poslove nadzora i kontrole u sprovođenju železničkog saobraćaja prenosite nekome nadležnom organu AP Vojvodine. Zabranjeno je. To je neustavno. Tu odredbu morate da izbrišete iz predloga zakona. Ako ostane ta odredba, vi ih hranite, vi im dajete očekivanja. Da neko kaže " ako to bude u vlasništvu AP Vojvodine, oni će pre da dođu do sredstava iz inostranstva", navodno za održavanje. Taj način razmišljanja mora da bude zabranjen. Samo Republika Srbija može da se zaduži.