Znači, gospodine Mrkonjiću, upozoravam vas, sve što nije u skladu sa Ustavom, to bi moralo da se zaustavi, jer su Ustav građani Republike Srbije usvojili na referendumu i tu izrazili svoju političku, nacionalnu, ekonomsku, socijalnu i svaku drugu volju. Ustav vas obavezuje da takve stvari ne stavljate u vaš predlog zakona. Ovo je vrlo učtivo kao upozorenje, jer zbog jednog tanjira pasulja su se digli studenti u Prištini i danas železnica Srbije ne vozi teritorijom KiM. To je ta veze sa Predlogom zakona o železnici. Mi moramo na bazi iskustva da izvlačimo neke pouke i ne smemo normativno da dajemo materijale da se različito tumači ili da se dešavaju neke stvari koje se dešavaju u AP Vojvodina.
Što se tiče onih subjektivnih slabosti u "Železnici", o kojima sam vam pričao, najveća subjektivna slabost vam potiče od toga ko je direktor "Železnica". Jedna gospođa je uticala da on bude, zapošljavaju se ljudi koji su izgubili posao u državnoj službi, pa su dobili otpremnine, pa idu na službene puteve. Ima tu puno neracionalnih troškova.
Pruga u Srbiji je generalno u lošem stanju na svakom kvadratnom santimetru teritorije Republike Srbije. Nema boljeg, lošijeg, goreg. Održava se ovaj međunarodni koridor zbog ekonomskog interesa, teretnog transporta, ali na drugim deonicama je slabo, i prema Zaječaru, i prema Vršcu, i prema Kuršumliji, i prema Raškoj, i ovamo i onamo, da vam ne pričam sve to, vi to bolje znate nego što bilo ko može da zamisli.
Mi treba da tražimo za naše železnice, gospodine Mrkonjiću, strateškog partnera. Predložio bih vam Kineze, dokazali su se. Gospodine Mrkonjiću, znam da ta ideja ne može da prođe. Zašto? Tadić ne voli Kineze, Đilas ne voli Kineze, piše "Vikiliks". Da li ste čitali šta kaže "Vikiliks"? Kažu – kakvi Rusi, 30 godina nisu napravili ni jedan metro. "Ekspert" za železnicu Dragan Đilas.
To je naš problem. Nije naš problem u šinama, naš je problem što ne postoji politička volja, već petokolonaška volja da se ispune svi zahtevi EU, kako bi 2476. godine neki naši, da vam ne pričam u kom kolenu, potomci došli do zaključka da nešto postoji i zove se EU. Vi ste napravili jednu mantru i, što reče ona gospođa iz američke ambasade, što vas prati: "zamislite, oni veruju u svoje snove i u laži koje iznose o EU". To je naš problem. Železnica za dve godine ima da se sredi. Da li postoje investitori iz inostranstva? Postoje. Da li postoji interes? Postoji, njihov, naš. Ne date. Zašto? Zato što je u projektima EU ovo prostor, njihovo tržište, gde kroz naše saobraćajne komunikacije treba da trči njihova roba, a nećete dobiti ni cvonjak da otvorite rano mesto. Zato ste rekli da 10 hiljada evra dajete svakom strancu ako otvori radno mesto. Ovako jadna i zadužena Srbija finansira strance koji će da zaposle nekoga. To je metalni problem ove politike koja se vodi, a ne ekonomski i bilo koji drugi.
Gospodine Mrkonjiću, od vas tražim veću hrabrost, jer ste vi čovek sa iskustvom. Da li vas neko voli ili ne voli, to je njegov lični problem, ali vi imate praktičnog iskustva sa ovim stvarima i vi treba da kažete – dosta, sa ljudima iz vaše struke, zašto neke stvari ne mogu normativno da prođu ovako.
Znam da se ni vama ne sviđa ovaj predlog zakona. Zašto? Ovo je obična dekleracija koja nikada neće moći da zaživi ovako kako je napisano ovde. Naša železnica, ta ružna, loša, ne evropska, imala je standard od običnog šrafa na lokomotivi, vagonu, skretnici, svaki deo je bio standardizovan. U narodu se kaže država u državi, kao sistem. Šta je danas? Leglo partijskih kadrova. Ne danas, odavno. Stagnira, naravno.
Sve države finansiraju svoje železnice. Ako moramo da je finansiramo i treba, onda ta železnica treba da pruži istu uslugu i onome u Kuršumliji, onome u Vršcu i ovome u Beogradu, a ne – ako date meni infrastrukturu u Vojvodini, organizovaću po ovom zakonu neku moju trasu, moju prugu, mog organizatora prevoza, ovo, ono. Ustav kaže da se ljudska prava u punom obimu uživaju na celoj teritoriji Republike Srbije.
Zato sam ljut na vas. Ne dajte im ni nadzor, ni kontrolu. Na šta bi ličila ta njihova kontrola i nadzor od strane železničkih inspektora? Kome bi oni podnosili račune? Kakvim mehanizmima biste vi njih kontrolisali? Nema u zakonu. Ako hoćete da ih zavarate – hajde da vam damo nešto samo da ne troćate, to je druga stvar. Budite oprezni, da se prst, ide cela ruka.
