Amandman je stvarno dobar u onom smislu gde skreće pažnju na nešto što jeste pojava o kojoj se priča. Doduše, ima i nekih dokaza, ali da sada ne idemo sa imenima i prezimenima, u suštini amandman treba da reši pitanje sukoba interesa, jer je prosto neprihvatljivo da onaj ko radi u, ne samo nadležnom državnom organu, nego u nadležnim državnim organima, a u dodiru je sa podacima, informacijama i obaveštenjima o pravcima, putevima, smerovima, u kojima neko traga da pronađe nešto, ta lica moraju da se suzbiju, da ne zloupotrebe te informacije kako za sopstvene potrebe, tako i da ne bi prodali informaciju nekom drugom koji bi mogao da završi neki posao.
Moram da vam kažem, s obzirom na naš mentalitet i na ovu činjenicu da Evropa nema alternativu, kako rekoste, vidim mi radimo ovo pod stresom, ovi apači lete, nisu još bacili bombe, dobro, onda moramo da otvorimo oči na sve strane.
Malo nam pomaže i "Vikiliks" sa ovim depešama, gospođo Đukić-Dejanović, gde oni objašnjavaju šta američka administracija u Beogradu misli o državnim funkcionerima, službenicima. Da li ste pročitali onu depešu gde kažu da imaju svog insajdera kod potpredsednika Đelića, on je do pre šest meseci vodio ovaj resor, on je predložio neke zakone gde treba da se stimuliše naučno-istraživački rad da Evropa plaća naučno – istraživački rad, omogućuje pristup sredstvima, da naša nauka eksplodira, ne daj bože sa tim sredstvima da eksplodira naša nauka, pa sve će da pokradu te patente.
Međutim, ovde se promoviše jedan drugi patent. On ne potpada pod odredbe ovog zakona. Ovde su neki patentirali kako mogu da budu funkcionalno nepismeni, a da budu mesije i to ne potpada pod ovaj zakon, gospodine Obradoviću, vi to ne možete da rešite, ma koliko da želite da rešite taj problem.
Znači, to je taj problem, odnosno to pitanje samo delimično otvara ovaj amandman.
Inače, pošto Evropa nema alternativu, da vam kažem, kada su ovi palili ovu Skupštinu, ovi što su nas proganjali, prvo što su uradili ovde, iselili su "Vinču". "Vinča" se u tri etape seli, a Dragan Domazet je bio prvi. Amerikanci su dali sve, samo da se pomeri radioaktivni i nuklearni otpad, da bi se uništio Institut "Vinča", kao vodeća još iz vremena Pavla Savića.
Ide se dalje, sada su instituti polu - privatizovani. Odredba koja govori o pronalazačima koji su do pronalaska došli u toku radnog odnosa, kao naučni saradnici u nekim institutima, danas su omalovaženi, pogotovu oni iz Vojnog instituta, pa im država ne priznaje pravo na patent, ne daje im ni moralnu satisfakciju, a kamo li materijalnu, a ljudi pronalazači bili, zahvaljujući njima, nevidljiv je postao vidljiv, što je vrlo značajno, to je ponos američke avioindustrije, on je pao ovde, jer vidite, na "Histori kanalu", čak i ne prikazuju da je on oboren, on je i dalje nevidljiv, on je vrhunac tehnologije, 20 milijardi valjda košta jedan. Mnogo para su dali. Prosto se plašim da ovakvim propisima mi u suštini ne suzbijamo pronalazaštvo i razne naučne istraživačke delatnosti, pogotovo kod autorskih prava. Zašto? Zato što je sada dominantan princip tržišne ekonomije, jer sve je na tržištu. Kada je sve na tržištu, sve može da se ponudi i sve može da se kupi i može da se kupi i saznanje o tome da tamo neki čovek u nekoj svojoj sredini nešto traži, nešto se bavi nečim, u nekoj svojoj garaži, traga za nekim dostignućima, kao što je gospodin Marić pričao o nekom čoveku, koji je sigurno uspešan kada je u pitanju ta pumpa itd.
"Vikiliks" nas upozorava, imamo tastere koji idu po raznim ambasadama, i sve pričaju, i zahvaljujući tome, sada mi znamo šta Amerikanci misle o petoj koloni koju su instalirali ovde, mislim na Srbiju, pa smo tako čuli, Šutanovac je hteo da bude gradonačelnik, ali kao utešna nagrada, postao je ministar odbrane. Dakle, kao utešna nagrada mu je to, zapamtite.
Sada pričamo o zaštiti, samo da završim gospođo Đukić, i vi lično znate da postoje neki problemi oko tih patenata, vezano za Kragujevac, a ja preporučujem ljudima koji se bave tim pronalazaštvom, da dobro sve savladaju, da pripremu dokumentaciju, da odmah to nekako registruju, da bi zaštitili svoj pronalazak.
Pronalasci se kradu, neke države su napravile ekonomsku i privrednu ekspanziju, zahvaljujući tome što su uspešno kopirali nešto što je vrhunac tehnologije, prebacuju na neku svoju teritoriju, a posle nekoliko godina prodaju ga kao svoj proizvod, pa prodaju i svoje znanje.
Imamo ljude koji kradu tu dokumentaciju i nose je u inostranstvo, to znate svi. To treba da se zaustavi, a ovo je jedna varijanta kako da ne curi informacija iz nadležnog državnog organa.
Ja širim na nadležne, jer je vrlo važno i ono ministarstvo koje finansira naučno-istraživački rad. Tu dolaze neke informacije. Nekada u neko zlatno vreme, imali smo i neke centre za implementaciju naučnih dostignuća i patenata, a kada je došla nova bezalternativna pro vlast, prvo je centar ugušen, nema novih tehnologija, ne možemo mi da razbijamo, već moramo da kupujemo tehnologiju.
Sećate li se rasprave o jednom od naših propisa i ideja da se proda Telekom, pa je rečeno, tu treba da se skoncentriše pamet u vezi informatike.
Đelić kaže, to ćemo da prodamo, to nas uopšte ne interesuje. Sada se priča, uskoro treba da donesemo zakon o vraćanju, a kako da vratimo ono što je Đelić uzeo po osnovu kamata.
Vidi se kada neko pomeri među, pa je zauzeo, a kako da se vidi kada je neko kamatnom politikom u Srbiji zaradio tolike bonuse, da je postao akcionar od 11,5 miliona evra, kako to da rešimo? Nacionalizacijom, konfiskacijom, na koji način to da rešimo?
Znači, vodite računa, jer bez obzira na ovo što napišete, praksa u primeni ovih zakona, rešavanja, je druga dimenzija, i to mislim na ovu istu priču, i to najgora dimenzija ove priče. Hvala što ste imali strpljenja gospođo Dejanović.
