Gospodine Čikiriz, izvolite.

Bez namere, da budem potparol ministarstva, zaista sam uživao u svemu ovome što je izrečeno sa aspekta struke i posebno što je sada rekao gospodin Aligrudić. Ali, ću reći i moj način razmišljanja i ne bih dozvolio da se vrlo precizno i jasna pravna norma, preširoko tumači i da na kraju svog tumačenja dobije jedan drugi oblik i da se stvori atmosfera da mi želimo jedan da usvojimo jedan krivini zakonik u kome je sud totalno nezainteresovan spava. Zainteresovan je samo za formalnu istinu za sudsku istinu na osnovu prikupljenih dokaza, a ne za materijalnu istinu.

Sada reći nekoliko argumenata, koji idu u prilog utvrđivanju materijalne istine. Naravno, da je koncept u kome je sud prikupljao, po službenoj dužnosti i dokaze koji idu u prilog potkrepljivanja optužnice i u prilog odbrane. Koncept u kome je sud imao sasvim drugačiju ulogu. Naravno, da je sada teret dokazivanja dominantno na strankama jer i sud i stranke, a posebno stranke i posebno okrivljeni su zainteresovani da se utvrdi materijalna istina.

Međutim, uopšte se ne sužava ovo pravo izvođenja dokaza po službenoj dužnosti ako je deo dokaza tužilaštva i odbrane, ukazuje da je činjenično stanje nesporno utvrđeno, nema potrebe izvoditi dalje dokaze po službenoj dužnosti ali se ovde u stavu 4. ostavlja mogućnost da ako su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni, a to je bilo neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio onda sud može odrediti da se ti dokazi izvedu baš u cilju utvrđivanja materijalne istine kao što sud može takođe, u stavu 4. dati nalog stranci. Znači, i tužiocu i okrivljenom i njegovom braniocu, da predlože dopunske dokaze. Maltene da im pruži pravnu pomoć, da signalizira da su ti dokazi neophodni da bi se materijalna istina utvrdila. Tako da ne bi podlegao ovoj vrsti atmosfere jer ovde je rečeno da je tužiocu sve dozvoljeno, a odbrani nije.

Član 19. kaže: "svi državni organi su dužni da javnom tužiocu, sudu ili drugom organu postupka koji je okrivljenom i njegovom braniocu na njihov zahtev pruže potrebnu pomoć u cilju prikupljanju dokaza", znači ne samo tužilaštvu. Naravno, da strah od svih vrsta zloupotreba je prisutan jer smo mi društvo u kome još uvek nismo izgradili potrebnu pravnu sigurnost, još uvek sudovi nisu posle višedecenijskog iskustva u kome su, pre svega u jednom partijskom sistemu, nisu sudili, naravno po načelu materijalne istine, sudili su po načelu partije, komunističke. To je period najtežeg kršenja ljudskog prava koji mnogi sada zaista žele da rehabilituju i stvara se atmosfera da je u Titovo vreme sve funkcionisalo, pa i između ostalog i nezavisno pravosuđe, što u opšte nije tačno.

Relikti načina mišljenja iz tog sistema, naravno da su prisutni, prisutna je i inercija i ona dolazi sa svih strana, upravo zbog straha od zloupotrebe. Naravno, da i policijska istraga krije svoje opasnosti u pogledu kršenja ljudskih prava ali recimo za vreme "akcije Sablja" neko je pomenuo teška kršenja ljudska prava bilo ih je sigurno. Mnoge optužnice nisu dokazane i država je isplatila ogromne štete licima neosnovano lišene slobode. Međutim, da su policijski dokazi po tadašnjem zakonu imali dokaznu snagu u krivičnom postupku mnogi bi, koji su za vreme "akcije Sablja" bili uhapšeni, bili i pravosnažno osuđeni. To je upravo posledica nedostatka validnosti dokaza koje je prikupila policija da se upotrebljavaju u krivičnom postupku.

Ne zaboravite, hteli mi to ili ne da priznamo, "akcija Sablja" je pokazala da se organizovani kriminal sa kriminalom može razračunati u veoma kratkom periodu i ne bih sada, evo gospođa Čomić, predsedava, ne bih u ovu raspravu vezivao za

sve ovo o čemu pričamo ni ambasadora Konuzina, ni Rusku Federaciju, ni njihovu ulogu u zaštiti srpskih nacionalnih interesa. Da li su nekada kada su bili u prilici da nam pomognu, pomogli? Da li bi nam oni ponovo u nekoj situaciji pomogli itd. jer mi imamo tu vrstu iskustva. Hvala.

Pet minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Narodni poslanik Miroslav Petković ima reč. izvolite.

Gospođo Malović ovo je zaista suštinska primedba koju ima DSS i nije čudno što su se kolege iz opozicije iz vlasti uključile da govore o ovom amandmanu, ovo je upravo ona koncepcijska razlika o kojoj smo govorili u načelu. Kolega Aligrudić je jasno obrazložio da mi ne očekujemo da prihvatite ovaj amandman ali mi prosto moramo da ukažemo da će ovo stvoriti mnoge probleme u budućnosti, da će ovo biti ne primenjivo u praksi, da je činjenica da je devalvirana istina u sudskom postupku. Da je smanjena uloga suda, da stranke nisu ravnopravne, da u evropskom, kontinentalnom, pravnom sistemu sud je gospodara dokaznog postupka. Vi napuštate načelo evropskog prava ovim što radite. I zaista, pravite neki miks, uzeli ste nešto malo iz Amerike a nešto malo zadržavate iz naše dosadašnje prakse.
Da ne dužim, u stavu vi se pozivate u obrazloženju na stav 4. gde se navodi da sud može predložiti, izvođenje pojedinih dokaza ili ukoliko su pogrešno utvrđene neke činjenice. Sud nema potrebe time da se bavi, njegov posao prema ovakvom ZKP nije da utvrdi istinu, njegova uloga,ljude koje ste birali u ovom reizboru, sad će biti kao članovi žirija i oni će bodovati šta je rekao tužilac, a šta je rekao okrivljeni. Ne mogu se uporediti okrivljeni sa svojim mogućnostima nasuprot tužioca sa logistikom čitavog državnog aparata koji ima iza sebe. To je apsolutno ne ravnopravan odnos između njih.
Ponavljam pitanje, objasnite mi molim vas, kakva je uloga žalbe zbog pogrešne i nepotpuno činjeničnog stanja. Stranke su te koje moraju da dokazuju i predlažu određene činjenice. Da bi žalbu pobijali upravo one činjenice koje su predložili ukoliko su pogrešno i nepravilno utvrđene. Kako će doći do kvalitetnog presuđenja. Nije samo brzina najvažniji element krivičnog procesnog postupka. Daleko od toga, mislim da je to i ravnopravnost stranka i pravičnost postupka i kvalitetna odluka. Neko od mojih kolega je pominjao da u Americi građani sude. Siguran sam da u Srbiji građani očekuju da presuda krivičnog suda bude bazirana na istini, a ne na tome što je sud vršio ocenu stranačkog izvođenja dokaza od strane tužioca i od strane okrivljenog, sa druge strane i zbog toga jednostavno moramo da iznesemo ovu primedbu, svesti da nećete usvojiti ovaj amandman ali mislim da ćemo se u jednom trenutku ozbiljno pozabaviti ovim problemom i mora ćemo na neki način da ga rešimo jer će u praksi izazvati niz posledica štetnih i za same stranke a i za funkcionisanje pravosuđa.

Dva minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Pre nego što pitam da li još neko želi reč ili na pređemo na amandman. Na osnovu člana 90. obaveštava narodne poslanike da ćemo današnji dan završiti između 19.00 i 19.30 u zavisnosti od toga kakav tempo rasprave bude, neće naravno niko biti prekinut ili se neće prekidati eventualni krug replika, ali dalje od 19.30 nećemo raditi, a rad ćemo onda nastaviti sutra pretresom u pojedinostima na preostale amandmane nakon završetka današnjeg rada.

Da li još neko želi reč?

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Petar Jojić.

Treba postaviti pitanje, kada je u pitanju reforma zakonodavstva u Srbiji, da li je Srbija odlučila da njeno postojeće kazneno zakonodavstvo naruši ustavno uređenje. Ovo je direktan udar na Ustav i ustavno uređenje, gospođo ministre, hoćete da Srbiju pretvorite u despotiju kao što je to bilo u tursko doba. Sve tri vlasti i zakonodavna i izvršna i sudska bile su koncentrisane u rukama sultana. A kod nas je zakonodavna, izvršna i sudska vlast objedinjena u rukama Vlade, tj. izvršnog organa.
Kada je u pitanju amandman na član 15. kolege iz DSS su o tome govorile, govorio je i narodni poslanik gospodin Krasić, Srbija preuzima angloameričko zakonodavstvo što nije uobičajeno i nije tradicionalno za Srbiju. Amerika ima nešto više od 200 godina svog postojanja i državnosti, a u mom selu Kućani, zaseok Grbići ima brvnara, crkva koja je starija od američke države. Od sedmog veka, gospođo ministre, počinje zakonodavna i sudska vlast, a posebno od 12, 14 i 15 veka u Srbiji, tako mi nismo početnici u pogledu primene zakonodavstva i našeg sudstva.
Da li je moguće da se u članu 15. predvidi da sud može dati nalog stranci da priloži dopunske dokaze, evo primera, optuženi u pritvoru, a sud kaže, uzmite izjavu od svedoka. Optuženi iz pritvora piše pismo svedoku da ga predloži u svrhu dokaza, on ne dolazi, a da li između ostalog treba da ima i ovlašćenje još da položi zakletvu pred optuženim, svedok, a on kaže, neću.
Šta ćemo onda? Vidite, ovo je katastrofa, ovo je gubljenje vremena, ovo dobar početak za izradu jednog dobrog Zakonika o krivičnom postupku. Vi ukidati osnovno načelo u ZKP, istina, sud je dužan, ne samo da sud može da predloži strankama da one prilože nove dokaze. Sud je dužan, dok ne kažete u zakonu dužan, on može i ne mora i ne možete mu ništa.
Šta ćemo ako je neophodno da sud dođe do dokaza od određenih državnih organa, da zatraži izveštaje ili podatke, a to neće državni organi da daju optuženom na ruke. To jedino može da se da sudu.
Napoleon prvi je rekao, sudija je Bog, drugog Boga nema. Kod nas, sudije sada treba da budu oslobođene, pa ćemo sada imati sledeću situaciju, imaćemo višak sudija, jer oni jedva čekaju da budu oslobođeni odgovornosti utvrđivanja istine. Imaćemo manjak tužilaca. Šta ćemo sada da radimo? Gde je tu izbalansiranost optužbe i gde je tu odbrana, gde je tu branilac, gde je to pravo čoveka da se može braniti.
Vi ste zaobišli osnovno načelo, utvrđivanje istine i zato vam ovaj zakon ne valja, nije dobar, njega treba, pre svega prihvati, a ja sam vam rekao da je ovo samo Zakonik o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.
Ja sam rekao da su oni prepisani. Šta je radila ta komisija? Ako su prepisane odredbe iz ZKP iz 2001. godine, ako ste prihvatili sistematiku iz ZKP iz 2006. godine i preuzeli iz tog zakona određeni broj normi, šta je onda novo? Samo nam je nova istraga Amerike, američka istraga. Da, ali Amerika ima 200 godina kako primenjuje adverzivni sistem. tamo je porota, a tamo samo porota proglašava ko je pobednik, a vi ovde sada treba u našoj državi da presadite nešto.
To vam je kao kada bi gajili pomorandže u Sibiru. Pravite ogromnu grešku. Trebalo, je kao što smo mi radili da angažujete Institut za uporedno pravo, da vam uradi Institut studiju iz koje ćete da vidite, evo zakonik koji je obuhvatio brojna demokratska načela i evropska zajednica dala pozitivnu ocenu na zakonik što smo radili u saveznoj Vladi 2000. godine. Možete pogledati, evo te studije, obuhvaćena Amerika, Francuska, Engleska, Belgija, Holandija, Italija i Vels.
Niste smeli zaobići Institut i zato sada Jovan Ćirić iz Instituta, on opominje i stavlja kritike u pogledu reizbora sudija i u pogledu reforme zakonodavstva i ona je broj onih akademika, profesora itd.
Molim vas, ova studija je mogla da vam posluži da vidite bez dovoljne sudske prakse, u Engleskoj kažu, i u Nemačkoj, bez sudske prakse, bez angažovanja stručnjaka i timova, bez Instituta i duge primene, nema zakona.
Zbog toga, gospodo ministre mislim da ste napravili veliku grešku. Vi kažete da je tri godine radila ta komisija, a koliko je ona koštala? Da li ćete izaći u javnost, ukoliko je ona uzela, da li je OEBS dao pare ili nije? Ako nije, nije, u redu, oni su džabe radili, ali tri godine da prepišu 30 ili 40 članova, to nema smisla, a ono preuzimate iz drugih zakona.
Mislim da je dobro da ovaj predlog, da se izmeni i menja i dopuni, jer je vrlo delotvoran. Vi od istine nemojte odustajati. To načelo je, pre svega, ustavno. To kaže i Ustav. Zašto je čovek ili grupa ta koja je radila taj Zakonik o krivičnom postupku, koja po meni ima skromno stručno znanje. Nema sudsku praksu, da ima 20 ili 30 godina sudske prakse, da je sedeo u sudnici i sudio, delio pravdu, i te kako bih ja njemu poverovao, ali onoga ko je bio docent na fakultetu, vi njega angažujete i kažete, sada će taj nama da napiše dobar zakon. Nema ni govora od toga, od tog posla nema ništa i ovo je gubljenje vremena.
Znam da nećete da prihvatate amandmane SRS, mrzite nas i to je nesporno i apsolutno ja neću da patim za tim, ali ja imam legitimaciju da vam skrenem pažnju i da vam kažem, molim vas dozovite se pameti i dajte, prihvatajte da se poboljša tekst zakona, ili povucite ovaj tekst zakona i angažujte institute, stručnjake, i neka pripreme nov zakon i vi ćete biti zadovoljni i zadovoljna stručna javnost. Stručna javnost nije zadovoljna sa ovim, iako vi kažete da ste ponosni, a ja bih sa ovim sramotio, a ne bih se ponosio. Vi imate pravo, to je vaša stvar, ali vas molim, uvažite narodne poslanike, uvažite stručnu javnost. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je drugi amandman na član 15. koji u naslovu ima dokazivanje. Gospodin Jojić je tražio u amandmanu da se dopuni ovaj član sa dva nova stava i dao je nešto što ima dodirnih tačaka sa dokazivanjem. Međutim, da ja sada ne bih gubio vreme čitajući šta se predlaže amandmanom. Ovo što je karakteristično za ovako unakaženo postavljanje principa dokazivanja ili načela dokazivanja, moram samo da vam skrenem pažnju da, tužilačka istraga je u mnogim državama. Da vas samo podsetim, pred SE pre nekoliko godina bio je veliki problem, da li postoje lica koja su lišena slobode i koja se drže u pritvoru u nekim državama, koje su potpisnice Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda i da jednostavno tih lica nema u evidencijama.
Znate koga je Savet Evrope odredio da bude istražitelj? Dika Martija. On je istraživao da li je bilo torture, da li je bilo mučenja i tokom te svoje istrage, uz opstrukciju od strane vlada država koje su članice Saveta Evrope, došao je do dokaza da nelegalni pritvor postoji u Poljskoj i postoji u BiH.
Kada su predstavnici BiH morali da odgovore na to pitanje kako je to moguće, rekli su – pa Amerikanci, šta da radimo. Oni uzeli zatvor, doterali navodno neke pripadnike Al Kaide, drže ih tu.
Znači, ne postoji u evidenciji da se vodi postupak. To je moguće ukoliko dobar deo krivičnog postupka se nalazi u rukama tužioca. Onda tu ne pomaže član 19. Predloga zakona, da su svi državni organi i svi drugi dužni da pružaju pravnu pomoć, između ostalog, i odbrane.
Kada bi to tako bilo, onda Rodoljub Šabić ne bi bio potreban Srbiji. Rodoljub Šabić samo za informacije od javnog značaja mora da lije krokodilske suze, da podseća državne organe, da vodi medijsku borbu jer mu neko iz Ministarstva ili neka državna sekretarica kaže – ma ne interesuje me, ko si ti, neću da ti dam.
Znači, to što piše u članu 19. je obična parola u praksi. Ako neko misli parolama da može da brani neka osnovna načela, onda se grdno vara. Mnogo se vara.
Evo vam nekoliko primera. Evo vam primera iz Haškog tribunala. Po logici Tribunala, sve što ima tužilac mora da imaju sudije i mora da ima odbrana. Tako je napisano. To je vrhunac međunarodne pravde. A šta je u praksi? U praksi se to ne dešava. U praksi tužilaštvo obelodanjuje u pretresu neke materijale koje je obezbedilo pre sedam godina i nije dostavilo odbrani, a kada odbrana obezbedi to na neki drugi način, pa saopšti da to postoji, e onda tužilac, pošto se seti, pa obelodanjuje materijal. Zašto ga nije dostavilo? Zato što je po svojoj prirodi oslobađajući materijal. A šta radi tužilaštvo? To je taj tip tužilaštva koji vi želite da napravite u ovom poslu. Po nekom tamo pravilu 68. i 66. oni dostave oslobađajući materijal na hiljade strana, šest i po kubika i tu se nalazi uputstvo za peglu, ljubavna pisma vojnika itd. itd. zatrpavanje. I to je vrhunski krivični postupak, što bi neko rekao – pa eto tu ćete da dokažete vašu nevinost.
To vi radite ovde. Vi tribunalizujete naš krivični postupak. Zato su vas vodili i u Hag i u SAD i ovamo i onamo. Lepe priče sudijama, lepe priče ljudima iz ministarstva, tekovine evropskog suda za ljudska prava, razmenjuju se neka iskustva itd. Ima jedan mali problem, izgubila se istina o krivičnom događaju, izgubio se pojedinac. Ovde se moliš Bogu da ne budeš optužen. Ako si optužen, ti si gotov. Takav krivični postupak nama nije potreban. Srbija ne želi takav krivični postupak.
Ako ovim zakonikom želite da otklonite sve propuste iz vremena "Sablje", niste uspeli, odmah vam skrećem pažnju. Džabe ste krečili. Ova reforma je krenula pre nego što je gospođa Malović postala izabrana za ministra pravde. Ona je finansirana još od one strategije kada je Zoran Stojković bio ministar, sećate se. Iz tog perioda je ta strategija. U odnosu na ono što je napisano, i tada je bilo loše, nekoliko ključnih stvari je promenjeno da budu još gore, tako da kada mi kritikujemo, mi kritikujemo uopšte taj proevropski i pronato pogled i u okviru toga se svi vi strpajte koji jeste i koji niste.
Molim vas, neko pravi neke nesnosne aluzije, neprimerene ovom trenutku. Poziva se na neka suđenja od pre 40, 50, 20 ili 10 godina itd. Govori se da su bila partijska, komunistička itd. Verovatno ima i takvih elemenata, ali ko je kriv, šta tražite u koaliciji sa Ivicom Dačićem? Pa, imate i Goricu Gajević. To je vaš koalicioni partner. Sednite lepo na nivou koalicije, pa se dogovorite, a ne ovde da se prepucavate međusobno. Dolazim u situaciju da treba da vas branim, da vas podsećam da ste koalicija, kao što sam Lasla malopre upozoravao – Laslo, zaboravio si, ti si na vlasti.

Narodni poslaniče, zaboravili ste na odrede Poslovnika Narodne skupštine. Molim vas, o temi dnevnog reda.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč želi ministarka pravde, Snežana Malović. Izvolite.