Iskorišćeno je minut i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na naslov iznad člana 24. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

 Podneo sam amandman da se član 24. menja i glasi: "Nadležnost po prebivalištu ili boravištu okrivljenog". Prebivalište ili boravište okrivljenog kao pojmovi uređeni su u upravnom pravu, a kako se radi o Predlogu zakonika o krivičnom postupku, smatram da je amandmansko rešenje preciznije.
Naravno, cilj amandmana je poboljšanje teksta zakona. Sve ove amandmane koje mi podnosimo, imamo zaista više nego dobru nameru da poboljšamo ove predloge zakona koje vi nama dostavljate ovde. Međutim, vremenom uviđamo da je to zaista više nego Sizifovski posao. Kada krenemo da pratimo intenciju šta ste hteli da kažete kojim članom, na kraju shvatimo da smo došli na put koji vodi u zemlju nedođiju.
Jer, zaista ne možete da nas ubedite vašim vizuelnim tehnikama, psihološkim radionicama, političkim smicalicama, da udarac čekićem u glavu ne boli. Nas su gađali tomahavcima tako da znamo koliko to može da boli, a oni koji su vam dali novac da reformišete sudstvo, da menjate sudije i da reformišete ove zakone, ne mogu da nam otmu utisak da pravite represivnu državu. Znači, ni slučajno. Možete da kažete šta god hoćete, ali vi ćete uskoro od policije da napravite miliciju, odnosno organizaciju koja će štititi režim koji je trenutno na vlasti, a to nije dobro. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na naslov iznad člana 32. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Iskoristiću vreme kao ovlašćeni predstavnik.
Gospođo Malović, mi smo tradicionalno, istorijski imali u našem kaznenom zakonodavstvu upravo ovu definiciju naslova. Mi smatramo da prenošenje mesne nadležnosti, zbog sprečenosti, treba pre svega menjati kako ste ga vi predložili.
Podsetiću vas nešto. Stidljivo ste, ne znam iz kojih razloga, obišli možda, smatrali ste da nije potrebno, nešto što vam je po mišljenju pripremila Direkcija za saradnju u okviru Generalne direkcije za ljudska prava i pravna pitanja, na osnovu stručnog mišljenja, a vezano za Zakonik o krivičnom postupku. Džermija Mekbrajt, predsednika Naučnog komiteta Agencije za osnovna ljudska prava Evropske unije. Da li je tako? Možda grešim, da li ste vi o tome obavešteni? Do tog mišljenja sam došao, a bogami toliko je primedbi i predloga na taj nacrt zakona bilo da ispada da su ovi vama preporučili da napišete zakon kako su vam oni upravo ukazali.
Evo šta kaže u odnosu na ovu odredbu, da je potrebno da se u prvom redu, ako hoćemo da pitanje prenosa nadležnosti rešimo, preporuka je ove komisije da se prvo mora saslušati lice na koje se odnosi odredba, radi prenošenja nadležnosti. Vidite koliko ljudi sa tradicijom vode računa da nikako ne povrede prava optuženog ili okrivljenog. Dakle, i on mora da se pita, a ne samo sud da donese odluku – prenosimo nadležnosti. Prenećemo nadležnost iz Zrenjanina na Pančevo, ali mora da se pita, kako se upućuje ova primedba i mišljenje, mora da se pita i okrivljeni, odnosno optuženi. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 35 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 39. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 40. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Mirko Munjić.

U članu 43. Predloga zakona o krivičnom postupku, u tačkama 1) do 8) vi regulišete prava i dužnosti javnog tužioca za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.
Ovim amandmanom sam tražio brisanje tačaka 3) i 4), jer se u stvari ovim predlogom zakona daju neke ingerencije, daju neka prava i dužnosti javnom tužiocu koje on do sada nije imao. Između ostalog, to je i uvođenje takozvane tužilačke istrage.
Moje kolege su pre mene dosta pričale o ovoj temi i o pasivnosti suda u ovom slučaju, kao i o svim onim drugim stvarima koje u stvari govore u prilog tvrdnje da je Srpska radikalna stranka izričito protiv uvođenja tužilačke istrage. Dakle, postavlja se pitanje koji je krajnji cilj jednog krivičnog postupka? Nadam se da ćete se složiti sa mnom da je to utvrđivanje materijalne istine.
Sada, hajdemo kratko da kažemo nešto o, u stvari da analiziramo ulogu javnog tužioca i njegov cilj u tom krivičnom postupku. Koji je krajnji cilj svakog javnog tužioca? Prvo da optužnica stane na pravnu snagu, da po sprovedenom postupku on dobije osuđujuću presudu i da ta presuda u krajnjem cilju bude potvrđena od strane drugostepenog suda. To je cilj svakog javnog tužioca. Dakle, od tih stvari, normalno, zavisi karijera javnog tužioca, zavisi i ona lista kako će javni tužilac da vrši svoju funkciju, kako će biti ocenjen itd. Pa kako onda možete vi zamisliti da javni tužilac može revnosno sakupljati i predlagati dokaze koji idu u prilog osumnjičenog, odnosno okrivljenog?
Dakle, vi ovde u ruke javnog tužioca jednostavno stavljate benzin da bi on gasio vatru, da bi gasio vatru kojom je zahvaćen okrivljeni. Baš njega briga šta će da bude sa okrivljenim. Baš njega briga da on skupi dokaze koji idu u prilog okrivljenog. Ovde u stvari vi govorite o principu jednakih oružja. Nema šanse da je princip jednakih oružja u pravom smislu ovde uspostavljen i zbog toga zaista smatramo da tužilačka istraga nikako ne može da bude uspostavljena u našem pravnom sistemu. Hvala.

Iskorišćeno je 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, u članu 51. stav 2. amandmanom smo predložili da se reči: "oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana", kao i reči: "ako oštećeni nije obavešten može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja", da se te reči brišu.
Dakle, rečenica čije je brisanje ovim amandmanom predloženo je u direktnoj koliziji sa eksplicitno propisanom obavezom javnog tužioca iz stava 1. istog člana Predloga zakona. Naime, sa jedne strane izričito se nalaže javnom tužiocu da u roku od osam dana obavesti oštećenog o obustavljanju istrage ili o odustanku od krivičnog gonjenja, a sa druge strane se ipak predviđa mogućnost da tužilac prenebregne svoju zakonsku obavezu i propisuju rokovi za oštećenu stranu.
Rokove za prigovor ne treba propisivati, treba da važe opšti rokovi zastarelosti koji viši javni tužilac ceni u svakom konkretnom slučaju. Za nesavesne javne tužioce, koji postupaju suprotno odredbi člana 51. stav 1. ovog predloga zakona, treba propisati oštre zakonske, odnosno disciplinske mere.
Dakle, danas smo mnogo govorili uopšte o novim ili većim ovlašćenjima tužilaca, ukazivali na sve moguće posledice nekih previda u ovom zakonu, pa smo mislili da bi bilo dobro da uvažite i ovaj amandman. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 Koliko god se mogu načelno složiti sa delom vašeg obrazloženja zbog čega odbijate ovaj amandman, a to je što ste rekli da se naša ideja, da se osigura okrivljenom pravo, da mu se da dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane, mi smo rekli u toku celog postupka, a vi ste rekli da se to podrazumeva, to je za diskusiju. Mi smo hteli da tu budemo prosto afirmativni, da se u jednoj načelnoj odredbi okrivljenom i braniocu, jer su to zapravo načelne odredbe, to su uvodne odredbe, koje objašnjavaju pojmove i strukturu, da se tu ugradi i taj termin "ceo postupak", jer je jako važno da to pravo bude obezbeđeno zaista u celom toku postupka. Vi znate koji su sve organi postupka, to nije samo sud, i kako postupak teče. Znači, hteli smo u tom smislu da obezbedimo onoga koji se brani, odnosno okrivljeni.
Međutim, u daljem delu amandmana mi smo rekli posle reči: "razmatra", misli se na spise i pravo na kopiranje. Pravo na kopiranje jeste direktno određeno članom 250. zakona, ali ako je to već tako stilski, ne vidimo razloga zbog čega se pravo na kopiranje spisa, koje se detaljno reguliše, ko odobrava, na koji način itd, zašto se to ne navede i u ovoj načelnoj odredbi člana 68.
Znači, neću da kažem da je ovo neka velika stvar, ali u svakom slučaju mislili smo da je korektnije da se određena prava preciziraju u načelnoj odredbi, pogotovo što, kada je o krivičnom postupku reč, kao što smo rekli i ranije, reč je o sadržini ljudskih prava i jako je važno da te stvari budu podcrtane.