Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da smo u određenim delovima današnje diskusije bili prisutni ili da sam kojim slučajem prvi put ušao u salu Doma Narodne skupštine, ne bi mi bilo jasno, sve je vezano za zakon i zato ovo i govorim, neću se o drugim stvarima previše zadržavati, ali ne bi mi bilo jasno ko je sastavni deo vladajuće koalicije? Jer, i sami ste od predstavnika svih političkih opcija, bez obzira da li dolaze iz opozicije ili pozicije, čuli i uverili se na veoma veliki broj primedbi na zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Nezvanično, možda ne baratam dobro sa podacima, preko 250 amandmana su podneti, ako ne grešim, na ovaj zakon, dokazuje da je ovaj predlog zakona ishitren, da je u suprotnosti sa dobrom pravnom praksom Republike Srbije, samim tim, nije kompletan.
Stav SNS, još jednom podvlačim, je da ovaj zakon treba da bude usvojen, da je Srbiji neophodan zakon o restituciji. Mi na 150 hiljada građana Republike Srbije ne gledamo kao na birače, gledamo na ljude koji su u nekom davnom periodu, odnosno njihovi preci su stvorili imovinu, a mnogo je bilo teško. Samo je u periodu od 1990. godine, pa na ovamo, prošlog veka bilo lako stvoriti imovinu u Srbiji. U Srbiji su generacije koje su u tom periodu stvarale imovinu, i niz generacija ispred njih stvarale imovinu, tako da je veoma mali broj ljudi koji su se u tom istorijskom trenutku bitisanja, uopšte i svog i Republike Srbije, mogli baviti nekim određenim kriminalnim radnjama.
Lično mislim da je ovaj broj ljudi u Srbiji dosta veći i da je ovo nezvanična statistika. Nakon objavljivanja rokova za podnošenje prijava naslednika ili onih koji su stekli pravo na vraćanje oduzete imovine, znati ovu cifru.
Gospodine Đeliću, vi ste u zadnjih 11 godina bitan funkcioner i državnik. U jednom trenutku, pre sedam, osam godina, u jednom intervjuu koji ste vi dali, baratalo se sa ciframa od minimalno 12,5 milijardi evra koje Srbija treba da vrati pomenutoj kategoriji lica. Gde se to izgubilo? Da li je ta cifra od dve milijarde koja je ovim zakonom predviđena, do cifre koja se vraća u naturalnom obliku, ta cifra koja je od 12,5 milijardi evra, ili je još uvek sve ovo nezvanično i da ćemo se posle donošenja ovog zakona i objavljivanja roka, doći u situaciju da vidimo i pravi broj naslednika i pravu cifru koja stoji pred državom, odnosno Republikom Srbijom?
Šta drugo brine? Brinu reči trenutne predsedavajuće da ćemo nastaviti sa sledećim zakonom. Podržavam i to jer je vrlo bitno. Gospodine Đeliću, bez donošenja zakona o rehabilitaciji nema primene zakona o restituciji i obrnuto. Ako je ova poslanička većina bila spremna da pre neki dan povuče zakon o rehabilitaciji, i ako smo danas u toku rasprave čuli ovakve komentare, zaista se pitam za sudbinu ovog zakona, ili se to u trenutku na drugom programu RTS činilo kao plaćeni politički termin, jer izbori jesu blizu? Ali, ljudi, dajte uozbiljite se i dogovorite se oko zakona. Nemojmo i nemojte ni vi da ispred Vlade podležete ucenama bilo koje političke partije. Mi podnosimo amandmane da bi pokušali da popravimo tekst zakona zbog građana Srbije. Ništa politički, ništa protiv vas, ništa protiv vladajuće koalicije.
U tom kontekstu ću primedbe koje SNS ima, kao i amandmane koje smo podneli na postojeći predlog zakona, nastaviti dalju priču. Nemoguće je da posle tri i po godine zajedničke vlasti, tzv. četnici i partizani sada ne mogu zajedno. To smo danas u delu rasprave uglavnom čuli i više smo se bavili tim stvarima nego zakonom koji interesuje najmanje 150 hiljada građana, a verovatno i više, Republike Srbije.
Kada sam rekao da je zakon ishitren, zaista ne znam ko su saradnici u vašem ministarstvu, vašem timu, ali pokušaću po određenim članovima, zaista ne znam koje su struke i izvinjavam se zbog toga, da to i dokažem.
Predlog zakona je dat na osnovu nacrta Vlade, Odbora za privredu i finansije. Ono što sam imao ispred sebe vezano za predlog nacrta i za ovaj predlog zakona, a verovatno i za tekst koji će posle usvajanja izaći iz Skupštinske procedure, u duhu one jučerašnje priče, odnosno rasprave o zakonu o javnoj svojini, zaista je iz dana u dan bio bolji i nadam se da će biti bolji. Zato apelujem na vašu svest i na svest cele vladajuće koalicije, da ovde obrate pažnju samo o interesima građana, odnosno na kategoriju lica koja su pogođena ovim zakonom, odnosno treba da se zauzmu vezano za ovaj zakon.
Mislim da vaš sektor nema iskustva baš sa pravnim postupkom sa pravnim normiranjem i sistematikom zakona, jer recimo samo u članu 1. koristite termin – oduzeta preduzeća, koji zaista o pravnom jeziku niti postoji, niti je prihvaćen pravni pojam za imovinska prava nad preduzećem. To je jedan od argumenata da je lično moje mišljenje i mišljenje stranke da je i Ministarstvo pravde trebalo da uzme učešća i izradi Nacrta Predloga ovoga zakona i pojedinih odredbi pogotovo.
Zbog svega toga i nedostatka te pravničke logike, zakon sadrži niz nedostataka i nedorečenosti. Skoro da može da se primeti, jer zaista, ako se pročita zakon od člana do člana može da se primeti koji je to period na koji se ovaj zakon odnosi, ali se ovo što je vrlo bitno u članu 1. je trebalo istaći, ne samo da se pominje period posle 9. marta 1945. godine, u kasnim odredbama se pominje i period do 1968. godine i deo perioda za vreme okupacione vlasti od 1941. do 1945. godine, ali mišljenja smo da taj vremenski termin morao je da stoji u članu 1. iako se on kasnije i pominje i dotiče kasnijim odredbama ovog zakona.
U članu 2. navodite zatim, propise taksativno propise kojima je imovina oduzimana i iako se zaista mnogi niti mogu primeniti zbog neiskazivanja konkretnih situacija, navedenih 41 zakona FNRJ ili država koje su proizašle iz nje, tako da se neiskazivanje konkretnih situacija kojima su primenjeni, da bi se u konkretnoj situaciji po zahtevu za vraćanje imovine mogle realizovati u smislu pozitivnog pravnog poretka. Pogotovo jedna bitna stvar, gospodine ministre, 1945. godine pogotovu 1945. godine, mi sad imamo problem sa pismenošću velikog broja građana Srbije. Pitanje je da li su sva rešenja i data? Pitanje da li su ljudi dobili sva rešenja, a pitanje da li njihovi naslednici znaju gde su rešenja? Zato je moja uvažena koleginica Tabaković i rekla da ovu problematiku malo više treba i da rešavaju državni organi, nego građani koji treba da budu zainteresovani za ovu stvar. Zato i kažem da se u Srbiji bukvalno zbog te nepoznanice i ne zna tačna cifra građana čijim precima je oduzeta imovina, a koji sada u ovom procesu mogu da dobiju obeštećene.
Da li je uopšte upravni postupak podoban za odlučivanje u postupcima ili je bilo potrebno doneti poseban procesni propis ili više propisa koji bi pokrili ovu problematiku? Iza svega ovoga se krije i drugo pitanje – da li su zaposleni u administraciji koja treba da rešava ovu oblast stručni? Ne znamo ni ko će biti zaposlen. Čak vidimo da će agencija, a o tome ćemo posebno imate priče, koja počinje sa funkcionisanjem od 1. januara iduće godine. Zašto baš 1. januara iduće godine? Zato što će deo određenih kadrova opet da se smesti u agenciju. Pitanje je njihove stručne sposobnosti za ovakve problematike. Mišljenja smo da deo ove problematike treba u sudskim procesima da se rešava, a da agencija i kadrovi koji budu zaposleni u njoj neće, bez ozbzira na to ko to radi imati stručne snage i sposobnosti za ovaj proces. A ovde se, gospodine ministre radi ne samo o ispravljanju jedne istorijske nepravde, nego i o velikoj količini novca koji treba da se iz budžeta Republike Srbije vrati građanima Republike Srbije.
Samim tim mislimo da agencija nema kapaciteta ni po Zakonu o agencijama ne bi trebala da se bavi ovim poslovima. Ako pogledate Zakon o agencijama, zaista nećete naći mesta za formiranje agencije za restituciju, već bi to trebala da bude uprava u okviru nadležnog ministarstva.
Postavlja se pitanje – koliko je Predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima, posebno u materiji specijaliteta i generaliteta zakona? Navedene propise generalno nazvane eksproprijacija eksproprijatora donela je FNRJ i njeni sukcesori na saveznom nivou, a povraćaj imovine treba samo da izvrši Republika Srbija. Znamo da čak imamo nerešene imovinske odnose u ovim odnosima, a pogotovo i građana koji su sticajem okolnosti u datom trenutku živeli na određenom delu teritorije FNRJ ili sada žive u nekoj od ovih republika.
Šta je ono bitno dalje vezano za najbitnije amandmane koje želim, pored amandmana koje je koleginica Tabaković istakla? U članu 10. Predloga zakona o vraćanju imovine i obeštećenju stoje reči da njegova stečena prava ne smeju biti povređena. Mišljenja smo da ako je neko stekao pravo svojine, to pravo je zaštićeno Ustavom i ne treba ga posebno isticati. Mišljenja smo da u ovom pomenutom članu 10. ne treba zbog toga i navoditi ovaj stav koji ste naveli.
Bio je i u današnjem delu diskusije, s obzirom na broj prijavljenih poslanika koji su uzeli učešća, i priče o svemu ovome i o ovome što ću sada reći, ali ograničavanje vraćanja pokretnih stvari samo na stvari koje su upisane u registar ili su kulturna dobra u najmanju ruku nije korektno, jer znate i svi ostali znaju da su oduzimane i druge stvari koje su veoma velikih i trajnih vrednosti, pa s obzirom na tu situaciju i na to saznanje treba omogućiti i vraćanje takvih stvari. Svi znamo da su mnogim porodicama oduzete umetničke slike dragocenih vrednosti, klaviri, oružje i druge stvari koje su bile njihovo porodično nasleđe itd.
Šta je sporno, a danas je puno istaknuto? Sporan je član 18. i pravo na imovinu i neometano uživanje imovine, koja je kao jedno od osnovnih ljudskih prava, pa povraćaj svojine iz tog razloga i svega toga ne sme zavisiti od slučajnosti, kao što su okolnosti koje su navedene u Predlogu zakona spornog člana 18. u tačkama 2), 3), 5), 6) i 7), odnosno situacija da li je neko u zgradi ili u stan smestio neki od mnogobrojnih organa, agencija, ustanova, stranih predstavništva i tako redom ili su, recimo, ona u vlasništvu preduzeća koja ih koriste, a nastala su u procesu privatizacije.
S toga smo i predložili da se u nabrojanim i svim slučajevima mora isplatiti nadoknada u novcu i to u razumnom roku od tri do pet godina. To se takođe odnosi na diplomatska predstavništva i na predstavništva stranih firmi. Za to ima rešenja.
Kada je u pitanju tačka 8) smatramo izuzetno nekorektno i nepravično da se nekome uskrati pravo na vraćanje njegove kuće, jer moraćete priznati, ako je neko uspeo da svoju kuću tako dobro i lepo sagradi da je ona proglašena za kulturno dobro, a sa druge strane nema nikakvih pravnih prepreka da kulturno dobro bude u privatnoj svojini. Ovo istovremeno može dovesti do raznih zloupotreba. Zbog svega toga smo predložili amandmansku intervenciju na pomenuti član 18. tačke 2), 3), 5), 6) i 7).
Takođe je i nepropisana, odnosno komplikovana i procedura postupka i svega ostalog, o tome je danas bilo reči, u procesu pokušaja, da tako kažem, povraćaja oduzete imovine i obeštećenja, jer delom i u dosta slučajeva, s obzirom na činjenicu na realnu vrednost oduzete imovine nekretnina i svega ostalog, preduzeća, ovo će se samo svesti na pokušaj. Zbog svega toga tu smo još da možemo ovih par dana da uradimo i da izmenimo, ono što možemo da uradimo sada ne treba ostavljati za kasnije. Zato apelujem na sve nas da ono što smo godinama pričali da ćemo raditi, da pokušamo da to uradimo u najmanju ruku da to bude korektno za ljude koji su u kategoriji lica zainteresovanih po Predlogu ovog zakona.
Kada je reč o Agenciji, ističem još jednom i apelujem, zaista na vas, da se ovi poslovi i nadležnost vraćanja oduzete imovine teško mogu poveriti javnoj agenciji, jer prema Zakonu o javnim agencijama, iste mogu obavljati stručne i razvojne poslove, kod čijeg obavljanja nije neophodan stalan i neposredan politički nadzor.
Ovde se ne radi o poslu koji spada u poslove državne uprave u užem smislu i ozbiljnoj državnoj obavezi vrednosti, ali, obaveza državna vrednost i više od nekoliko milijardi evra. Zato apelujem da je neophodna i obavezna kontrola i Vlade i nas i ovog Doma i Narodne skupštine u ovom procesu, na ovim sredstvima, ovolikoj količini sredstava i ovolikom broju predmeta. Zbog toga smo mišljenja da ovaj proces može ispratiti samo Uprava, odnosno organ državne uprave, a ne Agencija.
Postupak za ostvarivanje prava na vraćanje oduzete imovine i obeštećenja ima, kao što sam i maločas rekao, zaista u sebi dosta nelogičnosti, od kojih je najznačajnija ova iz predloga, gde stoji da nadležni opštinski organ uprave, nadležan za imovinsko-pravne odnose, odlučuje umesto stranke, ili neki drugi organ, što predstavlja delom i kršenje osnovnih ljudskih prava i o problemu povraćaja imovine i obeštećenju, po predlogu navedenog zakona, zaista bi se moglo još puno toga govoriti, ali ćemo i u sutrašnjem danu i u danu kada se bude raspravljalo o amandmanima, pokušati da svi na svoj način dokažemo realnost onoga što smo pokušali da učinimo amandmanskim zahvatima i da ovaj zakon, na zadovoljstvo svih nas, pokušamo da popravimo, da učinimo boljim za sve one, pogotovo za kategorije lica koja su zainteresovana za ovu problematiku. Zahvaljujem.