Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Ne slažem se sa podnetim amandmanom i predlažem da ga u danu kada budemo odlučivali o zakonu u pojedinostima ne prihvatimo. Smatram da je predloženo rešenje u Predlogu zakona, zajedno sa amandmanima Vlade, dobro rešenje i u saglasnosti je sa članom 86. Ustava Republike Srbije, sa stavom 1, i to drugom rečenicom gde je predviđeno da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine, svojina jedinice lokalne samouprave.
Zatim, moram da istaknem da apsolutno Predlog zakona sa podnetim amandmanima je u saglasnosti sa članom 87. Ustava Republike Srbije , gde je definisano da su prirodna bogatstva u državnoj imovini. Zatim, dobra, za koja je zakonom određeno da su od opšteg interesa, u državnoj su imovini. Isto tako, sam Ustav dozvoljava da dobra, koja su zakonom drugačije ocenjena, mogu da budu i u imovini državnoj, znači, u svojini autonomne pokrajine i u svojini jedinice lokalne samouprave. Znači, u tom smislu smatram da je apsolutno u redu.
Konačno, pošto je bilo reči, bez obzira što je amandman podnet na stav 5, pominjan je i poslednji stav prvobitnog teksta Predloga zakona, bez amandmana, gde je rečeno da se na dobrima u opštoj upotrebi može steći pravo predviđeno posebnim zakonom, a u zagradi piše – koncesija, zakup i slično, ukazujem da je amandmanima Vlade taj sam tekst izmenjen. No, i ovde ne postoji, čak i da je ostao tekst nepromenjen, ne postoji bilo kakav voluntarizam, već samo zakonom može određena stvar da se ustanovi, da se stekne pravo predviđeno posebnim zakonom. Znači, uslov za koncesiju i zakup je postojanje zakona u tom smislu.

Iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, gospodine Mikoviću, molim vas da kao advokat i kao pravnik koga poštuje veliki broj ljudi, ja to znam, u vašoj okolini, da ste stručan čovek, nemojte da dovodimo u zabludu javnost.
Ustav čitamo valjda isto i vi i ja. U Ustavu jasno piše. Evo, ako neki zarez pogrešno pročitam, vi me ispravite. Dakle, govori se o dobrima od opšteg interesa, član 87. Moraću da pročitam taj član. Dakle, Ustav govori o prirodnim bogatstvima. Kaže – prirodna bogatstva, pa nabraja dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovni mogu biti i druge stvari i prava u skladu sa zakonom.
Šta tu sada nije jasno, molim vas? Kako to sada može da bude u nekoj drugoj svojini, kada Ustav kaže za dobra od opšteg interesa isključivo u državnoj svojini? Ubeđena sam da vi to umete da čitate i da tumačite.
Fizička i pravna lica, u drugom stavu, lepo nam Ustav kaže, mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđen zakonom, ali ne mogu svojinu. Ne mogu da raspolažu sa njima, mogu da ih koriste, mogu da vode brigu o njima, da sa njima upravljaju, ono što im država prenese. Mogu da imaju pravo ploda uživanja. Vo to, takođe, sigurna sam, znate.
Ovako, nekako vam se čini da je to sada lepo, da javnost čuje u tim manjim sredinama, u opštinama, hajde da sad kažemo ljudima u opštinama, znajući mentalitet našeg naroda, a nedovoljno znanja o ovoj materiji, da će se to njima dopasti. Svako selo u Srbiji, sigurna sam u to, želelo bi da bude opština. Ne moraju ti ljudi da znaju koliko to košta državu, odnosno koliko to košta njih same, ali mi to moramo da im kažemo, da to nije dobro, da to nije racionalno, da to samo poskupljuje funkcionisanje države i da će to svako od nas, na posredan ili neposredan način, osetiti. Dakle, ne radi se ovde ni o kakvoj decentralizaciji, da se razumemo.
Taj park, o kome ste vi pričali, u Pančevu i o kome se grad Pančevo stara i treba da se stara o njemu, on ima ovlašćenja da ga i da koristi, da se njim upravlja i da se o njemu brine. Ko bi drugi? Ne mislite valjda da će Vlada da raspravlja o parku u Pančevu? Ali čiji su to novci, što bi se reklo? Poreskih obveznika. Zato je odvojeno ono u budžetu za potrebe gradova i opština u Srbiji, da se staraju o tim stvarima. Jer znamo i sami, jasna je definicija lokalne samouprave. Šta joj dajemo? Dajemo joj ono što je u interesu građana da se rešava na tom nivou. Ne možemo da damo sada lokalnoj samoupravi u nadležnost da se brine o penzijama, kad znamo da ne može. To nije u interesu ni građana ni lokalne samouprave.
Hajde da budemo dovoljni pametni i svesni i da ne mešamo babe i žabe. Moraju da postoje određeni nivoi vlasti, mora da se zna ko je za šta odgovoran. Iako ova rasprava, moram da kažem, kod onih koji to pažljivo prate, na neki način, meni veoma prija, jer vi najviše kritika upućujete prema Vladi Srbije. Vi nemate poverenja u sve ove vaše vlade. Rekli ste jasno da vi niste mogli ovo da uradite, niste mogli ono, niste racionalni, niste efikasni, niste dovoljno brzi, ne vodite brigu o nama, mi to sad moramo kao sami na lokalnom nivou. Ali, nije u tome poenta. Ako su oni nesposobni, neki drugi će da budu sposobni. Mora da se zna ko je odgovoran.
Ako mi ovde nismo u stanju da iskontrolišemo ovu vladu, a kako ćemo, moliću fino da iskontrolišemo sve to što zamišljate da će lokalne samouprave ili AP Vojvodina da radi? Nećemo imati pojma. Sad da čitamo u žutoj štampi ili golub pismonoša da nam javlja šta se gde dešava ili kako se imovina arči!
Ponovo se vraćam samo na Ustav, dakle, slovo Ustava da, ne bude nikakvih drugih priča. Potpuno je jasno da dobra u opštoj upotrebi mogu da budu samo vlasništvo Republike Srbije, odnosno samo ona može da raspolaže njima, sve ostalo možemo da razgovaramo da li treba dati ovom ili onom. Slažem se da treba spustiti na niži nivo, to je tako normalno, ali hoćete li vi da prodajete taj park? Što vam je toliko stalo da bude u vlasništvu, recimo, grada Pančeva? Hoće da ga prodaje? Neće da ga prodaje. Mislim, ne bi bilo normalno da ga prodajete. Hajde sad oglasite ga, idemo u prodaju. Možda dođe neko iz Beograda, sa Vračara pa ga kupi, pa šta ćete posle, a može iz inostranstva pa dođe da ga kupi, pa šta ćete posle? Malo ta priča znate, ne drži vodu, lepo zvuči ako površno to slušamo, ali ako hoćemo da se posvetimo tom pitanju tako ono bude u interesu svih građana Srbije i da bude u interesu države, onda moramo to da postavimo onako kako treba. Hvala vam.

Šest minuta iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.

Narodni poslanik Srđan Miković ima reč.

U svakom slučaju, ne može da se negira pravo lokalnim samoupravama, između ostalog i autonomnim pokrajinama da mogu da steknu prava na dobrima u opštoj upotrebi. Sam stav 2. člana 87. govori čak da i fizička i pravna lica, znači, i pojedinci mogu da steknu pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi. Čak pojedina prava se dozvoljavaju fizičkim licima, a sama svojina i to javna svojina jedinice lokalne samouprave garantovana je u članu 86. Ustava Republike Srbije. Sad, ako oni koji su izglasavali Ustav RS negiraju sada prava jedinicama lokalne samouprave da mogu da imaju javnu svojinu, onda se pitam kad smo bili iskreni, da li tad kad je usvajan Ustav ili sada kad to treba da realizujemo kroz zakon o kome odlučujemo? U svakom slučaju, smatram da je apsolutno u saglasnosti sa Ustavom i Predlog zakona, zajedno sa amandmanima Vlade.

Minut i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine Đeliću, mi smo svoj vrednosni sud o ovomm zakonu već rekli, posebno o njegovim članovima 9. i 10. Međutim, ako ste dobro pratili i kada je bio u pitanju član 9. st. 2. i 3. i član 10. stav 6, mi smo predložili da se reč: "iskorišćavanja" zameni rečju:"korišćenja".
Nikako ne možemo prihvatiti obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije. Gospodine Đeliću, mogu biti prikladnije obučen da uđem u Skupštinu ili prikladnije obučen prema atmosferskim prilikama koje vladaju van Skupštine. Da je ovde pisalo da se ne prihvata zbog toga što je predloženo rešenje jezički ispravnije, mi bi to prihvatili.
Gospodine Đeliću, u članu 6. se kaže da onaj ko upravlja ili koristi dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, treba da se ponaša kao dobar domaćin. Mogu da vam kažem da dobar domaćin koristi, a loš domaćin iskorišćava. To je takođe bio jedan od razloga zašto smo tražili da se ovo jezički ispravnije u ovaj zakon unese. Ovo obrazloženje, koje je dato, može da se kaže da nije prikladno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini nam se da ovaj zakon poprilično vrvi od nekih uopštenih definicija i nedorečenosti, pa nam se čini da i u ovom članu, gde se definiše mreža, nemamo pravu definiciju mreže. Ne znam zbog čega se ide sa tako uopštenim definicijama. Da li je razlog da sve to ne izazove neki nepotreban sukob između republičke i pokrajinske vlade.
U svakom slučaju, mislim da je naša definicija mreže mnogo bolja. Mi smo predložili izmenu kompletnog stava 1. Smatramo da tu jasno treba nabrojati šta podrazumeva mreža i da ona treba da bude dopunjena železničkim, telekomunikacionim mrežama, elektronsko-komunikacionom mrežom, da je to propušteno u ovom stavu.
Isto tako, čini nam se da u definiciji mreže fale i usluge gradskog prevoza. Znači, tramvajska, trolejbuska, podzemna železnica, sve je to, po nama, trebalo jasno da se definiše u članu 11. Zakona. Smatramo da je veliki propust predlagača što nije prihvatio ovaj amandman SNS.