Dame i gospodo, ne bih se složio da se usvoji podnet amandman uvaženog kolege Martinovića jer smatram da je bolje rešenje koje je predloženo u Predlogu zakona odnosno amandmanima Vlade na ovaj član 10. Predloga zakona.
Predlogom amandmana, između ostalog, predlaže se da ne budu u svojini lokalne samouprave ulice, trgovi, javni parkovi. Mislim drugačije, da to treba da bude u svojini lokalne samouprave. Za to imam i konkretan primer.
Dolazim iz Pančeva i Pančevo je 1974. godine 1. januara dobilo status municipalnog grada na čelu sa Magistratom i Gradskom upravom. Nekih 30-ak godina nakon toga u planovima je bio ucrtan park, kasnije prozvan "Narodna bašta". Upravo ulaganjem najviše lokalne samouprave i onih drugih subjekata koje je lokalna samouprava animirala da ulože sredstva u obnavljanje tog velikog parka i proširenje tog velikog parka, unapređenje onoga što je bilo devastirano u nekom proteklom periodu, stigli smo dotle da u Pančevu imamo jedan od najlepših parkova u Srbiji, koji je za ponos i diku širom Srbije i van Srbije.
Činjenica je da u proteklom periodu od strane lokalne samouprave i drugih subjekata koje je animirala lokalna samouprava, uključujući i određene pokrajinske fondove i druge. Čitav niz ulica, konkretno u Pančevu i u naseljenim mestima nekadašnje opštine, a sada Grada Pančeva, su ulice i trgovi dovedeni u stanje da ne možemo da se stidimo, kao što smo se stideli u izvesnom periodu.
Činjenica da je Ulica svetog Save kao žila kucavica u samom centru grada urađena, mislim da to treba da bude primer kako treba raditi i kako treba omogućiti lokalnim samoupravama i u drugim mestima da upravljaju svojim.
(Milica Vojić-Marković, sa mesta: Da li je ovo amandman?)
Gospodine predsedavajući, govorim o amandmanu gospodina Martinovića za koji smatram …

Slušam vas i molim narodne poslanike da ne dobacuju i ne ometaju govornika.

Govorim zašto ne bi trebalo prihvatiti amandman kojim se isključuje mogućnost da lokalne samouprave budu vlasnici trgova, ulica i javnih parkova i dajem konkretne primere i zbog toga smatram da je dobro zakonsko rešenje ono što je dato u Predlogu zakona i ono što je dato u predloženim amandmanima Vlade.
Činjenica je da je svaka odgovorna lokalna samouprava radila ne samo na povećanju kapaciteta svojih da mogu da upravljaju takvom imovinom koja je bila data na korišćenje nego se trudila da i osposobi i mesne zajednice da ne samo upravljaju nego čak i učestvuju u realizaciji određenih investicija na području mesnih zajednica.
Na području Pančeva imamo čitav niz mesnih zajednica naseljenih mesta gde je čitav niz investicija urađeno. Samo da spomenem mesto Starčevo, Novo Selo i druga sela, ukupno devet sela u nekadašnjoj pančevačkoj opštini, a sada Gradu Pančevu, su primer kako su rađene ulice, kako su rađeni trgovi, kako su rađeni drugi objekti koji bi trebalo da budu u imovini odnosno u svojini lokalne samouprave. Zbog toga smatram da je zakonsko rešenje apsolutno primereno i da svako treba da bude i vlasnik i da gazduje onim što može najbolje da se radi i na način na koji će najveći broj građana biti zadovoljan.

Reč ima narodni poslanik gospodin Krasić.

Napokon, gospodine Novakoviću, ali ja stvarno mislim da treba da primenite ovaj poslovnik. Znam da je Mlađan Dinkić krenuo od Narodne banke a sad završava sa mesnim zajednicama, a Miković sada hoće da i po kućnim savetima ide, da oni budu vlasnici ulica, trgova, kanti za smeće, itd. Ama, ljudi, o čemu pričate?
Amandman gospodina Martinovića je jasan, precizan. Vi samo zaboravljate jednu stvar – da vi ugrađujete u pojam javne svojine ili prava javne svojine i pravo raspolaganja i pravo korišćenja i pravo upravljanja. Tu nastaje mentalni problem. Jer, kad pričate o pravu javne svojine lokalne samouprave i pravu javne svojine AP Vojvodine na čelu sa autonomašima, onda računajte na pravo raspolaganja. Može gospodin Đelić da vrti glavom i da kaže da to neće biti moguće, ali, šta sve nije moguće, gospodine Đeliću, pa ste nam juče priznali da "Vojvodina šume" ne priznaju zakon. Jel beše tako?
Koja vam je garancija da će da se spreči rasprodaja opštih dobara i dobra u opštem interesu? Nema garancije. Kako ćete da je zaustavite? Kažete da ne može da se proda trg. Ko će da ubedi Nenada Čanka da je nemoguće prodati trg? On će ga izdati u koncesiju, jel znate to. Šta to njega košta? Kakve on odgovornosti ima prema Republici Srbiji? Nema nikakve.
Još jedna stvar, i radi vas i radi javnosti. Jedna je stvar pravo raspolaganja i državna svojina, a drugo je korišćenje i upravljanje. I do sada je na državnoj svojini lokalna samouprava i AP Vojvodina imala pravo korišćenja i upravljanja, u različitim modalitetima u zavisnosti od stvari odnosno nepokretnosti, prirode nepokretnosti, namene nepokretnosti, svrhe i tome čemu služi ta nepokretnost. Što to bacate pod noge? To su osnovni principi.
Idete sa raznim bajkama, poput onog da je vlasnik mreže neko preduzeće. Gospodine Đeliću, država i kada ulazi sa nekim sredstvima u neko privredno društvo ili formira javno preduzeće, novčani deo može da se izrazi u akcije i udele, ali nepokretnost koja se daje na upravljanje i korišćenje javnom preduzeću ne ulazi u osnovni kapital tog preduzeća. Jel vam to jasno? To je zabranjeno. A vi na mala vrata hoćete da gurnete da će udeli i akcije da budu i u nepokretnostima i onda kada uhvate ovi što se pozivaju na Mariju Tereziju, možete da zamislite šta će da se desi?
To što republička Direkcija za imovinu, što nadležna ministarstva i naročito Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije nisu efikasno primenjivale postojeće propise, pre svega Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, u smislu korišćenja i upravljanja, da se da saglasnost, odobrenje da jedinica lokalne samouprave nešto uradi, ili što ste dezavuisali zakone o izgradnji i planiranju, to vam ne daje za pravo da menjate status državne svojine. To vam samo daje obavezu da zavedete red u Direkciji za imovinu Republike Srbije, da zavedete red u katastrima i da zavedete red u Ministarstvu finansija i u Vladi Republike Srbije, da se ne bi dešavalo da zbog nekog papira koji treba da znači korišćenje, neke stvari budu odlagane.
Vi ste promovisali princip voluntarizma. Viđeniji član stranke na vlasti, kao predsednik opštine, gradonačelnik, rado je viđen u državnim institucijama i on će ono – bate, da završimo. A one manje opštine ili tamo gde su na vlasti neki koji pripadaju strankama opozicije na republičkom nivou – dođite, uzećemo, videćemo, razmotrićemo.
Problem nesprovođenja zakona, lošeg sprovođenja zakona, vi ne rešavate tako što insistirate na poštovanju zakona, nego izmišljate nove kategorije i računate da neće niko da se seti i da vidi koja je pozadina svih ovih promena. Znate kako lepo zvuči u lokalnoj samoupravi kad se kaže – ja bih vrlo rado asfaltirao ovu ulicu, ali ne mogu, nije u svojini. I do sada su se ulice asfaltirale u gradovima i ako nisu bile u svojini gradova. Asfaltiranje je bilo korišćenje i upravljanje, a nije bilo raspolaganje. A vi u opštem zamešateljstvu argumentacijom korišćenja i upravljanja, gde postoje realno problemi koje vi pravite, promovište princip svojine. Na primer, da je naše zemljište u opštini, mi bi mogli da se zadužimo. A kako, kad u vašem propisu koji predlažete ovde kažete da na javnoj svojini ne može da se zasnuje ni hipoteka? Jel tako? Ne može da se optereti dobro.
Gospodine Đeliću, ja ne znam ko je vas prevario oko ovoga. Vama poslanici vlasti otimaju pravo raspolaganja koje je ekskluzivno imala republička Vlada. Vaši ne veruju vama. Vaši hoće vas da razvlaste. Oni kažu da ste vi krivi. Proevropski, pronato. Zbog toga što vi ne poštujete Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, kod njih se javljaju apetiti regionalizma, separatizma, autonomaštva, kako rekosmo, sada idu mesne zajednice, pa će biti po ulicama, a kako je krenuo Miković, on će i po stanovima da ide. Sada će građani da budu akcionari državne imovine od kako je gospodina Mikovića. Blistavi um iz Pančeva.
Šta prikrivate? Rasturate državu, da li vam je to jasno? Rasturate državu i po ovom, svojinskom pitanju. Ako ima smetnje u korišćenju, rešavajte. Zakon vam dozvoljava mogućnost. Ne ovaj što ga predlažete, nego postojeći Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Ali, vi nećete. Vi hoćete da budete age, gazde. Kažete – nemoguće je da se proda. Malo pre sam čuo primer, izgleda da hoće i arheološko nalazište "Medijana" da prodaju. Da je ono u ingerenciji Niša, ono bi bilo, ovaj vaš bi iz Niša rešio, ili onaj vaš Banana, ili onaj Živković. Oni bi prodali sve kulturno-istorijske spomenike u Nišu. Šta to njih košta?
Gospodine Đeliću, zašto niste skočili da branite Vladu Republike Srbije? Jeste li vi videli da malo pre ljudi nisu znali šta je privatizacija a šta je prirodno bogatstvo? Ne može da se priča o privatizaciji jedne firme a da se zaborave druge firme. Šta je sa privatizacijom "Sartida"? Šta je sa privatizacijom šećerana? Šta je sa privatizacijom nekih delatnosti koje su obavezno od opšteg interesa i moraju da budu pod kontrolom države? Jel vi znate da postoje neke opštine na teritoriji Vojvodine gde se javna komunalna delatnost iznošenja smeća dala stranim firmama i deset puta je skuplje iznošenje smeća nego što je bilo? Gospodine Đeliću, što niste upozorili Pajtića i ove njegove pajtose tamo u Vojvodini? Jel skupljaju naknadu za kanale? Što ih ne čiste? Što kupuju kola i vozikaju se?
Zašto, gospodine Đeliću, niste zaveli privremene mere? Zbog čega? Zbog Fonda za kapitalne investicije?

Izvinite, gospodine Krasiću, ali, trgovi, parkovi, ulice. Amandman gospodina Martinovića je na dnevnom redu.

Gospodine Novakoviću, vas sam planirao za kraj. Nemojte da se namećete.

Hvala, gospodine Krasiću.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu od jednog sata.
Sa radom ćemo nastaviti u 15,00 časova.
Ako gospodin Martinović i gospodin Miković budu raspoloženi, svakako će dobiti reč.
Hvala na saradnji. Prijatno.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu u pojedinostima o amandmanima na Predlog zakona o javnoj svojini. Na redu ja amandman na član 10. koji je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Gospođa predsedavajuća, mislio sam da nećete preći na ovaj amandman, s obzirom da nismo završili razmatranje amandmana koji je podneo gospodin Martinović.