Ja sam, naravno, protiv toga da se prihvati ovaj amandman i čini mi se da na najbolji način oslikava razliku i filozofiju u pristupu kako treba da izgleda unutrašnje uređenje jedne zemlje. Ko o čemu treba da brine, ko čime treba da upravlja i šta u čijoj svojini, treba da bude. Pri tom bih se složio da možda nama nedostaje jedan sistemski zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, jer je stari zakon prevaziđen i on datira iz Titovog perioda.
SPO, naravno, veruje i to nam je život pokazao, da neko iz Beograda ne može brinuti o Nacionalnom parku Tara ili Fruška gora, na isti način koji to mogu ljudi koji tamo neposredno žive i koji su mnogo zainteresovaniji da to, da gazdovanje bude na način na koji zaista treba da bude.
Zbog toga je javnost i plašena, kada smo usvajali statut Vojvodine, da će time što mi poveravamo AP da gazduje nacionalnim parkovima na svojoj teritoriji, AP se istovremeno otcepiti.
Podsetiću narodne poslanike da mi živimo u 21. veku i da kasnimo za uređenim zemljama koje su sve ovo o čemu mi danas raspravljamo uradile u 20. veku. Otpori decentralizacije i prenošenje u imovinu AP i lokalnim samoupravama počivaju na filozofiji 19. veka. U tom veku je zaista, uzeću za primer Italiju, objedinila sve svoje pokrajine, oblasti i formirala jaku centralizovanu vlast sa namerom da upravlja svim onim dobrima koja pripadaju italijanskim gradovima.
Međutim, život je pokazao da je to nemoguće, pa je posle tog procesa Italija započela proces snažne regionalizacije i decentralizacije zemlje i to je dalo puni efekat, slično se nešto desilo i u Španiji. Zbog toga se i članovima SPO kao narodnim poslanicima, postavilo pitanje da li nam je od ove filozofije prijatelj gospodin Čanak. Ne da nam je prijatelj gospodin Čanak, prijatelji su nam i LDP, Stranka nacionalnih manjina i DS, i Vlada Republike Srbije, i svi oni koji uviđaju da sadašnji sistem u kome neko ko sedi u Beogradu i predstavlja Vladu, ili Direkciju za imovinu Republike Srbije, ne može bolje upravljati trgovima i uređivati trgove i parkove u Kragujevcu, čiji sam poslanik ili u Nišu ili bilo gde u Srbiji.
Ono što su zahtevi Vojvodine, to treba jasno reći da su istovremeno zahtevi Šumadije, istovremeno zahtevi lokalne samouprave, istovremeno se građani plaše time da će im pružiti šansu, odnosno da će time biti pružena šansa kriminalu.
Mi uopšte ne verujemo da su podložniji kriminalu ljudi u lokalnoj samoupravi u odnosu na ljude koji vrše centralnu vlast. Mislim da su podjednako podložni kriminalu i jedni i drugi i da te opasnosti vrebaju na svakom koraku, ali pošto dobra u opštoj upotrebi, o kojima sada pričamo, uživaju posebnu zakonsku zaštitu i mi verujemo da će odgovornost za svakoga ko čini zloupotrebe, a one se kriju iza mnogih članova ovog zakona, da će sigurno odgovarati, bez obzira da li vrši centralna ili lokalna vlast.
Ono u šta SPO veruje, veruje da ljudi koji žive na određenoj teritoriji, koji upravljaju dobrima u opštoj upotrebi, na toj teritoriji, da su upravo najzainteresovaniji da se to radi na kvalitetan način.