Dva minuta. Zahvaljujem.

Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi podpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, SPS podnela je ukupno 6 amandmana i na naše zadovoljstvo dva amandmana gotovo u identičnom tekstu Vlada je prihvatila podnošenjem svojih amandmana i oni se odnose na član 29. i član 32. koji preciznije definiše i utvrđuje kao pravilo otuđenje i nabavku javne svojine putem javnog nadmetanja.
Međutim, kada je u pitanju ovaj amandman i ostala tri amandmana SPS ostaje pri njima i kao ovlašćeni predstavnik želim ukratko da ih obrazložim, pre svega jer nismo dovoljno uvereni i iz obrazloženja Vlade kojim se odbijaju amandmani ne može se naslutiti suštinski razlog za odbijanje amandmana. Konkretno za ovaj amandman obrazloženje je kratko – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije.
Naša ideja je bila u osnovi da je logično i pravilno da nepokretnost javne svojine i oružje i specijalna oprema ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja, međutim problem može da se javi u prisustvu mnoštva organa i lica i u slučaju sticanja javne svojine, protivno odredbama ovog zakona.
U tom smislu smatramo da nije definisan organ koji bi to arbitrirao u situaciji ne mogućnosti izvršenja prinudnog izvršenja na toj javnoj svojini, ne bi moglo doći do zadovoljenja pravde i u tom smislu smo predložili da je moguće prinudno izvršenje na onoj javnoj svojini koja bi se eventualno stekla protivno odredbama ovog zakona.
Mislimo da je to jedno logično i jedno vrlo operativno rešenje koje može da izuzme sve moguće probleme koji bi se pojavili u jednoj ovakvoj specifičnoj situaciji.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, predsedavajuća, pa ću iskoristiti priliku da kažem nešto o naredna tri amandmana, da iznesem stavove i više se ne bih javljao.
Mi smo podneli amandman sa željom da skratimo rok za podnošenje zahteva i cenimo da se radi o jednom sistemskom zakonu vrlo bitnom za državu, gde se vrši praktično realizacija države u smislu jedne potrebne decentralizacije u ovom trenutku.
Čuli smo i stavove Stalne konferencije gradova i opština, ljudi iz prakse koji tvrde da je ovaj zakon zaista po svim parametrima i merilima koji zadovoljavaju bolji rad lokalne samouprave, da će omogućiti brže postupanje sa imovinom, da će omogućiti bolji ambijent za investitore, a onda nam se desi da prvobitnim predlogom u nacrtu, da taj rok bude jedna godina, dođemo do predloga od tri godine, pa još nekim drugim predlozima on se produži na mnogo duži period.
Mi smatramo, da će ovaj zakon u ovom obliku imati dobre pozitivne efekte i zbog toga zaista nam nije jasno, zbog čega se ovaj rok produžuje sa jedne na tri godine. Mi smo predložili kompromisno rešenje, da to bude dve, ceneći da zaista rokovi ne treba da ulaze u srž i suštinu zakona, ali je opšte poznato i da dugi zakonski rokovi mogu da proizvedu neefikasnosti u primeni zakonskih normi. Zbog toga na ovaj način, želimo da pre svega apelujemo i na sve lokalne samouprave u Republici Srbiji, da najozbiljnije shvate odredbe ovog zakona. Trebalo bi da su već pripremljene, jer su ustavne osnove još 2006. godine stvorene, a ako nisu, da što pre to učine i da što pre pokrenu ovaj postupak, kako bi se u što kraćem roku osetili pozitivni efekti ovog zakonskog predloga. Stoga, zaista smatram, kao i u ostalim predlozima, da se ovaj rok smanji sa tri na dve godine.
Sledeći amandman koji je bio i koji smo podneli, čini mi se da je jako bitan, to je amandman koji je vezan i za neke odredbe zakona koje su takođe u javnoj raspravi - zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, zakona o restituciji. To je amandman na član 77. stav 6. Na žalost, imamo isto obrazloženje, da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije.
Smatramo da je ovaj stav koji je izvan nacrta Predloga osvanuo kao dodati stav. Stvara određene pretpostavke za opstrukciju i direktno utiče na mogućnost sprovođenja, kao što sam rekao, zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, pre svega, mogućnost sprovođenja njegovog samog duha i intencije da se vraćanje imovine sprovede naturi. Uvodi se jedan opasan izuzetak od celokupnog zakonskog rešenja, jer Predlog zakona o kojem se govorilo u jučerašnjoj raspravi, o kojem će biti rasprave i sutra, jasno definiše rokove članom 42, utvrđuje i predlogom člana 63. početak rada Agencije 2012. godine. Sve to ukazuje na moguću opciju da se ovim izuzetkom, člana 77. stav 6. praktično dođe do uknjižbe javne svojine, možda i njenog otuđenja, pre pozicije da se eventualno ukaže da ta nepokretnost može biti predmet povraćaja.
Ne znamo zaista zbog čega bi taj neko drugi, Republički geodetski zavod, recimo, bez ikakvog postupka i roka o ispunjenosti propisanih uslova, i sam indirektno i nedvosmisleno, utvrdio vraćanje imovine u naturalnom obliku. Smatramo da je to veliki prostor za zloupotrebe. O tome smo govorili i u načelnoj raspravi kada je u pitanju zakon o javnoj svojini, i ovaj zakon o restituciji.
Smatramo da bi na ovaj načni, možda i ovaj finansijski efekat o kome je i sam potpredsednik Vlade govorio, bio znatno veći od 4,5 ili 4,6 milijardi evra. Ovaj prostor bi, kažem, stvorio određene uslove za zloupotrebu. Smatramo da ovaj naš amandman za brisanje stava 6. člana 77. treba prihvatiti.
Na kraju, želeo bih da kažem…
(Zoran Krasić sa mesta: Koji član?)
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče Zorane Krasiću, imate poslednje upozorenje pred izricanje niza opomena, zajedno sa nekim od svojih kolega poslanika, koji sa voljom, entuzijazmom i očigledno sa strategijom, počinju da remete red sednice Narodne skupštine. Ovo je poslednje upozorenje. Ako možemo, zaista bih vas molila bez izricanja kaznenih mera. To važi i za narodnu poslanicu Gordanu Pop-Lazić.)
Na kraju, želeo bih da kažem da smo takođe i u načelnoj raspravi potencirali član 82. i problem konvalidacije, pre svega, stav 2. Takođe, imamo rešenje i odgovor Vlade koji ne može da zadovolji obrazloženje koje smo očekivali. Smatramo da je vrlo uputno da se taj stav 2. člana 82. briše.
S obzirom na to kako smo i u načelu, a i u obrazloženju imali prilike da se uverimo od strane Vlade, smatramo da su naši amandmani dobri i ostajemo i dalje pri tome. Podržavamo u načelu zakon koji kao krajnji ishod i rezultat ima da utvrdi, ko je čega vlasnik u državi Srbiji. Smatramo da ovaj zakon ispunjava ustavne norme. Još uvek u dobroj meri izražava kriterijum koji je uzela, a to je prevođenje prava korišćenja u pravo svojine. Mada, u ovim izmenama ima dosta teritorijalnog principa, ali još uvek smatramo da je to u nekim dozvoljenim normama i merama koje obezbeđuju potreban stepen decentralizacije. Shvatamo da je sistemski zakon i cenimo da će zaista biti potreban i da je ovo jedna reorganizacija državne uprave i u tom smislu će biti potreban dogovor različitih nivoa vlasti, kako bi on u punoj meri profunkcionisao. U tom smislu ga podržavamo. Smatramo da sve amandmane SPS treba prihvatiti, jer bi oni u dobrom delu unapredili ovaj zakon. Zahvaljujem.

Ukupno je iskorišćeno devet minuta i 30 sekundi. Od toga, dva minuta kao podnosioca amandmana. Preostalo vreme je vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Pre svega, želim da izrazim ne samo nezadovoljstvo, nego i čuđenje koje mogu da prevedem u nebrigu države za sopstvenu imovinu, a za slučaj prinudnog izvršenja, time što niste usvojili naš amandman na član 16.
Da bi građani shvatili o čemu se radi, Vlada je predložila ovako – prirodno bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, oko toga se uglavnom ne sporimo, mreže u javnoj svojini, oko toga se sporimo jer niste dobro definisali mreže, celovito i sve ukupno, vodno zemljište i vodni objekti, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra u javnoj svojini ne mogu biti predmet izvršenja.
Znači, ovaj član zakona govori o tome šta od onog što je posebno vredno za državu Srbiju ne može za slučaj prinudnog izvršenja da bude predmet izvršenja. Vi, iako niste prihvatili juče da prošireno i potpuno precizno definišete sve mreže koje se mogu pojaviti kao infrastruktura koja služi svima, ne da niste primenili taj član zakona, nego čak i ovaj gde dovodite u situaciju ne nabrajanjem onog što je dobro u opštoj upotrebi posebno vredno za državu i građane, a da ne može da bude oduzeto u tom postupku, ne znam iz kojih razloga, kažete da je vaše definisanje ovog člana 16. prikladnije.
Evo šta smo vam mi predložili. Prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa, dobra u opštoj upotrebi ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja. Na nepokretnostima u javnoj svojini koje u celini ili delimično koriste organi i organizacije nosilaca prava javne svojine koje su namenjene izvršavanju njihovih nadležnosti na nepokretnostima u javnoj svojini, na kojima pravo korišćenja imaju pravna lica čiji je osnivač nosilac prava javne svojine, jer mi Republiku, pokrajinu i lokalne samouprave zovemo jedinstveno – nosioci prava javne svojine koji nemaju status javnog preduzeća ili privrednog društva. Čak i njih treba zaštiti jer mogu da dođu u ovaj postupak i kažemo da predmet prinudnog izvršenja ne mogu biti stvari posebne namene.
Vi ste to "stvari posebne namene" uže definisali kroz vaš predlog kao predmet prinudnog izvršenja ne mogu biti objekt, oružje i oprema namenjena odbrani i državnoj i javnoj bezbednosti.
Da li ste vi čuli da se to sada zove – sredstva posebne namene, bez ovakvog navodnog šireg, ali u stvari užeg definisanja? Da li ne shvatate, zaista se pitam gospodine Đeliću, da postoji opasnost da ovakvim definisanjem člana 16. niste nabrojali sva dobra ni posebne namene, ni sva dobra od opšteg interesa koja su kao takva proglašena nekim od zakona ili mogu biti proglašena.
Da vam ponovim, npr. podzemne železnice. Izgradićemo ih. Hoćemo li i tada da menjamo ovaj zakon i da kažemo da i podzemne železnice potpadaju pod ono što se zove mreža u opštoj upotrebi i da to ne može biti predmet prinudnog izvršenja? To niste nabrojali. Rekao sam, infrastruktura tramvajske, trolejbuske šine koje su u javnim putevima, ali nisu neophodno deo javnog puta, ovim definisanjem mogu da budu predmet prinudnog izvršenja.
Danas je još jedan španski tramvaj pušten u saobraćaj. Ovde smo usvajali sporazum po kojem smo jedan kredit takve vrste odobrili, od kojeg kupujemo uglavnom od dobavljača za koje kaže – španski kreditori itd. i npr, da se desi da ne vratimo taj kredit na vreme, vi niste zaštitili tu infrastrukturu ovakvim definisanjem člana 16. od prinudnog izvršenja za slučaj ne vraćanja kredita. Divim vam se da u svojoj uverenosti da ste savršeno definisali član 16. ostavljate nezaštićena ukupna sredstva posebne namene, da ostavljate nezaštićena od prinudnog izvršenja mreže u opštoj upotrebi koje ste necelovito definisali i želim da se nikada ne desi ono što vi ovakvim definisanjem činite potpuno mogućim, a to je da te i takve mreže i dobra budu dovedene u opasnost od izvršenja ne nekorišćenja građana Srbije, nikom neće pasti na pamet da vadi te šine ili da ne koristi tu podzemnu železnicu, ali može imati pravo da posebno naplaćuje korišćenje onog dobra nad kojim je prinudno izvršenje realizovano. Imajte to na umu, upozoravam vas na vreme. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 35 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković-Palma, Petar Petrović i Dejan Pisarević.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman na naziv odeljka 2, naslov iznad člana 18. i član 18.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine Đeliću, izvinite što vas prekidan. Podneo sam amandman na član 18, a ne na 75. Tražim da se naslov i ovo briše, zato što je ovo potpuno besmisleno. Ovo je jedan član gde je sve moguće. Grad je nosilac prava javne svojine. Gradske opštine mogu da budu korisnici javne svojine, ali ako se dogovore pa u statutu Skupštine grada promene odredbu, može i gradska opština da bude nosilac javne svojine.
Ovaj član treba da reguliše korišćenje. To je jedno od svojinskih prava. Gospodine Đeliću, kada se priča o imovini, onda se kaže da je imovina skup imovinskih prava. kada se priča o svojini kao potpunom pravu, onda se priča o pravu raspolaganja, korišćenja i upravljanja. Svako to pravo u okviru prava svojine ima svoja obeležja, svoju sadržinu, svoju suštinu, svoje elemente i svojevrsni režim.
Niko nije izmislio novu rupu na saksiji ukoliko je nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja, pa svoje pravo korišćenja prenese na nekoga. To nije nikakav problem. To je teorija odavno rešila. Još su Rimljani napisali knjige o ovome.
Međutim, stičem utisak, upuštajući se u ovu avanturu pisanja pod pritiskom i sa velikim zadovoljstvom jednog predloga zakona koji treba da obezbedi jedan paraf u oktobru ili novembru, da ste vi poništili rimsko pravo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman na naslov iznad člana 18. i član 18.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Jelena Budimirović.

Zahvaljujem. Amandmanom na član 18. usklađuje se amandman koji smo podneli na član 2. Ovim amandmanom smo predložili brisanje stava 1, budući da smo amandmanom koji smo podneli na član 2., odredili nosioce prava javne svojine, a u skladu sa tim predložili smo i izmenu naslova ovog člana.
Stav 6. koji postaje stav 5. menja se i glasi – pravna lica čiji je osnivač nosilac prava javne svojine koji nemaju status javnih preduzeća ili prividnog društva, ustanove, državni organi ili organizacije koje imaju status pravnog lica, nosioci su prava korišćenja na nepokretnostima koje su im prenete na korišćenje.
Stavom 6. koji postaje stav 5. pojednostavili smo i, što je važnije, precizirali smo o kojim organima i organizacijama se radi, budući da se i u ovom članu susrećemo sa neprimereno dugom i složenom definicijom.
Iz razloge koje sam navela smatram da je amandmansko rešenje bolje od datog rešenja koje se nalazi u Predlogu zakona. Hvala.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Reč ima gospodin Laslo Varga.

Gospodine potpredsedniče Skupštine, gospodine potpredsedniče Vlade, s obzirom na ovu centralističku atmosferu, centralistički duh, mislim da su izuzetno male moje šanse da vas ubedim u argumentovanost ovih naših amandmana, ali bolje da pokušam, vi ćete mi odgovoriti ili na kraju i definitivno odbiti ova naša praktično dva amandmana koja se odnose na isto pitanje, na položaj gradskih opština, odnosno mesnih zajednica.
Predlogom zakona je utvrđen ili predviđen jedan imovinsko-pravni režim prema kojem gradske opštine mogu imati pravo korišćenja na stvarima koje su u svojini grada. Sa druge strane, one mogu pribavljati sredstva i ta sredstva prelaze u svojinu grada, a sa treće strane, na stvarima neophodnim za rad organa i organizacija gradskih opština te gradske opštine mogu steći pravo svojine. Sve ovo se samo delimično odnosi na mesne zajednice. One mogu imati samo pravo korišćenja
Sa jedne strane, mi se ne slažemo sa ovim konceptom, to je, naravno, jedno političko pitanje, ali, sa druge strane, ima jedan dodatan razlog koji je isto tako manje-više politički, ali malo i suštinski, a to se odnosi na član 22. koji je povezan sa ovim članom 18.
Naime, prema članu 22. praktično jedinica lokalne samouprave, koje će steći svojinu nad onom imovinom koju koriste mesne zajednice, imaće pravo i mogućnost da tu svojinu ili te nepokretnosti od mesnih zajednica oduzimaju. Tu su predviđene mogućnosti, predviđeno je više situacija u kojima se ta imovina može oduzeti ili povratiti. Ubeđeni smo da će to u praksi dovesti do zloupotreba.
S toga smo mi predložili jedan amandman, odnosno tri stava praktično na član 18, čija bi bila suština da, sa jedne strane, ona imovina koja je neophodna za rad mesnih zajednica, a i gradskih opština, bude u svojini gradskih opština, odnosno mesnih zajednica. Ona imovina koju u sadašnjem trenutku, dakle, danas koriste i gde su upisane gradske opštine ili mesne zajednice, da ta imovina bude preneta na trajno besteretno korišćenje, a sva ostala imovina, koja se u nekom kasnijem periodu bude prenosila, naravno, da se prenosi na pravo korišćenja, koje se kasnije može i ukinuti, odnosno oduzeti.
Vlada je odbila, naravno, oba naša amandmana. Jedan sa obrazloženjem da je ovo rešenje koje smo mi predložili obuhvaćeno Vladinim amandmanima. To ne stoji, jednostavno, Vladini amandmani se odnose na Narodnu banku, nikakve veze nemaju sa ovim našim amandmanom. Kod drugog amandmana stoji obrazloženje da ovaj naš predlog nije u skladu sa osnovnim konceptom zakona. To možemo prihvatiti, naravno, na način da se sa time ne slažemo.
Šta će biti u praksi situacija, to bih želeo da sa jedne strane objasnim. Sa jedne strane, sada, u ovom trenutku, postojeće mesne zajednice, brojne, bar u Vojvodini, imaju svoju imovinu. Dakle, nisu samo upisani kao korisnici, nego imaju i svoju imovinu kao vlasnici, koju su praktično sticali sopstvenim sredstvima. Mislim da bi bila paradoksalna situacija u kojoj su do sada imale mogućnosti mesne zajednice da stiču imovinu, a nakon stupanja na snagu ovog zakona praktično to ne bi mogle. Dakle, ne bi imale pravo da pribavljaju imovinu, sve bi prelazilo u vlasništvo lokalnih samouprava.
Sa druge strane, to je ključni razlog zašto smo ove amandmane podneli, jeste mogućnost oduzimanja tih nepokretnosti koje koriste mesne zajednice, pošto to prema članu 22. je moguće i tu odluku mogu doneti lokalne samouprave.
Zašto je to problem? Zato što brojne mesne zajednice, sa jedne strane, imaju zgrade u kojima su mesne zajednice organi skupština i neki drugi organi mesnih zajednica, ali, sa druge strane, brojne mesne zajednice koriste i nepokretnosti, primera radi, poslovne prostore, koje izdaju i na taj način stiču prihode.
Šta će se desiti ukoliko se ovo rešenje, koje sadrži Predlog zakona, prihvati? Imaćemo situaciju da će u svim jedinicama lokalne samouprave od volje skupštinske većine zavisiti da li će te komercijalne nepokretnosti, koje ne moraju da imaju mesne zajednice, ali mogu da imaju, da li će se te nepokretnosti od mesnih zajednica oduzimati.
Imajući u vidu politički život kako se odvija u Srbiji, sigurno da ćemo u brojnim mestima doći u ovu situaciju. Iz tog razloga smo predložili ono što smo predložili. Tvrdimo i mislimo da ne postoje kontra argumenti, da ne postoji ni jedna pravna prepreka, politička možda postoji, ali pravna prepreka ne postoji da se prihvati naše rešenje. Jer, ukoliko javna preduzeća, koja isto tako nisu ustavna kategorija, mogu imati svoju svojinu, onda ne postoji ni jedan razlog da to mesne zajednice ne mogu imati.
Vi ste u raspravi u načelu rekli, govoreći o gradskim opštinama, da je ovo rešenje nemoguće prihvatiti, zato što su i gradske opštine ustavna kategorija, ali njihovo formiranje nije obavezno. To je tačno, ali mi ne tražimo da se da bilo koja imovina ili bilo kakva imovina onim mesnim zajednicama ili onim gradskim opštinama koje nisu formirane, nego upravo suprotno, one koje postoje, koje funkcionišu i koje su upisane kao nosioci prava korišćenja.
Mislim da bi duh decentralizacije nalagao da i neke druge poslaničke grupe, koje se inače zalažu za decentralizaciju, ovo pravo ne traže samo za gradske opštine. Naime, ono što su gradske opštine tu u Beogradu, u Nišu i u nekim drugim gradovima, to su praktično mesne zajednice u opštinama. Dakle, u Beogradu gradske opštine, u opštinama mesne zajednice. Tu postoji puna parlalela i jednostavno iz tog razloga predlažemo ovo.
Sa druge strane, postoji jedna razlika u odnosu na gradske opštine, a to je da je u selima obavezno formirati mesne zajednice, po Zakonu o lokalnoj samoupravi. Ako ta obaveza postoji, to znači da je praktično pozicija, pravna pozicija mesnih zajednica još jača u odnosu na gradske opštine. Ukoliko gradske opštine imaju mogućnost pribavljanja imovine, onda ne bi trebao da postoji ni jedan razlog da to pravo mesne zajednice nemaju.
Naravno, nemam iluzija da ćete sve ovo još jednom razmotriti na način da će rezultat biti prihvatanje ovog amandmana, ali onda barem razmotrite amandman koleginice Popović, koji je delimično rešenje za sve ovo što smo mi predlagali, zato što se tim amandmanom predlaže ukidanje mogućnosti oduzimanja imovine mesnim zajednicama, odnosno gradskim opštinama. To bi bio neki minimum koji bi mogao, naravno, i za nas biti prihvatljiv. Hvala vam.