Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o javnoj svojini, a mi smo to u načelnoj raspravi istakli je gotovo nemoguće popraviti dobronamernim amandmanima, zato što kada se ovaj zakon pojavio u proceduri, do dana današnjeg, pristižu novi amandmani što svakako jeste poslovničko pravo i mi ne sporimo nikome pravo da predloži amandman, jer to jeste posao narodnih poslanika, pa i Vlade Republike Srbije. Da se podsetimo da je Vlada Republike Srbije na ovaj zakon na skoro 1/3 članova podnela svoje amandmane, zato što nisu imali dogovor, a zakon mora da se stavi na dnevni red, mora da se izglasa, zato što vam je to nalog EU.
Sada, vaše interne probleme koje imate u vladajućoj koaliciji rešavate preko najosetljivije stvari, a to je javna svojina, odnosno državna svojina.
Zakon je, koncept zakona je loš i štetan. Ovaj zakon je, dame i gospodo, pravni okvir za buktanje separatizma u AP Vojvodina. Koliko god vi pokušali da skrenete pažnju sa toga, to je nažalost činjenično stanje. Jutros smo mogli da čujemo da se još uvek ne zna sudbina ovog zakona, da li ćete obezbediti skupštinsku većinu ili ne i da dalje predsednik Vlade, Mrko Cvetković razgovara sa Nenadom Čankom, jer kaže Nenad Čanak ima neke amandmane koji su u interesu Vojvodine. Pa valjda je ovaj zakon, gospodine Đeliću, u interesu Republike Srbije, u Ustavnim okvirima Republike Srbije. Mi već i u ovoj raspravi pravite neke i očigledno pokazujete separatističke težnje kada je u pitanju javna svojina. Onda suštinu pokrivate, ne znam davanjem dela svojine lokalnim samoupravama, što je takođe, sa aspekta stavova i koncepta programa SRS veoma problematično.
Znači, suštinski problem jeste ovo što ćete na osnovu ovog zakona uraditi u AP Vojvodini, kao da nemate iskustvo sa AP Kosovo i Metohija, koju ste inače izdvojili iz ovog zakona pored svih problema koji tamo postoje i koji bi dobrim delom mogli biti obuhvaćeni i ovim zakonom i kada bi sve bilo državna svojina ovo što vi ovde predviđate da cepkate na pokrajinsku i na svojine lokalnih samouprava onda bi ste mogli na drugi način da razgovarate sa međunarodnim predstavnicima i sa UN kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Rezolucija 1244 ne podrazumeva ovo što vi predviđate ovim zakonom gospodine Đeliću. Veoma štetan i opasan zakon i građani Srbije to treba da čuju i treba da znaju.
Član 6. kaže – svako ko odlučuje o stvarima u javnoj svojini koji ih koristi ili njima upravlja dužan je da postupa kao dobar domaćin i odgovoran je za to u skladu sa zakonom.
Mislimo da ovo nije dobra formulacija. Dali smo, po našem mišljenju, mnogo preciznije rešenje. Rekli smo da sredstva u javnoj svojini se koriste u skladu sa zakonom, prirodom i namenom tih sredstava.
Vi kažete da ne možete prihvatiti amandman iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije. Znate, kada vam narodni poslanici podnesu amandman i ako ne prihvatite amandman mi očekujemo da kažete zaista neki konkretan razlog i argument zašto amandman ne prihvatate. Mi smo vama dali argument, a vi kažete da je to prikladnije. Sad kako god, da li na osnovu našeg amandmana, ili vašeg člana, u svakom slučaju očekuje se domaćinsko i odgovorno postupanje sredstvima u javnoj svojini.
Sada, gospodine ministre, vi se trudite, odgovarate na pitanja narodnih poslanika na primedbe koje se iznesu u toku javne rasprave, evo treći dan ste danas sa narodnim poslanicima, ali niste odgovorili ni na jedno suštinsko pitanje, očekujemo da ćete danas u toku rasprave i u toku ovih narednih dana govorimo o zakonu u pojedinostima odgovarati na konkretna pitanja. Nemojte vi nama da pričate priču. Mi vaše priče imamo na svakom televizijskom kanalu, u svakom mediju, štampanom i elektronskom. Vaša priča je neargumentovana. Vaša priča je – pričam ti priču. Mi hoćemo od potpredsednika Vlade konkretne odgovore na konkretna pitanja. Hoćemo da Vlada konačno ozbiljno se založi za interese građana Srbije i države Srbije u celini.
Ako govorite o domaćinskom ponašanju sa sredstvima u javnoj svojini, govorili ste u načelnoj raspravi kako i zgrade opština otprilike treba da budu vlasništvo lokalnih samouprava. Gospodine Đeliću, zaista ne znamo šta vam to znači. Da li to znači da će neki vaš dobar domaćin predsednik opštine da proceni da opština može da funkcioniše u nekom parku, pod nekim šatorom, a da će on zgradu opštine da proda ili nekom tajkunu ili da izda za kafiće ili ne znam za šta? Zašto vam smeta da ono što zaista pripada državi Srbiji bude državna svojina?
To što Ustav, na šta se vi pozivate, predviđa donošenje ovog zakona i predviđa oblike svojine, nije smetnja, gospodine Đeliću, da ono što zaista jeste državna svojina ostane državna svojina, a da se zakonom uredi način korišćenja te svojine od strane nadležnih organa AP Vojvodine, KiM i lokalnih samouprava.
Kažete da hoćete da se domaćinski, u skladu sa ovim zakonom, ponašaju korisnici ili sopstvenici ove javne svojine. Gospodine Đeliću, na koliko lokacija je smeštena Vlada Republike Srbije? Na 90 lokacija je smeštena Vlada Republike Srbije u najelitnijim objektima. Da li je to domaćinsko poslovanje? Na 400 hiljada kvadratnih metara sede službenici Vlade Republike Srbije. Zaista je pravo čudo kako se vi tako raštrkani po Beogradu ikad sastanete. Zato i nije iznenađenje što čak i ovako važne odluke, kakav je ovaj zakon, donosite na telefonskim sednicama. Ko da vas u ovom haosu od saobraćaja sabere na jednom mestu kada ste podeljeni na 90 lokacija?
Gospodine Đeliću, dok vi niste došli na vlast, dok niste najpre zapalili ovu zgradu, da li je to domaćinsko poslovanje, da je ova zgrada skupštine zapaljena i opljačkana, a danas sedimo u dve zgrade? Da li je i to domaćinsko poslovanje? Zar nije dovoljan jedan objekat za funkcionisanje Narodne skupštine? Pravite duple troškove, vi ste dobri domaćini, a kada je u pitanju Vlada ne duple, nego 90 puta troškove zato što se u 90 objekata, a zvrji poluprazna Palata Srbije gde bi mogli da se smeste svi nadležni državni organi. Da li je to domaćinsko poslovanje, gospodine Đeliću?
Podsećam vas da je, pre nego što ste vi došli na vlast u onoj čuvenoj "buldožer revoluciji", Vlada Republike Srbije sa svim ministarstvima koristila dve zgrade, Nemanjinu 9. i Nemanjinu 22-24 i nikom nije bilo tesno, ali tada se radilo u interesu Srbije i u interesu građana Srbije, u ustavnim okvirima, a ne kao što danas vi radite i što stvarate ovim zakonom uslove za ekspanziju separatizma u AP Vojvodina.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što pitam da li još neko želi reč, radi stenograma, propustila sam da uz stavljanje na pretres amandman na član 3. koji je podnela Vlada da pročitam da je Odbor za finansije prihvatio amandman, a da Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč u pretresu u pojedinostima amandman na član 6, koji je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, u načelnoj raspravi istakli smo da suština ovog zakona nije da se samo imovina, da se promeni titular, i da imovina koja se sada vodi na Republiku Srbiju postane vlasništvo jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i svih onih kojima zakon to omogućava. Suština je da se ta imovina vremenom uvećava. Upravo u duhu toga smo predložili, pošto član 6. predviđa da svako ko odlučuje o javnoj svojini mora da postupa kao dobar domaćin, rešenje koje postoji u većini razvijenih zemalja, a to je da jedan nivo vlasti u toku svog mandata ne može da umanji vrednost imovine. Jedino tako se obezbeđuje da se imovinom gazduje na pravi način.
Amandman niste prihvatili, jer ste u obrazloženju rekli da je zakonom tačno definisana odgovornost o odlučivanju o stvarima u javno svojini. Na način na koji možemo da pročitamo zakon, čitajući ova rešenja, postoji samo član 6. koji kaže da će se voditi računa kao dobar domaćin. Ako je to dovoljno, zašto onda Republika Srbije nema popis imovine. U zakonu piše da treba da postoji popis imovine. Zašto onda nema, ko je odgovoran za to.
Druga stvar, zašto ne poštujete fiskalna pravila jer u Zakonu o budžetskom sistemu postoje fiskalna pravila. Kako ste mogli da usvojite rebalans budžeta ako on direktno krši fiskalna pravila? Da li je to onda dobar domaćin?
Treća stvar, da navedemo još jedan primer, ako se poštuje Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o javnim nabavkama, kako je moguće da jedan državni organ ili javno preduzeće duguje pare bilo kome ako po Zakonu o budžetskom sistemu svaku javnu nabavku morate da stavite u godišnji budžet? Da biste pokrenuli postupak morate da imate obezbeđena sredstva na računu. Ako je to tako, ako se poštuje Zakon o budžetskom sistemu i ako se poštuje Zakon o javnim nabavkama, onda ništa što je vezano za državu ne može nikome da duguje ni jedan jedini dinar. Država je najveći dužnik u Srbiji.
Sada vi kažete da to što piše u zakonu, da će država biti odgovorno lice, dobar domaćin, da je to odgovorno. Pa, to nije dovoljno. Morate da navedete tačno koji su to uslovi koji moraju da se ispune i na koji način će se gazdovati tom imovinom da bismo bili sigurni da će taj stvarno biti dobar domaćin.

Iskorišćeno je 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Ista stvar, da bi bili sigurni da ta imovina neće biti uništena, o toj imovini mora da se vodi računa i ono što ovim zakonom nije rečeno to je na koji način će ta imovina kada se promeni vlasnik na koji način će se obezbediti finansiranje te imovine. U ovom trenutku postoje zakoni koji omogućavaju da budžet Republike Srbije dobije odgovarajuće prihode iz kojih bi se finansiralo održavanje kompletne imovine.
Na koji način će lokalne samouprave koje imaju ozbiljne finansijske probleme, kojima Vlada Republike Srbije poslednjih nekoliko godina duguje 50 milijardi dinara, na koji način će oni moći da brinu o svoj ovoj imovinu koje postaju titular za nekoliko dana? Ako se ne obezbede rešenja kojima uprava predviđa ovim članom, onda će oni samo biti vlasnici na papiru, a ta imovina će nastaviti da propada. Mislim da to nije interes ni ovog zakona, ni pre svega, građana Srbije. Vi ste naravno, amandman odbili, jer je potpuno jasno da je ideja da se samo u javnim knjigama u kojima je vlasništvo promeni vlasnik, a da sve ostane po starom.

Da li još neko želi reč?
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo Čomić, gospodine Đeliću, za nas je ovo ključno pitanje koje govori o karakteru samog zakona i na vrlo jasan način članovima 9. i 10. Vlada potpuno demantuje argumentaciju sa kojom ste vi nastupili ovde obrazlažući ovaj zakon, sa ambicijom da nas uverite kako je to veliki iskorak u pravcu decentralizacije i ako ovaj zakon afirmiše jedan oblik regulisanja odnosa unutar države koji je potpuno drugačiji od načina na koji smo mi živeli u prethodnom periodu.
Ključno pitanje za nas, gospodine Đeliću, je zapravo ko ima pravo svojine nad prirodnim bogatstvima u ovoj zemlji i ko ima pravo svojine na dobrima od društvenog značaja i društvenog interesa? To je mnogo važnije od teme koliko kilometara pruge će sutra neko od nas moći da napravi i na kakav način?
Suština je, gospodine Đeliću, da je obrazloženje Vlade, kojim ste vi odbacili naš amandman, pogrešna. Vi citirate član Ustava koji vam ne daje za pravo da kao Vlada odbacite našu inicijativu kojom se prirodna bogatstva, koja se nalaze na teritoriji APV, tretiraju kao javna svojina APV. Ta argumentacija sa kojom je odbačen amandman je apsolutno pogrešna.
U obrazloženju se kaže kako je pitanje svojine rešeno članom 87. Ustava na takav način, da su prirodna bogatstva isključivo svojina Republike Srbije. Član 87, gospodine Đeliću, je vrlo precizan. Katastrofalan, ali i takav vrlo precizan. Prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije, u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava u skladu sa zakonom.
Gospodine Đeliću, mi ne stavljamo znak jednakosti između javne svojine kojom raspolaže republička administracija i države. Svojinska prava su regulisana i drugim zakonima. Ne postoji nikakav bojazan da će pokrajinska administracija prirodna bogatstva zloupotrebiti ili sa njima postupati na štetan način, lošije nego što to radi republička administracija.
To možemo potkrepiti konkretnim primerima. Pogledajte šta se dešava sa mineralnim bogatstvima u Vojvodini. Osamsto miliona dolara je Gasprom njeft izvadio prethodnih godinu dana na prostoru Vojvodine nafte i gasa u vrednosti od 800 miliona dolara, uz rudnu rentu 3%. Ne postoji ni jedna zemlja na planeti sa tako niskom stopom poreza – rente.
Da li postoji drugi način regulisanja naših međusobnih odnosa? Onaj, koji je potreban da bi mi zaista bili moderno uređeno društvo. Prirodna bogatstva se ne mogu otuđiti. Da li je to tako? Ona su tu i naša su, samo je pitanje ko će efikasnije postupati sa tim prirodnim bogatstvima.
Mi mislimo da republička administracija ima previše posla i da očigledno, koliko god da se u njoj nalazili sposobni ljudi, uopšte ne želim da govorim o vašim sposobnostima i nesposobnosti, hajde da kažemo da najbolji sede u toj republičkoj Vladi, ona ima toliko posla da sama ne može završiti efikasno sve ono što je pred nju postavljeno kao izazov. Potrebna su partnerstva. Potrebna nam je moderna Vojvodina. Evo načina da tako nešto počnemo da razvijamo.
Ustav nije prepreka za to. Govorim samo o amandmanu. Da je Vlada rekla – ne postoji politička spremnost da se prirodna bogatstva na prostoru APV transferišu u javnu svojinu Pokrajine zbog toga što imamo problem na Kosovu, zbog toga što smo i ovako pritisnuti kritikama dela političke javnosti, koje smatra da previše dajemo Vojvodini, onda bi to bio politički argument i o njemu bi mogli da polemišemo.
Između ostalog, u situaciji u kojoj se nalazi vladajuća koalicija, mi pružamo podršku ovom zakonu jer nas on približava jedinom cilju koji smatramo bitnim, s obzirom da bez njega ne možemo ništa promeniti u zemlji, a to je EU.
Gospodine Đeliću, neodrživ je argument Vlade. Član 87. Ustava nije prepreka za usvajanje našeg amandmana kojim tražimo da prirodnim bogatstvima na teritoriji APV, raspolaže AP, zbog toga što se one tretiraju kao javna svojina Pokrajine u skladu sa zakonima ove zemlje, nikako drugačije. Ti zakoni sprečavaju bilo kakvu mogućnost zloupotrebe a odluka na kojoj mi insistiramo, verujem da bi omogućila samo efikasnije postupanje sa prirodnim bogatstvima i dala neophodnu motivaciju na prostoru Vojvodine za onu vrstu politike i društvenih promena, bez kojih se ni Srbija ne može transformisati. Ovako mi antagonizujemo republičku administraciju sa pokrajinskom, čak i unutar vladajuće koalicije postoje očigledni antagonizmi, iako još uvek govorimo o zajedničkom cilju. To je za nas apsolutno neprihvatljivo i smatram da još uvek postoji prostor da prihvatite ovaj amandman.
Postupanje sa tom javnom svojinom je propisano zakonima. Postoje sudovi u ovoj zemlji koji kontrolišu da li mi delujemo u skladu sa zakonom ili ne. I to je sasvim dovoljno. Hajde sada da napravimo jedan takav iskorak, biće svima bolje.
Mi vas pozivamo da za ovaj amandman ipak glasate, iako znamo koliko je ovo drugačije od svega onog na čemu se vladajuća koalicija dosta konfrontirala. Ovo je mnogo ozbiljnije od zahteva da neko ima pravo da raspolaže železničkom infrastrukturom. Što se nas lično tiče, argumenti na kojima su ti zahtevi izgrađeni, mogu biti argumenti o kojima polemišemo, ali ovo je suština.
Pravo raspolaganja prirodnim bogatstvima, pravo raspolaganja na dobrima od opšteg interesa, to je nešto i od opšteg značaja, to je nešto što je suština svake vlasti. Država nije jednako republička administracija. Ovim se pravi ona vrsta razlike koju svi negiramo i koju ne želimo između pokrajine i Srbije. Da li to znači da Pokrajina nije država, deo države Srbije? Ovakvom formulacijom da. Mi mislimo da je to lošije. Republička administracija ima drugu vrstu posla u moderno uređenoj zemlji i mi o tome želimo da razgovaramo sa vama, a otvaramo vam mogućnost da prihvatanjem ovog amandmana, to već sada počnemo zajedno da radimo.

Sedam minuta je iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Čomić, efikasno radikalsko rešenje. Ugasimo AP, nemamo nikakvih problema. Sve je rešeno. No, da se vratim na ovaj amandman.
Moram da pohvalim Vladu što je izmenila član 10. Zašto? Zato što je napravila neophodnu razliku između dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi. Znači, vodotok, odbrana, nasipi, i trgovi, javni putevi itd. itd. To je svojevrsna definicija stvari, definicija nepokretnosti.
Sada se vraćam, gospođo Čomić, na član 9. i prirodna bogatstva. Zašto se vraćam na prirodna bogatstva? Nemoguće je u nekoj uređenoj državi da nosilac prava raspolaganja, korišćenja i upravljanja bude nekoliko lica, već mora biti jedan. Taj jedan, taj posao mora da radi u ime svih građana Republike Srbije državljana svih jedne države. Ko je taj ko je reprezent svih građana? Republika Srbija sa svojim organima. I po definiciji, to je državna svojina. Kada je pisan Ustav Republike Srbije, onda su se neki tekstopisci utrkivali, ko će pre da ovlada evropskom terminologijom.
Umesto da se koristi termin državna svojina kao nešto što je opštepoznato i opšteprihvaćeno, ovde se gura javna svojina kao svojevrsni sinonim za to. Čim je ubačena javna svojina, "javno" treba da znači državno u Srbiji. Pričam o autorima Ustava. Znam ko je pisao ove odredbe, o njima pričam. On vam je podmetnuo kukavičije jaje, da bi sada svaki slobodoumni pojedinac rekao - javna svojina nije državna svojina.
U Ustavu Republike Srbije reči – javna svojina, moraju da se tumače kao državna svojina. Ukoliko bi se tumačile na drugi način, onda bi to bila društvena svojina. Vi ste raščistili sa komunizmom. Kad ste raščišćavali, krenuli ste sa Mićunom, da budemo načisto.
Ako pričamo o državnoj svojini, a moramo da pričamo o državnoj svojini, onda da vas podsetim nešto, gospodine Đeliću, što postoji kao standard u svim normalnim civilizovanim državama koje drže do pojma države i koje elemente treba da ispunjava neka teritorija, narod, itd. To je nedostatak celog ovog koncepta vašeg zakona, gospodine Đeliću. Državna svojina podrazumeva jednog nosioca prava raspolaganja, korišćenja i upravljanja kao izvornog nosioca tog prava, a on može da odluči da se pokretna ili nepokretna da na korišćenje nekome i može da odluči ko će da upravlja, pre svega, tu se misli na održavanje, ali pravo raspolaganja je samo u rukama Republike Srbije.
Da li se pravo raspolaganja može rešiti na prirodnim bogatstvima? Da li se država može odreći prava raspolaganja na prirodnim bogatstvima? Ne sme. Zapamtite, ne sme. To je ekskluzivitet. Ako država Republika Srbija, preko organa državne vlasti, nema u posedu pravo raspolaganja nad prirodnim bogatstvima, mi nismo država. Izvinite, molim vas, ono što se zove AP Vojvodina, AP KiM, jedinice lokalne samouprave, to nije državna vlast, čak ni kad im poverite neke poslove iz nadležnosti države.
Vi ste od javne svojine napravili društvenu svojinu. Ne možete Tita i Kardelja da se odreknete nikako. To ste i vi krenuli sa onim – Javni servis evropske Srbije. To je državna televizija, ne može da bude Alibegova.
Konkurencija državnom jeste privatno. Prirodna bogatstva su u državnoj svojini. Država može da dozvoli nekome da koristi prirodna bogatstva pod zakonom propisnim uslovima, ali to nije ovaj zakon. I trgovi i ulice i putevi i odbrana od poplava i sve mora da bude državna svojina. Zašto? Zato što protagonisti ove varijante javne svojine zaboravljaju samo jednu stvar – u okviru svojine postoje prava, ali postoje i obaveze, a vi ste drčni na prava, a zaboravljate na obaveze. Onaj ko ima svojinu ima i te kako mnogo obaveza povodom te svojine, da je čuva, da je pazi, da je održava, da onemogući ugrožavanje druge nepokretnosti sa neke nepokretnosti koja je u svojini. Da ne ređam dalje.
Ovde je sistem kako da se zgrpi i kako će mnogo lakše da bude u Vojvodini građanima ukoliko oni što ih drpaju više nisu u Beogradu nego u Novom Sadu. Kada drpa Cvetković to je katastrofalno, a kada drpa Nenad Čanak to je milozvučno. U čemu ne principijelna razlika?
Mi smo pokušali amandmanima da sprečimo i jednu i drugu varijantu. Javna svojina po ovom zakonu bez obzira o kojoj se stvari radi mora da se tumači kao državna svojina. Možemo da pričamo o ostalim odredbama u pogledu korišćenja, u pogledu upravljanja. Molim vas, zakup nije raspolaganje. Ne znam ko je to naučio? Već 15 godina se priča o zakupu kao nečemu što je pravo raspolaganja. Pravo raspolaganja znači sticanje i otuđenje. Ovde nisu zahvaćena sva sredstva, nisu zahvaćena novčana sredstva, već ste prepustili drugim zakonima.
Apsolutno ne sme da se amandmanom, niti Predlogom zakona naruši osnovni princip – prirodna bogatstva Republike Srbije su državna svojina. Zato smo se javili da vam skrenemo pažnju i da smanjite ovaj doživljaj oko javne svojine i odredaba Ustava gde se priča da može da ima javnu svojinu lokalna samouprava ili AP. Niko to u interpretaciji našeg Ustava neće da vam spori, ali mi treba da definišemo šta će biti javna svojina. Evo, mi radikali kažemo, kada je u pitanju ta odredba o lokalnim samoupravama i AP da imaju javnu svojinu, mogu da imaju, ali neće biti prirodna bogatstva, neće biti dobra od opšteg interesa, neće biti dobra u opštoj upotrebi. Imaćete stolice, hemijske olovke, računare, autobuse, kamione, kontejnere, ali vi da raspolažete, pa mi znamo kakvi ste, vi bi trg prodali, kao u onom italijanskom filmu, kada je onaj prodavao fontanu Di Trevi turistima. Predstavio se da je vlasnik fontane Di Trevi i kaže turistima – samo dajte 2.000 maraka, kupite celo ovo i pokupite sve novčiće što su bacili zaljubljeni.
Takav vam je Nenad Čanak, takav vam je Bojan Pajtić. Raspravite sa Fondom za kapitalne investicije, pa ćete da vidite kakvo je pravo raspolaganja na novcu i na pravima iz hartija od vrednosti. Onda možete da zamislite šta će se desiti sa nepokretnostima.
Zašto ovo radite? Pa, zabezecovao neko neke nepokretnosti, ali ima vremena.

Iskorišćeno je 10 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.