Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Zoran Ostojić, Bojan Đurić i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 45. pravi veliki problem, s obzirom da je dobrim delom u koliziji sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na konverziju prava vlasništva na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu, pa i na neizgrađenom građevinskom zemljištu, kada se radi o preduzećima koja su imovinu, odnosno to građevinsko zemljište stekli tokom privatizacije, odnosno prinudnim izvršenjem. Ovaj član 45. jasno precizira i kaže da u slučaju da se radi o imovini, odnosno nepokretnostima, građevinskom zemljištu, jer to proizilazi ukoliko se pažljivo čitaju sve ove odredbe koje prethode ovom članu 45.
Dakle, ukoliko se na tom zemljištu ima pravo korišćenja, u tom slučaju ono može preći u pravo vlasništva kada je to korišćenje bilo aktuelno u momentu donošenja, odnosno stupanja na snagu ovog zakona. Radi se o konverziji bez naknade. Kako drugačije to nazvati, nego konverzijom. To je, u stvari, samo jedan od argumenata koji smo mi iznosili prilikom raspravljanja o Zakonu o planiranju i izgradnji, kada smo rekli da nije dobro da se tako ozbiljne stari kao što je režim građevinskog zemljišta unosi u takav jedan zakon, kao što je planiranje izgradnje. To je trebalo da se u ovakvom zakonu, kao što je zakon o javnoj svojini, reguliše, da na jednom mestu imamo sve vrste imovine, pa između ostalog, i građevinsko zemljište, a ne da pokušavamo da shvatimo šta je zakonodavac hteo da kaže kada je predložio ovakvo jedno rešenje, kao što je ovo rešenje u članu 45.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije prihvatio je amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Munir Poturak i Vitomir Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije prihvatio je amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Ljubiša Petković podneo je amandman na naslov iznad člana 56. i član 56.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na naslov i iznad naslova člana 56. Predloga zakona o javnoj svojini i predložio da novi tekst glasi: "Raspolaganje i upravljanje poslovnim prostorom za potrebe organa odbrane", umesto predloženog teksta koji nam je dostavila Vlada, a koji glasi: "stambene zgrade i stanovi za potrebe organa odbrane".
Gospodine ministre, nama je poznata činjenica da u posedu Ministarstva odbrane postoje izvesni fondovi nekretnina, zatim stambeni fondovi, stambene zgrade i garaže. Takođe, jasno nam je da tim fondovima neko mora da upravlja, ali nas ni na jedan način niste mogli ubediti da za upravljanje tim fondovima treba da bude ovlašćen nadležan ministar odbrane, pored činjenice, da postoji Direkcija za imovinu i Vlada Republike Srbije. Osim toga, ovo pitanje je inače rešeno i sadrži se u članu 55. Predloga zakona o javnoj svojini.
Što se tiče člana 56, predložio sam da se postojeći tekst u Predlogu zakona zameni novim tekstom koji glasi: "o pribavljanju, raspolaganju, načinu korišćenja, upravljanja i održavanja poslovnog prostora koje koristi Ministarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojske Srbije odlučuje Vlada na predlog Direkcije".
SRS smatra da bi bilo krajnje neprimereno i neprihvatljivo da u vreme teške krize, velike nezaposlenosti, bede i siromaštva, Ministarstvo odbrane preuzima obavezu troškova održavanja zgrada, stanova…

Dva minuta. Zahvaljujem.
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Ovaj stav glasi – nepokretnosti za reprezentativne potrebe AP i jedinice lokalne samouprave se uređuju aktom AP, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Tražio sam brisanje ovog stava. Radi se o nepokretnostima za reprezentativne potrebe koje vi stavljate pod ingerenciju lokalnih samouprava i pokrajine. Postavlja s pitanje – ko će koristiti ove objekte? Ove objekte će koristiti lokalni i pokrajinski funkcioneri, zajedno sa svojim gostima. Je li tako?
Gospodine ministre, da li ovoj državi trebaju reprezentativni objekti za lokalnu samoupravu i pokrajinsku administraciju? Da li smo mi sada u situaciji da, na primer, jedna lokalna samouprava izdržava jedan, dva ili tri reprezentativna objekta na svojoj teritoriji?
Međutim, ovde se verovatno otvaraju i neke druge mogućnosti. Zato se u poslednje vreme mnogi javljaju lokalnim moćnicima, pa se interesuju kada će propisi, kada će zakon, kada će oni doneti svoje akte itd. Na primer, koncesija na 100 godina je fina stvar. Koncesija na 100 godina može doneti dobru zaradu. U čije džepove će se sliti ta zarada? U džepove onih lokalnih moćnika ili pokrajinskih moćnika, to je sasvim izvesno i sasvim normalno. Možda će to biti i neka moralna, a rekao bih, više materijalna satisfakcija, na primer, zbog toga što neće biti na poslaničkoj listi po novom zakonu koji ste doneli. Ima tu još drugih razloga, a o njima drugi put. Hvala.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta podnela je amandman na naslsov iznad člana 58. i člana 58.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Pogrešili ste, na član 59. je naš amandman, da vas ispravim.
(Predsedavajuća: Izvinite, a na član 59.)
Radi javnosti, pročitaću ovaj član 59. koji se odnosi na nepokretnosti za posebne namene i ima samo dva stava. Prvi stav glasi – nepokretnosti za posebne namene u smislu ovog zakona su nepokretne stvari za vojne potrebe koje koristi ministarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojska Srbije i nepokretne stvari za potrebe poslova bezbednosti iz delokruga ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i službe bezbednosti. Stav 2. šta se smatra nepokretnim stvarima za posebne namene iz stava 1. ovog člana, bliže se uređuje posebnim zakonom.
Mi smo dali amandman jer imamo nekoliko primedbi. Prva primedba je što je ovo definicija nekog pojma, definicija nepokretnosti za posebne namene, a vidite, nalazi se u sredini ili pri kraju zakona. Smatramo da je ova definicija pojma, kao i u drugim zakonima, trebala da bude u početnim članovima. Tehnički se ne nalazi na pravom mestu, da tako kažemo.
Druga stvar, sama ova definicija je jako loša. Definicija koja ne daje neko određeno značenje. Konkretno, šta se pod ovim podrazumeva, šta se podrazumeva pod definicijom nepokretnosti za posebne namene. Suviše je uopštena, bez nekog određenog značenja.
Treća primedba je, ako prekoračim vreme, koristiću vreme poslaničke grupe, da po ovom stavu 1. praktično svaka nepokretnost u ovom zakonu koja se nalazi i koja se koristi za vojne potrebe, za Ministarstvo unutrašnjih poslova, za BIA, prema ovoj definiciji po ovom predlogu zakona ispada da je svaka nepokretnost u njihovom vlasništvu od posebne namene. Da li je tako? Da li će rekreativni sportski centri, hoteli, neki bazeni biti objekti od posebne namene? Znači, ova definicija: "i objekti" nisu precizno definisani.
Šta znači ovo što je rečeno – šta se smatra nepokretnim stvarima biće bliže uređeno posebnim zakonom? Ovo znači da će drugim zakonima da budu definisane nepokretnosti posebne namene.
Pročitaću naš amandman: "Nepokretnosti za posebne namene u smislu ovog zakona jesu objekti koji služe isključivo za obavljanje poslova odbrane i bezbednosti (kasarne, vojni i policijski aerodromi, heliodromi, komunikacione mreže, radarske stanice, poligoni, centri za obuku, sklonište, magacini, opreme, laboratorije)" i stav 2: "nepokretnosti za posebne namene uređuju se posebnim zakonom, a spisak nepokretnosti za posebne namene uredbom utvrđuje Vlada".
Mi smatramo da smo ovim našim amandmanom mnogo bolje definisali ovo prvo, jasnije smo dali značenje definicije tih pojmova nepokretnosti za posebne namene. Drugo, praktično smo definisali da svi objekti koji su vlasništvo pomenutih institucija trenutno nisu svi objekti koji su nepokretnosti za posebnu namenu. Treća stvar, predložili smo da se nepokretnosti za posebne namene uređuju zakonom. Ne kako je rečeno šta se smatra, definiciju neku koju mi treba zakonom da uređujemo, nego mnogo konkretnije, da se posebnim zakonom ova materija posebno uredi.
Još smo predložili, kad se sve to uredi posebnim zakonom, da se uradi jedan jedinstveni spisak nepokretnosti koji bi trebao da bude pristupačan i neophodno je da država i Vlada ima praktično jednu jedinstvenu evidenciju svih tih nepokretnosti za posebne namene.
Zato smatramo da je naš amandman precizniji i da daje mnogo bolje rešenje od ovog koje je u zakonu i predlažemo da ga Vlada i ministar još jednom razmotre i da vide da je naš amandman mnogo sveobuhvatniji, da upotrebim odgovor Vlade, mnogo prikladniji, iako je odgovor njihov da je njihov prikladniji.

Tri minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
` Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
` Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 63. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Samo kratko.
Amandmanom na član 63. mi smo uneli izmene kojima smo definisali vojnu i opremu za potrebe bezbednosti na način kako se to čini u pravu EU u ovoj oblasti, zbog uporedivosti, kompatibilnosti i lakšeg sagledavanja ukupnih stanja, bilansa, kontrolisanja i raspolaganja, ali smo uneli i obavezu da se nabavka stvari za posebne namene uredi posebnim zakonom. To znači da deo nabavki koje se tiču tih stvari mogu da se sprovode kroz postupak javne nabavke, ono što ne zadire u oblast bezbednosti i ne ugrožava je ni na koji način. A deo tzv. poverljivih nabavki vi znate da može da se sprovodi po posebnom postupku, ali taj postupak mora da bude uređen zakonom. Ne možete ostavljati, kao za ono raspolaganje i izdavanje u zakup nepokretnosti u javnoj svojini, da to ide po izuzetku neposrednom pogodbom kada procenite da je celishodno. Taj princip ne može da važi ni za sredstva bezbednosti, a pod obrazloženjem da je to nešto mnogo važno i tajno.
Odlično se zna da nabavka npr. košulja ne može da bude poverljiva stvar, jer se tu ne kriju nikakva pancirna sredstva i nikakve bezbednosne stvari koje bi mogle da ugroze ni na koji način zemlju, Vladu, taj organ ili bilo koga.
Nemojmo pod okriljem nečega što je posebno tajno, a u stvari nije, da omogućavamo načine za korupciju. Maločas ste ćutali kada smo rekli da za nabavku sredstava odbrane odlučuje ministar, a vi se pitate za sve ostalo što se tiče Vlade. Razumem da takva može da bude podela ličnih uticaja u okviru vladajuće stranke, ali zakon ne sme da pravi takvu razliku, jer nema uporišta ni u kriterijumima, ni u vrednosti, ni u poverljivosti ni u bilo čemu što bi moglo da se podvede pod opravdane, celishodne ili bilo kakve druge razloge.