Iskorišćeno je 13,30 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne vredi pokušavati diskutovati o 27 – 28 tačaka dnevnog reda. Verovatno će svaki od poslanika opozicije da pronađe neki svoj zakon o kome će diskutovati kada su u pitanju ovi sporazumi. Malo sam pripremao Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, ne samo zato što je u pitanju Ruska Federacija, već zato što je to problem koji već duže vreme postoji kada je u pitanju naš drumski saobraćaj. To je samo jedan od povoda.
Sam sporazum nije ništa posebno. Dve države uređuju neku oblast onako kako to njima najviše odgovara da bi olakšale sebi i svojoj privredi određene radnje.
Šta je problem? Često nije problem u samom sporazumu i zakonu nego u onome ko sprovodi zakon. U članu 11. Sporazuma predviđeno je da postoje dozvole. Svaki nadležni državni organ i jedne i druge strane izdaje te dozvole, tako što verovatno dozvole koje izdaje vaše ministarstvo pošaljete državnom organu u Rusiji, oni vama vrate određeni broj dozvola i ako neko hoće da prevozi robu za Rusiju ili iz Rusije za Srbiju, zatraži od svog nadležnog ministarstva ili državnog organa dozvolu i na taj način funkcioniše.
Međutim, iskustva kako to funkcioniše u Srbiji su veoma loša, gospodine ministre. Navešću samo jedan od primera kako to funkcioniše sa "CEMT" dozvolama. Reč je o dozvolama koje važe godinu dana, mesec dana, itd. Dobijaju se određeni kontingenti, između ostalih, čak i od Rusije. Problem nastaje u tome što samo određeni prevoznici, mogu da kažem privilegovani, mogu da raspolažu tim dozvolama. To mi daje za pravo da sumnjam da će tako biti i sa ovim dozvolama iz Ruske Federacije. Da je to tako, javna su pogovaranja da "CEMT" dozvole u zimskom periodu koštaju od 200 do 300 evra, a u letnjem periodu čak i hiljadu evra. Reč je o hiljadama dozvola. Navodno, ko god da se obrati vašem ministarstvu, kažu da nemaju više dozvola i da je sve izdato.
Ljudi su se malo raspitivali. Nemaju samo neki privilegije da pitaju i drugu stranu šta je u pitanju. S druge strane, daju odgovor da trenutno Srbija ima, primera radi, hiljadu "CEMT" dozvola, da čim utroše deo tih dozvola, dobiće odmah nove i da se pitaju zašto ih ne trošimo. U tome i jeste problem, zato što taj koji je dobijao dozvole od vašeg ministarstva nije ih uzimao da bi prevozio robu, nego da bi trgovao. I ne može niko da me ubedi da je to mogao da radi sam, bez nekog od vaših saradnika. Budite uvereni da je tako.
Zamislite sad ovu situaciju, gospodine ministre. Neko kupi vozilo, kamion, šleper, ne ulazimo šta je, nije ga kupio da bi ga držao u dvorištu, nije podizao kredite, nego ga je kupio da radi, da nešto zaradi, da zaposli ljude. Neko je otvorio neki pogon, koji je, recimo, izvozno orijentisan, isto zato da zaposli ljude, da radi, da zaradi i za njih i za sebe. Onda se pojavi ovde nekoliko mangupa koji od svega toga žele, bez dinara uloženog, da zarade novac. A štetu trpe svi. Trpi i taj čiji je kamion, trpi taj čija je roba, jer ne može da preveze robu do svog kupca, trpi i sama roba i njena kurentnost na tržištu, jer reket koji se plaća onima koji imaju privilegiju da dobiju dozvolu nije uračunat u neku dobit, a onda se koči i razvoj, koči se izvoz, povećava se taj naš famozni deficit, podižemo nove kredite.
Ne pričam ja ovde o sitnicama. Većina naše robe koju izvozimo ide drumskim saobraćajem. Nemamo takvu železničku infrastrukturu, vodene puteve itd. da to može da ide na drugi način. Znači, kočimo sami sebi svoj razvoj.
Gospodine ministre, šta ćemo sa onim na čemu EU insistira čitavo vreme da se reši kao pitanje – korupcija? Ne sumnjam u vas, ali sam siguran da vaši saradnici zloupotrebljavaju vaše poverenje i ovlašćenja koja ste im preneli. Zato bih, gospodine ministre, voleo da zaboravite na drugove i drugarice u ministarstvu. Vi ste tamo ministar i voleo bih da se ponašate prema svojim saradnicima koji ne rade svoj posao kako treba kao što ste se ponašali 1999. i 2000. godine sa izvođačima radova u obnovi zemlje. Takođe, voleo bih da proverite sve ovo što sam rekao, a to neće biti problem jer se zna kome su izdate "CEMT" dozvole, ko ih je iskoristio i koje nisu iskorišćene, jer mnogi auto-prevoznici nisu bili spremni da plate reket, nije im se isplatilo. Ako neko podigne, primera radi, 100 ili 200 dozvola a iskoristi pola od toga, onda više nikada ne treba da dobije dozvolu. Voleo bih da u što skorije vreme, ako je moguće već sutra ujutru, raspravite tu situaciju i pustimo da ljudi konačno rade ono u šta su uložili novac, da zarade i oni, da zarade za svoje radnike, a i državi će tada biti bolje.

Iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi
Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Sada ste mi dali dobar šlagvort. Naime, u Ministarstvu za infrastrukturu radi negde oko 100 hiljada ljudi, 25 hiljada radi u putarskim firmama, to su ovi koji rade, grade i održavaju puteve, 25 hiljada radi u transportnom sektoru, što je negde oko osam hiljada preduzeća, sve privatna, sa negde oko 25 hiljada radnika, 25 hiljada radi na železnici i 25 hiljada radi u vodnom, vazdušnom i ostalim saobraćajima. Svi ti ljudi održavaju tekući život. Ja transportere svake nedelje primam. Oni su barometar rada naše privrede.
Nisam malo pre odgovarao gospodinu Miroviću, ali sada mu kažem – skoro 65 do 70% našeg izvoza u kamionskom saobraćaju ide u Rusiju danas. To je potvrda onoga što vi pričate. Dakle, to su sjajni ljudi koji se bore na tržištu i doprinose sa negde oko milijardi evra ukupnom prihodu naše zemlje, transporteri. "CEMT" dozvole, to su međunarodne dozvole, vi to dobro znate, mislim da je gospodin Avramović doktorirao na tome. To su dozvole kojih ima negde oko 1200, mi smo se izborili za toliko koje se daju na godinu dana i koje transporteri koriste za prevoz u toku godine. 800 i nešto transportera je dobila tih 1200 dozvola, dobilo. Nikakve korupcije tu nema i dinara nije bilo. Da li ima trgovine među njima, za to je nadležan gospodin Dačić, sa tim nemam veze.
Nije tačna priča na koju ste naseli, nažalost i vi, da se u ministarstvu trguje, te trgovine nema. Nije bilo ni prethodno jer je jedan od ljudi koji je bio, sve pomoćnike sam zadržao iz prethodne Vlade, dakle iz Vlade Velje Ilića, jedino je taj čovek dao ostavku, marta meseca 2009. godine, nema ni danas. Naravno, potrebe su veće. Pojedinačne dozvole, ako ste o njima govorili i danas smo od Rusa dobili 1000 pojedinačnih dozvola, 550 smo već podelili a ostalo se deli prema onom kako to ide u ministarstvu, kakvi su protokoli ministarstva. Apsolutno sve što se dešava u ministarstvu kontrolišu ljudi iz baze, dakle oni koji prevoze. Čak, i tri posto dozvola koje sam imao kao ministar za izuzetne situacije u vojsci, policiji itd. pustio sam njima da to oni dele.
Prema tome, nije tačna, još jedanput potvrđujem, informacija i dezinformacija da bilo ko od mojih saradnika zloupotrebljava tu funkciju i pravi na tome korupciju, ali naravno, odgovoran sam, niko drugi šta rade moji saradnici. To tvrdim i iza toga stojim. Dakle, što se tiče pojedinačnih dozvola njih i danas ima, koliko ih ima i uglavnom zadovoljavaju potrebe naših transportera. Što se tiče "CEMT", ima 400 u rezervi, stoje u fioci kod mene. Do sada smo ove godine dali samo dvadeset i nešto. Te dozvole se dele samo onda ako neko od transportera izgubi, ili ne daj Bože, ukradu kamion ili nešto drugo desi, ali oni tek uz zapisnike policije, tamo gde se to desilo mogu dobiti rezervnu dozvolu. Prema tome, nema apsolutno mogućnosti, ovo tvrdim i za sve ostale segmente u mom ministarstvu, da se ovakav vid korupcije javlja, ali naravno šta se dešava sa dozvolama kada odu, to je sada pitanje, ponavljam koje nije za mene. Hvala najlepše.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, posle nje narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Mrkonjiću, želim da na neki način  nastavim ovde gde je gospodin magistar Mirović zaokružio celinu kada je u pitanju stav SRS prema ratifikacijama sporazuma, pre svega izmenjenog Protokola o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali ću da govorim i o druga dva sporazuma iz ovog paketa koji danas imamo na dnevnom redu. Žao mi je što ne mogu i o nekim drugim oblastima, kao što je ratifikacija Konvencije o državljanstvu, ali jednostavno želim da se zbog cele ove euforije koja je juče nastala oko kandidature Srbije za EU, odnosno dobijanja statusa kandidata, ipak vratim na pravi kolosek i na jedini ispravni put koji promoviše SRS i onih 54% birača koji su izričito kao i mi protiv EU zarad dobrobiti srpske privrede i budućnosti naše dece.
Pored ovog izmenjenog protokola o slobodnoj trgovini, govoriću i o ratifikaciji Sporazuma o međunarodnom drumskom saobraćaju, kao i o Sporazumu o turizmu, koji takođe nije beznačajan za srpsku privredu.
Što se tiče onoga o čemu je magistar Mirović govorio, znate gospodine Mrkonjiću, da je on čovek koji se bavi naukom i čovek koji je ipak skroman kada je u pitanju njegovo poznavanje ruske političke i ekonomske situacije, pa zato je i rekao da on neće da ovde danas koristi priliku ni da se upliće u to, ali moram da vam kažem da je apsolutno sve ono što je kao publicista u nekim javnim časopisima, pa i u našim stranačkim novinama "Velika Srbija", na Fondu strateške kulture objavio imajući u vidu tu vezu i odnos politički, ekonomski Srbija i Rusija apsolutno je tačno, a ja ću to da potkrepim još nekim danas dokazima, odnosno argumentima iz nekih drugih izvora i mojih ličnih saznanja.
Počeću sa onim što je on i najavio, a to je proizvodnja automobila u Fabrici "Fijat" u Kragujevcu. S obzirom da ovaj izmenjeni protokol daje mogućnost izvoza motornih vozila i ovde je definisano po carinskoj tarifi ovom protokolu koja su to motorna vozila za prevoz putnika, itd, jedino što izuzimaju kombi vozila i onda da se vratim na Đurđevdan 6. maj 2008. godine i pompeznih i lažni govor, kao što je lagao za sve građane Srbije Borisa Tadića i zamenika premijera Božidara Đelića. Oni su tada, gotovo mogu da citiram u Kragujevcu, prilikom potpisivanja Memoranduma sa "Fijatom" rekli – da je to strateški važan projekat za Kragujevac, za celu Srbiju, zbog toga što će novi automobil koji će "Fijat" da proizvodi u mom gradu moći da se izvozi u ogromnom broju na široko rusko tržište.
Da to nije tačno, rekao vam je i gospodin Šojgu, verovatno ste se i sa njim više puta lično sreli, jer vas kao člana SPS-a i kao ministra iz Vlade koji smo zajedno potpisali i ovde, sećate se, ja sam tada bila savezni poslanik 12. aprila 1999. godine, ratifikovali Sporazum, odnosno naše opredeljenje da napravimo savez, tada Savezne Republike Jugoslavije sa Rusijom i Belorusijom, dakle, oni su vam rekli, a poručio je i Vladimir Putin, premijer i budući predsednik Ruske Federacije, prilikom posete parlamentu ovde, na pitanje baš direktno gospodina Dinkića, da je to nemoguće, jer Rusija po ugovoru o slobodnoj trgovini, ne može da prihvati takav automobil, niti bilo koji proizvod čije komponente, odnosno čiji ukupan proizvodni sektor ne sadrži minimum, odnosno više od 50% komponenti, odnosno originalnih proizvoda iz Srbije.
Novi model koji će da se proizvodi u Kragujevcu i to je na dugom štapu, kada će to da počne, evo nema probnog modela, pitanje je znate ko će to moći da kupi, jer taj osnovni model će da košta 12.000, onaj sa opremom što bi rekli 17.000 evra je zaista problematičan iz više razloga, a tek sada, znači, evo argumentovano ću vam reći – neće moći ni jedan jedini komad preko ovog sporazuma o slobodnoj trgovini da se izveze u Rusiju ako bi i to je pitanje, na ruskom tržištu, da li bi on prošao kao takav model, ako bi Rusi želeli da ga kupe.
To je apsolutna kopija "Fijata Ideje", znate kako izgleda taj auto, na istoj platformi se pravi, i otprilike je "Fijat Bravo" sličan, ali taj "Fijat Lazero", kako će da se zove novi model iz Kragujevca, te neke donje srednje klase je jednostavno kopija ovog automobila koji "Fijat" izvozi na američko tržište, ali je to tamo doživelo potpuni debakl.
Prošli put sam rekla Đeliću da su Amerikanci kao u holivudskim filmovima angažovali Đorđa Klunija da bude promoter "Fijata Ideje", ali tamo katastrofalno ide prodaja tog modela, da on ne može da se izveze u Rusiju govore sledeći podaci, celokupna elektrika će da se proizvodi u kompaniji "Manjat Mareli" i ta firma treba da ima svoju proizvodnju na području grada Kragujevca. Sećate se one afere sa pokušajem otimanja u bescenje seljacima zemlje, sada je to izmešteno na drugu lokaciju, ali zaista je pitanje kada će to biti, znači, od početka kada počne taj model da se proizvodi biće komponente za elektroniku iz "Fijat Marelija".
Što se tiče stakla, firma "Filkinton" je proizvođač stakla, što se tiče motora, "Fijat" proizvodi motore, što se tiče galanterije, "Fijat" proizvodi galanteriju, što se tiče ulja, onog baznog koje se nalazi u tom automobilu, proizvodi ga "Selmija". Što se tiče guma, ne proizvodi fabrika u Kruševcu, jer još uvek nije ni ušla u proces testiranja, a znate i sami kakva se tamo afera dešava, a o tome je govorio i naš poslanik Duvnjak, proizvodiće kompanija "Bridžeston".
Nijedan jedini komad neće da se proizvodi u Srbiji i onda je to bila čista laž i obmana, a to je trebalo da bude glavni pokretač za razvoj kragujevačke i čitave srpske privrede i kooperanata koje će navodno da zapošljava najmanje, kako je u to vreme obećavao i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, 10.000 ljudi.
Laž, obmana, od toga nema ništa.
Da vidimo šta je sa ovim i zašto po ovim egzaktnim podacima koje je magistar Mirović izneo, je tako loša spoljna trgovinska razmena između Rusije i Srbije, odnosno zašto je Srbija u gubitku, a ovo je podatak koji ja imam. To je podatak za prvih pet meseci ove godine, imala je gubitak od 784,4 miliona dolara. Mi nismo u stanju, odnosno država neće da pomogne ovoj urušenoj srpskoj privredi da ono što se proizvodi ovde i što mi imamo, a pre svega mislim na agrar i na prehrambene proizvode i na sirovo voće i povrće, plasiramo na veliko rusko tržište.
Problem voćara kod mene u Šumadiji, u čačanskom kraju gospodin Munjića i svuda u celoj Srbiji je taj što država neće da pomogne poljoprivrednicima, da se organizuju, nego oni to moraju sami.
Vama je poznat slučaj, Vinča je kod Topole, između Aranđelovca i Topole gde jedan vlasnik hladnjačar to sve radi sam za grupu seljaka, odnosno voćara tamo i oni se tako dovijaju i snalaze na sve moguće načine.
Postoji mišljenje da mi možemo, kod ovih euforičnih glava koje su za sunovrat Srbije i ulazak u EU, koja nam otima KiM i čiji vojnici ubijaju i pokušavaju da streljaju ponovo srpske civile, da naša roba ima prolaza na evropskom tržištu, nema, ali ima na ruskom.
Da biste izvezli robu na rusko tržište, nisu vam potrebni sertifikati poput ISO taj i taj, i razni drugi, kako kroz mikroskop gledaju i najoštrije zemlje članice EU, ali zato sertifikat GOST koji jedini traži ruska federacija i te kako lako može da se dobije. Jedino je problem u tome, a to govore ljudi iz Privredne komore Srbije, gospodine Mrkonjiću, koji kažu da je neophodno da država Srbija, ako hoće da pospeši i da pomogne izvoz u rusku Federaciju, otvori gotovo predstavništvo ovde u Srbiji. Onda bi procedura oko preduzimanja uzoraka, dobijanja atesta išla mnogo brže. Do sada se to, što se prehrambene industrije tiče, uspele da ostvare samo dve kompanije, među njima i "Karneks" koji je dobio atest i za paštetu i za sve druge mesne proizvode, za mesni narezak, za čajnu kobasicu, ali zapitajte se, gospodine Mrkonjiću, pošto ste vi čovek koji pamti to vreme zašto ne može da bude nijednog jedinog proizvoda Fabrike "Crvena zvezda" iz Kragujevca, mesne industrije na ruskom tržištu. Vi znate da je ona jetrena pašteta u konzervi Fabrike "Crvena zvezda" Kragujevac, ne samo u Rusiji, nego u čitavom svetu imala ogromnu prođu, odnosno taj proizvod je plenio sva tržišta, a pogotovo rusko.
Te fabrike više nema. Ovi dosovci kada je Vlahović došao i ova cela ekipa i kada ste vi njima bili opozicija, posle 2000. godine, zbrisali su fabriku Mesnu industriju u Kragujevcu. Nema više ništa, radnici ostali bez posla i čemu onda ljudi da se nadaju. Da je tačno ovo, da će biti, gospodine Novakoviću, ukinut spoljno-trgovinski ugovor slobodan sa Ruskom federacijom potvrdio je danas i Dežer koji je boravio u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Danas u 10,30 časova imali smo Odbor za evropske integracije. Nisam član tog odbora ali sam dobila kao potpredsednik Skupštine poziv da odem tamo i predsedavajući mije na kraju dao reč. Bili su takvi hvalospevi, kao da gledate ove državne medije, gospodine Mrkonjiću, od gospođe Trivan preko gospođe Vučković, pa mu se zahvaljuju valjda zato što nam otima Kosovo i Metohiju, rastura zemlju i ubijaju i streljaju srpske civile na Jarinju koji brane vekovnu srpsku zemlju, ali onda, kada sam došla na red da govorim o tome ili da ne govorim o ovom Nikoliću koji, videli ste sinoć, nema odgovor ni na jedno pitanje, a kako sam i sama rekla danas Dežeru, ovaj vaš veliki prijatelj Tomislav Nikolić, kome ste zajedno sa Tadićem poklonili, odnosno ukrali mandate srpskim radikalima, vama sada odlično služi kao krpa i nastavlja takvu prljavu politiku koju sprovodi Boris Tadić.
Na moje konkretno pitanje…
(Predsedavajući: Molim vas da malo…)
Gospodine Novakoviću, samo se vi fokusirajte na ovo, biće vam veoma interesantno, vi ste predsedavali, nisam sigla da vam prepričam ovaj svoj dijalog sa Dežerom. Dakle, onog trenutka…
(Predsedavajući: Broj tačaka je toliki da stvarno možete široki zahvat, vrlo tolerantno, ali…)
Ne oduzimajte mi dragoceno vreme jer svakako nećete stići u Evropu, a dotle će da se raspadne EU kada dođe Srbija na red.
Gospodine Mrkonjiću, kada sam konkretno pitala Dežera danas, odgovorite mi bez euforija i svega toga, to možete sa njima i sa Nikolićem da slavite i da otvarate šampanjce, konkretno vas pitam, u slučaju da Srbija uđe u EU, ne daj Bože, protiv čega se bori SRS, morala sam i da mu kažem da kao srpski radikal predstavljam većinsku Srbiju jer 54% građana Srbije neće u EU i taj procenat će da se penje iz meseca u mesec, konkretno sam ga pitala, ako se to desi, a opet kažem jer ima i u zemljama EU, i to sam morala da mu objasnim jer sam zajedno sa koleginicom Radetom i gospodinom Todorovićem sada na zasedanju Saveta Evrope videla da poslanici zemalja EU ne samo da su evroskeptici nego hoće da njihove zemlje izađu iz te nakazne tvorevine i onda kažem – gospodine Dežer, ako se to ikada desi, mada neće, učinićemo sve da se ne desi, on onako me gleda, kažem, da li će da važi ovaj ugovor koji je jedini spas za srpsku privredu i za građane Srbije. Da li znate šta mi je rekao – neće. Kako je to objasnio? Tako što je rekao da onog trenutka kada jedna članica pristupi savezu, briše se sve ono što je ona do tada imala, kako je rekao, podvlači se crta i važi samo ono o čemu je govorio mr Mirović, a to je primena jedinstvene carinske stope i tog trenutka moraju građani Srbije da znaju da tu, osim to nam otimaju i ubijaju decu, što nam rasturaju zemlju, što sada prelaze na Rašku oblast, što će sutra to da bude Vojvodina, uništićete srpsku privredu time što jurite u tu Evropu koja nam ništa dobro ne želi, a sam Dežer štiti svoje interese i želi da promoviše ono što je njihov cilj, a to je da uništi srpsku privredu, da bud zašto kupuju i dalje ove i uzimaju i otimaju naše resurse. Sledeća je EPS i znate kako to već ide.
Završiću sa ovim što je striktno vaš resor i što ste malo pre u jednom kontekstu spomenuli, što biste mogli da se zauzmete i mislim da je to logično. To je predlog SRS, pa razmislite o tome. Dakle, kada je u pitanju sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, da ne bi smo, a verujem da ćete imati odobravanje sa ruske strane jer oni zaista žele jedino dobro Srbiji, ova evro-azijska unija sa Belorusijom i Kazahstanom, videćete, u budućem periodu pokazaće svu njihovu snagu, to je ono za šta se Putin zalaže, trebali bi ste da pokrenete inicijativu da se bilateralnim sporazumom ukinu ove dozvole za kamione, odnosno za prevoz, tako da ne bi ste morali da trebujete od Rusa tih 1000 dozvola nego već kada imamo ugovor o slobodnoj trgovini da idete na to da se ukinu. Mislim da ćete imati razumevanje sa ruske strane. Za šta će nam dozvole? Za ove zemlje EU, pa i neka postoje, a šta mi pa i izvozimo tamo? U pitanju je samo roba koja se dovlači. Mislim da je to logičan predlog sa naše strane.
Žao mi je što ne mogu da pričam o onome što je moja izvorna struka, a to je turizam, jer imamo ovde i ratifikacije tog sporazuma, ali samo moram da konstatujem sa žaljenjem da je celokupna razmena između Rusije i Srbije kada je u pitanju turizam i kada je u pitanju dolazak i odlazak gostiju svedena na entuzijazam ili na zalaganje jednog čoveka, a to je vlasnik turističke agencije. Zaista ovo nije naručena reklama, to govorim iz iskustva i poznavanja toga, "Er turs" iz Beograda sa predstavništvom u Moskvi, gospodin Ratko Čitaković koji čini sve napore ali zaista kao čovek iz struke i ko je dugo bio naš predstavnik i direktor "Jugotursa" u Moskvi, sada tamo ima predstavnika svoje agencije, da broj turista dovede u Srbiju.
Naravno, mnogo je veći broj onih koji ovde imaju samo tranzit i odlaze u Crnu Goru, a to je zbog toga što još uvek nemamo mogućnosti, a mi se zalažemo i za to da razvijamo banjski turizam i da im ponudimo sve lepote koje Srbija ima. Uostalom, pre nekoliko dana, kada je bio rođendan ruskom premijeru, gospodinu Putinu, mi smo mu poželeli da dođe u dužu posetu u Srbiju i da poseti i neku od srpskih lepotica, poput Tare i Kopaonika, jer on mnogo voli naš narod i željan je toga da upozna još bolje naše ljude i našu zemlju. Hvala.

Reč ima ministar Mrkonjić.

Hajde da obradujem i moju koleginicu Natašu. Idući petak, dakle, 21. u Moskvi se održava skup Crnomorske inicijative kada će Srbija preuzeti, dakle ja od gospodina Lebitina, ministra saobraćaja Rusije, predsedavanje narednih godinu dana tom institucijom.
Druga stvar, 14. novembra gospodin Vuk Jeremić i ja idemo u Kazahstan da uspostavimo potrebne odnose za transportnu inicijativu da naši transporteri voze robu iz Zapadne Evrope u Kazahstan. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Milan Dimitrijević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, od tridesetak tačaka dnevnog reda u ovoj objedinjenoj raspravi, kao i moje koleginice, izabrao sam da govorim o tačkama 23. i 24. Radi se o zakonima iz oblasti ekologije.
Pre nego što kažem bilo šta o ovom sporazumu i zakonu, svakako će biti interesantno za javnost Srbije da sazna da Odbor za zaštitu životne sredine nije razmatrao ovaj zakon, isto tako, kao što nije razmatrao ni rebalans budžeta vezano za oblast zaštite životne sredine.
Iz nama nepoznatih razloga već nekoliko meseci predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, gospodin Čedomir Jovanović, koji slovi kao opozicioni poslanik i šef jedne poslaničke stranke, ne nalazi za shodno da zakaže Odbor za zaštitu životne sredine, ali to dosta govori o njemu, govori o njegovom opozicionom delovanju. Kada treba da se govori o zakonima, kada treba da se čuju neka objašnjenja od ministra koji se vrlo retko pojavljuju ovde u Skupštini, ti odbori se ne održavaju.
Gospodine Mrkonjiću, i pored vaše dobre volje, ne očekujem da možete biti adekvatan sagovornik po ova dva pitanja i to je potpuno razumljivo, ali je potpuno nerazumljivo da se gospodin ministar za zaštitu životne sredine, prostornog planiranja i u najnovijoj postavci ove vlade i rudarstva već mesecima ne pojavljuje u Skupštini, niti ima nameru da bilo šta poslanicima republičkog parlamenta objasni oko zakonskih predloga koji su na dnevnom redu, a možda čak i ne zna da su ovi zakoni na dnevnom redu.
Vrlo je simptomatično kada jedan zakon koji ima 30 članova i četiri poglavlja, oko tog zakona ne čujemo baš ništa, ni jednu reč od ministra, ni lepu reč, ni ono što je loše u tom zakonu. O ovom prvom zakonu, tačka 24, koji govori o potvrđivanju protokola o registrima ispuštanja prenosa zagađujućih materija, govori se o dostupnosti informacija, učešću javnosti i donošenja odluka o pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. To je jedan zakon koji je tehnički potpuno u redu i koji je korektan zakon, zato što nije pisan kod nas, nego se radi o jednom međunarodnom dokumentu.
U odeljku četiri, gospodine ministre, ako pažljivo pogledate, govori se o finansijskim sredstvima i obaveza za izvršenje ovog zakona, naći ćete u trećem redu da se govori o odgovarajućem iznosu od minimum dva miliona dinara. Dakle, govorimo o minimumu, a ne o maksimum. Taj pojam je vrlo rastegljiv. Čini mi se da se neki put dođe do neslućenih cifara, kao što su u budžetu one cifre za ugovorene usluge. Javnost Srbije i mi poslanici treba da znamo šta je to, ako znamo šta je minimum, da znamo šta je maksimum, i da li je taj maksimum 200 miliona ili 50 miliona ili možda milijarda. To iz ove stvari ne vidimo.
Sada nešto o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine. Ova tema je vrlo interesantna, a bila je interesantna i letos, zato što se negde polovinom avgusta pojavila jedna vrlo interesantna informacija koja je uzbudila srpsku javnost. U jednom malom mestu pored Loznice, radi se o Zajači, došlo je do povećanja koncentracije olova u krvi predškolske i školske dece. Od 47 testiranih mališana u tom mestu Zajača, kod 25 je nađen povećan nivo olova u krvi. Neobično je zato što u tom mestu radi jedan pogon koji se bavi reciklažom otpada. Radi se o pogonu "Farmakoma", privatne kompanije iz Šapca, vlasnika Miroslava Bogićevića, gde se dovoze stari istrošeni akumulatori, odvaja se plastika, kiselina koja se nađe u njima i olovo se pretapa i šalje dalje na prerađivanje, verovatno u pogon akumulatora u Somboru, gde je vlasnik isto gospodin Bogićević.
Kada se ta informacija o povećanom nivou olova pojavila, zamolio sam gospodina Dulića da mi da odgovor na neka pitanja. Između ostalog, u odgovoru na moja pitanja interesantan je jedan deo koji kaže ovako – zbog nedostatka otpadnih olova polovnih akumulatora u 2010. godini kao sirovina koristi se olovni koncentrat, olovni oksid, koji se izvozi iz Turske, Bugarske, Albanije i Australije.
Sada vidite zbog čega je važno kada govorimo o ovom protokolu o saradnji u oblasti životne sredine između naše države i Turske i to je dobro. Taj pogon je, dobio sam potrebna dokumenta, iz 2007. godine, dakle 5. juna 2007. godine taj pogon je dobio saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu od projekta rekonstrukcije pogona proizvodnje i rekonstrukcije pogona proizvodnje i rafinacije olova.
Gospodine ministre, moja koleginica gospođa Milica Vojić-Marković vam je pokazivala jedan dokument, koji datira od 18. marta 2011. godine. U tom dokumentu ministar Oliver Dulić menja, derogira Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i daje instrukciju za postupanje inspektora za zaštitu životne sredine i nadležne organe za izdavanje dozvola na svim nivoima i to je upućeno lokalnim samoupravama, gradskim upravama, AP itd.
U jednom delu se kaže ovako – za skladištenje otpada i opasnog i neopasnog nije potrebna izrada studije uticaja na životnu sredinu. Godine 2007. ste imali tu studiju koja je bila obavezna, a 2011. godine ministar Dulić to stornira. Šta to mi uvozimo onda u državu Srbiju?
Vidite kako je brzo stigao odgovor od 18. marta do polovine avgusta brzo je stigao odgovor na derogaciju zakona. Povećan nivo koncentracije olova u krvi dece u Zaječi, vrlo brzo stigne odgovor. Sada treba da govorimo o odgovornosti, a kada treba da raspravljamo o tim pitanjima i kada treba da pitamo ministra da nam da neki odgovor, njega nema u Skupštini.
Šta kaže član 1. ovog sporazuma? U cilju smanjenja član 1. sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine, u cilju smanjenja zagađenja životne sredine i obezbeđivanja održivosti životne sredine, prirodnih resursa i biodiverziteta, uz uravnoteženje procesa njihove zaštite i korišćenja. Da li se tako čuva životna sredina? Da vam nije potreban jedan strateški dokument. Da li je to opasni otpad ili nije? Da li je to skladište u blizini škola? Da se vrši atak na zdravlje najmlađih stanovnika Republike Srbije i da nema nikakve odgovornosti, verovatno gospodin ministar, baveći se rudarstvom previše, suviše duboko se išlo u neku jamu, pa onda i nema pravi signal šta se dešava u Republici Srbiji. Zahvaljujem.