Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da prisustvujemo kraju kraha jedne politike koja se vodi u poslednje tri godine.
Mislim da je došao trenutak da se sedne i da se otvoreno razgovara, da vidimo šta nam valja činiti. Možemo i dalje da se okrivljujemo ko je više kriv, ko manje kriv za ovo stanje koje nas je zadesilo na Kosovu i Metohiji.
Pre svega bih na neki način upoznao sve da nametnuta krivica Srbije i srpskom narodu ne treba ni po kakvu cenu da se prihvati. Nismo mi otišli ni u čiju zemlju da otimamo, nego su došli u našu zemlju da otimaju našu zemlju, da nam ubijaju građane i da na silu u Srbiji formiraju novu državu.
Sada treba da vidimo šta nam valja činiti, da li taj narod tamo treba da se zaštiti, da li država Srbija treba nešto da uradi. Lično mislim da su oni najpozvaniji i da oni najbolje znaju šta je dobro za njih. Evo i jedna digresija, najbolje je pogledati sada redove DS i videti koliko poslanika DS sedi u klupama. Nema ih više od dvadesetak. Došli su da daju kvorum, a kada se to završilo njihov posao u parlamentu se završio. Evo, prebrojte ih. To je odnos parlamenta odnosno vladajuće većine i DS u odnosu na probleme sa kojima se ova država suočava.
Ako ljudi u ove četiri opštine donesu odluku da ono što je Borko Stefanović dogovarao sa KFOR ne prihvataju, onda oni znaju da to nije dobro za njih. Šta onda mi treba da uradimo, ako oni traže da se misija Euleks povuče? Pa, ko bolje zna od njih šta je uradila misija Euleks od momenta kada je došla, 2008. godine? Došla je da sprovede plan Martija Ahtisarija i da formira institucije države Kosovo.
Možete vi da gurate glavu u pesak koliko god hoćete, ali to je istina, ljudi. Šta možemo da uradimo? Ne možemo da ratujemo, ali možemo da otkažemo misiju Euleks. Zašto se to ne uradi? Čiji su interesi da ta misija i dalje ostane? Oni traže da se vrati UNMIK, traže od naše države da se zakaže sednica Saveta bezbednosti i da se poštuje Rezolucija 1244. U toj rezoluciji sve lepo piše.
Postavljam jednostavno pitanje – dajte nam dokaz da ste jedan jedini put do sada u Savetu bezbednosti od UN tražili da se Rezolucija 1244 sprovede. Dajte mi jedan put da ste to uradili. Ne, lažete, obmanjujete građane Srbije.
Suštinski, vama je cilj da pregurate još jedne izbore. Zbog tog cilja vi ste spremni da učinite sve. Parola vam je – nećemo priznati nezavisnost Kosova i Metohije, ali ćete zato priznati njihove tablice, njihove diplome, dovešćete njihove carinike, njihove policajce, priznaćete sve njihove atribute državnosti, a kao Nemac, tra-la-la, i dalje ćete da pričate kako nećete priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Koga i dokle više da lažete?
Kada mislite da zakažete sednicu Skupštine Republike Srbije? Kakva je takva je, ali ona je pozvana posle one rezolucije i pozvani ste na to u roku od tri meseca da se ovde ponovo stavi na dnevni red pitanje situacije na Kosovu i Metohiji. Da li hoćemo te zaključke u deklaraciji da poštujemo ili nećemo? Zašto ste ih donosili? Da obmanete, da prevarite građane Srbije, a ne zato što iskreno verujete u to. To je problem sa kojim se država Srbija susreće.
Upozorili smo vas, šta ćete da uradite da ne dođe do krvoprolića na Kosovu i Metohiji? Da ćutite i da pričate kako nećete da priznate nezavisnost Kosova i Metohije? Pa to je budalaština. Ponovo vas pitam šta ćete uraditi, kada ćete da zakažete sednicu Skupštine Republike Srbije.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i zaista očekujem odgovor pre svega polazeći od toga da interes građana Srbije da se oko problema koje imaju ljudi na Kosovu i Metohiji ovde vodi političko nadmetanje.
Kao i mnogo puta do sada, danas na Kosovu i Metohiji živimo posledice politikanstva vezano za sudbine tih ljudi tamo. Danas, nažalost, ti ljudi plaćaju cenu politika koje su se koristile i zloupotrebljavale taj problem koji je nastajao decenijama, koji je došao do tačke u kojoj je rešenje ne jednostavno, kao što neki pokušavaju ovde da predstave, ekstremno rešenje o tome da se prizna stvarnost i da to bude završetak ili ekstremno rešenje da se negira stvarnost i da to bude početak nekakve politike. Svakako ni jedno ni drugo ne može biti rešenje.
Nažalost, Skupština Srbije je do sada u svakoj od rasprava pokazivala da je smisao rasprava o Kosovu i Metohiji smisao stranačkih nadmetanja u nekakvom patriotizmu i potrebi da se osudi onaj ko sada vodi politiku, i da pokuša da se amnestira onaj ko je u njihovo ime politiku vodio nekada ranije, kada je ta politika za rezultat imala ovo što mi danas živimo.
Iskreno verujem da će Vlada Republike Srbije dati odgovor na pitanje šta je ono što se dešava, dakle, šta je istina o tome šta se dešava i šta je ono što Vlada može u okolnostima koje nisu tako ni crne, ali nisu ni tako bele, kako neki vide, i kažu da je rešenje jednostavno.
Istovremeno ne mislim da sve institucije zemlje treba ovom temom da se bave tako da ona postane politički poligon za sukobljavanje različitih političkih opcija i pri tome da niko ne nudi konkretno rešenje, konkretno rešenje koje podrazumeva realnost, ali podrazumeva i odgovornost države da ne prepusti jedno važno pitanje samo tako tvrdeći kako je nemoćna.
Ako neko misli da danas može da dobije političke poene na nesreći ljudi na KiM, onda nije naučio lekciju iz prošlosti i izgleda nije platio cenu iz prošlosti. Dakle, onaj koji je takvu politiku vodio u prošlosti mislim da je morao da nauči bar osnovnu lekciju i da zna da su rezultat takve politike životi ljudi koji su izgubljeni i životi ljudi koji su sada mučni i teški na KiM, ali istovremeno zaboravljajući još jednu stvar, postoji odgovornost prema svim građanima Srbije i da ponekad, ako neki grupni interes prevlada u nečijoj politici, onda mora da bude svestan da time nanosi štetu svim građanima Srbije, a mislim da niko nema pravo da se zalaže za onu politiku, tvrdeći da je to nekakva politika u nečijem interesu i da pritom nanosi štetu svim drugim građanima.
Još jednom apelujem i verujem da postoji volja da o tom pitanju razgovaramo odgovorno, da postoji svest o tome da to pitanje ne sme da bude predmet stranačkih nadmetanja i da ako treba da se utvrđuje odgovornost, da onda niko ne pokušava da amnestira sebe, da vidimo gde je podvučena crta na osnovu jedne politike koja je zemlju dovela do ovoga, pa da kažemo – tu je nastala odgovornost nekog drugog, a ne da tvrdimo kako je politika koja je sada na nasleđu prethodnih politika koje su bile gubitničke treba da ispostavi rezultat koji je čista pobeda, onda mislim da ne postoji nikakva odgovornost onih koji ako nešto očekuju.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286.?
Ako da, molim da se prijavite.
(Dragan Todorović, sa mesta: Mogu li ja da odgovorim s obzirom da je meni postavila pitanje?)
Narodni poslanik Dragan Todorović dobacuje i to sadržinom koja dokazuje da ne zna odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Član 286. podrazumeva da svi imaju prava da zatraže obaveštenje ili informacije koje im trebaju za rad.
(Dragan Todorović, sa mesta: Neznanje je prolazna faza, a glupost trajna.)
Prvo vas molim da prestanete da dobacujete. To mene obavezuje da vam izričem mere opomene.
Drugo, s obzirom da sam obavezna da se staram o redu na osnovu člana 27. upućujem vas na odredbe Poslovnika koje propisuju kako sadržaj obraćanja tokom sednice koja traje na osnovu člana 286, tako i naše međusobno ophođenje i način ponašanja u sali za sednice Narodne skupštine.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Željko Tomić.
Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić Dejanović, pored predstavnika predlagača ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i ministarke pravde Snežane Malović, pozvala da sednici prisustvuje i Mirko Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.
O licima koje je predsednica još pozvala bićete obavešteni tokom sednice.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres četvrte tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O ZABRANI USAVRŠAVANjA, PROIZVODNjE I STVARANjA ZALIHA BAKTERIOLOŠKOG, BIOLOŠKOG I TOKSIČKOG ORUŽJA I O NjIHOVOM UNIŠTAVANjU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost, Odbora za zaštitu životne sredine i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i da se raspodeljuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Podsećam da starajući se o redu i usklađenosti radnih tela, obaveštavam narodne poslanike na osnovu člana 90, a u skladu sa članom 27. da sve poslaničke grupe koje su juče u toku popodnevnog dela sednice predale ili liste govornika ili odluke poslaničkih grupa o tome ko je ovlašćeni predstavnik, da to predavanje lista važi i u ovom trenutku, tako da ko želi da promeni listu govornika ili ovlašćenog predstavnika može to da učini sve do otvaranja tačke o Predlogu zakona, načelni pretres o Predlogu zakona.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Konstantin Arsenović, poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Milica Vojić Marković, poslaničku grupu DSS i narodni poslanik Radiša Ilić, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Pre otvaranja načelnog pretresa, dvoje poslanika želi da govori o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo Čomić, član 27. Povredili ste Poslovnik, po mom mišljenju. Mislim da institucija poslaničkih pitanja postoji da bi se na njih odgovorilo. Postavio sam vam pitanje. Pet minuta je to trajalo. Mislim da je pet minuta sasvim dovoljno vremena za neophodnu argumentaciju koja onda zaslužuje jedan jasan odgovor.
Gospođo Čomić, ovo je Rezolucija, Deklaracija Narodne skupštine Republike Srbije, od 30. jula.
Da li vi kao predsedavajuća danas ovde u parlamentu imate dovoljno političke odgovornosti da napustimo ovaj tok sednice koji je potpuno suprotan onome što je obaveza parlamenta, koji ne sme da ignoriše javnost i da kao parlament omogućite ovom društvu da iskorači iz tog živog blata u koje ga je parlament prethodno uveo.
Jel se parlament slaže sa zloupotrebom dece na barikadama? Jel se parlament slaže sa tim, da poslanici koji su za to glasali, sada sede ovde u Skupštini, a da onaj nevin narod tamo izigrava topovsko meso pred KFOR? Jel juče predsednik poslao pismo u kome kaže - podržavam vas politički i finansijski? Je li danas to radimo? Nije kriv Boris Tadić, teško mu je, ali mi mislimo da, kao što nije odgovoran za ono što je bilo juče, da je jedini odgovoran za ono što će biti sutra. I ovaj parlament i vi kao predsedavajuća.
Molim vas recite - raspravljaćemo o toksikološkim zakonima i to je u skladu sa onim što se dešava, i time će biti obuhvaćen suzavac na severu Kosova. Niste u pravu i to je onda odgovor. Ali, nemojte da se ponašate kao da pet minuta nisam ništa rekao.
Ono što vam ja govorim, misle milioni u ovoj zemlji. Sedam milion ljudi su taoci nekoliko ekstremista na severu Kosova. Na severu Kosova, koja je jedina tačka u Evropi u kojoj ne važi ni jedan zakon. Ni zakoni Prištine, ni zakoni Beograda. Njima je dozvoljeno da mobilišu decu sa školskih časova, njima je dozvoljeno da mobilišu ljude koji rade u bolnici, one koji su zaposleni. Mi tako nešto tolerišemo. Ne samo što tolerišemo, mi smo tako nešto omogućili. Tražimo da parlament tu politiku napusti, pre nego što još neko strada.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Recite da ste razumeli to što sam vas pitao i odgovorite da se sa time ne slažete.

Dva minuta.
Obrazloženje vam nije u skladu sa članom Poslovnika, koji ste naveli, niti ima povrede člana 27, ali ste vi zloupotrebili pravo da dobijete reč i da govorite o povredi Poslovnika, da ponovite sadržaj izlaganja na koje imate pravo po članu 286.
Upućujem vas na odredbe Poslovnika, kojima se definiše način dostavljanja odgovora organa ili organizacija kojim narodni poslanik traži informacije.
Narodni poslanik Miloša Aligrudić, želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Član 107. i 27.  Kada je reč o zloupotrebi prava, ovde se ono dešava. pravo i sprovođenje procedure je obaveza, sa jedne strane, ali sa druge strane, može se zloupotrebiti u političke svrhe.
Zakon o zabrani usavršavanja proizvodnje, stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičnog oružja i njihovo uništavanje je na dnevnom redu. Ministara nema.
Vi ste dobili sa više strana, kao predsedavajuća, objašnjenje zbog čega ne treba poštovati redovan tok sednice. Čuli smo vaše obrazloženje. To za mene predstavlja uvredu, kao i za građane koji su nas birali.
Ako vi ne mislite da treba poslušati ono što smo mi predložili, onda vi nastavite da radite i raspravljate sa ovlašćenim predstavnikom Vlade o zabrani usavršavanja i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksikološkog oružja na današnji dan koliko god hoćete. Poslanici DSS, zbog građana koji su ih birali i zbog onih koji gledaju ovaj prenos, u tome neće učestvovati.
Toliko, da znate. Vi odgovorite kako znate na ovo.

  Zahvaljujem se.
Sa nadom da znam da odgovorim, nema povrede člana 27. Vaša pretpostavka je da, kada obrazloženje možete da dajete u skladu sa vašim političkim stavom, a ne sa odredbama Poslovnika je stvar političkog legitimiteta i legaliteta, za koje vi smatrate da imate pravo. Moja obaveza je, da primenjujem Poslovnik i da u skladu sa odredbama Poslovnika, sednica teče onako kako je zakazana i sa odredbama koje podrazumeva.
(Poslanici DSS dobacuju.)
Molim vas da ne dobacujete. Nemojte da zloupotrebljavate pravo na slobodnu reč i mandat narodnih poslanika, da zbog legitimnih i legalnih političkih stavova o bilo kom pitanju, omalovažavate Narodnu skupštinu. Ili to radite znalački i dostojanstveno, ili će te od predsedavajućeg, na osnovu Poslovnika, morati dobiti obaveštenje da je ovo potez kojim se smatra da možete da omalovažavate ugled Narodne skupštine.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović želi ponovo da govori o povredi Poslonika. IZvolite.

Gospođo Čomić, ne može omalovažavanje da bude dostojanstveno ili sa manje dostojanstva. Omalovažavanje je neprihvatljivo kao oblik ponašanja u svakom odnosu, pa i u odnosu između posalanika ivas kao predsedavajuće.
Niste mi dopustili da se izjasnim da li sam zadovoljan vašim odgovorom. Nisam zadovoljan, gospođo. Ponizili ste ne mene, ponizili ste ovu skupštinu. Tražim da se o tome izjasni parlament u Danu za glasanje, da u Danu za glasanje vladajuća većina pritisne taster i kaže – ne mislimo da smo dužni da pozovemo roditelje da odvedu decu sa barikada. Ne mislimo da smo dužni da kažemo narodu – sve ste učinili, preživite.