Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice zajedničkim načelnim pretresom o: Predlogu zakona o dopunama zakona o održavanju stambenih zgrada, Predlogu zakona o komunalnim delatnostima i Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom zajedničkog načelnog pretresa 7, 8. i 9. tačke dnevnog reda, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača, Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, prisustvuju i Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zoran Ibrović, načelnik pravne službe u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Milija Čalović, načelnik Odeljenja za normativne poslove, građevinsko zemljište i legalizaciju objekata u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres od 7, 8. i 9. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za posleničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4. Prijave za reč koje podnose predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa primaju se do otvaranja pretresa, ili zajedničkog načelnog ili zajedničkog jedinstvenog pretresa tačke dnevnog reda.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkam dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković – PUPS, narodna poslanica Elvira Kovač – poslaničku grupu Manjina, narodni poslanik Milisav Petronijević – poslaničku grupu SPS – JS i narodni poslanik Radoslav Milovanović – poslaničku grupu ZES.
Ukoliko još neka od poslaničkih grupa želi da obavesti Narodnu skupštinu o tome da su odabrali ko će da ih prestavlja tokom rasprave ova tri zakona u zajedničkom načelnom pretresu, molim vas da nam tu informaciju dostavite da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o dopunama zakona o održavanju stambenih zgrada, Predlogu zakona o komunalnim delatnostima i Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Da li predstavnik predlagača, Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su danas tri izuzetno važna zakona, koja će suštinski promeniti i unaprediti oblasti koje definišu i koje će otvoriti jedan ogroman, a do sada neiskorišćeni potencijal investicija u oblasti našeg društva koja su do sada iz razloga nepostojanja zakona, ali i iz razloga upravo velikih problema koji su se gomilali decenijama, koji su opterećivali upravo ove oblasti. Danas su pred nama tri važna zakona. Pre svega, to je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, to je Zakon o komunalnim delatnostima i dopuna Zakona o održavanju stambenih zgrada.
Na samom početku hoću da kažem da je ogromnim radom Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja zajedno sa velikim brojem stručnjaka i eksperata koji dolaze iz lokalnih samouprava, naših fakulteta, univerziteta, stručnih organizacija, nevladinih sektora, u javnim raspravama, pre svega, potvrđena je okolnost donošenja ovih zakona, da bi se završio jedan ciklus reformi koje je ovo ministarstvo započelo 2008. godine i kojim je podrazumevalo da sve one oblasti koje su bile nereformisane, a koje su bile u rukama ovog ministarstva, moraju da budu reformisane na način da zakoni koji se donesu budu primenljivi, budu efikasni, obezbeđuju nove investicije otvaranja radnih mesta, usaglašavanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i, naravno, da budu na ponos i čast svih onih koji te zakone koriste i koji ih primenjuju i kojima donose dobro.
Hoću da kažem da smo veoma ponosni što su ovo poslednje oblasti koje kada budemo reformisali ovim zakonom možemo da kažemo da su usaglašene u potpunosti sa zakonodavstvom razvijenih zemalja. Mi smo kao ministarstvo ovoj skupštini predložili preko 40 zakonskih predloga i svaka od oblasti, koja je bila oblast za koju je ministarstvo preuzelo odgovornost, je suštinski promenjena i danas se to može videti prema tempu i prema rezultatima koje daje suštinski unapređena. Na to smo veoma ponosni.
Što se tiče prvog zakona, zakon o dopuni Zakona o održavanju stambenih zgrada, treba reći da na ovaj način izlazimo u susret odluci Ustavnog suda Republike Srbije, koji je rešavajući po inicijativi za ocenu ustavnosti odredbi prethodnog zakona doneo odluku kojom je utvrdio da je odredba jednog od članova protivustavna. Polazeći od te pomenute odluke Ustavnog suda, a imajući u vidu pravno dejstvo odluka Ustavnog suda, koje su sastavni deo zakona po Ustavnom sudu, zaključeno je da je neophodno pristupiti predloženim dopunama.
Takođe, jedna od posledica odnete odluke, jeste da od 20. aprila ove godine, kao dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, ne postoji mogućnost pribavljanja i rešavanja imovinsko pravnih odnosa u postupcima koji se odnose na sanaciju pravnog krova, pretvaranja zajedničke prostorije u stan, odnosno pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, s obzirom da su brisane odredbe koje se tiču načina donošenja odluke o raspolaganju i upravljanju stambenom zgradom od strane Skupštine grada.
Imajući u vidu da pravo zajedničke nedeljive svojine kao specifično pravo vlasnika posebnih delova zgrade, koje su međusobno uslovljene, kao i da pravo zajedničke nedeljive svojine ima određena ograničenja koja nemaju druga svojinska prava, te činjenice se radi o uslovnom vlasništvu, koje nalaže vlasniku da održava svoju imovinu na način kojim se obezbeđuje i drugom vlasniku mirno korišćenje svoje imovine, ovakvim propisivanjem biće postignut jedan od osnovnih ciljeva zakona, a to je da održavanje stambene zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti i zaštita javnog interesa.
Takođe, ovakvim propisivanjem povećava se i pravna sigurnost učesnika u postupku i donošenja odluke, odnosno pravna sigurnost u upravnom postupku za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole. Ovakvo propisivanje koje se tiče načina donošenja odluke u određenim situacijama u skladu je i sa stanovištem Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava, a to je da se pravo svojine može oduzeti ili ograničiti pod uslovom da je to predviđeno zakonom, da je to u opštem interesu i da je oduzimanje, odnosno ograničenje razumno i proporcionalno svrsi koja se želi postići.
Rešenjem predviđenim u nacrtu zakona stvaraju se, pored ostalog, i normativne pretpostavke za obezbeđivanje neophodnih sredstava, za investiciono održavanje stambene zgrade, kao i za zaštitu zajedničkih delova stambene zgrade. Jednom rečju, izmenama i dopunama ovog zakona mi rešavamo ogroman problem koji je nastao presudom Ustavnog suda, koju svakako treba poštovati, i rešavamo pitanje na koji način će vlasnici zajedničkih stambenih prostorija rešavati svoje imovinsko pravne odnose.
Dolazimo do drugog izuzetno važnog zakona, Zakona o komunalnim delatnostima. Na samom početku hoću da ponovim jednu tvrdnju, koja je stav svih onih koji u ovoj oblasti rade i učestvuju i poznavaoci su te oblasti, a to je da je oblast komunalne delatnosti velika šansa za razvoj naše zemlje. U Srbiji 357 preduzeća vode komunalne delatnosti, a 126 preduzeća su gradovi i opštine osnovali za obavljanje stambene delatnosti u uređenje građevinskog zemljišta. Ova druga grupa javnih preduzeća ne obavlja komunalne delatnosti u smislu ovog zakona, ali statistički posmatrano obe grube su ista kategorija. Dele suštinski slične probleme i reformski zahvati koje bi trebalo preduzeti u obe kategorije su isti ili slični. U navedenim delatnostima radi oko 3,7% od ukupnog broja zaposlenih u privredi Republike Srbije ili oko 53. 000 ljudi. Javna preduzeća posluju kapitalom u državnoj svojini i njihovi osnivači su gradovi i opštine.
Delatnosti koja komunalna preduzeća obavljaju u praksi, veoma su raznorodne. Često pojedina komunalna preduzeća obavljaju više različitih delatnosti, od kojih je u nekima jedna upisana kao pretežna delatnost. Ova heterogenost ima svoje opravdanje u organizacionom i funkcionalnom smislu, posebno u manjim sredinama, ali sa aspekta uporedivosti podataka i sagledavanja položaja izdvojene delatnosti, svakako izaziva metodološke probleme. Na primer, koliki broj radnika obavlja svaku od delatnosti, koji su troškovi, koji se povezuju sa obavljanje svake delatnosti, kako se određuje cena komunalnih usluga u mešovitim preduzećima, kako se vodi knjigovodstvo zasnovana troškovima itd.
U mnogim javnim komunalnim preduzećima se obavljaju i delatnosti koje nemaju komunalnu funkciju: projekt biroi, istraživački centri, servisi za održavanje vozila, pa čak i proizvodnja hleba, eksploatacija kamena, obrada drvene građe ili, pak, klasični finansijskih servisi, kao što je, na primer, Javno komunalno preduzeće "Infostan" iz Beograda. U pogledu načina organizovanja pojedini komunalni poslovi su međusobno različiti. Neki od njih zahtevaju jednostavnu organizaciju, dok su drugi i tehnološki i organizacioni daleko složenijim.
Zakon o komunalnim delatnostima, koji je usvojen 1997. godine, je izmenjen 1998. godine. U poslednjih 12 godina sukcesivno su donošeni ili značajnije menjani zakoni, koji uređuju pitanja od suštinskog uticaja na obavljanje komunalne delatnosti, kao što su Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o koncesijama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o vodama i Zakon o upravljanjem otpadom. Upravo iz tog razloga postoji neodložna potreba da se donošenjem novog zakona o komunalnoj delatnostima ova oblast uredi u skladu sa načelima ustanovljenim i sadržanim u navedenom setu zakona.
Navedene neusklađenosti Zakona o komunalnoj delatnostima sa sektorskim zakonima ne obezbeđuju osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti. Osim toga, dosadašnja praksa odavno je nametnula određene izmene i dopune zakonskih odredbi u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebalo da budu izvršene. Pre svega, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidljivost poslovanja privatnom sektoru, kao i nužnu zaštitu javnog interesa u postupcima poveravanja komunalnih delatnosti, kako bi se omogućila neophodna investiciona ulaganja u komunalnu infrastrukturu, s jedne strane, ali svakako i zaštita onoga što jeste javni interes.
Zato je potrebno da se zakon promeni, da se uvede jasnija i transparentnija procedura za poveravanje obavljane komunalne delatnosti, omogući postepeno poboljšanje kvaliteta upravljanja i poslovanja u komunalnom sektoru, izvrši usklađivanje cena komunalnih usluga sa ekonomskim principima.
Oblast komunalnih delatnosti u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje veliki broj propisa. Pored važećeg Zakona o komunalnim delatnostima, koga mi danas menjamo, i podzakonskih akata, ovu oblast regulišu i propisi o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, o sredstvima u svojini Republike Srbije, o lokalnoj samoupravi, glavnom gradu, energetici, upravljanju otpadom, vodama, putevima, sahranjivanju i grobljima, trgovini, koncesijama, javnim nabavkama, jedan set zakona koji su prethodno doneseni i koji su, svaki na svoj način, upleli prste i umešali se u funkcionalnost Zakona o komunalnim preduzećima.
Mnogi od napred navedenih propisa doneti su posle važećeg zakona i u svemu onome što se stvorilo kao jedna pravna celina, potrebno je da se donošenjem zakona ova oblast bolje uredi. Očigledno je da, pre svega, odredba o poveravanju komunalnih delatnosti i Zakon o komunalnim delatnostima, a zatim i neadekvatne odredbe o načinu formiranja cena komunalnih usluga, ne obezbeđuje osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti.
Istovremeno, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidljivost poslovanja privatnim investitorima. To je ono što je suštinski glavni razlog da bi se ceo postupak, pre svega poveravanja poslova ili udruživanja javnih i privatnih sredstava, definisao na dobar način.
Ono što nas raduje, takođe, jeste što je u ovom trenutku u skupštinskoj proceduri i zakon o javno-privatnim partnerstvima, koji će zajednički sa zakonom o komunalnim delatnostima omogućiti da investicije u komunalnu infrastrukturu, pre svega privatne investicije postanu realnost.
Nacrt zakona o komunalnim delatnostima zasnovan je na sledećim osnovnim principima: 1. efikasnost, kvalitet i racionalnost obavljanja komunalnih usluga; konkurencija vršioca komunalne delatnosti, koja podrazumeva obavezu jedinica lokalne samouprave da podstiče i održava nadmetanje za pristup vršenju komunalnih delatnosti i u obavljanju komunalnih delatnosti; podrška poboljšanju efikasnosti, kao i kvaliteta finansijskog, operativnog, organizacionog i tehničkog poslovanja vršioca komunalnih delatnosti; praćenje efikasnosti vršioca komunalnih delatnosti i rezultata u pogledu kvaliteta i obuhvata komunalnih usluga, broja zaposlenih, kretanja cena, kao i stepen ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture; zaštita javnog interesa, transparentnosti i javnosti uu postupku poveravanja komunalnih usluga; zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga, kvalitetan, trajan i dostupan komunalni servis; obezbeđivanje stabilnog finansiranja komunalnih delatnosti, kao i postepenost u dostizanju ekonomske cene komunalnih proizvoda i usluga, po principu "korisnik plaća", kojima se obezbeđuje održavanje i razvoj objekata i sistema u komunalnom sektoru. Na kraju, obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onim kategorijama stanovništva koje nisu u stanju da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima.
Ciljevi koje ovaj zakon postiže su: stvaranje uslova za upravljanje komunalnih delatnosti i za njihovo obavljanje koje će omogućiti jačanje odgovornosti, racionalnosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalnih delatnosti, povećanje ulaganja u komunalnom sektoru i usklađivanje principa obavljanja komunalne delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom.
Zakonom se, takođe, stvaraju uslovi za informisano praćenje javnosti postupka poveravanja komunalnih delatnosti, primenom principa "korisnik plaća" i "zagađivač plaća", obezbeđuju se sredstva za razvoj i unapređenje neophodne komunalne infrastrukture.
Usvajanjem predloženog zakona omogući ćemo da se ova delatnost razvija mnogo brže, da mnogi građani Srbije, koji nemaju pristup elementarnim komunalnim uslugama podignu značajno kvalitet nivoa svog života i da se komunalne delatnosti obavljaju na višem nivou kvaliteta i po cenama i po kvalitetu koji se pruža.
Dolazimo i do trećeg zakonskog predloga, a to je zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona ogledaju se u povezanosti ove dve oblasti, jer bez geoloških istraživanja, pre svega mineralnih resursa i rezervi, ne bi bilo ni njihove eksploatacije, a bez eksploatacije mineralnih resursa i rezervi njihovo istraživanje ne bi imalo svrhu.
Prema tome, razlozi za utvrđivanje ovih oblasti jednim zakonom, a ne posebnim zakonima, kao što je to bio slučaj do sada, su suštinske prirode i zasnivaju se na povezanosti ove dve oblasti, koje u naučnom i tehnološkom smislu proizilaze jedna iz druge, tako da bi smanjivanjem normiranosti u ovim oblastima bilo izbegnuto neminovno ponavljanje pojedinih odredaba, a bila bi obezbeđena i dosledna primena osnovnih zajedničkih principa u pogledu racionalnog i efikasnog istraživanja i korišćenja mineralnih sirovina.
Predloženim zakonom uređuju se mere i aktivnosti mineralne politike i način njenog ostvarivanja, propisuje se donošenje strategije o upravljanju mineralnim resursima, omogućuje objedinjeno i preciznije uređivanje uslova i način izvođenja geoloških istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa, istraživanje geološke sredine, kao i geološko istraživanje radi planiranja, projektovanja izgradnje objekata i sanacije terena, način klasifikacije resursa i rezervi mineralnih sirovina i podzemnih voda, eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, izgradnja, korišćenje i održavanje rudarskih objekata, postrojenja, mašina, uređaja, izvođenje rudarskih radova, upravljanje rudarskim otpadom, postupci sanacije napuštenih rudarskih objekata, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, uz implementaciju evropskih direktiva iz oblasti rudarstva i geologije.
U istoriji zakonodavne regulative Republike Srbije poznato je da su pitanja iz oblasti rudarstva i vršenja geoloških istraživanja bila regulisana jedinstvenim propisima, i to još u Zakonu o rudnicima despota Stefana Lazarević iz 1412. godine; potom, Rudarskim zakonikom Kraljevine Srbije, pa Zakonikom koji je definisan na teritoriji Republike Srbije, sve do 1995. godine, kada su doneseni posebni zakoni, i to Zakon o geološkim istraživanjima i Zakon o rudarstvu.
Problemi u vezi primene istih zakona ukazali su na potrebu donošenja jedinstvenog propisa kao što je to regulisano i drugim zemljama bivše Jugoslavije. Predloženi zakon ima svoj osnov u svim strateškim dokumentima i akcionim planovima koji definišu održivi razvoj Republike Srbije kao i u memorandumu i u budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijom za 2010. i 2011. godinu. U prioritetima za 2010. godinu nalazi se i izrada strategije upravljanjem mineralnim resursima Republike Srbije i navodi se da je u oblasti rudarstva potrebno izvršiti izmene zakona, radi usaglašavanja sa propisima EU.
U nacionalnom programu za integraciju u poglavlju 3, tačka 27) životne sredine govori se i o usvojenoj strategiji održivog razvoja Srbije i Akcionom planu koji je usvojen sa ciljem njene implementacije u obezbeđivanju okvira za održivi privredni razvoj Srbije. U pre izlaganje konkretnih mera za očuvanje resursa i uz brz napredak u odgovarajućim segmentima približavanja Srbije EU. Posebno je regulisano pitanje rudarskog otpada i postavljen novi osnov za implementaciju veoma važne evropske direktive koja se odnosi na rudarski okvir.
Prema tome, ovaj zakon je uzeo u obzir sva potrebna usaglašavanja i prevođenja direktiva EU u naše zakonodavstvo. Predloženim zakonom postavljen je i osnov za obrazovanje državnog Geološkog zavoda Srbije koji će se baviti geološkim istraživanjima od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Novi zakon će omogućiti efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja, mineralnih resursa i eksploatacije mineralnih sirovina. Podsticaće razvoj rudarstva, regulisaće se sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina i zatvaranjem rudnika. Omogući će efikasnu naplatu naknade za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina, definisaće prihode države, odnosno jedinica AP i lokalne samouprave koji su od izuzetnog značaja za životni standard stanovništva. Ostvariće potpunu kontrolu poslovanja privrednih subjekata koji vrše i evropska istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina, realizovaće će izdavanje licenci u oblasti rudarstva i geologije i sprovešće pooštravanje sankcija za vršenje istih delatnosti i suprotno odredbama zakona.
Usvajanjem ovog zakona ostvariće se uslovi za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno uslovi da rudarske aktivnosti i aktivnosti vezane za mineralne sirovine zauzmu položaj koji bi omogućio da se postigne veći doprinos u budućnosti, stimulišući, ekonomski rast i mogućnosti da su dostupne u ljudskim zajednicama kao i da se podrži održivi razvoj u sektoru mirovnih sirovina koji donosi koristi zajednicama i svim građanima Republike Srbije. Ujedno se omogućava učešće jedinica lokalnih samouprava i upravljanje korišćenja mineralnih sirovina koji se nalaze na njihovoj teritoriji, putem poveravanja, izdavanja odobrenja za eksploataciju kao i kontrole i nadzor nad istim u određenim slučajevima.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz razloga koji su navedeni u ovom mom obraćanju vama, pozivam vas da podržite ovaj zakon i hoću da kažem i da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su predali veliki broj amandmana na ove zakone, velika većina njih zaista predstavljaju doprinos da ovi zakoni budu poboljšani, da budu mnogo funkcionalniji i efikasniji i mi ćemo ih sa velikim zadovoljstvom prihvatiti. Hvala puno.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za urbanizam i građevinarstvo, narodni poslanik Jovan Nešović, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Zahvaljujem. Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da izrazim svoje veliko žaljenje što ovako izuzetni predlozi zakona u načelu raspravljamo u polupraznoj, da ne kažem skoro praznoj sali.
U svom izlaganju, u ime poslaničkog kluba Manjina i SVM govoriti o Predlogu zakona o komunalnim delatnostima i o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Ukoliko mi dozvolite krenuću od trećeg Predloga zakona. U važećem Zakonu o rudarstvu, naknada za korišćenje mineralnih sirovina koju plaća preduzeće koje vrši eksploataciju nafte i gasa, utvrđena je u visini od 3% ukupnog prihoda, a novim Predlogom zakona se predviđa visina od 7% od ukupnog prihoda. U ime SVM moram da naglasim da smo izuzetno zadovoljni što je povećan procenat sa 3% na 7%, ali bih želela da naglasim da smo mi ovom prilikom predali amandman kojim predlažemo da se ovih 7% poveća bar na 9%. Realni smo, svakako želimo da pohvalimo predlog Vlade o povećanju na 7%, razmišljali smo da tražimo povećanje na 10%.
Želela bih da podsetim javnost i gospodina ministra, da smo pre dve godine mi imali amandman kojim smo predlagali povećanje na 15% koji je nažalost bio odbijen, tako da ovom prilikom predlažem povećanje na 9%. I smatramo da je ono opravdano iz nekoliko razloga.
Eksploatacija mineralnih sirovina je stalan, kontinuiran proces koji vodi trajnom odlivu bogatstva, upravo opštine, a povećanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina bi vrlo mnogo, čak i povećanje od 1%, vrlo mnogo značilo za naše opštine da bi se bar deo tog bogatstva vratio njima. Kao što svi znamo i kao što stoji u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, lokalne vlasti su jedan od glavnih osnova svakog demokratskog društva, očuvanje i unapređivanje lokalne samouprave je važan doprinos izgradnje Evrope zasnovane na principu demokratije i decentralizacije vlasti. Lokalni organi po ovoj povelji imaju pravo na adekvatna, sopstvena finansijska sredstva kojima mogu slobodno da raspolažu. Povećanje ovih prihoda ne bi značilo mnogo samo lokalnim samoupravama, znači ne isključuju interes lokalnih samouprava, na čijim područjima se nalaze ova mineralna bogatstva već kako Republike tako i AP Vojvodine.
Značajan deo ovih sredstava bi mogao da se upotrebi za finansiranje, odnosno sufinansiranje raznih razvojnih projekata opštine čija realizacija se planira u budućnosti. Ti projekti mogu da budu u oblasti obrazovanja, socijalne zaštite, kulture, sporta, komunalnih delatnosti, turizma, odnosno drugih veoma značajnih oblasti za stanovnike lokalnih samouprava.
Povećan iznos ovih sredstava ostvarenih na naknadu korišćenja mineralnih sirovina bi se mogao upotrebiti za otklanjanje štete na postojeću infrastrukturu, ovde najviše mislimo na puteve u opštini nastale upravo usled eksploatacije nafte. Iskustva drugih država takođe idu u prilog ovog našeg amandmana i inicijativi da se procenat naknade poveća, pošto je taj procenat npr. veoma različit u raznim evropskim zemljama, npr. u Mađarskoj je 14%, a u nekim državama dostiže čak i 30% od ukupnih prihoda ostvarenih eksploatacijom mineralnih sirovina.
Druga naša zamerka, odnosno naš amandman, se odnosi na problem što se sredstva ostvarena na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina prema postojećoj, trenutnoj važećoj zakonskoj regulativi u visini od 40% su prihod Republike Srbije, u visini od 10% su prihod AP, a u visini od 50% su prihod opštine na čijoj teritoriji se naravno vrši eksploatacija.
Međutim, ovim Predlogom zakona i njegovim članom 137. pak predviđa sledeći raspored, Republika 40%, opština 40% i nadležno ministarstvo 20%. Na ovaj način, bez obzira na činjenicu koja je svima poznata da se vađenje nafte i gasa drastično smanjuju upravo resursi opštine i da bi naknada trebala da se vrati upravo tamo gde se to osiromašenje vrši, predlaže se smanjenje učešća opštine sa postojećih 50%. Znači, na 40%, a pokrajinskom budžetu, prema ovom predlogu se ne predviđa apsolutno ništa.
Zbog iznetog, pošto su po ovom predlogu, bi bile oštećene opštine, a još više pokrajina, poslanici SVM su predložili amandman kojim zapravo predlažemo da se u suštini u celosti ostavi prethodni raspored, odnosno raspored koji je određivao trenutno važeći zakon na način: da se opštini daje 50% uz smanjenje dela da se opštini daje 50% uz smanjenje dela Republike predloženog sa 40 na 30% i da se 20% naknade, koja prema predlogu pripada ministarstvu, u slučaju da se ta eksploatacija vrši na teritoriji AP Vojvodine rasporedi pola, pola ministarstvu i nadležnom organu AP.
To znači da bi ministarstvo i nadležni organ AP dobili po 10% nakon ovih izmena, odnosno prihvatanjem našeg amandman srazmere bi bile sledeće: opština 50%, Republika 50%, ministarstvo 10%, a to je u suštini i bilo prethodno.
Naša poslednja zamerka na ovaj predlog zakona se tiče istog člana, članom 137. stavom 5. poslednjim stavom ovog člana Predloga zakona o rudarstvu i biološkim istraživanjima se predlaže način raspolaganja sredstvima ostvarenim upravo iz naftne rente opštini.
On se zapravo ovim predlogom ograničava donošenjem posebnog programa mera koje donosi nadležni organ opštine za unapređenje uslova života lokalne samouprave, a posebno za izgradnju infrastrukturnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšanja uslova života i tu dolazi problem, na koju saglasnost daje nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ AP tako stoji u predlogu.
Ovom odredbom, ukoliko ona ostane ovako u Predlogu zakona bi se za razliku od rešenja koje je trenutno važeće, znači, iz prethodnog zakona predviđa se obaveza pribavljanja saglasnosti centralne vlasti, na program korišćenja naknade i ovim smatramo da se ograničava pravo na lokalnu samoupravu koja je zagarantovana Ustavom Republike Srbije i ova izmena, znači, zapravo centralizaciju, a ne decentralizaciju kojoj mi svi težimo i SVM se zalaže, predmetna odredba želela bih da naglasim da se ona protivi Evropskoj povelji i lokalnoj samoupravi, ratifikovan od strane Republike Srbije čiji član 9. stav 7. predviđa da provizija o subvencijama ne sme ukloniti osnovno pravo lokalnih organa vlasti, da u okviru svojih nadležnosti imaju slobodu političkog odlučivanja.
Naravno, u raspravi o pojedinostima, sledeće nedelje ćemo i detaljnije raspravljati o amandmanima, a iskreno se nadamo da će ministarstvo i Vlada imati sluha za njihovo prihvatanje.
Preostalo vreme bih želela da iskoristim da govorim o Predlogu zakona o komunalnim delatnostima. Na ovaj predlog zakona imamo samo jedan tehnički amandman.
SVM i poslanički klub manjina smatra da je novi Predlog zakona o komunalnim delatnostima, kao što smo to čuli od gospodina ministra, korak napred u regulisanju ove oblasti.
Zakonski tekst se prilagođava već postojećoj situaciji na terenu, što znači da će se donošenjem ovog zakona stvoriti zakonski okvir za postojeću situaciju, ali moram spomenuti da bi ovaj zakon mogao da bude još malo inovativniji.
Do sadašnji zakonski okvir kao što smo čuli, nije obezbeđivao nikakav osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalne delatnosti, kao ni sigurnost i predvidivost poslovanja privatnih investitora, što je bio jedan od osnovnih problema.
SVM svakako pozdravlja obezbeđenje zaštite transparentnosti javnosti u postupku poveravanja komunalnih delatnosti, kao i zaštitu prava korisnika što je izuzetno značajno, korisnika komunalnih usluga i proizvoda na kvalitetan, trajan i dostupan komunalnom servisu.
Komunalne delatnosti, kao što svi znamo, podrazumevaju delatnost proizvodnje i isporuke komunalnih proizvoda i od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, kod kojih je jedinica lokalne samouprave, dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.
Razlika između ovog, novog Predloga zakona, i prethodnog zakonskog okvira je da novi Predlog zakona sadrži listu od 15 komunalnih delatnosti, a prethodni je sadržao listu od devet komunalnih delatnosti.
Novi Predlog zakona obuhvata upravljanje javnim parkiralištima, pijacama, obezbeđivanje javnog osvetljenja, dimničarske delatnosti i delatnosti higijene, što je vrlo dobro.
Razlika je i u određivanju vršilaca komunalnih delatnosti u novom Predlogu zakona, u njemu je uređenje, odnosno određivanje ko sve može da bude vršilac komunalnih delatnosti, zapravo šire, u važećem zakonu su obavljanjem komunalne delatnosti mogle da se bave javna komunalna preduzeća, kao i privredna društva i preduzetnici, samo ukoliko im bilo povereno obavljanje delatnosti pojedinih poslova.
Prema ovom novom Predlogu zakona koji podržavamo, komunalnu delatnost može obavljati privredno društvo, preduzetnik, javno preduzeće, ili drugi privredni subjekat.
Na ovaj način se obezbeđuje poboljšanje konkurentnosti, kao što smo čuli, javnih komunalnih preduzeća, povećava kvalitet usluga na tržištu komunalnih usluga, pošto u pružanju komunalnih usluga učestvuju i privredna društva sa privatnim kapitalom, što je od izuzetnog značaja.
Naša zamerka, odnosno naš amandman, što se tiče Predloga zakona o komunalnim delatnostima se odnosi na određivanje cena komunalnih usluga. U Predlogu zakona konkretno stoji, predlaže se da elementi za određivanje cena komunalnih usluga budu poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, rashodi za izgradnju i rekonstrukciju objekata komunalne infrastrukture i nabavka opreme, kao i dobit vršilaca delatnosti.
Dakle, predlaže se da jedan od elemenata za određivanje cena komunalnih usluga budu poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, što je u potpunosti u redu i razumljivo, ali smatramo, stručnjaci smatraju da ovakav predlog ukoliko ostane u ovoj formi, ostavlja mogućnost da korisnik komunalnih usluga bude nepotrebno opterećen neopravdanim troškovima i samim tim višim cenama komunalnih usluga.
S toga je naš predlog da se doda posle ovog dela, da su to poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, da se metodologijom, obrazovanju i korekciji, cena komunalnih usluga ustanove, da se ustanove zapravo stvarni troškovi i da se na osnovu te metodologije odredi i osnov tih stvarnih troškova i cene komunalnih usluga. Svakako se trudimo da ne opteretimo nepotrebno korisnika.
Ono što Predlog zakona ne reguliše, a što bih volela još da naglasim , SVM, SVM smatra da bi bilo značajno regulisanje zaduživanja, kao i kapitalnih ulaganja javnih preduzeća u onim situacijama, kada bi njihovo preterano zaduživanje moglo da postane rizično ili bi ugrozilo makro ekonomsku stabilnost.
Jedan od predloga naših stručnjaka je da ne bi bilo loše usloviti zaduživanje javnih preduzeća odobrenjem od strane skupština opština ili skupštine grada, naravno ne svako zaduživanje pojedinačno, ali SO ili skupštine grada bi na primer mogla da odredi minimalan iznos zaduživanja od kojeg bi za podizanje kredita, od strane javnih preduzeća svaki put bilo potrebno tražiti odobrenje SO ili skupštine grada.
Naši saradnici su razmišljali o tome da li da predložimo da to bude gradsko ili opštinsko veće, ali SO i skupština grada … (ne razume se), ima i opozicije.
Slična pravila bi se odnosila na veća ulaganja javnih preduzeća. Izvršenje komunalnih delatnosti je, kada bolje razmislimo zaista svrsishodno poveriti privrednom preduzeću, ako je to povoljno iz makro ekonomskog ugla, a iz mikro ekonomskog ugla postoji sigurnost da će privredni subjekat kojem je povereno obavljanje komunalnih delatnosti, koji proizvodi, pruža komunalne usluge, zaista obezbediti bolji kvalitet usluga i proizvoda. U slučaju da privredno društvo obavi delatnost po tržišnim cenama, a prema njegovom bilansu uspeha posluje sa gubitkom u dve uzastopne godine, lokalna samouprava bi zaista trebalo da razmotri nastavak saradnje i da traži obrazloženje o razlozima gubitka.
Kada smo raspravljali o ovoj tematici dobili smo jedan vrlo zanimljiv predlog o kojem bi trebali svi mi zajedno da razmislimo, preko kojeg ćemo se nekad u budućnosti verovatno i svi složiti.
Činjenica je da zbog povećanja efikasnosti rada komunalnih preduzeća može da se desi da neka od tih preduzeća otpuste nekoliko svojih zaposlenih i da ti ljudi ostanu na ulici. Zbog toga bi trebalo, možda, razmisliti, razgovarati o utvrđivanju humanitarne rezerve od strane samih javnih preduzeća. Humanitarna rezerva bi bila okvir sredstava iz kojeg bi se uz odgovarajuću društvenu kontrolu mogla obezbediti nepovratna jednokratna pomoć onima koji bi se našli u najtežoj situaciji, kada bi se našli na ulici a sredstva bi se obezbedila od strane samih javnih preduzeća.
Još jedna manja zamerka, ali nismo predložili amandman. Samo moram da naglasim da je i u članu 25. ovog predloga zakona, gde se govori o prenosu komunalnih delatnosti, a posle određenim članom, Vlada ipak kontroliše rad lokalne samouprave, da je možda ovo deo člana delimično u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi u kojoj piše da ovlašćenja data lokalnoj samoupravi nikako ne mogu biti narušavana ili ograničena drugom centralnom ili regionalnom vlašću.
Da sumiram, na kraju, poštovani gospodine ministre i saradnici, znači ovde se radi o dobrim predlozima zakona, ali vam predlažem da zaista razmotrite ozbiljno naše amandmane i da u raspravi u pojedinostima pričamo možda detaljnije o njima, pošto je rok bio sada nedavno, možda niste uspeli da vidite, mi smo inače predali te amandmane. Zahvaljujem se na pažnji.

Da li ministar želi reč?

Kasnije ću.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moram na početku da kažem da mi je žao što o izuzetno važnim zakonima razgovaramo u ovom sastavu. Veoma su važni za život građana. Razgovaramo o njima u skupštini uglavnom mi koji ćemo da podržimo ovaj zakon. Imajući to u vidu, svoje izlaganje ću skratiti jer ne želim da polemišem sa vama, a podržaćemo ove zakone, već sa onima koji imaju drugačije mišljenje, koji misle da ovi zakoni nisu dobri, a sve sa ciljem da se donese u interesu Srbije najbolji mogući zakon.
Želim da kažem kada je ovo pitanje i odgovornost pred građanima Srbije nose i pozicija i opozicija, naravno, svako u skladu sa svojom ulogom. I ja sam zabrinut na stanju na Kosovu i nema ovde poslanika koji nije zabrinut, ali pomoći nećemo tako što ćemo zloupotrebljavati skupštinu, to jest stanje u skupštini, pomoći nećemo tako što ćemo jednu zapaljivu situaciju gasiti benzinom, pomoći ćemo tako što ćemo omogućiti da državni organi rade svoj posao, tako što ćemo tražiti od državnih organa informaciju o tome, tako što ćemo pozivati ljude na mir, na neupotrebu sile. Nećemo ništa postići tako što ćemo se međusobno svađati, a nema ovde poslaničke grupe koja ni makar ovolicko odgovornosti nema kada je u pitanju ta tema. Iz tih razloga ipak ću da kažem da skupština ne gubi vreme, skupština troši vreme bez obzira na situaciju, a spremna je u svakom momentu da se odazove i tim potrebama da razgovara o tom pitanju.
Obećao sam da ću skratiti. Prema tome, sva tri zakona poslanička grupa SPS-JS podržaće u danu za glasanje. Sva tri zakona poslanička grupa smatra da su izuzetno značajni zakoni i poziva ministra, Ministarstvo da sa velikom pažnjom proprati, pogleda sve amandmane, ne gledajući ko ih je podneo, sve sa ciljem da se donesu dobri zakoni za ovako važnu oblast.
Kada je u pitanju Zakon o rudarstvu i geološkom istraživanju, radi se i o oblasti i o zakonima koji imaju viševekovnu tradiciju u Srbiji, dakle, ne samo oblast, ne samo delatnost, već i zakonodavno regulisanje te delatnosti. Ovde je cilj i pokušaj da se na jednom mestu uredi ta oblast i da se omogući razvoj u toj oblasti, naravno, poštujući i okolinu i sve ono što se događa van te oblasti.
Imamo nekoliko vrlo konkretnih amandmana sa ciljem da se poboljša tekst, da se pojasni, bez ulaženja, bez zadiranja i dovođenja u pitanje suštine.
Želim da posebno skrenem pažnju da se iskoristi ovo vreme rasprave i da se obrati pažnja na deo zakona koji govori o utvrđivanju opšteg interesa. Imamo jednu aktuelnu situaciju kada je u pitanju rudarski basen Kolubara. Imamo situaciju da rudarski basen Kolubara mora da proširi svoje polje delovanja jer će da dovede u pitanje vrlo brzo nešto što je strateški interes svih građana Srbije, neće biti uglja, neće biti energije.
Dakle, nikakve dileme ne sme d bude da taj strateški interes mora da se povede i država mora da omogući, ali isto tako to mora da bude u skladu sa zakonom, mora da bude pravo i pravedno i samo na taj način može se rešiti to pitanje.
Takođe upozoravam da se obrati pažnja na onaj deo koji govori, obično se posao završi pa se zaboravi, govori o sanaciji i dekultivaciji zemljišta. Svuda na tim prostorima su zemljišta, voda, vazduh. Sve je to izraubovano, sve je to dovedeno u pitanje. Mora da se predvidi od istraživanja preko eksploatacije i takva delatnost da se to dovede u stanje koje je bilo pre.
Kada je u pitanju izmena Zakona o održavanju stambenih zgrada, kratko samo, jedan stav, stav da ćemo podržati promenu, mislimo da je potpuno ispravna odluka suda jer ne može da bude neko ko ima veću površinu da ima više prava u upravljanju od nekog ko ima manju površinu i sa tim se potpuno slažemo, ali imam jedno pitanje za razmišljanje. Ovakvom izmenom mi ćemo imati tri vrste glasanja. Jedno je većinom članova, ostaje i većinom prema površini stana i ostaje većinom prisutna. Da li je to problem?
Da li je trebalo i član 17. promeniti, jer govori o investicionom održavanju? Zadržano je da više od polovine vlasnika stanova i poslovnih delova zgrada koji imaju više od polovine površine, kao i ove odredbe koje se odnose na ravne krovove, koje se odnose na zajedničke prostorije su takođe nešto što može da ide u investicije, ravni krovovi pogotovo, investiciono, da tako kažem. Da li ima razmišljanja da se i to promeni?
Kada je u pitanju komunalna delatnost, opet, najkraće, kada se pogleda definicija, pojam komunalne delatnosti, kao delatnosti koja proizvodi i isporučuje komunalne proizvode ili daje komunalnu uslugu, koji su veoma bitni za život građana a gde je opština, grad ili Grad Beograd obavezna da obezbedi uslove u toj oblasti i po obimu i po dostupnosti i po kvalitetu i po obuhvatu itd, tih usluga, sada pitam – ima li nešto važnije i za opštinu u vršenju svoje funkcije, gradu ili Gradu Beogradu i za građane da ima urednu pijaću vodu, da ima grejanje, prevoz, skupljanje otpadnih voda itd, ona životna pitanja građana, svakodnevna?
Zato je veoma važan ovaj zakon. Zato je veoma važno još jednom istaći ove principe na kojima se zasniva, u stvari ciljeve koji se žele postići zakonom, ne samo princip da se zasniva na efikasnosti, kvalitetu, racionalnosti, konkurenciji i poboljšanju itd, i cilj kome se teži u toj oblasti, posebno želim da istaknem zaštitu prava korisnika komunalnih usluga. Želim da istaknem potrebu stabilnog finansiranja, da istaknem da će u ovoj oblasti kad-tad morati doći do izražaja ekonomska cena, ali i ozbiljnost i socijalna odgovornost države i lokalne samouprave jeste u tome da se kroz jednu postepenost dođe do toga. Posebno želim da istaknem da i građani koji nemaju mogućnosti da proprate finansiranje tih delatnosti imaju pravo na komunalne usluge i da je to mesto države, tj. lokalne samouprave da obezbedi i takvim građanima.
Dakle, kada se sve to pogleda, govori se o jednom veoma važnom, značajnom zakonu.
Daću samo par kratkih pitanja. Kada je u pitanju vršenje komunalnih usluga, gde je definisano tačno ko to čini, javno preduzeće, da ne nabrajam, privredna društva, preduzetnici itd, velika je šansa u poveravanju poslova, ali i opasnosti. Želim da ukažem na tu stvar, jer kroz poveravanje poslova obavljanja komunalne delatnosti je prilika da se primeni i jedan zakon koji je takođe u proceduri, a to je Zakon o javnom i privatnom partnerstvu. Mislim da će on imati najviše mesta u ovoj oblasti i kada je u pitanju obavljanje komunalne delatnosti i posebno kada je u pitanju razvoj i izgradnja komunalne infrastrukture, ali isto tako i odgovornost jedinica lokalne samouprave kako će to da uradi i naravno, i pitanje da li sve delatnosti mogu da se povere, osim javnom preduzeću? Može li proizvodnja vode da se poveri nekom drugom? Mislimo da ne može, ni grejanje, ni šinski prevoz itd.
Sa jedne strane, velika šansa, a sa druge strane velika odgovornost jedinica lokalne samouprave kako će to da izvedu do kraja.
Takođe, želim da ukažem na još jedno pitanje, kada je u pitanju obavljanje ove delatnosti, glavni igrač, da tako kažem, je opština, grad i grad Beograd, jer oni treba da stvore uslove i da obezbede i obuhvatnost i obim i kvalitet i dostupnost itd. komunalne delatnosti. Oni su ti koji određuju i prava i obaveze i vršioca usluga, sa jedne strane, i korisnika, sa druge strane. Oni su ti koji treba da predvide ne samo ovde, kako je rečeno na jednom mestu. Data je jedna mogućnost, kada je u pitanju, recimo, obaveza korisnika usluga, uvodi se institut obustava komunalne usluge. To je vrlo ozbiljno pitanje, koje mora ozbiljno da se razmotri.
Naravno, ima jedna stvar, kaže – može se uskratiti ako ne plati komunalnu uslugu utvrđenu u roku. Okej, normalno je da mora da se plaća komunalna usluga, ali da li baš svaka komunalna usluga može da se uskrati? Može li voda da se uskrati?
Dato je ovde da je jedinica lokalne samouprave ta koja određuje u kom slučaju i pod kojim uslovima, ali isto tako jedinica lokalne samouprave mora da preuzme odgovornost ako reguliše u kojim uslovima i u kojim slučajevima može da obustavi, mora isto tako da utvrdi i odgovornost i obavezu za onoga ko vrši usluga šta ako ne izvrši ili nekvalitetno izvrši uslugu, šta ako isporuči ili ne isporuči komunalni proizvod ili nekvalitetno isporuči? Mora da se postavi taj balans.
Na kraju, kada je u pitanju finansiranje, večiti problem kod tih delatnosti je u stvari finansiranje. Svi mi znamo da nema pravog razvoja te oblasti bez ekonomske cene, ali isto tako želim da podržim ova načela, kada je u pitanju određivanje cena, a posebno dva, sa jedne strane dovoljnost, znači, mora da bude dovoljno da može da funkcioniše, ali isto tako i drugi koji govori o pristupačnosti, u vezi sa tim da onaj ko koristi može to da plati. Tu dolazi do izražaja onaj zahtev, stav, želja zakonodavca da opština, grad, Grad Beograd mogu da subvencionišu određene kategorije stanovništva. To je prava mera, ne na teret komunalnih preduzeća, vršioca komunalnih usluga. Tu obavezu mora država, odnosno lokalna samouprava da preuzme na sebe. To je socijalna funkcija.
Navešću vam primer Beograda, sa velikim zadovoljstvom, gde gradska vlast evo već pun mandat upravo veliku pažnju posvećuje tome. Preko 50 hiljada domaćinstava u Beogradu ima subvencije za komunalne usluge. To je preko milijardu i plus za ukupna socijalna davanja, to je preko šest milijardi. To je obaveza i države i lokalne samouprave, jer i oni koji ne mogu da plate imaju pravo na komunalne usluge, a to treba da nadoknadi država, odnosno opština.
Imajući u vidu da će biti rasprave u pojedinostima i kada će moći detaljnije o tome da se priča, imajući u vidu da ćemo podržati ove zakone koji se nalaze u proceduri, imajući u vidu ovakvo stanje u Skupštini, ja ću toliko, a u danu za glasanje ćemo podržati sva tri zakona. Hvala.

Iskorišćeno je 16 minuta i 15 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Ministar želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem.
Prvo, hvala i jednom i drugom govorniku na zaista izuzetno dobro obrađenoj tematici i na definisanju ovih problema koje i mi primećujemo kao probleme. Vrlo dobro znate, kada se ovako važni zakoni pišu, oni se raspravljaju i debatuju u klubu koji je veoma širok društveni kontekst i zahtevaju i veliki broj kompromisa.
Meni je zapalo za uvo nekoliko vrlo važnih rečenica koje ste oboje rekli. Jedna od njih je da Zakon o komunalnim delatnostima nije dovoljno uneo modernizacijskih stvari u ovaj sektor.
Moram da kažem da je od samoga starta problem Zakona o komunalnim delatnostima bio opterećen sa nekoliko izuzetno važnih faktora u društvu, a to je pre svega činjenica da komunalna oblast uopšte nije reformisana u poslednjih 20 godina, da postoje vrlo snažni sindikati koji rade u komunalnim delatnostima i uticaj komunalnih delatnosti na svakodnevni život naših građana je izuzetno velik, da postoji veliki strah da se ne desi da, u komunalnim sektorima se dese slični slučajevi, kao što su se desili u drugim društvenim preduzećima, kada je u pitanju proces privatizacije, a nama je trebalo dosta vremena i energije da objasnimo da ovi zakoni ne definišu privatizaciju komunalnih preduzeća, nego definiše uvođenje privatnog kapitala u postojeća komunalna preduzeća, udruživanje imovine komunalnih preduzeća sa privatnim kapitalom, da bi se dobila jedna nova vrednost i da bi se poboljšale komunalne usluge, da bi se modernizovao taj sektor, da bi se uveli servisi, da bi se omogućilo da i naši građani imaju komunalne usluge u skladu sa vrednostima 21. veka. To je bio jedan veliki problem.
Drugo je bilo pitanje koje i dan danas, bez obzira što smo mi doneli zakon za koji zaista verujemo da je dobar, da je napredan, da će omogućiti u Zakonu o javnim i privatnim partnerstvima, veliki napredak u ovoj oblasti, nova zapošljavanja, velike investicije, to je pitanje zaštite javnog interesa.
Vrlo dobro znamo sa kakvim se problem uvek suočimo kada je u pitanju zaštita javnog interesa. Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj javnih i privatnih partnerstava, koje su do sada u Srbiji uspostavljena u malom obimu, nisu dovele do toga da, sa jedne strane, imamo jednu bolju komunalnu uslugu, interes za privatnog investitora, nova zapošljavanja i zaštitu javnog interesa u svakom slučaju. Dakle, nije se to dešavalo do sada zbog toga, a navešću jedan primer i mislim da je upravo najbolji primer iz jedne druge oblasti, koje mi kao Ministarstvo pokrivamo, a to je zaštita životne sredine, odnosno problematika upravljanja otpadom.
Firma koja dolazi da ponudi svoju uslugu u smislu privatne investicije, dolazi sa 20 najboljih advokata iz neke strane zemlje. Sa druge strane, čeka ih jedna mala lokalna samouprava, koja možda ima jedno ili dvoje zaposlenih pravnika i koji nemaju nikakvo iskustvo, čak ni u pisanju ugovora. Takva lokalna samouprava sa jedne strane i ta firma sa druge strane, potpišu ugovor. Šta mislite, ko je u tom ugovoru bolje zaštićen?
Mi imamo ogromne probleme, da sada kao država, naravno, braneći javni interes, jer ne možemo da dopustimo da lokalne samouprave uđu u problem da gube na sudovima, jer je to svakako problem za državu Srbiju. Sada moramo da proizvedemo proceduru, koja će u svim budućim slučajevima javnih i privatnih partnerstava, maksimalno zaštiti javni interes, ali koji neće biti toliko kompleksan, komplikovan da bi onemogućavale investicije u komunalnu sferu u koju moraju da dođu.
Kada kažete nije dovoljno, da kažem, modernizacijski, on je napravljen u skladu sa onim što je u ovom trenutku presek postojećeg stanja u komunalnoj sferi, sa jedne strane, i neophodnosti naših lokalnih samouprava da razvijaju komunalnu infrastrukturu u budućnosti.
Takođe, mislim da je zakon uveo jednu novinu koja je izuzetno važna i pokazalo se da je to jedini način kako možemo da unapredimo razne komunalne infrastrukture, a to je bolje međuopštinsko organizovanje.
Imali smo tri i po godine mi kao Ministarstvo, situaciju u kojima je Zakon o upravljanju otpadom i potom strategiju upravljanju otpadom, predvidela formiranje ekoloških regiona, udruživanje opština oko upravljanja regionalnom deponijom, oko upravljanja otpadom na teritoriji koja je šira od jedne opštine.
Način na koji su suočeni, naravno sa svim našim društvenim slabostima, to je, pre svega mogućnost vrlo teškog dogovaranja, iznalaženja kompromisa. Način na koji su se opštine organizovale je bio prilično problematičan. To je bio razlog zbog čega, 2008. godine kada smo preuzeli ovaj sektor i odgovornost za sprovođenje reformi u njemu, gotovo da nije bilo ni jednog regionalnog sporazuma upravljanju otpadom.
Danas je ogromna većina Srbije uspela da uspostavi regionalni osnov, ali i dalje je kvalitet rada tih preduzeća loš, upravo zbog toga što nije postojao dobar zakon koji bi definisao. Procese donošenja odluka je izuzetno usporen, jer gotovo svaka odluka koja se tiče regionalnog centra, mora da bude sprovedena kroz procedure donošenja na lokalnim skupštinama opština, što možete da zamislite koliko je komplikovano i dugo, kada su u pitanju brze i operativne odluke koje treba da donose ljudi koji su za to odgovorni i na ovim nižim nivoima. Upravo mislim da smo ovim zakonom uspeli i taj problem da rešimo.
Vrlo ću kratko, hvala vam puno i, naravno, sve vaše amandmane ćemo razmotriti. Mislim da je uvažena poslanica iz SVM, pokrenula jednu temu koja je ovim zakonom pokušana da bude definisana, ali amandmanom mora da bude popravljena, a to je pitanje praraspodele rudarske rente na neke buduće korisnike.
Kao prvo, hoću da kažem da smo izuzetno ponosno što smo, bez obzira na veliki otpor koji je postojao, podigli rudarsku rentu u Srbiji i približili smo je nekom evropskom proseku. Rudarska renta je bila veliki kamen spoticanja. Moram da kažem da je Srbija bila zemlja koja je imala najnižu rudarsku rentu u celoj Evropi.
Svakako, svi oni koji se bave eksploatacijom, imaju problem, kada im saopštavate da će morati da plaćaju više. Sa druge strane, problem ove države je bio da, zbog niske rudne rente, sa jedne strane, ali sa druge strane, nedovoljno definisanih ciljanih institucija u kojima se i onako prikupljena rudarska renta troši, imali smo situaciju da su naši rudnici u izuzetno lošem stanju, da u njima postoji veliki problem zbog neinvestiranja u modernizaciju.
Postoje veliki problemi što se tiče bezbednosti na radu naših rudara. Postoji velika degradacija životne sredine. Postoje ogromni problemi što se tiče zaštite zdravlja ljudi koji žive u opštinama u kojima se vrši eksploatacija, sa jedne strane. Sa druge strane, i onako prikupljena rudna renta, uglavnom završava u budžetu Republike Srbije i vrlo malo sredstava završi tamo gde je potrebno, a to je za ključne stvari koje moraju da se finansiraju u rudne rente, pored prihoda budžeta, a to su – poboljšanje uslova rada rudara, modernizacija naših rudnika, i što je vrlo važno, zaštita životne sredine.
Ovakvom preraspodelom novca, uz povećanu rudnu rentu, postići ćemo efekte da, formiranjem fonda, odnosno od prikupljenih sredstava koje će trošiti ministarstvo zaduženo za rudare, će se finansirati projekti koji će unapred biti definisani.
Ovim zakonom su definisani unapređenje rada, zaštita na radu, zaštita životne sredine. To će biti ciljana sredstva koja će se prikupljati, kao prvi benefit, i sa druge strane omogućićemo da lokalne samouprave imaju taj prihod koji će se morati trošiti u skladu sa programom koji ćemo definisati i ono što smo propustili da uradimo, a što ćemo uraditi, prihvatanjem jednog amandmana.
Ima nekoliko amandmana koji definišu odnose pokrajina, lokalnih samouprava. Obezbedićemo da i dalje i pokrajina ima deo svojih sredstava, s tim, što ćemo oni morati da imaju namenski fond, odnosno fond koji se troši u skladu sa programom koji ćemo zajednički definisati.
Nama je cilj da svaki dinar koji se prikupi eksploatacijom rude, bude potrošen na posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi, na neki način kompenzuju. To je ono što je naš cilj.
Ovim zakonom o rudarstvu, i završiću sa tim, otvorili smo potencijal velikog investiranja u državi Srbiji – ekonomskog razvoja i otvaranju novih radnih mesta. Hoću da kažem da statistike kažu da je naš plan i projekcija, da upravo zahvaljujući reformi u ovoj oblasti, možemo da obezbedimo da se u narednih 10 godina u rudarstvu investira između tri do 3,5 milijarde evra.
U ovom trenutku, fizički obim rudarske proizvodnje je 80 miliona tona. Naš cilj je da se on poveća za trećinu i da 2020. godine on bude 120 miliona tona. To povećanje u narednih osam-devet godina, će sa 25.000 zaposlenih, koliko danas imamo u rudarskom sektoru, omogućiti da se to podigne na 30.000 radnih mesta.
Mi ne pričamo o otvaranju 5.000 novih radnih mesta, mi pre svega pričamo o očuvanju 25.000 radnih mesta koje imamo danas. Jer, verujte mi, veliki deo, pogotovo podzemna eksploatacija je u ovom trenutku finansijski, odnosno ekonomski nerentabilno, ali ga mi kao država održavamo, da postoji. Mi pričamo o očuvanju postojećih 25.000 radnih mesta i otvaranju novih 5.000 radnih mesta, do 2020. godine, zahvaljujući zakonu koji danas donosimo.
Prihod industrije je negde oko 1,2 milijarde evra danas. On treba da se poveća za 2,3 milijarde evra, zahvaljujući, takođe, propisu koji danas donosimo. Ono što je izuzetno važno, prihod sa vezanim industrijskim granama, sa tri milijarde evra treba da se poveća na šest milijardi evra.
Mi pričamo o osnovu za jedan značajan društveni i ekonomski razvoj naše zemlje. Naša je procena da će prihod, odnosno da će učešće rudarstva u bruto nacionalnom dohotku Republike Srbije, zahvaljujući ovome što danas radimo, se povećati sa sadašnjih 2% na 5% 2020. godine.
Kada pričamo o 2020. godini, možda to nekome deluje jako daleko, ali svi moraju da znaju da je rudarska oblast oblast koja jede vreme i koja zahteva izuzetno mnogo vremena da bi se od trenutka kada se pomisli kroz primarno geološka istraživanja da negde postoji neka ruda koja bi mogla da bude interesantna za eksploataciju do same eksploatacije treba da prođe veliki broj godina.
Ono što možemo, takođe, na kraju da kažemo, Srbija je zemlja koja je izuzetno bogata rudama, mineralnim sirovinama, Srbija je zemlja koja u tome, zahvaljujući reformi, može da pronađe svoj put i može da pronađe osnove za razvoj, pogotovo najnerazvijenijih regiona u Srbiji koji su ujedno i najbogatiji rudnim i mineralnim sirovinama.
Tako danas možemo da kažemo da ćemo upravo zahvaljujući ovom zakonu, podzakonskim aktima i strategijama koje smo sada doneli otvoriti potencijal razvoja Aleksinačkog bazena, da ćemo naravno omogućiti da se velike investicije dese u svim onim oblastima u Srbiji u kojima se danas već tradicionalno rudari, i kada je u pitanju bakar i kada je u pitanju zlato, da imamo nova ohrabrujuća nalazišta kada je u pitanju litim, koji su u ovom trenutku u istražnoj fazi, da imamo nova nalazišta takođe nekih retkih metala, a neki čak kažu nalazišta koja su najveća nalazišta na severnoj hemisferi. To sve nama daje razlog i veru da imamo veoma optimističke najave kada je u pitanju ova oblast.
Sve amandmane koje ste predali, a većina njih su zaista dobri, ono što vam mogu obećati jeste da ćete sa mojim timom i sa mnom zajedno ovih dana imati neophodne sastanke da bismo ovaj zakon usaglasili sa onim što je naš cilj. Ono što mi je drago jeste da mi kroz vaše amandmane vidimo da ste razumeli neophodnost reformi u ovim oblastima i da ste razumeli mogućnost da zaista u ovim oblastima očuvamo radna mesta i otvorimo nova radna mesta da bi omogućili bolji život za naše stanovnike. Hvala puno.