Nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu zajedničkim načelnim pretresom o PREDLOGU ZAKONA O POMORSKOJ PLOVIDBI I PREDLOGU ZAKONA O OBLIGACIONIM I OSNOVAMA SVOJINSKO -PRAVNIH ODNOSA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU, odnosno 5. i 6. tačka dnevnog reda.
Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog načelnog pretresa 5. i 6. tačke dnevnog reda pozvala da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i energetiku, prisustvuju i Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku i Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 5. i 6. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedinih poslaničkih grupa i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika.
Prijave za reč se primaju do otvaranja pretresa, zajedničkog načelnog ili jedinstvenog pretresa o tački dnevnog reda.
S obzirom da je sekretaru Narodne skupštine, samo jedna poslanička grupa predala redosled narodnih poslanika ili ne.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Đorđe Milićević, poslaničku grupu SPS - JS; i narodni poslanik Janko Veselinović, poslaničku grupu ZES.
S obzirom, da je sada po redu otvaranje zajedničkog načelnog pretresa molim da poslaničke grupe predaju i redosled narodnih poslanika koji žele da govore, prijave za reč, a saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o pomorskoj plovidbi i Predlogu zakona o obligacionim i osnovama svojinsko - pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
Da li predstavnik predlagača Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja želi reč? (Da.) Izvolite.
Reč ima ministar Oliver Dulić, molim sekretara da ministru da karticu. Izvolite, reč ima ministar Oliver Dulić.

Zahvaljujem se, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije ove dve tačke dnevnog reda, odnosno ova dva veoma važna zakona su u portfelju ministra za infrastrukturu i energetiku Milutina Mrkonjića, pošto je on iz objektivnih razloga bio sprečen uz njegovo izvinjenje, imaću tu čast da danas pred vama ove zakone branim.
Obligacioni odnosi i osnove svojinskih pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju u Republici Srbiji uređeni su zakoni iz 1998. godine od čijeg se donošenja do danas na Evropskom tržištu vazduhoplovnih usluga dogodile značajne promene u nekim institucijama koje taj zakon uređuje.
Usklađivanjem našeg prava sa evropskim propisima, prvenstveno kroz sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području, tzv. ECAA sporazum usklađuje se i zajednička pravila kada je u pitanju zaštita prava putnika i njihovog prtljaga, zaštita korisnika, a posebno zaštita prava lica sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću. To zahteva i povećanu odgovornost, kako avio prevozilaca, tako i organizatora prevoza i drugih učesnika u prevozu za punu primenu evropskih dostignuća.
ECAA sporazum nalaže, između ostalog i da se u pravni poredak Republike Srbije preuzme Evropska regulativa koja se odnosi na, prava putnika kod uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja letova i kašnjenja letova, odgovornost avio prevozilaca u vazdušnom prelazu prema putnicima i njihovom prtljagu, prava lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću u avio prevozu, preuzimanje pojedinih rešenja iz Montrealske konvencije kako bi se izjednačio sistem odgovornosti avio prevozilaca u međunarodnom i u domaćem vazdušnom prevozu Republike Srbije, što će imati za posledicu ne samo ujednačeni sistem odgovornosti avio prevozioca u međunarodnom i domaćem vazdušnom saobraćaju, nego i učvršćivanje mera zaštite putnika i propisivanje pravičnih, transparentnih i odgovarajućih sankcija za kršenje ovih odredbi.
Predlog ovog zakona predstavlja još korak u približavanju našeg prava zakonodavstvu EU i njime se implementiraju odgovarajuće evropske uredbe koje sadrže odgovarajuća materijalna rešenja kojim se obezbeđuje potpuna primena evropskih standarda u pogledu zaštite putnika.
Ostale odredbe zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju će se osavremeniti i upodobiti sa važećim opštim propisima koji uređuju obligacione odnose.
Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je i druga tačka dnevnog reda, to je Predlog zakona o pomorskoj plovidbi. Razlozi za donošenje zakona o pomorskoj plovidbi ogledaju se pre svega u podizanju nivoa zaštite prava srpskih državljanina koji rade u svojstvu pomoraca na pripadnosti i upisu plovila, stvaranje zakonodavnog okvira koji će prevući strane brodovlasnike da upisuju delove svoje flote u jedan od srpskih upisnika pomorskih brodova, kao i unošenje odgovarajućih izvora prava EU u domaće zakonodavstvo čime se postiže puna usaglašenost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravima EU u oblasti pomorskog saobraćaja.
S tim u vezi, zakonom se u domaće zakonodavstvo implementira 24 direktiva i uredbe EU, kao i odredbe najznačajnijih međunarodnih konvencija usvojenim pod okriljem Međunarodne pomorske organizacije i Međunarodne organizacije rada.
Predlogom zakona uređeni su uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru, pomorskih brodova koji viju zastavu Republike Srbije i drugih plovila, kao njihova sposobnost za plovidbu u skladu sa zahteva SOLAS konvencije. Utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu poverava se priznatoj organizaciji, odnosno Međunarodno klasifikovanom društvu koje će dobavljati statutarni sertifikaciju pomorskih brodova čime je izvršeno usklađivanje sa evropskom direktivom 2009/15 i uredbom 2009391.
U delu Predloga zakona kojim se uređuje posada posebna pažnja je posvećena uslovima zapošljavanja, pravu na odgovarajuće radne uslove na brodu, zdravstvenu zaštitu, medicinsku negu, mere socijalne pomoći i druge oblike socijalne zaštite. Uređuje se materija posredovanja pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima i brodovima strane državne pripadnosti koju vrši Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije uz mogućnost da posredovanje može vršiti i drugo pravno lice ako ispunjava propisane uslove koji će biti utvrđeni pod zakonskim aktom u skladu sa zahtevima Međunarodne konvencije o radu pomoraca i direktivi EU.
U delu Predloga zakona kojim se uređuje zaštita mora od zagađenja sa brodova osnov za normiranje su bili: Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, MARPOL 7378 sa prilazima, Međunarodna konvencija o nadzoru i upravljanju balastim vodama i talozima i Međunarodna konvencija o kontroli štetnih sistema koji se koriste protiv obrastanja na brodovima.
Konačno, Predlog zakona uređuje i materiju sigurnosne zaštite pomorskih brodova i brodogradilišta u kojima se grade pomorski brodovi od nezakonitih radnji koji ugrožavaju njihovu sigurnost. Ovaj deo nacrta zakona unosi u domaće zakonodavstvo osnovne odredbe sadržane u glavi devet – dva SOLAS konvencija i ACPS pravilnika. Ako se ima u vidu da većina od ukupno devet brodogradilišta u Republici Srbiji grade trupove pomorskih brodova, ova glava Predloga zakona još više dobija na značaju.
Nadam se da će predstojeća rasprava o ovom predlogu zakona biti konstruktivna i da će doprineti eventualnom poboljšanju teksta Predloga zakona. Ovoliko od mene zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Narodni poslanik Siniša Stamenković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, donošenjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Srbije naša država je uredila uslove i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama.
Vodeni putevi i plovidba, status plovila unutrašnje plovidbe i njihova sposobnost za plovidbu, posada, traganje i spasavanje, luke i pristaništa, nadzor i sva druga pitanja koja se odnose na plovidbu u unutrašnjim vodama pravno su regulisani u ovom tehničkom zakonu.
Normalno je da se u daljem postupku uređivanja ovog dela obaveza država obavezuje za uređenje i obezbeđenje režima i bezbednosti u svim vrstama saobraćaja i definitivno u uređenju pomorske plovidbe, imajući u vidu velike i složene potrebe Republike Srbije u obezbeđivanju uvoza i izvoza mnogih roba na međunarodnim plovnim putevima.
Želimo da podsetimo da je u strogom izveštaju Evropske komisije o ekonomiji Srbije zaključeno da se makroekonomska situacija u zemlji stabilizuje, da su troškovi budžeta pod kontrolom, da su se sa MMF uskladila odgovarajuća rešenja, da su usvojena i da se poštuju stroga fiskalna pravila, da je bankarski sektor relativno zdrav uz sve rizike evrozavisnosti, te da je sada još više neophodan napredak u vladavini prava, pre svega u hitnom donošenju tzv. tehničkih zakona u oblastima kao što su saobraćaj i veze, posebno telekomunikacije, ali i zakonima kojima se regulišu sva pitanja standardizacije transporta, ljudi, roba i usluga.
Zadatak našeg parlamenta jeste da stvori efikasne, odgovorne i potpuno usklađene tehničke propise po kojima će Srbija vrlo brzo morati da stvori ambijent zahvalnog poslovnog okruženja.
U navedenim okolnostima poslanička grupa PUPS uočila je i podržava potrebu da se pravni vakum, tehnički vakum i ekonomski vakum, nastao razdruživanjem državne zajednice, brzo i efikasno nadoknade ovim zakonom koji ima veliki broj posebnosti pri normiranju materije pomorske plovidbe.
Svesni smo da sva pravna tehnika usvajanja kodeksa u oblasti oba plovidbena prava, kako unutrašnjeg, tako i pomorskog, mora biti zamenjena nomotehnikom koja podrazumeva razdvajanje obe plovidbe. Možda će razdvajanje materije plovidbe na ravnopravni i privatnopravni deo za mnoge biti nerazumljivi, ali će apsolutnom usklađenošću sa svim direktivama UN i EU o plovidbi otkloniti sva nerazumevanja i eventualne primedbe.
Status Srbije kao lend blok zemlje koja je ostala bez morske obale, ali sa zadržanim pravom države članice Međunarodne pomorske organizacije, preko prihvaćenih konvencija obezbeđuje nam sve neophodne posebnosti pri normiranju materije pomorske plovidbe i neotuđivo pravo da posedujemo trgovačku, tranzitnu i turističku flotu u međunarodnom plovnom prostoru i prometu.
Svi moramo da budemo svesni da se ovim zakonom uređuju uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru svih pomorskih brodova koji viju zastavu Republike Srbije, kao i to da propisi moraju biti potpuno usaglašeni sa međunarodnom legislativom i da mi tu ne možemo mnogo da dodamo ili da oduzmemo.
Sposobnost za plovidbu, posada, plovila, zaštita mora od zagađenja sa brodova, nadzor i sva druga pitanja koja se odnose na bezbednost morske plovidbe, potpuno su usklađena sa međunarodno-pravnim normama.
Nacrt zakona uređuje prava na prevoz, uređuje pravni status plovila koja viju zastavu Srbije, procesna pitanja njihovog upisa u registre plovila svih vrsta brodova, jahti, čamaca, tankera i svih drugih pomorskih plovila.
Zakon će normalno urediti materiju ustavno-pravnih ili obligaciono-pravnih odnosa, založnih prava, izvršenja i obezbeđenja odgovornosti brodovlasnika i vozara, kao i uslove za sticanje odobrenja za obavljanje poslova vozara, pitanje kapaciteta flote i sve međunarodne uslove iz oblasti plovidbenog prava.
Svi moramo biti svesni da će unošenje sekundarnih izvora komunitarnog prava u domaćem zakonodavstvu teško postići potpunu kompatibilnost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravima EU i UN.
Međutim, koliko god da je to složen zadatak, ovaj predlog zakona u našem zakonodavstvu mora da unese 26 direktiva i uredbe UN, EU, koje su sadržane u tri zakonodavna paketa, Erika 1, Erika 2, Erika 3, koje su usvojene od strane Evropskog parlamenta, kao i Međunarodne konvencije SOLAS, MARPOL.
Nacrtom zakona uređuje se posredovanje pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima, ali i na brodovima strane države, pripadnosti koji će vršiti nacionalnu službu za zapošljavanje.
Potpuno podržavam obavezu uvođenja PIO pomoraca, kao i obavezu zdravstvenog osiguranja za pomorce koji su državljani Republike Srbije, kao i za pomorce koji su članovi posade strane državne pripadnosti.
Nacrtom zakona uređuju se i pitanja životnih i radnih uslova na brodovima u pomorskom saobraćaju, kao i nadležnost za postupanje državnih organa prilikom primene Direktive 1999/95. EZ. Nacrtom zakona utvrđuje se propisano znanje, kao i ovlašćenja osposobljenosti za vršenje svih poslova nad plovilima.
Ministarstvo će propisati zvanja, uslove i način sticanja zvanja i ovlašćenja članova posade, brodova, trgovačke mornarice, ribarskih brodova i drugih vrsta plovila.
Dobro je što se zakonom reguliše pravni status zapovednika plovila, njegovo ovlašćenje, prava i dužnosti utvrđena u pravnom položaju zapovednika broda, a koje se dele na dužnosti u odnosu na bezbednost samog plovila i na dužnosti predstavnika brodara na brodu, kao i na dužnosti predstavnika države čiju zastavu brod vije.
Smatramo da je dobro što se ovim zakonom uvodi sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraćaja, sistem obaveznih plovidbenih ruta, kao i sistemi identifikacije i praćenje brodova na velikoj udaljenosti, lirit, zatim sistem zapisivanja podataka o plovidbi vdr, kao i sistem EU za razmenu podataka o pomorskoj plovidbi FESN.
Poslanička grupa PUPS smatra da nije neophodno formiranje novih organa za rad na poslovima pomorske plovidbe, ukoliko to izričito ne zahteva odredbe raznih direktiva EU.
Podržavamo da se vlasnik broda ili brodar obavežu na odgovornost za eventualnu štetu nastalu povredom dužnosti. Ta odgovornost proističe iz pravilnog izbora zapovednika, ali i posade koju određuje brodar sam i za to država ne treba da snosi nikakvu odgovornost. Evidentno je da su na Nacrt zakona o pomorskoj plovidbi podneti amandmani koji će doprineti kvalitetnijem zakonu i omogućiti lakšu primenu i mi molimo predlagača da prihvati jedan broj amandmana koji su nesporni i zbog toga se i pojavljuju tehničke nedoslednosti koje se svakako moraju ispraviti, odnosno uneti u Nacrt zakona.
Poslanička grupa PUPS će po razmatranju zakona u pojedinostima i usvajanju amandmana u danu za glasanje, podržati ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom setu objedinjene rasprave, razmatramo još jedan predlog zakona tehničke prirode, a to je zakon o obligacionim osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
Podsećamo da je nedavno usvojen Zakon o vazdušnom saobraćaju, kao i niz drugih zakona koji nas obavezuju da se usvoji i ovaj zakon o obligacionim odnosima koji u vazdušnom saobraćaju nastaju iz ugovora o prevozu putnika i prtljaga, o prevozu stvari, o obavljanju drugih komercijalnih delatnosti, o zakupu vazduhoplova, o odgovornosti za eventualne štete koje se vazduhoplovom u letu mogu pričiniti, trećim licima, o osiguranju i reosiguranju, kao i u postupcima izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu, u merodavnom pravu, te konačno i nadležnostima sudova za sporove sa međunarodnim obeležjem.
Poslaničke grupa PUPS smatra da će usvajanjem ovog zakona konačno biti završen značajan posao u zaključivanju multilateralnog sporazuma o proširenju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, a time i tržišta.
U okviru zajedničkog evropskog tržišta vazduhoplovnih usluga moraju da vladaju i zajednička pravila i zaštita prava putnika, zaštita korisnika, zaštita prava lica sa invaliditetom i posebnim potrebama ali i zaštita organizatora prevoza i svih drugih učesnika u prevozu. Srbija u tom smislu ne može biti izuzetak.
Na osnovu "ECAA" sporazuma dužni smo da uskladimo naše pravo sa evropskim propisima i ne samo to, dužni smo da obezbedimo uslove za primenu jedin-stvenih svetskih standarda u oblasti bezbednosti, obezbeđivanja vazdušne plovidbe i u svim kategorijama tehničkih i stručnih uslova, civilno vazduhoplovstvo.
Ovim zakonom kontrolisano se otvara domaće tržište vazduhoplovnih usluga za prevozioce iz EU i za stvaranje povoljnih tržišnih mogućnosti za domaće avio-prevoznike u okviru vazduhoplovnog područja, pri čemu postajemo deo celine vazduhoplovnog saobraćaja i možemo koristiti sve pogodnosti koje pruža "ECAA" program.
Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju definitivno se uređuju obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju koji se odnose na ugovore o prevozu putnika, prtljaga i stvari, na ugovore o zakupu vazduhoplova, na ugovore o osiguranju, kao i na nadležnost organa, prevoznika, sudova i međunarodnih organizacija. Ovim zakonom utvrđuju se opšti uslovi vazdušnog prevoza i propisuje način izvršenja poslova u tehničkoj realizaciji avio-prevoza.
Poslanička grupa PUPS ocenjuje da je na izradi ovog zakona urađen zaista ogroman posao, odgovoran i stručan posao koji je i priznat od međunarodne agencije. Svakako je za pohvalu vrlo visok stepen usklađenosti propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane. Zadovoljni smo što je normativna sadržina propisa ocenjena kao potpuna ispunjenost obaveza koje proizilaze iz sporazuma i nacionalnih programa za integraciju Srbije u normative EU.
Predlažemo da predlagač ovog zakona prihvati jedan broj amandmana koji su u stvari samo korektura radi poboljšanja Nacrta zakona, a ne suštinska promena normativnih, stručnih ili tehničkih odredbi ovog zakona. U danu za glasanje podržaćemo usvajanje ovog zakona. Hvala.

Iskorišćeno je 11 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko. Dakle, pred nama su dva zakonska predloga, Predlog zakona o pomorskoj plovidbi i Predlog zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Na samom početku želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga.
Kada je reč o Predlogu zakona o pomorskoj plovidbi, ovo jeste jedan od zakona koji je neophodno uskladiti sa propisima EU, sa sekundarnim izvorima komunitarnog prava, u zakonu se iznosi, mislim, 26 precizno direktiva i uredbi EU, svrstanih u tri paketa i o tome je govorio i kolega pre mene. U zakon su ugrađene sve relevantne međunarodne konvencije koje se tiču upravo ove problematike o kojoj danas razgovaramo.
Ono što treba istaći je da je ovo bila materija koja je ranije uređivana na nivou savezne države u kojoj smo živeli, poslednji put na nivou SRJ. Kako je već donet Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjih vodama 2010. godine, ostala je neregulisana oblast pomorske plovidbe.
Tačno je, Srbija danas nema more. Raspadom države zajednice Srbija i Crna Gora Srbija je ostala samostalna država, postala je kontinentalna zemlja. Međutim, ostala je članica Međunarodne pomorske organizacije iz čega i proizilaze obaveze usklađivanja zakonodavstva kada je reč o ovoj oblasti. Srbija ima pomorska plovila koja plove po moru i međunarodnim vodama pod zastavom naše države i prosto zato mora imati propis kojim se uređuju uslovi i način za bezbednu plovidbu.
Ovim zakonom su propisani uslovi i procedure, najpre za bezbednu plovidbu, a to su tehnička pravila i mere koje moraju ispunjavati plovila, zatim, nadležnost državnih organa, to je ministarstvo nadležno za saobraćaj, i u pogledu primene sistema kvaliteta, u skladu sa upravo međunarodnim standardima, zatim, procedure koje treba ispoštovati kada brod dođe u luku obalne zemlje u kojoj pristaje. U vezi sa ovim, važno je da su u Predlog zakona ugrađene međunarodne konvencije o zaštiti ljudskog života na moru, kao i Međunarodni pravilnik upravljanja za bezbedan rad brodova i sprečavanje zagađenja, što je takođe od izuzetne važnosti. Jer, osim što je najvažnija bezbednost putnika na brodu, veoma je važno da se spreče zagađenja koja mogu uzrokovati brodovi.
Nažalost, svedoci smo čestih ekscesa na otvorenim morima, kao što su izlivanje nafte i stvaranje velikih naftnih mrlja. Ovakvi ekološki ekscesi proizvode teške posledice po budućnost živog sveta u moru, a samim tim i po čoveka.
Veoma je važno i to što Zakon uređuje i osnivanje nezavisnog tela koje će biti zaduženo za sprovođenje bezbednosne istrage pomorskih nesreća. Iako smo mi kontinentalna zemlja, veoma je važno što i ovo područje regulišemo u skladu sa međunarodnim standardima i time prihvatamo sve međunarodne standarde ali i obaveze koje iz tih standarda proističu.
Već sam rekao, nakon raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, Srbija i jeste ostala bez morske obale, ali imamo pet hiljada pomoraca. Kada je reč o ovakvom zakonu nismo jedina država, naime, ovakve zakone imaju i države zemlje bez morske obale, poput Slovačke, Mađarske, Češke, čini mi se da i Austrija ima ovakav zakonski predlog.
Predlogom zakona o obligacionim osnovama svojinskih pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, rekao bih veoma kratko, proširuje se zapravo odgovornost avio-kompanija. Reč je o zakonu koji je usklađen sa propisima EU i o tome je već rečeno u uvodnom izlaganju gospodina ministra, zakon koji će zameniti trenutno važeći zakon koji je donet 1998. godine. Menjaju se postojeći instituti naknade štete, pomoć putnicima u vazdušnom saobraćaju, sistem odgovornosti auto-prevoznika koji je sada izuzetno proširena i to je od izuzetnog značaja.
Još jednom da ponovim na samom kraju, poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće oba zakonska predloga. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta i 50 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici koji ste tu, vidim da opoziciji u ovom popodnevnom delu, ostala je jedino kartica, čini mi se da je zamenska, od gospodina Todorovića, pa bi tehničke službe mogli da je sutra vrate, ako se vrati u Skupštinu. Opoziciji bih poručio ipak, tiče se, predsedavajuća, same teme, tako da neću skretati sa teme, da nisu samo važni zakoni koji su politički vrlo interesantni i koji se mogu politički eksploatisati, već i zakoni koji popunjavaju pravne praznine u našem pravnom sistemu ili uređuju oblasti od kojih zavisi život običnih građana, na kraju i ljudi koji su glasali i za njih, sigurno, da učestvuju u raspravi i da pokušaju kroz raspravu se izbore za bolje zakone.
Danas konkretno raspravljamo o običnim građanima, o mornarima koji imaju ponekad vrlo teške uslove za rad, koji plove na dalekim morima, vrlo često bez obezbeđenih osnovnih pravnih uslova da bi zaštitila svoja prava. To su mornari koji plove pod zastavom Republike Srbije, kako kaže zakon mornara brodova na kojima se vije zastava Republike Srbije.
Danas smo slušali poruke i od SRS, ali i od LDP, kako mi ovde raspravljajući o ovim zakonima gubimo vreme, a mi u stvari samo radimo posao za koji smo tu, koji proizilaze iz Ustava i zakona koji regulišu ovu oblast, a to je da donosimo zakone i da se bavimo zakonodavnom aktivnošću.
Da li smo dužnu pažnju posvetili Kosovu i Metohiji? Smatram da jesmo, od svojevremenog donošenja Ustava, donošenja zakona, donošenja zakona o Vladi i ministarstvima, postoji posebno Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, ali i brojne druge sednice Skupštine na kojima se raspravljalo o problemima koji su iskrsavali prošlih godina u ovoj našoj južnoj Pokrajini. Tu je dolazio i predsednik Vlade i predsednik Republike kada je trebalo i svi nadležni ministri. Zasedali smo i na odborima kada je bilo potrebno, i šta treba, da Narodna skupština Republike Srbije stane? Pa, to je svakako u cilju samo onog ko ne želi dobro Republici Srbiji.
Još samo kratko o neučestvovanju u raspravi danas opozicije. Vrlo su zanimljive poruke koje dobijamo od dve, rekli bismo, suprotstavljene stranke kada je u pitanju Kosovo i Metohija LDP i SRS-a. Dok nam LDP zamera kako se previše mešamo u ono što bi trebao biti problem Srba na Kosovu i Metohiji, za to vreme nam Srpska radikalna stranka zamera što se uopšte ne mešamo i što ne vodimo računa.
Sigurno da ne mogu biti u pravu i jedni i drugi, u stvari, u pravu nisu ni jedni ni drugi…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, moram da se umešam podsećanjem da govorimo o dnevnom redu.)
… Da, skrenuo sam pažnju da ću pokušati da napravim uvod, znači samo pola rečenice. Dakle, mi se bavimo poslom koji je kod nas stavio Ustav i zakon, a to je da donosimo zakone.
Danas su na dnevnom redu dva veoma bitna zakona, kao što je ministar naglasio, iako oni možda nisu za neku političku eksploataciju, naročito za one koji ih ne pročitaju.
Međutim, ova dva zakona predstavljaju deo jedne šire celine koja je iz oblasti javnog i privatnog prava. Javnog prava, deo koji se odnosi na, recimo, Zakon o pomorskoj plovidbi i privatnog prava Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. To je deo jedne šire celine, jer u svakoj grani saobraćaja imamo, odnosno imali smo dva zakona - jedan koji je uređivao ovu javno-pravnu stranu i drugi koji je uređivao ovu obligaciono-pravnu stranu tih oblasti.
One su na sreću razdvojene, možda će u nekom narednom periodu postojati mogućnost da se svi zakoni iz oblasti obligaciono-pravne sfere kodifikuju zajedno sa Zakonom o obligacionim odnosima, jer bih rekao da smo na neki način već ušli u sferu da zaokružujemo tu celinu zakona iz oblasti obligaciono-pravnih odnosa, naročito što smatram da Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine spada u red naših najstabilnijih zakona i da je možda vreme da kodifikujemo tu oblast, ali svakako i ovaj drugi javno-pravni deo iz oblasti saobraćaja, možda će jednom doživeti svoju kodifikaciju, a to bi sigurno stvorilo veću sigurnost i jednostavnije snalaženje u toj dosta širokoj oblasti.
Imam jedno pitanje za predlagača ovog zakona, jer smo sada u suštini došli u poziciju da imamo tri zakona koja se tiču pomorske i unutrašnje plovidbe. Dakle, stari Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, novi Zakon o unutrašnjoj plovidbi i novi Zakon o pomorskoj plovidbi. Ostao je deo odredaba iz Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi da važi i dalje, i to ne mali broj odredaba, verovatno je to tehnički bilo jednostavnije uraditi, ali sigurno je da će to možda stvoriti jednu malu zabunu kod onih koji treba da primenjuju ove zakone, jer trebaće da čitaju uporedo dva zakona, mada su, istina rečeno, izdvojene jasne celine koje ostaju da važe.
Ono što je bitno jeste da kada govorimo o ovom zakonu o pomorskoj plovidbi, jednostavno on se odnosi na brodove, druga plovila, čamce i, pre svega, na posade tih brodova, ali rekao bih i na putnike koji plove na tim brodovima, plovilima i dakle jahtama ili čamcima.
Ministarstvo je dobilo ulogu da preko sistema kvaliteta upravljanja, koji je sertifikovan u skladu sa međunarodnim standardima upravljanja kvalitetom, utvrđuje ispunjenost uslova za brodove, plovila, odnosno čamce. Ministarstvo preko inspektorata je dobilo ovlašćenje i za ispitivanje pomorskih nesreća. Imaće jednu novu ulogu za sve brodove koji plove pod zastavom Republike Srbije.
Sada, onaj deo za koji smatram da se tiče običnih građana, pomoraca, građana koji imaju državljanstvo Republike Srbije, žive, odnosno vezani za Republiku Srbiju, ovim zakonom o pomorskoj plovidbi, pre svega, utvrđuje se sposobnost broda za plovidbu. Dakle, utvrđuje se da li neki brod može da isplovi, da li je on sposoban, da li garantuje sigurnost putnicima, imovini na brodu, samom brodu, drugim plovilima itd.
Ovaj zakon daje jasne kriterijume šta treba da ispunjava jedan brod da bi mogao da isplovi, odnosno da plovi. Vrši se tehnički nadzor, ide se do detalja da svaki brod mora da ima takve standarde da bi se obezbedio bezbedan život ljudi na brodu, imovine, čak daje specifikaciju medicinske pomoći koja mora postojati na brodu.
Inače, regulisan je i tehnički nadzor i kontrola nad brodovima se vrši, pored redovne, postoje vanredni pregledi, što znači da u svakom momentu, kada je brod dostupan, može biti pregledan.
Zakonom je jasno utvrđeno da brod može da primi samo onaj broj putnika za koji je registrovan, dakle, da ne bi smelo doći do prekrcaja brodova, ni kada je u pitanju putnički saobraćaj, ni kada je u pitanju teretni saobraćaj, kada je u pitanju težina tereta.
Ovaj zakon reguliše i sigurnost u plovidbi čamaca i jahti. To nije beznačajno, verovatno i u nekom narednom periodu neće biti beznačajno, jer ljudi odlaze na more, voze sa sobom svoje čamce. Ima i onih koji imaju jahte. Na tim jahtama su posade, često državljani Republike Srbije. Mora se obezbediti i garancija, na kakvim plovilima ti ljudi plove i kakva je njima sigurnost, ravnopravna i svaka druga sigurnost. Propisani su uslovi tehničkog nadzora, baždarenja čamaca, jahti itd.
Ono što je naročito bitno jeste da je detaljno uređeno pitanje posade broda, čak je precizirano šta treba da sadrži ugovor o radu. Citiraću samo jednu odredbu koja kaže da ugovor o radu treba da sadrži pogodnosti koje u pogledu socijalne i zdravstvene zaštite predviđa poslodavac za pomorce. Dakle, ovo je jedan od retkih ugovora o radu gde je predviđena obaveza poslodavca da predvidi pogodnosti u pogledu zdravstvene i socijalne zaštite za radnika.
Osim toga, ovaj zakon predviđa i radno vreme posade broda, odnosno radno vreme pomoraca, što znači da ono ne može biti duže od 14 sati dnevno, duže od 72 sata u periodu od sedam dana. Predviđeno je i minimalno vreme odmora, a naročito su zaštićeni mladi pomorci. Oni ne mogu raditi noću. Ovde, kada se kaže noću, to znači od 00,00 do 05,00 časova. Do te mere je zakonodavac bio oprezan i vodio računa o zaštiti pomoraca.
Predviđena je i obaveza da komora cima pravo na plaćeno odsustvo dva i po dana za jedan mesec, što znači minimalno 30 dana u toku jedne kalendarske godine. Tamo se detaljno kaže da se taj odmor može dati kada pomorac stigne u luku, ukrcaja, odnosno kada može da koristi godišnji odmor, da ga ne bi kojim slučajem proveo na brodu.
Ovaj zakon predviđa i odredbe o zaradama pomoraca. Ide u te detalje, da su predviđene i odredbe o zaradama pomoraca, gde se kaže da se one isplaćuju mesečno, kako se ne bi dešavalo da ljudi koji plove na brodovima, zaradu dobijaju tek po pristizanju u luku ukrcaja ili luku iskrcaja i da od toga protekne nekoliko meseci, da su oni praktično vezani za poslodavca, da nemaju ni za džeparac. Isplata zarada se obezbeđuje mesečno.
Predviđena je i minimalna zarada i to u skladu sa međunarodnim radnim standardima za ovu oblast, ali se opet kaže, da ona ne može biti ispod minimalne zarade prema našem zakonodavstvu.
Predviđen je i minimalni broj pomoraca, koji može biti kao deo posade jednog broda, da ne bi mali broj ljudi opsluživao, da tako kažem, velike brodove i da time bude ugroženo njihovo zdravlje.
Ovaj zakon je regulisao i pitanje centra za obuku pomoraca. Predvideo je odredbe i o repatrijaciji pomoraca. Šta to znači? To znači da pomorci koji budu iskrcani u nekoj luci koja nije matična luka broda, brodar ima obavezu da im organizuje prevoz do zemlje iz koje potiču, odnosno do Srbije, kako ne bi bili ostavljeni van granica Srbije.
Ovde ima jedna odredba koja je interesantna ministru Duliću. Po meni, da je on pisao ovaj zakon, verovatno ne bi ona stajala. To je verovatno deo nekih međunarodnih standarda, ali je meni zasmetala.
Kada je u pitanju zagađenje mora od zagađenja brodova, kaže se, recimo, da se sa brodova, prepričavam odredbu, ne može izbaciti plastika, drvo i sve ono što pluta po moru, ukoliko je brod udaljen više od 25 nautičkih milja od kopna, i hrana i drugi otpaci, ukoliko je udaljen dalje od 12 nautičkih milja. Po meni je to jedna odredba koja ide protiv životne sredine, što znači da ako ste dalje od 25 nautičkih milja od broda, možete slobodno da bacate bilo šta u more. Meni se to čini da je verovatno vezano za neku konvenciju. Nisam je iščitavao, ali možda smo mogli da postavimo neke veće standarde, pošto smo dugo kuburili sa ovim standardima kada je u pitanju ekologija.
Samo nekoliko reči, pošto mi je ostalo još par minuta, o Zakonu o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Ovo je zakon iz oblasti obligacionih odnosa. On uređuje ugovorne odnose u oblasti vazdušnog saobraćaja. On je, na neki način oslonjen na osnovni zakon Zakon o obligacionim odnosima, kada je u pitanju ugovor o prevozu robe i putnika, ali ima i niz odredbi koje su specifične za ugovor o prevozu putnika i prtljaga u vazdušnom saobraćaju.
Zakon ima pretežan broj odredbi koje su dispozitivne prirode. Stvara mogućnost ugovornim stranama da same urede odnose, a tek ako im strane ne ugovore na drugi način, primeniće se odredbe ovih zakona, što je svakako karakteristika obligacionih odnosa i našeg pravnog sistema.
Međutim, i ovde se radi o pravima i obavezama običnih ljudi. Ovde se rešavaju i zakonski regulišu pitanja, kao što su – pravo za slučaj otkazivanja leta, pravo putnika za slučaj otkazivanja leta, pravo za slučaj kašnjenja leta, pravo na naknadu štete, pravo na zbrinjavanje i smeštaj putnika ukoliko je let otkazan i slično.
Posebno je razrađena odredba o pravima lica sa smanjenom pokretljivošću ili posebnim potrebama, obavezno osiguranje itd.
Pored ovog osnovnog ugovora o prevozu putnika, ovaj zakon uređuje i ugovor o obavljanju drugih komercijalnih usluga u vazdušnom saobraćaju, zakup vazduhoplova, ugovor o osiguranju u vazdušnom saobraćaju i jedan poseban deo ovog zakona, što mu i sam naziv kaže, jesu svojinsko-pravni odnosi u vazdušnom saobraćaju.
Imajući sve ovo u vidu i imajući u vidu značaj ova dva zakona, čak ni jednom rečju nisam spomenuo EU. Ovo na neki način jeste usklađivanje i sa zakonima EU, međutim, u ovom slučaju, da ne bude bilo kakva fraza, tiče se o ljudima na koji se odnose odredbe ovog zakona, koji su vrlo često bili u vrlo nezgodnom položaju po pitanju svojih prava i ostvarivanja svojih prava iz radno pravnih i drugih odnosa.
Naravno, zbog toga će DS podržati ovaj zakon i sve zakone koji su na ovaj način koncipirani i koji štite prava radnika i koji uređuju odnose koji nisu na valjan način uređeni. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo na reč u ovom toku sednice? (Ne.)
Obaveštavam vas da, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, nije podnela ni jedna poslanička grupa, tako da ne postoje uslovi da imamo taj tok sednice.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam, da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Da li želi reč ministar? (Da.)
Reč ima ministar Oliver Dulić. Izvolite.

Hvala puno.
Zahvaljujem se na pitanjima koje ste postavili. Naravno, opet ponavljam, ovo je ipak stručna oblast sa kojom se mnogo više bavi Ministarstvo infrastrukture.
Sva pitanja koja se postavili, vezana su za tehničke standarde, oni suštinski predstavljaju harmonizaciju našeg zakonodavstva sa svim ovim međunarodnim sporazumima i EU. U suštini, oni definišu parametre koji su davno raspravljeni. Siguran sam da svi oni doprinose onom standardu brige o zaštiti životne sredine, zdravlja ljudi i kada je u pitanju očuvanje morske biologije, kao što je to u zemljama koje su na mnogo višem standardu razvoja, i svakako, na mnogo višem standardu te zaštite.
U svakom slučaju, vaše pitanje ću da prenesem ministru. Verujem da ćemo u raspravi u načelu, eventualno, neke od tih stvari moći da izmenimo. Hvala puno.