Nastavite, ministarka.
Molim vas, da ne dobacujete i da omogućite ministarki da nastavi rad.
Ministarka, izvolite.
Molim vas da ne dobacujete. Pravila koja postoje za sve poslanike, postoje i za sve poslanike koji imaju strategiju političkog nastupa. Molim vas, da ne dobacujete.
Nastavite, ministarka.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim da vam predstavim Predlog zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništavanju.
Nacrt zakona o kome danas govorimo je predložen od strane Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini na usvajanju. Spada u one zakonodavne aktivnosti koji su u skladu sa članom 16. stav 2. Ustava Republike Srbije. Potvrđuje da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo kao pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno ne primenjuju.
Konvencija o zabrani razvoja proizvodnje i skladištenja bakteriološkog odnosno biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništavanju potpisana je 10. aprila 1972. godine, a stupilo je na snagu 26. marta 1975. godine.
Depozitari ove konvencije su Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i bivši Sovjetski Savez odnosno Ruska Federacija. Republika Srbija je u potpunosti ispunila sve svoje obaveze na osnovu ove konvencije.
Razlozi za donošenje zakona za primenu ove konvencije su, pre svega, u funkciji osposobljavanja Republike Srbije da kao strana konvencije o zabrani i usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništavanju, unapredi svoje kapacitete i sposobnosti da odgovori novim međunarodnim zahtevima i standardima u vezi sa sprečavanjem ne državnih činioca struktura nad kojima država nema kontrolu da dođu do posed agenasa, toksina, patogenih materija i drugih, a koji se mogu koristiti suprotno ciljevima konvencije.
Takođe, usvajanje odgovarajućih mera, sprečavanje oružja za masovno uništenje u koje, pored nuklearnog, hemijskog i radiološkog, spada i biološko, dođu posle struktura nad kojima država nema kontrolu i obaveze i na osnovu Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojene 2004. godine.
Republika Srbija je shodno obavezama iz ove rezolucije dostavila Komitetu 1540 tri izveštaja 2005, 2006 i 2008. godine, o merama koje preduzelo u vezi sa izvršavanja obaveza na osnovu ove rezolucije.
U pripremi je novi ažurirani izveštaj koji će Ministarstvo spoljnih poslova uskoro dostaviti Komitetu 1540, formiranom za praćenje primene ove rezolucije.
Potreba usvajanja ovog zakona proizilazi iz upitnika Evropske Unije za Republiku Srbiju, poglavlje 31, spoljna i bezbednosna politika. S obzirom da sama konvencija ne sadrži odgovarajući protokol u skladu sa kojim bi se ostvarilo kontrola odnosno verifikacije primene konvencije, te ovaj nedostatak treba da se otkloni novim merama i aktivnostima strana konvencije, kao što su redovno godišnje dostavljanje jedinice za podršku Ujedinjenih nacija, Ženeva, nacionalnih dekleracija o merama za jačanje poverenja i usvajanje zakonskih akata o merama i sredstvima koje će unaprediti primena ove konvencije.
Ove mere se, pre svega, odnose na oblast bio-bezbednosnih i bio-sigurnosti, kao i razvoj sredstava za borbu protiv opasnosti od bio-terorističkih napada.
Nacrtom zakona, koji pred vama, potvrđuje se puna privrženost i posvećenost Republike Srbije ciljevima neproliferacije oružja za masovno uništenje, odnosno onemogućavanje zloupotrebe njihovih korišćenja za aktivnosti koje su suprotne sa Rezolucijom 1540 i drugi međunarodni instrumentima, uključujući i one koji su usvojeni u borbi protiv terorizma.
Takođe, uređuju se aktivnosti, odnosno delatnosti sa biološkim agensima i drugim, koji nisu suprotnosti sa konvencijom. Uređuje se pitanje u vezi sa podnošenjem godišnjih dekleracija Republike Srbije nadležnom telu za podršku primene konvencije i pri UN.
Predviđeno je, takođe, formiranje komisije za sprovođenje ovog zakona odnosno konvencije.
Nacrtom zakona se utvrđuje i privredni prestupi i prekršaji, kao i visina kazne za nepoštovanja ovog zakona. S tim u vezi želim da ukažem da krivični zakonik Republike Srbije u članu 377. propisuje krivično delo, kao i kaznene mere u slučajevima ne dozvoljene proizvodnje, trgovine i posedovanja zabranjenog oružja.
Na kraju posebno želim da ukažem na član 4. stav 2. ovog zakona, da će se obavljanje delatnosti i stava 1. ovog člana, izdavanja dozvola, vođenje evidencija o izdatim dozvolama, nadzor i druga pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti sa biološkim agensima, urediti posebnim zakonom.
To podrazumeva da u najskorije vreme nadležno ministarstvo treba da otpočne sa radom na usvajanju još jednog zakona u ovoj oblasti kojom će se regulisati sredstva i mere za sprovođenje konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništenju, a odnose se na jačanje kapaciteta u oblasti bio-bezbednosti i bio-sigurnosti.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija će biti među prvim zemljama iz regiona koja će na ovaj način regulisati svoje obaveze na osnovu Konvencije i drugih međunarodnih dokumenata u oblasti neproliferacije. Zahvaljujem se na pažnji.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora, narodni poslanik Dušan Bajatović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednosti, narodna poslanica Svetlana Stojaković-Milovanović, izvestilac Odbora za zaštitu životne sredine i narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministar, poštovani narodni poslanici, PUPS će podržati Zakon o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništavanja, iz prostog razloga što i sam naslov govori i opredeljuje svrhu njegovog donošenja i usvajanja. Znači, on promoviše našu opredeljenost za zabranu upotrebe ovog oružja, za masovno uništavanje žive sile i za zagađivanje životne sredine.
Malo je otužno u sadašnjoj situaciji o ovom zakonu govoriti, imajući u vidu događaje na severu Kosova gde se na neki način na Srbiju primenjuju ova sredstva, doduše koja su dozvoljena, ali ona su ipak proizvod hemijske proizvodnje i nisu bez posledica. Znači, ovaj zakon promoviše dva suštinska naša opredeljenja, zabranu proizvodnje biološkog-hemijskog oružja, ali istovremeno i dozvoljava proizvodnju biološko-hemijskih proizvoda za mirnodobske svrhe, za zaštitu i dijagnostiku lečenja, bez kojih nema napretka u ovim oblastima, ali je jasno i zakonom predviđena stroga kontrola proizvodnje ovih sredstava i način njihove upotrebe.
Šta biološko-hemijska oružja karakterišu? Pre svega, ona spadaju i imaju svojstvo sredstava za masovno uništenje žive sile i životne sredine i zbog toga i predstavljaju veliku opasnost.
Drugo, relativno se lako mogu proizvoditi i upotrebiti zbog čega zahtevaju strogu kontrolu u procesu proizvodnje. Čak se mogu proizvesti u malim laboratorijama. Od uvek, od kada postoji sveta, toksična sredstva
su bila u upotrebi, doduše ne u nekim masovnim, ali iskustva iz Drugog svetskog rata i ranija iskustva su dovoljna da pokažu kako su to nehumana sredstva, kada je u pitanju život ljudi.
Znači, usvajanjem ovog zakona mi promovišemo human odnos prema ljudima i nastojanja očuvanja životne sredine. I pored sve podrške želim ukazati na jednu činjenicu da i pored toga moramo biti svesni da je na sceni svojevrstan biološki-hemijski rat na globalnom planu. On se upotrebljava preko raznih hemijskih i drugih sredstava u svojstvu zaštite, ali bogami i u pogledu proizvodnje i povećanja produktivnosti u pojedinim proizvodima, a naročito poljoprivrednim proizvodima. Svi znamo da su na kraju krajeva i lude krave, modifikovana soja i drugi modifikovani poljoprivredni proizvodi rezultat primene ovih sredstava, čime se na indirektan način znatno utiče na zdravlje i životnu sredinu ljudi.
Mi dobro znamo da su mnoga biološka sredstva, pa i razne zarazne bolesti proizvedene u laboratorijama, a zatim puštene u promet na biljni i životinjski svet. Nažalost, to je delo svetskih moćnika koji po svaku cenu žele da dominiraju ovim svetom, žele da promovišu svoju politiku i svoju ekonomiju na račun drugih naroda. Ono što je za Srbiju veoma bitno i što mi treba da učinimo jeste da preduzmemo sve mere da jasno ovim zakonom o kojem mi verujem da niko neće biti protiv njega, jer on stvarno ima svoju humanu osobinu i svoj karakter, ali mislim da treba da preduzmemo i sve druge moguće mere da zaštitimo živote ljudi i životnu sredinu kroz strogu kontrolu i uvoza životnih namirnica i uvoza hemijskih proizvoda i zabrane proizvodnje pojedinih posebno poljoprivrednih kultura koja znatno narušavaju životnu sredinu, ali ako, i sa tim bih završio, sećam se dobro, na televiziji je bilo prikazano jedno mađarsko zemljište proizvodnje takvih kultura dovedeno do neplodnosti za više godina. Tako da ni malo nije naivan ovaj biološki i hemijski rat koji se vodi na globalnom planu bez upotrebe oružja.
Sa ovim završavam, još jedan put naglašavam da ćemo ovaj zakon podržati i nemamo ni na njega amandman, mislim da je on dovoljno jasan, dovoljno ukazuje sam po sebi na problem, a i stvara mogućnosti da se neophodna sredstva ove vrste mogu proizvesti i kod nas. Zahvaljujem se.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena zamenika predsednika.
Narodni poslanik Radiša Ilić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog odnosno biološkog i toksičnog oružja i njihovom uništavanju predstavlja jednu ozbiljnu temu i oblast koja je danas i te kako aktuelna, pogotovo u Srbiji koja je osetila, nažalost, i još uvek oseća posledice dejstva ovog oružja.
Što se tiče naših kapaciteta i mogućnosti da se nosimo sa zadatkom sprečavanja upotrebe i proizvodnje biološkog i toksičnog oružja, čisto sumnjam da će Srbi imati snage, rekao bih, i ovlašćenja da se upušta u tako nešto. Što se tiče ovlašćenja, kasnije ćete imati priliku da čujete na šta sam u stvari mislio. Da bi građani koji slušaju ovu raspravu imali predstavu o čemu se radi, preneću ono najosnovnije što stoji u vojnom priručniku o biološkom oružju.
Biološko oružje su mikroorganizmi, bakterije, virusi, rikeci, protozoe, bakterijski toksini i neke hemijske materije, uzročnici biljnih bolesti. Namenjeno je za onesposobljavanje i za uništavanje ljudi i životinja, izaziva oboljenja ljudi i životinja i biljnih kultura. Mikroorganizmi izazivaju oboljenja samo kod čoveka, kao što su recimo trbušni tifus, kolera, dizenterija, itd, kod životinja goveđa, svinjska kuga i neke druge, a kod ljudi i kod životinja oboljeva se od smrtonosnog crnog prišta, odnosno od antraksa. Bakterijski toksini su otrovne materije nastale kao produkt metabolizma nekih mikroorganizama koji kod ljudi izazivaju teško oboljenje, smrt, posebno su otrovni toksini botolinoks i difterija. Izazivači biljnih bolesti namenjeni su za izazivanje oboljenja biljaka, najviše žitarica, rđa i gar su najpoznatiji laboratorijske izazvane bolesti, i posledice dejstva biološkog oružja ispoljavaju se na veliki prostranstvima i imaju odloženo dejstvo. To je ono kako vojska definiše biološko oružje.
Nauka i tehnologija su u poslednjih 20-tak godina mnogo napredovale u pogledu bioinžinjeringa. Stvorene su u laboratorijama mnogi veštački varijateti vrsta biljaka u smislu izmene njihovih prirodnih osobina. Upotreba takvih biljaka u ishrani ljudi i životinja takođe može naneti velike dugoročne štete stanovništvu koje se teško mogu sanirati. Reč je o genetski modifikovanim organizmima o kojima ćemo kasnije nešto reći.
Napredak u istraživanjima u oblasti biomedicine omogućio je da se određene opasne bakterije i virusi upotrebe kao biološko oružje. Danas otprilike preko 30 visoko otpornih virusa i bakterija, izazivača zaraznih i smrtonosnih bolesti, mogu se koristiti u napadu na pojedine delove sveta. Za antraks, inače veoma opasnu zaraznu smrtonosnu bolest, postoji zanimljiva priča, počinje posle napada na kule "Bliznakinje" i Pentagon 11. septembra 2001. godine, kada je u Americi zavladala panika zbog pojave antraksa. Ono što je vrlo zataškano je činjenica da je ustanovljeno da antraks koji je rasturen po Americi potiče u stvari iz američkih vojnih laboratorija. Tako su stvoreni i virusi AIDS-a, ebole, a ne možemo da se zavaramo kada su u pitanju ova dva virusa koja su proteklih nekoliko godina uzdrmali i svetsku ekonomiju, uopšte bezbednost u svetu, a tiče se pandemije gripa, ptičiji i svinjski grip.
Svi ovi ratovi koje je Amerika vodila i koje još uvek vodi odličan su paravan za eksperimentisanje nad čitavim nacijama, nad njihovim životnim prostorima. Mogućnosti bioloških oružja otvorile su jedno novo poglavlje u vidu agroterorizma. Agroterorizam je uništavanje biljnih kultura bolestima, insektima, poremećajem klime usled čega dolazi do poremećaja procesa vegetacije biljaka, a samim tim i proizvodnje hrane. Jedan od najdrastičnijih primera tog državnog agroterorizma i korišćenje tzv. žute kiše, odnosno defolianata od strane vojske SAD za uništavanje plantaže zelenih površina u Vijetnamu, iako su 1972. godine SAD ratifikovale Konvenciju o biološkom oružju koje zabranjuje njegovu nabavku i upotrebu. Amerikanci su zvanično 1975. godine uništili sve zalihe biološkog oružja, naravno, ako neko veruje u to što su uradili Amerikanci.
Kada smo već kod ovih konvencija i njihovih potpisnica, prosto nam se nameće pitanje čemu u stvari one služe. Možemo u stvari mi da se tešimo da smo ovim zakonom postali deo sveta koji uzima učešće u misiji zaštite čovečanstva, ali da su takođe potpisnice neke zemlje koje se nisu libile u našoj novijoj istoriji da nas napadnu i bombarduju. Tako su recimo SAD i njihovi saveznici potpisnici Konvencije o zabrani upotrebe kasetnih bombi, ali to ih nije sprečilo da seju smrt po Srbiji 1999. godine, od kojih i dan danas ginu građani Srbije, pogotovo deca od tih zaostalih bombi.
SAD su takođe potpisnice Konvencije o zabrani upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom. Šta se dogodilo 1999. godine? Najbolju ocenu te uvertire, biološki rat sa osiromašenim uranijom dao je direktor GAK "Narodni front", gospodin Dušan Stanojević, posle povratka sa sastanka sa kolegama u Kosovskoj Mitrovici i dobijanje zvaničnih podataka o obolelim licima koja je opservirala taj zdravstveni centar. Evo šta kaže gospodin Stanojević – KiM je srpska Hirošima, zločin na Kosmetu koji su izazvali NATO projektili obogaćeni osiromašenim uranijom prevazilazi sve dosadašnje svetske tragedije, a posledice sa kojima će morati da živi 60 narednih generacija, ne mogu se ni zamisliti ni opisati. Tokom bombardovanja na teritoriji KiM, palo je, odnosno bačena je 21 tona osiromašenog uranijuma, podatak je uzet iz NATO arhiva u Briselu.
Evo kako se jedno oružje pretvara u biološko. Izazivanje teških bolesti sa smrtnim ishodom, izazivanje velikog broja steriliteta doprineće demografskoj promeni na ovim prostorima po zamisli Pentagona. SAD su čak i Povelju UN pogazile kada su krenule u bombardovanje Srbije 1999. godine. Kada smo već kod konvencija i povelja, postavljam pitanje predstavniku Vlade – kome da se žali Srbija ako kojim slučajem, ne daj Bože, bude izložena napadu biološkim oružjem od strane neke zemlje? Da li UN? I šta će te UN da preduzmu, šta su uopšte preduzimale protiv država koje su svesno kršile sve moguće konvencije, deklaracije, povelje prilikom bombardovanja naše zemlje?
Da li su uvedene sankcije nekoj zemlji zbog toga? Nisu naravno, jer svetski žandarm, Amerika može po svetu da ubija koga hoće, da truje koga hoće, da zrači koga hoće, da ga zasipa osiromašenim uranijumom.
Ovde se nameće još jedno bitno pitanje koje se dotiče obaveze iz ovog zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, odnosno biološkog i toksičnog oružja i njihovom uništavanju.
Kako će se Srbija ponašati prema svom partneru NATO-u na osnovu sporazuma iz 2006. godine od 5. oktobra, a ima ih još dva poslednja SOFRA, a koji se tiče prelaska kroz Srbiju trupa NATO pakta. Znači, njihovo zadržavanje u Srbiji, transport oružja i drugih sredstava u koji možemo ubrojati biološko oružje. Hoćemo li tada da se pozivamo na zakonitost i Ustavni poredak, ili će američki ešaloni biti nedodirljivi? Dobro znamo da će svu eventualnu nanetu štetu platiti država Srbija, kako država Srbija plaća, to takođe svi znamo.
Evo, kako glasi član 10. tog sporazuma, a koji je bitan baš po pitanju unošenja u zemlju opasnih materija, odnosno biološkog i toksičnog oružja citiram: "opremanje rezerve, materijali i druga sredstva Vlade SAD i njegovih partnera u sporazumu, odnosno privatnih vojnih kompanija koji se uvoze i izvoze neće biti podvrgnut carinskoj ili bilo kojoj drugoj kontroli od strane srpskih vlasti. Armija SAD i privatne kompanije koje on angažuje za saradnju mogu slobodno uvoziti u Srbiju sve što smatra potrebnim uključujući razne vrste naoružanja, podvlačim - opasne materijale bez bilo kakve provere".
Šta mislite da se kojim slučajem tokom takvog transporta kroz Srbiju oslobode neki smrtonosni virusi ili nekakva biljna bolest koja bi desetkovala našu i onako upropašćenu poljoprivrednu proizvodnju ili bi opasno ugrozila živote ljudi, štetu svakako neće da plati Pentagon, valjda u duhu prijateljstva naše dve zemlje bez obzira što u ovom trenutku američki vojnici drže Srbe na nišanu na KiM.
Pogledajmo samo šta kaže paragraf 2. tačka 7) ovog čuvenog SOFRA sporazuma potpisanog iste 2006. godine, citiram: "avijacija, transportna sredstva i brodovi SAD oslobađaju se kontrolisanja". Sada gospodo, iz vlasti uzmite ovaj vaš zakon kojim spašavate čovečanstvo, pročitajte član 3. tačke 1) i 2) gde se doslovce zabranjuje citiram: "izvoziti, uvoziti, reksportovati, obavljati transport, tranzit, pretovar, itd, biološkog oružja, odnosno toksičnog oružja". E pa sad vi sa ovim zakonom stanite pred američkim konvojem i sprovedite ga. Znate li šta bi se desilo? Prošli bi ste kao onaj makedonski ministar što su ga Amerikanci pregazili u sred Skoplja.
Što se tiče Republike Srbije, u toku su dešavanja koja i te kako mogu da utiču na nas, na našu životnu sredinu, a niko od nadležnih organa ne reaguje, kao da su svesni da se radi o nečemu što je deo davno smišljenog plana, globalizacije, planiranja, broja stanovnika na planeti, uzimajući u obzir, energetske resurse i proizvodnju hrane, i onda ni malo nije čudno kada polako počne istina da izlazi na videlo i o genetski modifikovanim organizmima i kodeksu alimentarijusu, o rasprašivanju veoma štetnih sastojaka iz aviona, koji iza sebe ostavljaju veoma čudne tragove u atmosferi. U pitanju su tzv. "čeniko trejs", odnosno hemijski tragovi, fenomen koji se pojavio u poslednjih 20 godina unazad, a kod nas od pre nekoliko godina. Nezavisni istraživači, znači, ne iz Srbije već iz Nemačke, Italije, Francuske, čak i iz Amerike i drugih država sveta, ustanovili su da ti hemijski tragovi koji ostaju na nebu, posle prolaska aviona satima i koji se polako šire prekrivajući celo nebo. Oni u sebi sadrže, prosto da ne verujete, teške metale, bakterije, enzime koji se koriste u postupcima modifikacije DNK, zatim su tu gljivice, bacili, pesticidi, mikro plazma, larve insekata koje ne pripadaju lokaciji gde se izbacuju, kao i neki oblici veštačkog života.
Stanovništvo vremenom počinje da oseća određene simptome koji pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i pad imuniteta, i ovo je možda odgovor na brojna pitanja naših poljoprivrednika koji primećuju da se nešto čudno dešava sa njihovim usevima, koji jednostavno u punoj vegetaciji sagore i osuše se, ili pak signaliziraju pojavu čudnih insekata, do tada neviđenih, koji uništavaju letinu i koji su većinom imuni na veći broj insekticida.
Nekako ne planirano, na prvi pogled, mada to nije slučajno u ovu se priču upleo i "Monsanto" vodeća korporacija u proizvodnji genetski modifikovanih organizama, tako što je zaštitio patent za gen koji je otporan na aluminijum, a aluminijum je u stvari glavni sastojak ovih hemijskih tragova o kojima sam maločas govorio. I tako dolazimo do kodeksa alimentarijusa u kom je sadržano sve ono što narušava prirodnu ravnotežu, sveukupnog živog sveta na zemlji, a to je proizvodnja genetski modifikovanih organizama, genetski inženjering, proizvodnja semena koji neće moći samo od sebe da reprodukuje iz čega se krije namera o velikom svetskom kontroloru proizvodnje hrane na zemlji, a samim tim i kontrole ljudske populacije na zemlji.
Ne zaboravimo, takođe, da jedna četvrtina afričke populacije zaražena HIV virusom, veštačkim virusom koji je nastao u američkim vojnim laboratorijama i koji će za narednih 100 godina bukvalno zbrisati afričko stanovništvo.
Kada je u pitanju biološko oružje, ne misli se samo na bakterije, viruse, protozoir i keceri, na bakterijske toksine ili na izazivače biljnih bolesti, kao recimo rđa i gar kod žitarica. Misli se i na upotrebu hrane koja sa sobom nosi velike rizike po zdravlje čitave nacije, a upravo je takav slučaj sa genetskim modifikovanim semenskim materijalom i genetski modifikovani organizmima koji su izuzetno opasni i štetni za upotrebu. Oni su stvoreni u laboratorijama sa namerom da donesu ogroman profit, a u stvari veliko su zlo za čovečanstvo.
Naučnici koji su proučavali kvalitet hrane od genetsko modifikovanih organizama došli su do užasnog otkrića i to proučavajući glodare, odnosno pacove, s obzirom da se od njih za kratko vreme dobiju potomstvo nekoliko generacija i da se može pratiti mutiranje gena.
Dakle, pacovi su hranjeni hranom koja potiče od genetsko modifikovanih organizama. Posle treće generacije kod njih je počeo da se javlja sterilitet, a kod sledeće generacije ispoljilo se nekoliko desetina vrsta teških bolesti. To je najbolji primer šta u budućnosti čeka nas ukoliko država bude dozvolila tako nešto. Naravno, dobro se zna ko stoji iza kodeksa alimentarijusa i monsanto. U Americi sve odlično funkcioniše kada su u pitanju, novac, moć, prestiž i kontrola. Zašto ovo navodim? Zato što je Srbija u jednom nevidljivom biološkom ratu i upravu zbog ne kontrolisanog gajenja genetski modifikovane soje Srbiji preti velika nesreća.
Prosto zastrašujuće zvuči podatak da od ukupno kontrolisanih parcela u Srbiji zasejanih sojom, čak je 92% bilo zasejano semenom koje je genetskom modifikovano. I gde će ta soja da završi, postavlja se pitanje, gde su bili institucije, inspekcije, agencije, državne uprave, državni sekretari da zaplene semenski materijal na vreme, a ne sada kada su se ljudi istrošili i da bi zasejali određene površine. Meni se čini da je to svesno urađeno. Šta bi tek bilo da su kontrolisali druge kulture koje su najviše zastupljene u ratarskoj proizvodnji. Vidite šta je doneo ovaj potez iz 2001. godine, odnosno uvoz 50 tona genetski modifikovanog semena soje iz Amerike, sećate se pod pokroviteljstvom Ivane Dulić Marković, kasnije ministarke poljoprivrede, kadar Mlađana Dinkića. Otvorena je tada pandorina kutija, koja će teško moći da se zatvori. Zaključak je prost, dugotrajno konzumiranje takve hrane stvoriće efikasno biološko oružje koje će jednoj određenoj populaciji ostaviti u nasleđe sterilitet, degenerisano potomstvo i teške bolesti.
Ovo je dobra prilika da pitamo predstavnika Vlade, mada sam ovde očekivao ministra odbrane ili ministra za zaštitu životne sredine, u krajnjem slučaju ministra zdravlja, ali možda će i ministarka znati da odgovori. Znači, ovo je dobra prilika da pitamo predstavnike Vlade, zašto još uvek nije uklonjena bomba od 1000 tona u Zvezdarskoj šumi zaostala iz NATO bombardovanja. Nisu čak ni izvršena ispitivanja i snimanja terena na mestu gde se bomba nalazi, da jedna tona, a hiljadu kilograma.
Ministarstvo odbrane je dalo objašnjenje da nije bilo sredstava u budžetu, a Amerikanci, vaši veliki prijatelji, naši nisu, nisu čak ni želeli da vam otkriju o kojoj se bombi radi, šta ta bomba nosi u sebi, kako bi se lakše napravio plan za njeno deminiranje.
Takođe, šta je sa Nacionalnom strategijom kontrole i zaštite stanovništva od posledica zračenja od uranijumskih bombi?
Što ne krenete da kontrolišete zdravlje stanovništva? Verovatno se bojite poraznih rezultata, velikog broja obolelih od karcinoma, zaslugom SAD.
Posle, verovatno, neko ima hrabrosti da kaže da je naša budućnost u NATO savezu.
Zbog vremena, neću moći da se osvrnem na neke članove zakona za koje smatramo da moraju da pretrpe određene izmene, kako bi se izbegle mogućnosti za dvosmisleno tumačenje. O tome ćemo više, naravno, u raspravi po amandmanima, a nadamo se da će te ih većinom i prihvatiti.
U razlozima za donošenje zakona ste naveli da je cilj ovog zakona da se Republika Srbija osposobi, odnosno da stekne kapacitete i sposobnosti da odgovori međunarodnim zahtevima u vezi sa sprečavanjem nedržavnih činioca da dođu u posed agenasa, toksina i patogenih materija, koje se mogu koristiti za stvaranje biološkog oružja.
Po ovom vašem obrazloženju, ispada da smo mi kao stara država bili neozbiljni, da nismo nikada ništa slično radili i da smo tek sa ovim zakonom zakoračili u civilizaciju, što, takođe, nije tačno.
Takođe, ovde se i ne spominje sprečavanje državnih činioca da dođu u posed ovih opasnih materija i da ih zloupotrebe. Ima mnogo primera da su baš državni činioci učestvovali u mnogim radnjama koje su se obile o glavu ovom narodu. Zahvaljujem.

Pre nego što pitam da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč, obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP, narodni poslanik Zoran Ostojić.
Pitam, da li još neko od predsednika, ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ako da, molim vas da se prijavite u elektronski sistem. (Ne.)
U tom slučaju, obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe DSS i poslaničke grupe SRS.
Prelazimo na deo sednice kada pravo na reč u načelnom pretresu imaju poslanici po redosledu, a o Predlogu zakona o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju.
Prvi govornik je Dušan Marić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najveća mana ovog zakona jeste to što će on biti primenjivan selektivno. Ukoliko se kod bilo kog građanina Republike Srbije pronađe biološko oružje, on će po ovom zakonu odgovarati i biti kažnjen.
Međutim, ukoliko neko od vojnika NATO pakta prilikom prolaska kroz Srbiju, namerno ili slučajno izbaci pet kilograma nekog biološkog oružja, od tog otrova umre 10 ili 110 hiljada ljudi, on neće snositi nikakvu odgovornost po ovom predlogu zakona, zato što je Srbija u julu 2005. godine potpisala taj čuveni Sporazum sa NATO paktom, koji između ostalog, vojnicima NATO pakta, na teritoriji Republike Srbije, garantuje potpunu pravnu nedodirljivost, bez obzira šta učine i bez obzira u kakvoj kriminalnoj aktivnosti učestvuju ili bez obzira kakv zločin počine.
Nameću se dva suštinska pitanja. Prvo pitanje jeste koja je svrha usvajanja ovog zakona, ako se on ne odnosi, ako neće biti primenjivan prema onima od kojih objektivno preti najveća opasnost, prema NATO paktu i Amerikancima, koji proizvode biološko oružje, prvi su u svetu po tome, koji su to biološko i toksičko oružje već upotrebili protiv Republike Srbije i njenih građana i koji ga jedini u nekoj bliskoj budućnosti mogu dalje upotrebiti.
Drugo pitanje jeste čime je NATO pakt zaslužio ovu privilegiju? Da li time što je bombardovao Republiku Srbiju, da li okupacijom KiM, da li ubistvom oko 3.000 srpskih i albanskih civila, da li ranjavanjem 15.000 ljudi, ubistvom 80 srpske i albanske dece, ili možda time što je gradove i sela u Srbiji gađao sa projektilima u kojima se nalazi osiromašeni uranijum?
Prema podacima samog NATO pakta, ova alijansa je na Republiku Srbiju bacila 420.000 projektila, ukupne težine 22.000 tona. Takođe, prema priznanju NATO pakta, 31.000 projektila u sebi je sadržala ovaj osiromašeni uranijum, koji je radioaktivno i toksičko oružje.
Prema podacima Vojske Srbije, na Srbiju je bačeno 45.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, ukupne težine 15 tona, dok Rusi tvrde da je tih projektila bilo čak 90.000 i da je u njima bilo ukupno 30 tona ovog osiromašenog uranijuma.
Na Srbiju je u agresiji, uz radioaktivno korišćenje, korišćeno još i biološko i hemijsko oružje, a na to ukazuje i jedan priručnik koji nosi datum 22. novembar 2009. godine, a koji vojnici NATO pakta dobijaju kada dođu na KiM.
Priručnik je potpisao pukovnik Osvaldo Bizari, a javnosti ga je prvi put otkrio bivši italijanski admiral Falko Akamen, nekadašnji predsednik Odbora za odbranu, u italijanskom parlamentu.
Naslov ove knjižice je "Nuklearno biološko hemijski priručnik", a na njenoj naslovnoj strani je mrtvačka glava.
Da NATO pakt Srbiju nije bombardovao biološkim i hemijskim oružjem, ne verujem da bi sami sebi skakali u stomak, pa da bi u naslovu ovog priručnika stavljali i biološko i hemijsko oružje.
Inače, u priručniku, pored ostalog piše – držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima NATO pakta, nosite zaštitnu masku, ukoliko radite na udaljenosti od 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođene projektilom, jer udisanje čestica praktično, dugoročno je povezano sa zdravstvenim posledicama, uključujući i kancer i deformacije novorođenčadi.
Ove posledice mogu da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije.
Dalje, hrana i voda postaće nejestive zbog kontaminacije, nikako ne jedite hranu koja nije kontrolisana.
Znate li šta je najtragičnije u svemu ovome? Jeste to što ovo upozorenje nije podeljeno ljudima na Kosovu, ni srpskim civilima, ni albanskim civilima, koji su još veći zamorčići, veća žrtva ove NATO intervencije.
Da ovaj priručnik nije napisan tek tako, govore i sledeći podaci, prema pisanju prištinskog lista "Ekspres", stanovnici Kosova su prvi u regionu po stepenu smrtnosti od malignih oboljenja. Godišnje na Kosovu od malignih oboljenja izazvanih ovim raznim zračenjima i otrovima umre oko 5.000 ljudi, tri puta više nego što je to bilo 1998. godine, kada je umiralo 1.500.
Sledeći podatak, od 225 italijanskih vojnika koji su boravili u misiji KFOR na KiM, njih 45 je već umrlo, a kod 20 nesrećnika koji su živi, odnosno rođena su deca koja imaju genetske anomalije.
Inače, UN su u junu 1999. godine imale izveštaj o posledicama bombardovanja Kosova i Republike Srbije, taj izveštaj je podneo njihov funkcioner Bakari Kantea, ali s obzirom da UN učestvuju u ovom zločinu, taj izveštaj je sakriven od javnosti.
Sledeće, isto ponašanje zabeleženo od strane SZO. Kako je izjavio britanski fizičar dr Kejt Baverštok, SZO 2001. godine iz izveštaja UN o bombardovanju Republike Srbije, o štetnim posledicama tog bombardovanja, izbacila je ukupno osam poglavlja koja se odnose na osiromašeni uranijum, biološko oružje i hemijsko oružje.
Inače, ovim projektilima je gađano ukupno 111 lokacija na teritoriji Republike Srbije, od toga 107 se nalazi na Kosovu, četiri se nalaze na jugoistoku Srbije, jedino su ove četiri delimično koliko se moglo, one su dekontaminirane, a one na Kosovu nisu ni pipnute.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", do kojih se došlo šest godina nakon bombardovanja, učestalost oboljevanja od raka u centralnoj Srbiji porasla je kod muškaraca za 22%, a kod žena za 16%.
U isto vreme, učestalost raka prostate porasla je za 60%, mokraćne bešike za 37%, debelog creva za 29%, karcinoma pluća za 16%.
Kod žena je uočena porast oboljevanja od raka debelog creva za 25%, pluća za 24%, materice za 17% i porast bolesti tumora raka dojke za otprilike 7%.
Pomenuću ovde, od hiljade nesretnih slučajeva, samo slučaj porodice Jović iz sela Grace kod Vučitrna. U istom danu kada je njihov sin jedinac umro od raka a rak je dobio zbog zračenja, konstatovano je da njegova dvogodišnja kćerkica ima tumor na mozgu, takođe kao posledica preteranog zračenja od ovih bombi NATO pakta.
NATO pakt je osiromašeni uranijum koristio i prilikom bombardovanja BiH. Navešću samo nekoliko podataka, da bi javnost znala koja je opasnost u pitanju. Tamo su gađali 15 lokacija. Najviše su gađali Vojno-remontni zavod u Hadžićima. U Hadžićima su pre rata živeli Srbi i Muslimani zajedno. Na početku rata, sticajem okolnosti, Muslimani su se iselili iz Hadžića. Godine 1995. NATO pakt je bombardovao Hadžiće. Na 15 hektara ovog remontnog zavoda izručeno je četiri projektila po metru kvadratnom, ukupno je izručeno na Sarajevo 10.800 komada ovih otrovnih, toksičnih projektila. Znate šta se dogodilo? Kada je srpsko Sarajevo predato Muslimanima, Srbi iz Hadžića su se iselili u Bratunac a Muslimani iz Hadžića su se vratili svojim kućama. Sada ovi jadnici, Muslimani i Srbi, dele istu sudbinu, i jedni i drugi su pokusni kunići, i jedni i drugi umiru od epidemije malignih bolesti. Samo u prve tri godine nakon doseljavanja u Bratunac, u Bratuncu je umrlo 300 ljudi koji su se iselili iz Hadžića.
Inače, na italijanskoj televiziji RAI, 5. januara 2004. godine emitovana je emisija "U prvom planu", o obolelima od raka na području BiH i tada je predstavnik Crvenog krsta Paolo Đanpijetro izjavio da se godišnje u Italiji sa područja Balkana prebacuje 50 dece koja su otrovana ovim biološkim, hemijskim, bakteriološkim i radiološkim oružjem i da je broj te dece svake godine sve veći.
Kolega Radiša Ilić je govorio o tome da su ove najveće zarazne bolesti najmasovnije, sida, svinjski i ptičiji grip, u stvari biološko oružje koje je proizvedeno u američkim laboratorijama. Ali, što je još gore, utvrđeno je da su i vakcine kojima su navodno lečene ove bolesti takođe proizvedene u američkim laboratorijama i da sadrže ove otrove. Upravo je to objašnjenje da je više ljudi umrlo od vakcinisanja protiv svinjskog gripa, protiv ptičijeg gripa, nego od samih ovih bolesti.
Čime se Amerika i njene farmaceutske kompanije služe u proizvodnji biološkog oružja ja ću vam pokazati na primeru svinjskog gripa. Vakcina protiv svinjskog gripa je urađena godinu dana pre nego što su Amerikanci ovu bolest pustili u promet. Drugo, utvrđeno je da se u vakcinama protiv svinjskog gripa koji je proizvela američka kompanija "Bakster" nalazi svinjski grip. Treće, više ljudi je, kao što sam rekao, umrlo od vakcine, od vakcinisanja protiv svinjskog gripa nego od same bolesti. Četvrto, na celoj kugli zemaljskoj nije bilo nijedne svinje koja je obolela od tzv. svinjskog gripa. Peto, virus svinjskog gripa nikako nije mogao nastati prirodnim putem. Evo kako se to jedino moglo dogoditi. Ja vas molim da slušate pa da sami zaključite kako se to moglo dogoditi.
Znači, prvo je neka ptica u severnoj Americi morala da se zarazi bilo kojim virusom gripa. Posle toga, ta bolesna ptica je morala da doleti preko Atlantika u Evropu. U Evropi je morala da stupi u kontakt sa svinjama, da zarazi te svinje virusom koji je donela iz Amerike. Nakon toga, taj virus je morao da mutira. Ptica iz Amerike se morala vratiti i ponovo stupiti u kontakt sa svinjama i zaraziti se virusom koji je mutirao. Nakon toga, dva puta zaražena ptica leti do Azije. U Aziji stupa u kontakt sa azijskim svinjama, prenosi na njih taj virus, stupa u kontakt sa azijskim pticama i prenosi na njih taj virus. Virus mutira i kod jednih i kod drugih, tako da može da bude prenesen na čoveka. Nakon toga, ova svemoguća feniks ptica iz Amerike ponovo stupa u kontakt sa azijskim svinjama, sa tri virusa u sebi, leti preko Azije, leti preko Evrope, leti preko Atlantika i gle čuda, ide baš u Meksiko i tamo se pojavi prvi čovek koji je oboleo od ovog svinjskog gripa. Na kraju, da bi se ova bajka dogodila, da bi ovo bilo moguće, mora da postoji jedna svinja u Aziji koja je zaražena tim gripom u kojoj je taj virus mutirao. Takva svinja ne postoji.
Znači, stvar je jasna. Recept je vrlo jasan. Farmaceutska američka mafija prvo osmisli jedan smrtonosni virus, zatim osmisli vakcinu protiv tog virusa u koju takođe stavi taj virus. Nakon toga krene u masovnu proizvodnju i izazove epidemiju raznih bolesti, da bi plasirala svoje vakcine i prodala ih. Dokaz vam je činjenica da je na prodaji vakcine svinjskog gripa u samo jednoj godini zarađeno sedam milijardi evra.

Iskorišćeno je 12 minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodna poslanica Dušanka Plećević.

Na vreme da upozorim, da se ne bi smetnulo s uma, o razlozima za donošenje ovog zakona, govorimo o oružju za masovno uništenje. Govorimo o tom oružju u vreme kada se na barikadama dešavaju tako teške stvari za srpski narod od strane SAD, ali, ovaj zakon se tiče i Donalda Ramsfelda i Iraka i vesti da se u Iraku proizvodi biološko oružje, pa se kasnije saznalo da tog oružja nije ni bilo. Ali su Irak pregazili.
Ovaj zakon se tiče i činjenice da gotovo da ne postoje kaznene odredbe. Zamislite, privredni prestup, samo privredni prestup za naše građane, a za Amerikance kada provlače svoje kontingente vojnika sa takvim naoružanjem nema kazne.
Da se malo podsetimo, postoji čovek koji se zove Bakari Kantea, šef programa UN za čovekovu okolinu. Čovekova okolina i toksini su u prirodnoj vezi. On je 1999. godine bio dok je bilo bombardovanje Republike Srbije. Napravili su izveštaj od 72 strane, a 70 strana UN su sklonili, da se ne vidi šta je urađeno. Evo šta su konstatovali predstavnici UN, šta su oni krili i, zamislite, obelodanio novinar Amerikanac Robert Parson. Šta je obelodanio? Ozračena hrana, 9.450 tona nuklearnog otpada je bačeno na teritoriju Republike Srbije. Da li znate ko je to bacio? Oni koje ste juče čekali ovde i slavili 130 godina prijateljstva. Vi merite prijateljstvo prema tonama osiromašenog uranijuma i toksičnih materija koje su bačene na Republiku Srbiju.
Šta je još taj novinar utvrdio? Bilo bi dobro da to javnost sazna, odnosno da podsetim javnost gde je najviše prouzrokovano te ekološke štete biološkim, hemijskim, toksičnim, nuklearnim i svim drugim sredstvima – Pančevo, Kragujevac, Novi Sad, Bor. Šta je stradalo? Kaže se ovako – atmosfera i tlo u bivšoj SRJ trajno su zagađeni otrovnim materijalima zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Šta su posledice? Povećanje kancerogenih oboljenja, leukemija, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.
Imamo preko 300 hiljada ljudi manje za devet godina po popisu, a juče je neko slavio 130 godina prijateljstva sa onima koji ubijaju srpski narod. Šta je stradalo i gde su najveći problemi? Nije samo od uranijuma nego i od nekih supstanci koji se zovu polihlorobifenili – PCB, visoko-kancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. To je ono što dominira danas u Srbiji. Gde se nalazilo? U električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama.
Posledice širenja kadijuma, metalizovana živa, najveći otrov svih vremena, ozračena hrana, hiljade tona uranijuma na teritoriji Kosova i Metohije pogotovo, itd. Ko je znao? Američki novinar kaže – znao je Bil Klinton. Njemu je napravljen spomenik u Prištini.
Da vas samo podsetim na još jednu činjenicu. Dosmanlijska vlast je pre nekoliko godina dala SAD lokaciju na Dedinju, gde je bio Maršalat. Došli su, porušili su sve, posekli drveće. Onda je došla druga ekipa, skinula je tri metra debeo sloj zemlje, oterali negde. Posle sedam meseci vratili novu zemlju tri metra debljine. Kada je to naleglo, krenuli da grade i eno, najveća vojna baza na vrhu Dedinja. Pravi se ambasada, ozračuju se čak i radnici i kada ulaze i kada izlaze, a gradilište izgleda kao svaka vojna baza SAD u Avganistanu, a liči i na onu koja je sada, hvala bogu, napuštena pored Brčkog.
Donosimo zakon. Da li takav zakon postoji i kod naših neprijatelja NATO pakta, Evropske unije? Šta oni poštuju od ove međunarodne konvencije? Poštuju samo to što se u Hagu nalazi sedište BTVC, međunarodne organizacije koja se bavi suzbijanjem hemijskog, biološkog, nuklearnog i svakog drugog oružja.
Šta želite da prikažete usvajajući ovakav zakon, miroljubivu politiku? Kada su vas doveli Amerikanci na vlast, prvo što su uradili ispraznili su Vinču. U tri etape je vršeno uništavanje Vinče. Sve je to rađeno kreditima ili dobrovoljnim prilozima SAD.
Očekivao sam neki predlog zakona, da se formira jedna grupa koja bi pokupila sve ove toksične materije, skladištila i poslala u Vašington, pošto je to njihovo, to nije naše, to ne raste na teritoriji Republike Srbije. To su oni nama bacili, da se to pokupi pa da se njima vrati, neka oni trljaju glavu sa tim poklonima. Nadam se da se juče niste ljubili sa gospođom Meri.