Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon, to vam je potpuno jasno, a to se moglo i zaključiti iz uvodnog izlaganja ovlašćenog predstavnika Srpske radikalne stranke gospodina Ilića. Čovek bih mogao odmah da se zapita - zbog čega? Mi smo dužni da takav odgovor u jasnoj formi dostavimo.
Prvo, nama je potpuno nejasno da u današnjem danu treba da raspravljamo o ovom zakonu, kada imamo daleko važnijih problema sa kojima se ovo naše društvo suočava. Smatramo da je zakon suvišan, nepotreban, a pogotovo u trenutku kada naši građani na Kosovu preživljavaju ono što preživljavaju.
Ono što moram da vam kažem, mi ne možemo da razumemo da vi donosite jedan ovako mali, kratak, defektan zakon u situaciji kada je on već potpuno prevaziđen. Ovaj zakon ima 10 članova. Vi ste pravnik, kada čitate naslov samog zakona, lepo piše, evo ja ću pročitati, mada svi znaju - o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju. Nađite mi jedan jedini član koji govori o uništavanju. Molim vas, evo to vas pitam, morate odgovoriti - kojim članom tretirate ono što zakon nosi u naslovu? Takvi su vaši zakoni, smešni, nelogični i vi kao ministar pravde dobili ste da branite ovako defektan papir. Stvarno je sramota. U nedostatku boljih predloga, nemojte ni ovo da nam dostavljate. To vas molimo. Zbog čega vas molimo? Zato što ipak ova zemlja mora da se uzdigne i da ne bude banana republika koja se udvorava nekom drugom moćnijem, pišući ovakve zakone.
Naravno, sada sam izrekao tešku optužbu. Moram da obrazložim sve to. Gospođo ministar, čitali ste datume kada je ovo usvojeno, kada je potpisano, kada je ratifikovano, od koga i gde. U decembru se održava sastanak komiteta koji raspravlja o ovome. U aprilu mesecu je održana konferencija priprema. Da li ste videli šta je, recimo, američki ambasador Laura Kenedi rekla šta su ključni problemi danas u vezi sa primenom ovih mera. Istakla je tri problema: provera efikasnosti i negovanje poverenja u njihovu primenu, izgradnja globalnog kapaciteta da se spreče infektivne bolesti na globalnom nivou i treći, prevencija bioterorizma.
Kako ovaj vaš zakon korespondira sa tri ključna problema koja su u komitetu istaknuta da treba da budu razmatrana? Moji prehtodnici su objašnjavali i o genetskom inženjeringu, sa kojim se danas suočavamo, koji i te kako utiče na problematiku kojom pokušava zakon da se na ovakav nakazan način bavi.
Interesantno je, kada ste već donosili zakon, sama konvencija, vi to bolje znate, verovatno, nego ja, ima 15 članova. Evo, upozoravam vas – zašto u zakon niste stavili ono što je obuhvaćeno 5. članom konvencije, da su zemlje dužne da ukoliko primete kršenje ovih odredbi da prijave Savetu bezbednosti to kršenje i da traže raspravu u Savetu bezbednosti o kršenju ovih mera. Srbija je, nažalost, u NATO agresiji bila poligon na kome su se kršile odredbe ovog zakona. Moji prethodnici su o tome pričali, neću sada u to detaljno ulaziti.
Podsetiću vas samo na posledice, to je moj dug kao lekara i to je moj dug kao predstavnika građana, koji su nevino izgubili svoje živote od jedne počasti koja se zove karcinom, a koja razjeda Srbiju danas. Danas godišnje u Srbiji preko 30.000 ljudi oboljeva od karcinoma. Danas u toj istoj Srbiji 22.000 umire od tog karcinoma. Porast je za preko 20% u odnosu na stanje pre NATO agresije.
Ova vlada nikada nije govorila o biološkoj ugroženosti nacije, koju možemo da sagledamo iz izveštaja popisa, doduše nepotpunog, gde se opet narodu ne saopštava kompletna istina, nego se kaže – manje se rađa. Jedan od razloga je sigurno i to što sterilitet hara ovim našim prostorima, a on je i te kako u vezi sa upravo primenjenim oružjem biološkim, koje je bilo primenjeno zajedno sa radioaktivnim i hemijskim.
Neko će kazati – imaš li dokaza? Naravno, nikada bez dokaza i ne pričamo, a dokaz je ključni intervju iz 1999. godine španskog pilota, koji daje listu, da ga ne citiram, vi ćete mi verovati na reč, nema potrebe da trošim vreme, gde kaže da je NATO počinio neviđeno zverstvo na ovim terenima i da je bacao hemijska, biološka i radiološka oružja. Izjava stoji i to niko nije demantovao. Nikada to nije demantovano.
Sada ide pitanje – šta je država Srbija uradila da je to što je potkrepljeno i izjavama direktnih učesnika, koji su nas bombardovali, pokrene pred Savetom bezbednosti to pitanje?
Da li je stručna javnost, moje kolege i mi lekari odgovorili zadatku? Da li smo i mi ćutali, kao što ćuti država, ne smejući da se zameri Americi, NATO-u, globalističkim teroristima? Nismo. Uradili smo ono što smo mogli i koliko je u našoj moći. To je ovde bilo spomenuto, u par istraživanja.
Sada ću zbog javnosti da vas upozorim sa tim ispitivanjima. Na Kosovu je primećeno, vrlo brzo, da je povećan broj rađanja dece sa nakaznošću. Pojavio se vrlo veliki broj novih slučajeva oboljenja od karcinoma. Onda je jedna ekipa sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo, rešila da to ispita. Konkurisala je kod naše države, kod Ministarstva zdravlja za projekat koji je odobren. On se zvao – učestalost spontanih pobačaja, prevremenih porođaja i poremećaja u razvoju trudnoće kod žena na KiM i njihove novorođenčadi nakon NATO bombardovanja. Ministarstvo je odobrilo ovaj projekat. Izvajalo je godišnje oko 27.000 dinara da bi se ovaj projekat ostvario.
Prvu podršku, još 2007. godine, pored toga što su ministarstvo, a vidite i na koji način podržali ovaj projekat, Ministarstvo za razvoj životne sredine je takođe omogućilo da se u Vinči i na VMA u laboratorijama izvrše prva ispitivanja. Šta su utvrdila? Nesumnjivo je u plodovoj vodi trudnica i pupčanoj krvi nađen osiromašeni uranijum, uz druge toksične produkte.
Šta se događa posle toga? U Subotici, u genetskoj laboratoriji, zahvaljujući dr Jasmini Duraković, imate i citiraću jednu njenu izjavu. Rekla je – radili smo gotovo u tajnosti. Rezultati su poražavajući. Najžešći genetski disbalans, genetske greške proizvedene spoljnom agresijom, ukazale su na pravi haos genetskog materijala, nepojmljivog za ljudsku vrstu. Dalje neću čitati.
Šta se dogodilo kada je to saopšteno našem sastanku ginekologa, koji smo održali prošle godine u Zvečanu? Policija je upala u laobratoriju dr Jasmine Duraković i zabranila je da dalje saopštava te podatke. To je naša tužna sudbina i naša realnost.
Ovaj zakon, pazite, nećemo da glasamo i zbog uvredljive vaše izjave koju dajete u obrazloženju, kako vi usavršavate Konvenciju. Vi ste tako daleko od savremenih problema kojima se bave ljudi koji su doneli ovu konvenciju. Isto tako ću vam reći, kada je američka ambasada dizana i kada je saniran teren, kada je skidana zemlja, to mora da se učini i na četiri lokacije na jugu Srbije. To bi Međunarodna zajednica morala da učini i na Kosovu, ako hoće zaista da nosi epitete da brine o ljudima i da se zalaže za demokratiju. Samo toliko. Hvala lepo.