Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu zajedničkim načelnim pretresom o PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPOLjNOJ TRGOVINSKOM POSLOVANjU i PREDLOGU ZAKONA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona pod tačkama 13. i 14. dnevnog reda, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika, koji propisuje da se prijave za reč podnese pre otvaranja načelnog, zajedničkog načelnog ili zajedničkog jedinstvenog pretresa tačke dnevnog reda.
Obaveštavam vas da će po ovim tačkama dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: Narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS, narodna poslanica Elvira Kovač, poslanička grupa Manjina, narodni poslanik Zoran Kasalović, poslanička grupa SPS – JS, narodni poslanik Arsen Đurić, poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Zoran Krasić, poslanička grupa SRS.
Ukoliko još neko od poslaničkih grupa odluči da ovlasti narodnog poslanika za predstavnika, molim vas da nas o tome informišete, da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i Predlogu zakona o javno – privatnom partnerstvu i koncesijama.
Da li predstavnik predlagača Predrag Marković, ministar kulture i informisanja informacionog društva, želi reč? (Da.)
Izvolite. Reč ima ministar.

Zahvaljujem. Poštovana potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, samo jedna mala napomena, visoko poštujući ovaj dom i činjenicu da je on najviše i najznačajnije telo vlasti u Republici Srbiji, poštujem vašu spremnost da zbog važnosti za državu Srbiju obezbedite zajednički efikasnost da se što pre svi neophodni zakoni i ono za čim se ukazala potreba u prethodnom periodu, za eventualne dopune ili izmene radi usaglašavanja naših zakona sa Evropskom regulativom, što pre razmotre, čak i u situacijama kada je nadležni ministar u nekoj drugoj obavezi, pa mi je zadovoljstvo da ispred Vlade Srbije predstavim dva zakona koji su neophodni da što pre budu usaglašeni i razmotreni, a pri tome se izvinjavam u ime onih kolega koji nisu mogli da budu u ovom trenutku prisutni. Još jednom, poštovanje za vašu spremnost da ukažete odgovornost i efikasnost.
Prvi predlog zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama je rezultat sve veće potrebe za izgradnjom nove javne infrastrukture, ulaganje u dobro od opšteg interesa, kao i pružanje usluga od opšteg interesa u Republici Srbiji. To je dovelo do porasta tražnje za privatnim izvorima finansiranja projekata od javnog značaja, jer usled nedostatka javnog finansiranja i nedovoljnih sredstava državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalnih samouprava da razvijaju i modernizuju putnu, komunalnu i drugu infrastrukturu, kao i objekte od javnog značaja, neophodno je stvoriti pravni i institucionalni okvir za privlačenje privatnih investicija.
Zakonom o koncesijama, koji je u ovom domu usvojen 2003. godine, načinjen je prvi korak ka uspostavljanju osnovnih principa za davanje koncesija u gotovo svim sektorima, ali je od momenta usvajanja Zakona o koncesijama materija vezana za uređenje javno – privatnih partnerstava i koncesija se konstantno razvijala na međunarodnom nivou i na nivou zakonodavstva EU, pa je navedeni zakon počeo da iskazuje svoje slabosti koje nije uspeo da reši, kao i problemi koji su se javili u sprovođenju koncesionih projekata, tako i u pogledu pružanja sigurnosti privatnom kapitalu da će uspeti da povrati svoje investicije i ostvari profit. Saldo Zakona o koncesijama je zaključenih pet ugovora o koncesijama, od čega je četiri ugovora raskinuta i određeni broj potencijalnih koncesionih projekata nije uopšte realizovan. Ne treba objašnjavati da su svi učesnici u ovim aktivnostima uvideli da od toga štetu trpi država Srbija ukupno, pa se zato predloženim zakonom po prvi put u pravni sistem Republike Srbije uvodi pojam javno-privatno partnerstvo i po prvi put će državni lokalni organi biti u mogućnosti da svoje potrebe za infrastrukturom i javnim uslugama realizuju po ovom modelu, uz jasno utvrđena pravila postupanja.
Radna grupa koja je radila na ovom zakonu označila je ciljeve koji se žele postići predloženim zakonima i oni su pre svega privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i sufinansiranje i vođenje projekata, obezbeđivanje pravnog okvira za transparentnu i pravičnu tendersku proceduru sa jednakim tretmanom svim ponuđača u postupku traženja privatno partnera za te projekte, podsticanje primene javno-privatnom partnerstvu u cilju izgradnje javne infrastrukture i pružanja usluga u javnom interesu, obezbeđivanje kvalitetnih usluga od javnog značaja, ali, pre svega, veća vrednost za uloženi, a to onda znači i za utrošeni novac kroz optimizaciju efikasnosti i delotvornosti, ekonomičnosti u pogledu ukupnih troškova vezanih za vlasništvo nad javnom infrastrukturom i pružanja usluga od javnog značaja.
Naravno, podrazumeva se usklađenost sa propisima EU, posebno u oblasti javnih nabavki i usklađenost sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom. U nastojanju da se i predloženim članovima zakona obezbedi učešće na svim nivoima svih zainteresovanih, gde god postoji potreba, novca naravno nema dovoljno, ako ga nemaju građani nema ga ni država.
Predloženo je da se skrate postupci, pojednostavi procedura da ne bi i finansijeri i oni koji su raspoloženi da uzmu učešće i nalaze interes javnom partnerstvu, se nalazili u situaciji otežanog, dakle odugovlačenja otežanog poslovanja i procedure pripreme za ulaganje, jer Srbija svakako ne može da se razbacuje vremenom i ovo je još jedan od ključnih priloga onim za čime kasnimo kao država a to je ono što zajednički zovemo giljotina propisa, neophodno je što pre pojednostaviti procedure i omogućiti da novac što pre bude aktiviran u interesu građana.
Isti razlog je i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, jer je pojednostavljenje administrativnih procedura prvi i osnovni razlog, kao i usaglašavanje sa novim zakonskim rešenjima u carinskom zakonu i Zakonu o deviznom poslovanju, a istovremeno se slede preporuke Evropske komisije i članica Svetske trgovinske organizacije da pojedine kategorije u tekstu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, mislim na važeći zakon, treba terminološki usaglasiti sa relevantnim odredbama Svetske trgovinske organizacije, kako ne bi došlo do nerazumevanja u vezi njihove primene, kao i da pojedine članove relevantnih sporazuma treba u potpunosti ugraditi u tekst zakona, jer imamo usporavanje u procesu spoljne trgovine.
U tekstu Predloga zakona, koji je pred vama, usvojene su preporuke Kancelarije za regulatornu reformu i analize efekata propisa u cilju realizacije projekta giljotina propisa, odnosno pojednostavljenja administrativnih procedura. Od strane izvornog predlagača obuhvaćene su najvažnije izmene sa stanovišta primene zakona za koje sam obavezan da pročita i skrenem pažnju na član 1. koji se odnosi na član 3. važećeg zakona, gde se lica u spoljnotrgovinskom poslovanju pored pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja su sada navedena. Ovde se dodaje i ogranak, kao deo pravnog lica koje može da se bavi spoljnotrgovinskim prometom.
U članu 2. briše se član 4. važećeg zakona, ogranak i predstavništvo, s obzirom da je materija ogranka i predstavništva, kao i njihova poslovna sposobnost definisana Zakonom o privrednim društvima, koji će stupiti na snagu istovremeno kad i ovaj zakon, dakle 1. februara 2012. godine.
Članovima 4. i 5. date su posebne definicije osnovnih principa Svetske trgovinske organizacije u odnosu na robe sa jedne i usluge sa druge strane, to je naravno u skladu sa opštim sporazumom o carinama i trgovini GAT 94 i opštim sporazumom o trgovini, uslugama GAT, s obzirom na razlike u definicijama osnovnih principa koje ove sporazumi sadrže i njihovoj primeni.
Članom 6. izvršene su izmene člana 11. važećeg zakona, kako bi se i taj član, koji reguliše izuzetke od principa slobode spoljnotrgovinskog poslovanja u potpunosti usaglasio sa izuzecima sadržanim u članovima 20. i 21. GAT 94.
Predviđena je i dopuna člana 14. važećeg zakona koji se dopunjuje odredbom da Vlada propisuje i bliže uslove za primenu mera radi transparentnosti u njihovoj primeni, a u članu 8. povodom definicije tranzita, ovog puta je data i upućujuća norma na carinski zakon, obzirom da on definiše pojam tranzita robe. Dopunjeni su članovi koji se odnose na primenu kvantitativnih ograničenja i raspodelu kvote i propisane u kojim slučajevima kvantitativno ograničenje predlaže Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja a u kojima drugi nadležni organi.
Menja se član 23. koji reguliše postupak izdavanja korišćenja i ukidanja dozvola, jer je on proširen odredbama koje su propisanu u Sporazumu o procedurama izdavanja uvoznih dozvola GAT 94 i njime su utvrđeni rokovi za donošenje propisa pre primene režima dozvola, elementi koje takav propis mora da sadrži kao i način podnošenja zahteva za izdavanje dozvola koji mora da bude što jednostavniji a stranka zahtev podnosi jednom, a u izuzetnim slučajevima dostavlja najviše u tri organa.
U delu koji se odnosi na zaštitu ravnoteže platnog bilansa članovi 15. i 16. pored kriterijuma za uvođenje ove mere, naglašeno je da prioritet imaju cenovne mere nad kvantitativnim ograničenjima i dodatno u članu 18. u cilju pojednostavljenja administrativnih procedura predlaže se brisanje člana 41. važećeg zakona, ulaganje u drugoj državi i carinskoj teritoriji.
Podatke o ulaganjima će u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju rezidenti ubuduće dostavljati Narodnoj banci Srbije i mislim da je posebno važno da se u okviru kaznenih odredbi, da su kazne povećane u skladu, upravo sa izmenama i dopunama Zakona o prekršajima koje je ova skupština donela 2009. godine.
Podsećam da je i ovim i prethodnim Predlogom zakona, predloženim izmenama, izvršeno pojednostavljenje administrativnih procedura, usaglašavanje sa novim zakonskim rešenjima, o relevantnim propisima domaćeg zakonodavstva i da su ispunjene preporuke Evropske komisije i članica Svetske trgovinske organizacije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Amandmani koji su dati na Predlog ovog zakona nisu prihvaćeni, a skrećem pažnju na Predlog zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, tamo gde nisu nabrojana sva nadležna ministarstva, dato je jedno pojednostavljeno rešenje da Kabinet predsednika Vlade predloži komisiju koja će pored nabrojanih nadležnih ministarstava, koja bi bila zainteresovana za proces javno-privatnog partnerstva moći tome da se priključe. Prirodno je da ovo naglašavam jer je Ministarstvo kulture, odnosno ministarstvo nadležno za kulturu po definiciji, a posebno posle usvajanja Zakona o restituciji dodatno zainteresovano kao i građani Srbije za javno-privatno partnerstvo u ovoj oblasti i u tome će uzeti učešće. Hvala vam svima na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanike Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Narodni poslanik Siniša Stamenković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani gospodo saradnici, u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, gospodina Mirka Cvetkovića od 14. marta 2011. godine, podneto ovom visokom domu, istaknuti su prioriteti na kojima će Vlada raditi u svom mandatu. Poseban akcenat stavljen je na uspešno okončanje planiranih reformskih procesa, na suštinsko unapređenje pravnog poretka i privrednog sistema zemlje, radi približavanja svih standardima EU i sveta i svim tehničkim i pravnim standardima međunarodnih svetskih organizacija.
Uvođenje daleko složenijeg pravnog poretka i novog privrednog sistema zemlje, nije samo politički zadatak na evropskom putu Srbije, već u najvećoj meri postizanje visokog stepena podudarnosti naše privredne, ekonomske i pravne legislative sa celim svetom.
Jedan od vrlo važnih zakona za uređenje i obezbeđenje sistema obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, a radi usaglašenosti ekonomskih odnosta sa inostranstvom je svakako Zakon o izmenama i dopunama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, ovim zakonom se usklađuju sa odredbama prelaznog Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između EU i Srbije. Suština približavanja jeste u obezbeđivanju protoka roba kako industrijskih proizvoda tako i proizvoda iz poljoprivrede i ribarstva ali i drugih roba prema odredbama Sporazuma i prelaznog Sporazuma o trgovini. Neophodno je da se svi skupa podsetimo okolnosti u kojima se Srbija danas nalazi i u kojima treba usvojiti jedan tako važan zakon.
Evropska komisija danas, nedvosmisleno u svom izveštaju priznaje Srbiji da je uspela u uspostavljanju opšteg pravnog i institucionalnog okvira u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, ali da je potrebno unapređenje kapaciteta među nadležnim ministarstvima, institucijama i službama.
Posebno je važno da u politici Srbije u ovoj oblasti postoji zdrav odnos koji delimo na budžetsku, institucionalnu i zakonodavnu aktivnost, koje se moraju sprovesti.
U okviru budžetske odgovornosti, saglasno mišljenju i stavovima MMF, uspostavljena je fiskalna odgovornost na svim nivoima, štednja i smanjenje javne potrošnje i strogo poštovanje poslednjeg aranžmana sa MMF kao garantom makroekonomske stabilnosti zemlje.
Platnobilansna pozicija Srbije je realna i ona je od nadležnih u Vladi, ministarstvima, u javnom i realnom sektoru shvaćena kao krajnje odgovorna pozicija, koja se ničim ne sme ugroziti, a pre svega bilo kakvim novim povećanjem deficita budžeta izvan planiranih okvira.
Spoljni dug Srbije neće biti više povećavan, a praćenje fiskalnog deficita javnog duga biće samo u skladu sa fiskalnim pravilima, sa pravim i brzim odgovorima na zaustavljanje smanjenja i oporavak od globalne ekonomske krize.
Poslanička grupa PUPS smatra da su mere Vlade i Narodne banke Srbije usmerene na smanjenje krize i na oporavak u oblasti privrede, trgovine, poljoprivrede i pre svega kroz smanjenje obaveznih rezervi NBS komercijalnim bankama koje plasiraju kredite izvoznoj privredi, odnosno trgovini, uz obaveznu podršku izvoznicima, a pre svega onima koji plasiraju agrarne i prehrambene proizvode, obavezan i rigorozan plan dodatne štednje u svim aproprijacijama budžeta kroz smanjenje javne potrošnje, zatim stvaranje svih uslova za održavanje planiranog minusa budžeta, kao i ubrzanje postupka i potpisivanje novih aranžmana u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Nova rešenja u ovom zakonu proistekla su iz inicijative jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, kao i privrednih subjekata koji su posle prezentacije javne rasprave dostavili direktno predloge Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, od kojih je najveći deo ugrađen u nova rešenja.
Moramo da istaknemo i to da su članovi STO imali uvid u zakon i da su njihove sugestije i komentari bili korisni i pozitivni. Napominjemo i to da su kroz realizaciju programa giljotine propisa otklonjene odredbe i pomoćni propisi, a na osnovu preporuke grupe STO, tako da je zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju oslobođen od limitirajućih propisa koji su se odnosili na evidentna direktna ulaganja u inostranstvo, a i na neke druge odredbe.
Smatramo da je ovim zakonom izvršeno olakšanje poslovanja za domaće privredne i trgovinske subjekte. Smatramo da je u toku donošenja zakona bilo neophodno izvršenje prilagođavanja novih zakonskih rešenja, ali i potpuno preciziranje termina koji se u njega unose. Pored pravnog usaglašavanja, teži deo usaglašavanja bio je u oblasti tehničkih propisa, a saglasno međunarodnim direktivama, sporazumima i ratifikovanim ugovorima, pri čemu su se morali regulisati svi tehnički propisi koji se primenjuju na uvoz robe i to pojedinačno, a brišu se opšti propisi koji se primenjuju po ranijoj formulaciji da se ovaj zakon odnosi na sve proizvode, bez obzira na poreklo proizvoda.
Po zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju sada svaki proizvod mora imati poreklo, mora biti atestiran, mora imati svoju deklaraciju, svoju cenu i svoju zaštitu.
Poslanička grupa PUPS ponovo u svom zalaganju insistira na tome da se što više elemenata reši kroz zakon a da se što manje prepusti Vladi odnosno nadležnom ministarstvu u potpisivanju drugih uslova za plaćanje i naplatu robe, odnosno uslugama kako bi se izbegli batels sistemi i batels poslovi jer se država ne može obavezati kao privredni subjekt, već neko ko se bavi staranjem, usklađenim optimalno-privrednog trgovinskog i političkog ambijenta za poslovanje u privredi i trgovini. Ovim zakonom, uvereni smo, ostvariće se prioritetni cilj usklađivanja sa pravilima i principima STO, a obezbediće se i svi uslovi za što brže pristupanje Republike Srbije STO.
Poslanička grupa PUPS očekuje pozitivan uticaj ovog zakona za domaća i strana lica na sve učesnike u spoljnotrgovinskom poslovanju. Činjenica je da se tim zakonom pojednostavljuje procedura u sprovođenju i izdavanje dozvola za izvoz i uvoz sa precizno definisanim terminima instituta, ali i sa detaljnim utvrđivanjem principa spoljnotrgovinskog poslovanja na osnovu domaćih i pozitivnih međunarodnih garancija.
U danu za glasanje poslanička grupa PUPS podržaće usvajanje ovog zakona. Dame i gospodo narodni poslanici, današnjom raspravom u načelu o Predlogu zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama nastavlja se intenzivan rad na razmatranju i usvajanju zakona iz oblasti agende, o usklađenosti propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, kao i sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između EU i Srbije.
Moramo napomenuti da se ovaj zakon razmatra i usvaja u periodu kada celom svetu preti veliki ekonomski ponor, kada sve razvijene zemlje iskazuju veliki pad BDP, ogromnu nezaposlenost, kada je teško sprovođenje reformskih zakona i niz posebnosti koje upućuju na duboku krizu.
Ekonomska kriza Srbije nas upućuje na stalno i realno preispitivanje naših mogućnosti i stalnih zahteva od nas za reformskim zahvatima koji se ne mogu odlagati i bez kojih nema zaustavljanja krize, niti njenog prevladavanja.
Ocena Srbije jeste da poseduje složenu makroekonomsku stabilnost, da su troškovi budžeta pod kontrolom, kao i minus u državnoj kasi, da se državna procedura i pravila poštuju, kao i da se poštuju odredbe novog angažmana sa MMF.
Preostao je ogroman posao u reformi bankarskog sektora i kreditne politike, zatim u oblasti stvaranja ambijenta uspešnog poslovnog okruženja i u okončanju za sada sporog procesa privatizacije, pri čemu moramo dovršiti restrukturiranje javnih preduzeća, privatizovati komunalna preduzeća i završiti privatizaciju u oko 20% preduzeća.
Od Srbije se zahteva konačan rastanak sa monopolima, bilo da su državni ili privatni, ali i sa kontumacijom prava države na administrativnom određivanju cena svih inputa, pre svega električne energije, gasa, prevoza, kao i cene osnovnih životnih namirnica – hleba, šećera, mleka i ulja.
Ovaj ambijent u kome se donosi ovako važan zakon kao što je zakon o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, opterećuje činjenica da nisu do kraja pravilno uvedene subvencije i dotacije iz budžeta za određene proizvode, a time i za javno partnerstvo između države i privrede i javnih ustanova i privrednika.
Napominjemo da se ove nabavke u zemlji ne sprovode na zadovoljavajući način, a to bitno utiče na partnerstvo, na kooperativu, na koncesije, jer iz toga proističe veliki broj malverzacija i korupcija.
Mi svakako moramo prihvatiti odvajanje nadležnosti onih koji raspisuju tendere od onih koji kontrolišu postupak javnih nabavki do onih koji u javnom privatnom partnerstvu i koncesijama dobijaju javne i druge poslove.
Složen ambijent u kome Srbija danas treba da izađe iz tog dužničkog kola u kome svako svakom duguje, a koje se jadanput mora preseći uz uvođenje rokova plaćanja i njihovog ograničenja, bilo bi ispunjenje osnovnog zahteva naše privrede, imajući u vidu da je poseban čvor nelikvidnosti jako opterećen kod javnih preduzeća i njihovih privrednih komintenata.
Uredba o ograničenju rokova plaćanja ne može se odnositi samo na privredu, već se mora odnositi na javna preduzeća koja po nekim pokazateljima duguju sedam puta više novca nego što duguju republički i lokalni organi. Ako se republičkim i lokalnim organima uvodi obaveza da u roku od 60 dana vrate svoje dugove prema privredi, privreda bi takođe u roku od 60 dana morala da izvrši svoje obaveze prema državi, prema njenim fondovima i zavodima.
Poslanička grupa PUPS smatra da se i ovim zakonom, kao i mnogim drugim iz ovog seta zakona, potpuno mora urediti oblast javnih delatnosti a pre svega kroz regulisanje privatizacije i korporativizacije javnih preduzeća. Koncesija u smislu ovih zakona i jeste javno privatno preduzetništvo u kome je javnim ugovorom uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobara u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini ili u obavljanju delatnosti od opšteg interesa, koje daje nadležno telo i to javno telo i koje to ustupa domaćem ili stranom licu na određeno vreme po posebno propisanim uslovima uz plaćanje koncesione naknade.
Moramo se složiti da su to rigorozna prava, ali ona su jedina i moguća. Koncesija za radove u smislu ovog zakona je pravni odnos uređen ugovorom čiji je predmet izvođenje radova ili projektovanje izvođenja radova, a koji se odnose na jednu ili više delatnosti određenih zakonom kojim se uređuje pojedina koncesija odnosno delatnost navedena u prilogu 2. zakona, kojim se uređuju javne nabavke ako se naknada za javne radove sastoji ili od samog prava na komercijalno korišćenje radova ili od tog prava zajedno sa plaćanjem.
Koncesija za usluge, o čemu je i ministar govorio, u smislu ovog zakona je pravni odnos uređen ugovorom čiji je predmet pružanje jedne ili više usluga u opštem interesu ili određenim zakonom koji se uređuje pojedinim koncesijama, odnosno uslugama navedenim u prilogu 1. zakona i kojim se uređuju javne nabavke ako se naknada za pružene usluge sastoji ili od samog prava na komercijalno korišćenje odnosno pružanje usluga ili od tog prava zajedno sa plaćanjem.
Mi danas razmatramo konzistentnu regulativu o javno-privatnom partnerstvu, imajući u vidu da smo po kriterijumima Svetske banke po uslovima poslovanja zauzeli 92. mesto od 183 zemlje koje se rangiraju.
Naša pozicija je pogoršana u odnosu na prethodnu godinu, kada smo bili na 88 mestu. Činjenica je da na takvo rangiranje Srbije pre svega propisi za radu preduzeća u javnoj privredi, počevši od osnivanja i poslovanja te privrede, preko međunarodne trgovine, plaćanja poreza i doprinosa, do rešavanja pitanja kredibilnosti te privrede na domaćem i ino tržištu.
Moramo da istaknemo činjenicu da Srbija ima i neke pozitivne ocene vezane za ukupne privredne aktivnosti. Pre svega, to se odnosi na brzinu osnivanja preduzeća, na upis nepokretnosti, na učešće u međunarodnoj trgovini kroz izvoz i uvoz roba, na dobijanje građevinskih dozvola, na dobijanje priključaka za energente, na sprovođenju ugovora i rešavanju nesolventnosti partnera i plaćanju poreskih obaveza i osnova.
Reforme koje ne mogu da čekaju obuhvataju nekoliko prioriteta koje Vlada treba da predloži, a parlament da razmotri i da po njima usvoji zakone. Jedan od tih zakona je i ovaj koji danas razmatramo. To su sve pitanja sistemskih zakona, a jedan od njih, koji mora biti po hitnom postupku, sigurno je Zakon o javnom partnerstvu.
Podsetimo se da je Zakon o koncesijama usvojen sada daleke 2003. godine. Tada su određeni osnovni principi za davanje koncesija i delimično rešeni odnosi u javno-privatnom sektoru. Kao društvo i država opredelili smo se za podsticanje primene javno-privatnog partnerstva, pre svega u oblasti izgradnje javne infrastrukture i pružanja usluga u javnom interesu, zatim, za obezbeđenje kvalitetnih usluga od javnog značaja, te za optimalnu efikasnost i delotvornost i ekonomičnost u pogledu ukupnih troškova vezanih za vlasništvom nad javnom infrastrukturom i u pružanju usluga od javnog značaja. Zakon koji smo nedavno doneli o svojini upravo govori o tome.
Poslanička grupa PUPS smatra da će se ovim zakonom formirati i efikasan mehanizam, koji će dozvoliti svim nivoima vlasti da realizuju projekte ugovorene kroz javno-privatno partnerstvo, sa ili bez elemenata koncesije na osnovu jasnih pravila. Posebno mislimo da će se u još većoj meri obezbediti učešće domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i vođenje projekata od opšteg interesa za Srbiju.
Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Srbija obezbeđuje dobar pravni okvir za transparentnu tendersku proceduru, u kojoj će svi ponuđači imati jedak tretman i jednako pravo da traže i obezbede privatnog partnera.
Posebno naglašavamo činjenicu da se ovim zakonom definitivno usklađuje međunarodna regulativa i standardi, kao i najbolja međunarodna praksa sa našim pravnim ambijentom, uz potpunu usklađenost sa propisima EU i sveta, posebno u oblasti javnih nabavki i što je već dugo predmet opšteg interesa u našem društvu i predmet kritika u smislu eliminacije izvora korupcije i organizovanog kriminala.
Dobro je rešenje koje zakon nudi, a u kome je javno-privatno partnerstvo uključeno kao dugoročna saradnja radi obezbeđenja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja i održavanja infrastrukturnih objekata, od nespornog javnog i društvenog interesa za našu zemlju.
Dame i gospodo narodni poslanici, država poverava javno-privatnom partnerstvu i veliki niz obaveza u obezbeđivanju finansiranja izgradnje infrastrukturnih objekata, a pre svega prenosi obavezu projektovanja i izgradnje, i kasnije upravljanja, održavanja nad tim objektima.
Pitanja stvarnog prava i prava koncesije su uređena u skladu sa drugim pozitivnim propisima iz našeg zakonodavstva i sadrže uslove i način kako će biti primenjeni u javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i kako će biti definisani u novom osnivanju privrednog društva, koji se stvara između javnog i privatnog partnera, kao i uz primenu propisa na ugovore o osnivanju, na prava raspolaganja u udelima, odnosno akcijama sredstava za posebne namene.
Poslanička grupa PUPS predlaže da Ministarstvo i Vlada prihvate jedan broj amandmana, kojima se poboljšavaju predložena rešenja, a pre svega one amandmane kroz koje se poštuju odredbe Zakona o javnim nabavkama, odredbe Zakona o javnim preduzećima, energetici, rudarstvu itd.
U danu za glasanje naša poslanička grupa podržaće donošenje ovog zakona.
Hvala.

Iskorišćeno je 17 minuta od vremena  ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Manjina i SVM ću se u svom izlaganju bazirati na jedan od dva zakona o kojima raspravljamo, predloga zakona o kojima raspravljamo zajedno. Baziraću se na Predlog zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.
Pred nama se nalazi jedan predlog zakona koji treba, kao što smo čuli, da sveobuhvatno obezbedi pravni okvir za uspostavljanje partnerstva između javnog, sa jedne strane, i privatnog, sa druge, sa jednim osnovnim ciljem, a to je zadovoljenje potreba stanovništva.
Svi mi smo svedoci da se u našem okruženju, ovde najviše mislim na susedne zemlje, već u njima vidimo sve veći broj uspešnih projekata, o kojima se upravo kroz ovaj model javno-privatnog partnerstva uspešno izgrađuju ili obnavljaju infrastrukturni i drugi objekti. Na ovaj način se otvaraju mnoge nove mogućnosti za razvoj.
U Republici Srbiji, međutim, kao što smo čuli, do sada, nažalost, nije postojala adekvatna zakonska potpora u povezivanju javnog i privatnog, u oblasti zajedničkog projektovanja, finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije,upravljanja ili održavanja kako infrastrukturnih, tako i drugih objekata, koji su od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja.
Trenutno važeći Zakon o koncesijama, koji je, kao što smo čuli iz uvoda gospodina ministra, donet 2003. godine i koji će prestati da važi donošenjem ovog novog predloga zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, taj zakon nije zadovoljavao potrebe. S toga su vlasti veoma često bile primorane da primenjuju ostale brojne zakone koji su doticali navedenu oblast, u slučajevima kada su nameravali da uspostave saradnju javnog i privatnog ili ugovore koncesiju na korišćenje dobara ili na obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Predlog zakona o kojem raspravljamo treba da otvori zaista nove mogućnosti za razvoj, kao i da omogući upravo pravu institucionalizaciju javno-privatnog partnerstva, jer saradnja između javnog i privatnog može da ima kako trenutne, tako i dugoročne pozitivne rezultate, kroz korišćenje sposobnosti privatnog partnera ovde najpre mislimo kako u tehničkim, tako i u upravljačkim inovacijama privatnog partnera. Svakako je od presudnog značaja, svi ćemo se tu složiti, privlačenje privatnog kapitala.
Mi iz SVM imamo jednu manju zamerku na ovaj predlog zakona. Predali smo jedan amandman, o kojem ću kasnije vrlo kratko, ali ovde moram da naglasim da se, pošto se naravno zalažemo za pristupanje naše zemlje EU, nadamo da će usvajanje i primena ovog zakona olakšati za Republiku Srbiju i korišćenje fondova EU, koji nažalost još uvek nisu u potpunosti otvoreni za Republiku Srbiju.
Pošto svi znamo, radi javnosti želim da naglasim, kada naša zemlja dobije status kandidata, pored prve dve komponente IPA pretpristupnog fonda, koje se odnose na projekte prekogranične saradnje i projekte za izgradnju institucija, sledi treća komponenta koja se odnosi na regionalnu saradnju i za čije korišćenje ćemo biti sposobni, mi, Republika Srbija, jedino ako ćemo umeti da sprovodimo projekte upravo ovim delatnostima, delatnostima od opšteg interesa, kao što je izgradnja saobraćajne infrastrukture, infrastrukture u oblasti životne sredine i komunalnih usluga.
Sve to je moguće jedino kroz suštinsku regionalizaciju, za koju se SVM zalaže i suštinska regionalizacija je jedina prava razvojna mogućnost, kako EU, tako i nama koji smo pred vratima EU.
Dobar zakon treba da pruži adekvatne podsticaje za razvoj, a ovaj predloženi zakon će svakako to učiniti i zbog toga ga podržavamo.
Kao poslanica Saveza vojvođanskih Mađara, moram da naglasim da sam regionalno, tačnije, mogu to nazvati vojvođanskim aspektom, da možemo sa olakšanjem zaista konstatovati da je ovaj predlog zakona jedan od retkih koji je u potpunosti dosledan, da su u ovom predlogu zaista ispoštovani svi nivoi vlasti, od Republike Srbije preko autonomne pokrajine, do lokalnih samouprava, kako po pitanju davanja saglasnosti za odobravanje projekata, tako i po pitanju kontrole, odnosno nadzora nad realizacijom javnih ugovora, u smislu ovog zakona i u potpunosti ispoštovan i Zakon o javnoj svojini.
Dobro je, znači, pozitivna strana Predloga je što koncesionu naknadu koju plaća koncesionar, ona je prihod budžeta Republike Srbije, ali i budžeta autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i da upravo po prestanku koncesionog odnosa, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta koncesije postaju svojina, kako Republike Srbije, tako autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Ukratko bih možda mogla da kažem da je ovaj predlog jedan vrlo dobar, pošto smo čuli da je usklađen sa međunarodnim standardima, dobro je proveden, primenljiv zakon koji se primenjuje u mnogim zemljama Evropske unije i nadamo se da će ta primena pozitivno uticati i kod nas.
Naša zamerka se odnosi na Komisiju za javno i privatno partnerstvo koju je uvaženi gospodin ministar spomenuo. Naime, u Predlogu zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama stoji – stručnu pomoć pri realizaciji projekata javnog, privatnog partnerstva i koncesija u skladu sa ovim zakonom vrši Komisija za javno i privatno partnerstvo. Komisiju obrazuje Vlada na predlog raznih ministarstava, najpre na predlog Kabineta predsednika Vlade. Tu sam želela da postavim pitanje – šta znači Kabineta predsednika Vlade, ali delimično smo dobili odgovor od vas. Nadalje, na predlog ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, pa ministarstva nadležnog za poslove finansija, za poslove infrastrukture, za poslove rudarstva, komunalnih delatnosti, zaštite životne sredine, autonomne pokrajine i grada Beograda.
Verovatno se nadzire da je naša osnovna zamerka što ovaj kontrolni organ, znači takozvana komisija, ima devet članova, a od tih devet članova, autonomna pokrajina ima pravo da predlaže svega jednog, tako da smo mi u našem, pošto smatramo da to nikako, znači ovo učešće nikako nije u srazmeri, udelu Vojvodine u privredi Republike Srbije, amandmanom smo predložili da ne želimo da srušimo ceo koncept i svesni smo da Komisija treba da ima devet članova. Predlog je da se briše taj jedan član na predlog Kabineta predsednika Vlade, a da se doda – da na predlog autonomne pokrajine Komisija može da ima dva člana. Vidim da ću dobiti odgovor od gospodina ministra.
Toliko o zamerci. Svesni ste da zaista taj broj, jedan mali, ali smo svesni da je nažalost važeća praksa takva da u većini takvih i sličnih komisija autonomna pokrajina ima svega jednog člana, i vi ste verovatno svesni toga da smo mi oni koji smo trebali da predložimo bar povećanje, da se ne zaboravi da zaista autonomna pokrajina čini veći udeo privrede Srbije.
Osnovni elementi javno privatnog partnerstva su minimalni - zahtevan kvalitet i standard usluga i radova u interesu javnosti korisnika usluga, kao i adekvatno obezbeđenje interesa javnog partnera. Prošle nedelje, kada smo raspravljali o Zakonu o komunalnim delatnostima i o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razgovarali smo o tome da je zaista vrlo teško obezbediti javni interes i privući privatne investicije.
Stoga, u Predlogu stoji da se privatnom partneru garantuju prava utvrđena kako zakonom, tako i javnim ugovorom, odnosno ugovorom o finansiranju projekata, a ako je privatni partner strano lice, onda se njima, znači, stranim licima se pravo obezbeđuje međunarodnim ugovorima o podsticanju i zaštiti ulaganja, koji su na snazi.
Ovaj predlog zakona je nastao zbog potrebe, kao što smo čuli, za izgradnju nove infrastrukture, ulaganjem u dobra o opštoj upotrebi, kao i pružanjem usluga od opšteg interesa. Jedan od osnovnih razloga zašto je bilo potrebno doneti ovaj novi zakon je porast tražnje za privatnim izvorima finansiranja ovih navedenih projekata.
Usled nedostatka javnog finansiranja i nedovoljno sredstava državnih organa da dovoljno razviju i modernizuju putnu i komunalnu infrastrukturu, neophodno je zaista da se unapredi, kako pravni, tako i ekonomski razni mehanizmi, kako bi se privukle neophodne privatne investicije domaćih i stranih investitora, a tako i banaka za finansiranje i sufinansiranje ovih projekata.
Neophodno je omogućiti svim nivoima vlasti da realizuju projekte kroz javno privatno partnerstvo. Učešće privatnog sektora je, složićemo se, vrlo značajno. Kao što smo to ovde više puta naglasili, želela bih da kažem da Savez vojvođanskih Mađara podržava predlog, upravo zbog toga što je on u potpunosti usklađen sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata.
Ono što je vrlo zanimljivo i što moram da naglasim je, da u predlogu stoji i da koncesioni odnos može prestati oduzimanjem koncesije, a u slučajevima da koncesionar ne obavlja koncesionu delatnost duže od godinu dana, da ne izvršava ugovorom preuzete obaveze, ali i iz raznih drugih razloga, kao što su javna bezbednost, slučaj da se obavljanjem koncesione delatnosti ugrožava životna sredina, zdravlje ljudi, itd. Definisane nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine, ili jedinice lokalne samouprave, nadležne upravo za poslove finansija, da pokrenu postupak nadzora samostalno, u skladu naravno sa svojim zakonskim ovlašćenjima.
Nadalje je definisana i obaveza javnog partnera da konstantno, kontiuirano prati i nadzire realizaciju javnog ugovora, da prikupi periodične izveštaje privatnog partnera.
Naglašavam još jednom, da su izradi teksta zakona korišćena, analizirana uporedno-pravna rešenja i iskustva susednih zemalja u regionu, ali i druga međunarodna iskustva.
Pored zahteva za novom javnom infrastrukturom u Republici Srbiji, doprinela je razmatranje mogućnosti finansiranja projekata javne infrastrukture, privatnog finansiranja.
Osim toga, nekoliko govornika je već spomenulo nedostatak javnog finansiranja i nedovoljna sredstva državnih organa da razvijaju i modernizuju putnu i komunalnu infrastrukturu, upravo je dovela do potrebe da se bez odlaganja uspostave, znači, pod hitno uspostave neophodni pravni i ekonomski mehanizmi, kako bi se što pre privukle privatne investicije. Sa druge strane, neophodno je da se pruži sigurnost upravo ovom privatnom kapitalu, da će uspeti da povrati ove investicije.
Da sumiram, tri osnovna cilja donošenja zakona o javno-privatnom partnerstvu o koncesijama su, između ostalog, izgradnja javne infrastrukture i pružanje usluga u javnom interesu, obezbeđivanje kvalitetnih usluga od javnog značaja, kao i privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje, sufinansiranje, i vođenje projekata od opšteg interesa.
Ukratko, suština je da će primenom ovog zakona budžetska sredstva biti korišćena na mnogo efikasniji način, a usluge koje se pružaju građanima će biti kvalitetnije. Ne zaboravimo da je javnom partneru neophodno da ima potpuno odgovornog privatnog partnera.
Osnovni cilj svih nas je da se zaštiti javni interes, ali da se obezbede neophodne privatne investicije. SVM ima jedan amandman i podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Iskorišćeno je 14 minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima ministar Predrag Marković.

Hvala najlepše.
Uvažena poslanice, samo hoću da podcrtam nešto što ste rekli. Veliko je zadovoljstvo prisustvovati, s jedne strane, u ovom domu.
Jasno prepoznavanje onoga do čega nam je svima stalo, a to je da se jasno, precizno svi adekvatni nivoi vlasti adekvatno i upućuju kroz ova rešenja i u dodelu i u ostvarenju interesa i u nadzor.
Ali za one koji su zainteresovani za praćenje hronike parlamenta, hvala vam što ste podcrtali povodom člana 65. gde je iz ove diskusije jasno, pretpostavljam, slažete se i vi, da je mnogo važniji kvalitet rešenja nego kvantitet članova., o čemu smo govorili. Kažem za hroničare, mislim da je ovo prvi put u istoriji parlamentarizma da smo zajednički konstatovali da smo, obrazlažući zakon, izneli i primedbe na njega. Hvala vam.

 Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici,  javno-privatno partnerstvo se često pominje kao nov način javne infrastrukture, ali ona datira još iz 18. veka kao koncept privatizacije javne infrastrukture.
Najčešći oblik koncesija bile su one koje su sklapale vlade nerazvijenih država sa velikim svetskim kompanijama. Počeci razvoja koncesionarstva u Srbiji dotiraju još iz 19. veka, tačnije iz 1859. godine, kada je jedno francusko društvo za eksploataciju rudnika Majdanpek dobilo koncesiju na 30 godina, a nešto kasnije grad Beograd je dodelio koncesiju jednoj italijanskoj firmi za obavljanje tramvajskog saobraćaja.
Nakon Drugog svetskog rata, sve do 90-tih godina, u Jugoslaviji nisu postojali primeri koncesija, a poznata je i koncesija iz 1991. godine, kada je izgrađen most na Drini - "Pavlovića Ćuprija", kada je koncesija dodeljena 30 godina, a koncesionar je finansirao i izgradio most i na taj način stekao pravo da naplaćuje putarinu.
Svakako, u uslovima neophodnosti unapređenja infrastrukture i kvalitetnijeg pružanja javnih usluga, a u uslovima kada nema dovoljno budžetskih sredstava, što je, nažalost, slučaj u Republici Srbiji i u mnogim državama, javno privatno partnerstvo, kao ideja da u oblastima gde je to moguće poveže raspodelu rizika koju treba da obezbedi javni sektor i povećanu efikasnost koju treba da obezbedi privatni sektor, može biti zaista značajan zamajac za podsticanje ekonomije i brži razvoj infrastrukture i javnih usluga. To u Srbiji svakako može predstavljati verovatno rešenje za većinu problema koje ima, na primer, u komunalnoj delatnosti. Poznati su podaci da negde 60% stanova u Srbiji nije priključeno na sistem kanalizacije, 40% stanova nema organizovano iznošenje smeća, a nekih 20% stanova nije priključeno na sistem vodosnabdevanja.
Pozitivna iskustva i uporedni pokazatelji nam govore da model javnog privatnog partnerstva, kao jedno zajedničko kooperativno delovanje javnog sektora sa privatnim sektorom, u cilju proizvodnje javnih proizvoda i javnih usluga, može da ponudi jedno ekonomičnije i efikasnije pružanje javnih usluga, za razliku od onih tradicionalnih koje postoje. Može da bude jedna, odnosno to jeste ideja kojom se teži stalnom unapređivanju i pronalaženju efikasnih načina da se obezbedi javna infrastruktura i pruže javne usluge.
Takav jedan model javnog privatnog partnerstva može da bude i dobar instrument za reformu javnog sektora, a svakako može da omogući dobijanje dovoljno dobrih infrastrukturnih objekata, bez korišćenja nedovoljnih budžetskih sredstava. Ono što još može biti bitnije, jeste i da raspoloživa budžetska sredstva na taj način može da oslobodi za neke druge potrebe.
Pogodne oblasti za javno privatno partnerstvo su svakako infrastruktura, građevinarstvo, energetika, komunalne delatnosti, obrazovanje i upravljanje otpadom. Javno privatno partnerstvo može biti, namerno upotrebljavam ovaj termin – može biti, jer ću nešto kasnije objasniti zbog čega ovaj termin koristim, ima određenu zadršku, dobro došao finansijski instrument za unapređenje lokalne infrastrukture, kada su u pitanju dečji vrtići, škole, sportske hale, pijace i sve ono ostalo što čini infrastrukturu u jednoj lokalnoj samoupravi, jer se trenutno, nažalost, naše lokalne samouprave suočavaju sa naraslim potrebama i rastućim potrebama, sa jedne strane, a sa druge strane postoji neodgovarajuća struktura prihoda, postoje veliki projekti koji mnogo koštaju i, naravno, određena ograničenja u zaduživanju lokalnih samouprava.
Naravno da u takvim uslovima dobro dođe mogućnost i opcija da opština dodeli lokaciju, a da privatni kapital projektuje i izgradi nešto na toj lokaciji. Ili, recimo, primer poput Varaždina, u susednoj Hrvatskoj, gde su javne zgrade poverene na izgradnju i održavanje privatnom kapitalu, za uzvrat plaćanje mesečne naknade u narednih 20 do 30 godina.
Naravno, i koncesija, kao pravni odnosi između države i domaćeg ili stranog pravnog lica, kao koncesionara, u kome država tom licu ustupa pravo korišćenja prirodnog bogatstava ili dobra u opštoj upotrebi koje je zakonom definisano kao vlasništvo Republike Srbije ili za obavljanje određene delatnosti od opšteg interesa na određeni rok i određenu naknadu, može svakako predstavljati jedan zamajac za brži razvoj i povećanje nacionalnog dohotka u celini.
Naročito je ovde značajno reći da su vrlo bitne one koncesije kada su u pitanju strana lica, jer u tom slučaju ove koncesije predstavljaju u stvari jedan oblik stranih ulaganja, a podsetiću da je Republici Srbiji za održivi razvoj u narednom periodu godišnje potrebno negde oko 2,5 milijardi evra direktnih stranih investicija, što svakako možemo zaključiti o značaju ove vrste koncesije.
Da bi sve to bilo moguće u Srbiji, neophodno je potrebna institucionalna i zakonska infrastruktura. Prvi korak je napravljen još 2003. godine, kada je usvojen Zakon o koncesijama, koji je, za očekivati, pokazao određene slabosti u primeni. Drugi korak je ovaj zakon, odnosno predlog zakona koji je danas u načelnoj raspravi, Predlog zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama. Bitno je reći da on svakako nije i dovoljan za stvaranje jednog povoljnog ambijenta i pravno administrativnog okruženja za razvoj javnog privatnog partnerstva i koncesija.
Naime, praksa i iskustvo u zemljama u kojima se ovakvo jedno zakonodavstvo primenjuje govori da ovaj propis treba da prate i određeni propisi kada je u pitanju angažovanje privatnog sektora. Jako je bitno da postoje strategije na svim nivoima, strategije putem kojih se mogu locirati prioriteti i čini mi se da će to jako biti, da sve opštine u Republici Srbiji, sve lokalne samouprave imaju svoje strategije razvoja i da se usmere ka prioritetnim ciljevima.
Naravno, jako je bitno kako su definisani i određeni postupci javne nabavke i svakako pitanje opštinske autonomije i imovine. Zakonom o javnoj svojini smo tu neka rešenja ponudili. Kada su u pitanju javne nabavke, koliko mi je poznato, u proceduri su ponude nekih novih rešenja, a strategije svakako ostaju nešto što treba svi u Republici Srbiji da obrate pažnju.
Države centralne i istočne Evrope razvile su složeni zakonski okvir javnog privatnog partnerstva tokom 90-tih godina 20 veka. Tu i same članice EU imaju različite pristupe. Više modaliteta je korišćeno. Recimo, posebno zakonodavstvo je bilo u Sloveniji, Irskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i, evo, pretpostavljam da ćemo se i mi, kada ovaj parlament usvoji ovaj zakon, pridružiti ovoj grupi zemalja koje su na ovaj način rešile ovo pitanje. Mislim da je ovo rešenje u odnosu na ostala, koja ću spomenuti, praktičnije i operativnije i da uvažava neki društveno politički ambijent koji je trenutno u Republici Srbiji.
Postojala su i rešenja da se unutar postojećeg zakonodavstva javnih nabavki rešavaju ova pitanja, kao što je bilo u Italiji, Francuskoj i Danskoj. Zatim, prilagođavanje postojećih zakona novim zahtevima, kao što je uradila Češka Republika i Mađarska, a postojala je i neka vrsta jednokratnih odluka, za koju se opredelila Belgija.
Imam osećaj da su očekivanja u javnosti, i uopšte i potrebe, zaista velika, ali mislim da treba biti objektivan i realan, pa reći da postoje i zemlje poput Čilea i Koreje koje 70% odnosno 90% projekata, svih projekata, realizuju kroz javno-privatno partnerstvo. Treba spomenuti pojedine analize, vrlo ozbiljne, koje govore da ne postoje dovoljno dobri dokazi koji mogu da potvrde koristi javno-privatnog partnerstva i upućuju na pronalaženje nekih boljih načina finansiranja.
Velika Britanija je jedna od prvih zemalja koja je afirmisala ovaj način finansiranja projekata i ima dosta dobre rezultate, ali pored tih dobrih rezultata uočeni su i određeni problemi, pre svega da su u određenim projektima privatne kompanije ostvarivale enormnu dobit, što je bilo na štetu države, da su neki projekti rađeni ispod britanskog standarda, naravno, sa željom neopravdane minimizacije troškova, a u smislu povećanja profita. Uočena je i pojava da su radnici koji su iz javnog sektora prešli na pleća privatnog kapitala, došli na smanjenu zaradu i bili u prilici da su im određena prava uskraćena.
Naravno, sve ovo treba da imamo u vidu kada govorimo i o uspešnim projektima koji su javno-privatnog partnerstva i u toj samoj Velikoj Britaniji, koju sam spominjao, i u zemljama u okruženju, koje su nama vrlo bliske, recimo, Hrvatska i BiH, koje su imale vrlo uspešne projekte kada je u pitanju izgradnja autoputeva, škola, sportskih hala, dečijih vrtića, upravljanje otpadom itd.
Ono što je, po mišljenju poslaničkog kluba SPS-JS, neophodno da bi se ove pomenute negativne pojave uočene u praksi, jeste tenderski postupak koji podstiče jedno konkurentno i pošteno vođenje postupka, dostupnost nekoliko dobavljača, dosledno poštovanje propisanih načela zakona u članu 5, gde se govori o transparentnosti, jednakom i pravičnom tretmanu, slobodnoj tržišnoj utakmici i zaštiti javnog interesa, pre svega.
Zbog toga smatramo da je, pored potpune transparentnosti ovog postupka, neophodna jedna permanentna kontrola, kontrola u smislu jedne vrste preventive, uvažavajući negativna iskustva koja je imala država Srbija u periodu tranzicije, pre svega, privatizacije u kojoj smo imali dosta negativnih pojava. Mislimo da bi na ovaj način mogli dobiti jedno atraktivno okruženje u Srbiji za javno-privatno partnerstvo, nove investicije i potreban instrument, dobar instrument, za reformu javnog sektora, a naravno da bi ubrzo mogli da vidimo i pozitivne rezultate ovog vida finansiranja izgradnje novih autoputeva, škola, sportskih hala, uređenih deponija, pijaca, mnogo boljih usluga.
Poslanički SPS-JS podneo je tri amandmana na članove 11, 17. i 65. U svom izlaganju nisam o pojedinostima govorio o zakonu. Iskoristićemo raspravu u pojedinostima da detaljnije govorimo o pojedinih članovima ovog zakona, a obzirom na iznete argumente kada je reč o javno-privatnom partnerstvu, poslanički klub SPS-JS smatra da je potrebno usvojiti jedan ovakav zakon i svakako izražava načelnu podršku Predlogu zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer smatramo da predstavlja potreban i dovoljan okvir za pozitivnu afirmaciju javno-privatnog partnerstva u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, od izuzetnog značaja je pristupanje države Srbije STO. Izmene i dopune Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju idu u pravcu obezbeđivanja uslova za pristupanje Republike Srbije ovoj organizaciji, pre svega kroz izmene koje uvažavaju princip ne diskriminacije, kvantitativnih ograničenja uvoza i izvoza, zatim, kroz jednostavniju proceduru za izdavanje dozvola i nalaže što jednostavniju proceduru, odnosno obraćanje samo jednom organu ili najviše tri.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju uvažava i preporuke jedinica za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa i ide u pravcu pojednostavljivanja poslovanja, pre svega domaćim privrednim subjektima. Zbog toga i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju ima podršku kluba SPS-JS. Zahvaljujem.