Hvala.
Gospođa Radeta reklamira povredu Poslovnika.

U toku rasprave koleginice Lidije Dimitrijević, gospodine Novakoviću, povredili ste član 27. a u vezi sa članom 106. Poslovnika. Nije bilo pravnog osnova, niti bilo kakvog drugog osnova da prekinete osnovu gospođe Lidije Dimitrijević, jer ne možemo mi u svojim raspravama da se držimo nekog sinopsisa i da govorimo samo ono što biste vi voleli da čujete.

Mi smo ovde, pre svega, zbog građana Srbije. Ovih dana izuzetno zbog Srba sa KiM. Mi smo dužni da skrenemo pažnju javnosti na pogubnu politiku vladajućeg Tadićevog režima u odnosu na Srbe sa KiM. Ne znam da li vi znate, gospodine Novakoviću, da je Boris Tadić sinoć u razgovoru sa predstavnicima četiri opštine Srba sa KiM pokušao da ih ubedi da carinski pečat zapravo nema veze sa carinom, da carina zapravo nema nikakve veze sa granicom. Pokušao je da ih ubedi i da im kaže – puj pike, ne važi, znate, oni tamo su mnogo jaki, vi ste bili na barikadama, ali ako se ne sklonite oni mogu biti veoma opasni.

Što se tiče SRS, mi kažemo i sad, a to je htela da kaže i gospođa Lidija Dimitrijević i svako od nas, vi iz vladajućeg režima ste mnogo opasni i za državu Srbiju, pogotovu za Srbe na KiM. Ako ne želite i odlažete tu sednicu na koju ste obavezni, nemojte molim vas da nam zabranjujete da građanima Srbije skrećemo pažnju kako se vi ponašate prema Srbima na KiM i kako ih je Tadić ostavio na cedilu.

 Dva minuta.
Nema povrede odredbe 27, što i vi vrlo dobro znate, jer jedina dužnost koju imate je da se držite dnevnog reda, a moja je obaveza da kada god se ne pridržavate dnevnog reda zamolim, upozorim i skrenem pažnju. Nisam prekinuo izlaganje gospođe Dimitrijević, samo sam je upozorio da ne odluta daleko i da se drži tačke dnevnog reda. Zbog toga je na kraju nisam prekinuo, ali sam joj pokazao da je to drugi put. To vi sve vrlo dobro znate.
Sve ovo što ste kazali nikakve veze nema ni sa Poslovnikom, ni sa mojim vođenjem ove sednice. Upozoravam vas da ne zloupotrebljavate pravo koje vam daje član 103. stav 1, jer onda ću biti prinuđen da primenjujem onu odredbu iz stava 7. istog člana. Znam da vi ne volite upozorenja, ali ponavljam moj džentlmenski nadzor i nadu da smo se sporazumeli da je svako rekao šta je imao. Ako niste zadovoljni ovim objašnjenjem, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o tome.
(Vjerica Radeta, s mesta: Volela bih.)
Dakle, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti.
U elektronskom sistemu imam prijavljenog gospodina Milivojevića i gospođu Dimitrijević.
Izvolite, gospodine Milivojeviću.

Gospodine Novakoviću, svakako niste povredili Poslovnik vi, ali je povređen Poslovnik od strane gospođe Vjerice Radete, koja je …

Gospodine Milivojeviću, samo ja mogu da povredim Poslovnik jer trenutno predsedavam. Zahvaljujem.
Gospođa Dimitrijević.

Gospodine predsedavajući, vi ste po drugi put povredili Poslovnik, član 27. – dostojanstvo Narodne skupštine, rekavši da sam ja narodni poslanik koji u diskusiji može da zaluta. Zaista ste povredili i to ste teško povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Način izlaganja u Narodnoj skupštini nekad je vrlo kololaturan. Tema je interesantna i može da odvuče pažnju. Čim nešto skrene s puta postoji opasnost i da zaluta. Obaveza predsedavajućeg je da usmeri uvek na pravi put i na ono što se zove tema. Ni na kraj pameti mi nije da vređam, ni na kraj pameti da vređam dostojanstvo. Možda je taj izraz kololaturni i neuobičajen, ali verujte mi da uopšte nisam imao nameru da bilo šta ispod nivoa razgovora i debate u Narodnoj skupštini učinim.
Hvala na sugestiji, izbegavaću ubuduće svaki i sličan izraz.
Da li ste zadovoljni? Niste zadovoljni.
U tom slučaju će se Narodna skupština u danu za glasanje izjasniti o vašoj primedbi.
Reč ima narodni poslanik gospodin Mirko Čikiriz.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, pričao bih o onome što je tema dnevnog reda, bez obzira što poslanička grupa koja je dominantno svojom politikom doprinela da položaj Srba na Kosovu i Metohiji danas bude takav kakav je, lije krokodilske suze, uz smeh, a smeh je verovatno odraz njihove zabrinutosti za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je zaista jako važan zakon o javnom i privatnom partnerstvu, zbog proste činjenice da mi decenijama kasnimo u odnosu na moderan svet i sa donošenjem zakona u ovoj oblasti. Zbog čega? Pa, pre svega zbog toga što javno i privatno partnerstvo u savremenom svetu igra veoma značajnu ulogu u razvoju komunalne i ostale infrastrukture, u vršenju poslova od javnog značaja, pa je tako u zemljama poput Čilea, što će biti nekima interesantno, ili Koreje, nivo saradnje u razvoju infrastrukture javnog i privatnog partnerstva negde na nivou od 70% do 90% u svim projektima te vrste.
Zbog čega Srbija kasni ovoliko decenija sa donošenjem jednog ovako veoma bitnog zakona? Reći ću zbog čega je bitan. Ako danas pogledate poslove iz nadležnosti Republike, videćete da Republika ima dosta spremljenih projekata za mnoge oblasti, koje su od nacionalnog značaja, ali nema novca. Ako pogledate pokrajinski nivo, takođe ćete videti da postoji niz projekata, da postoji politička volja da se mnogi životni problemi reše, ali da nema novca. Tek ako pogledate lokalne samouprave, tek ćete tu videti koliko su očajni ljudi koji upravljaju lokalnim samoupravama zbog toga što su se zaista sa punom energijom prihvatili svojih poslova, žele da urade najbolje za svoju opštinu, ali nema novca. Gde se može naći novac? Pa, naravno, tamo gde ga ima. A ima ga u privatnom sektoru. Da li se mogu udružiti javni i privatni sektor? Mogu i to u svim oblastima.
Recimo, izvanredne rezultate saradnje javnog i privatnog sektora u modernom svetu, zemljama Evropske unije, evo vidimo zadnjih nekoliko godina da se budi i ekonomija nekih azijskih zemalja, pre svega su dali u oblasti saobraćaja, recimo auto-put Beč-Prag, kojim sam imao priliku da idem, je izgrađen saradnjom javnog i privatnog kapitala. Bosna i Hercegovina je najveći deo modernih puteva izgradila na taj način. Hrvatska je najveći broj modernih puteva na taj način izgradila, mnoge škole, mnoge sportske dvorane, neki i bolnice. Zatim, u oblasti vodosnabdevanja, znamo koji su problemi na nacionalnom nivou u pogledu vodosnabdevanja. Ako odete u neku opštinu, znači ne postoji opština koja nema tu vrstu problema, uključujući i najveći deo prigradskih, beogradskih opština i najveći deo neurbanizovanih beogradskih naselja koji imaju probleme, ne samo sa vodosnabdevanjem, već i sa kanalizacijom i sa zaštitom životne sredine i sa odlaganjem i smeštanjem komunalnog otpada, itd. Isti su problemi u oblasti gradskog saobraćaja, a ovaj zakon će sigurno proširiti krug mogućnosti za saradnju javnog i privatnog partnerstva.
Mi smo na osnovu postojećih propisa imali, faktički, saradnju javnog i privatnog sektora uglavnom u oblasti odlaganja i smeštanja komunalnog otpada i ti su projekti uspešno realizovani, a i sam bio na nebrojano sastanaka, najčešće na nivou upravnih okruga, gde su predsednici opština iz tih okruga pokušavali da, pre svega, zajedničkim sredstvima na nekoj lokaciji izgrade modernu sanitarnu deponiju po svim standardima koji uključuju, ne samo prečišćavanje i odlaganje otpada, već i zaštitu životne sredine, ali se opet pojavljivao onaj prvi početni problem, a to je da nema novca.
Koji značaj može biti? Verovatno će biti realizovan kroz taj projekat za grad Beograd. Znate i sami da je pravljeno nekoliko studija oko izgradnje metroa u Beogradu. Neću pričati, Francuska je stara civilizacija, od kada oni imaju metro i mnoge evropske zemlje. Beograd, kao jedna od evropskih prestonica, krajnje je vreme da počne sa izgradnjom metroa. Prve studije o proračunu potrebnog kapitala za izgradnju metroa su bile negde oko 600 miliona evra, a najnovije studije kažu da je za izgradnju kvalitetnog metroa u Beogradu potrebno između jedne i po do dve milijarde evra. Mislim da je u toku izgradnja jedne studije koja će pokazati, ne samo koliko je novca potrebno nego i kakvi idejni projekti treba da budu.
Mislim da je ovo za Beograđane takođe značajan zakon, jer pruža se konačno taj zakonski okvir, pošto država očigledno nema novca za izgradnju beogradskog metroa, da se na ovaj način konačno dođe do metroa, da konačno počnemo da živimo kao sav normalan svet u pogledu gradskog saobraćaja, jer mislim da ćete danas retko sresti evropsku prestonicu u kojoj, ako padne sneg ili se desi neki saobraćajni udes na Gazeli ili dođe neki strani državnik pa se blokiraju neke ulice, da vi ne možete sa jednog na drugi kraj grada da prođete dva i po ili tri sata, a da ne pričamo o ljudima koji se svakodnevno maltretiraju, žive na jednom kraju grada, putuju na drugi kraj grada.
Skoro sam bio u poseti jednom našem ambasadoru koji je rekao da mu je, da bi došao do pozorišta u Beogradu i vratio se, potrebno četiri sata, a tamo ima sreću da mu je ambasada blizu pozorišta, pa može pešice ili metroom za nekoliko minuta.
Kakav će značaj ovo imati za lokalne samouprave, za pokrajinu? Pre svega što će moći mnoge probleme, kažem iz oblasti saobraćaja, vodosnabdevanja, kanalizacije, sakupljanja i odlaganja otpada, prečišćavanja otpadnih voda, regulisanja gradskog saobraćaja, izgradnji škola, bolnica itd, da se uradi na oblasti saradnje javnog i privatnog partnerstva.
Pomenuću jedan interesantan slučaj iz Austrije, iz grada Graca. Opština Grac nije imala novca da rekonstruiše jednu izvanrednu zgradu koja je bila u vlasništvu grada, zgradu izuzetne arhitekture i ponudila je to privatnom partneru da uradi. Procedura je sprovedena na zakonit način, rekonstruisana je u potpunosti zgrada od nekog ko je imao privatni kapital, jedno vreme je ubiran prihod od strane privatnika i naravno da je trebalo da i on stekne određeni profit za sve što je uradio, a zatim je zgrada vraćena gradu, po isteku ugovora.
Mislim da, ako prođemo ne samo Beogradom nego svim našim gradovima, videćemo mnogo objekata u vlasništvu i lokalnih samouprava, gradova i Republike, koji čekaju svoju rekonstrukciju, a za nju nema novca. Mislim da, uz onaj dobar Zakon o javnoj svojini, koji smo doneli u Narodnoj skupštini, ali i njega smo doneli sa velikim zakašnjenjem, Srbija ide dobrim putem. Mislim da su naši građani, to i istraživanja pokazuju, zadovoljni u tom smislu da je i ovaj saziv Skupštine u normativnom delu dosta toga dobrog uradio, ali ono što njima fali to je da oni osete u svom ličnom i svakodnevnom životu konkretnu korist od toga.
Koristi će biti i od ovog zakona. Recimo, donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za privlačenje novih investitora, za otvaranje novih radnih mesta. Srbiji je danas potrebno oko 2,5 milijarde evra na godišnjem nivou direktnih stranih investicija radi održivog razvoja. Jedan od načina da se privuku ti investitori, da se otvore radna mesta, da se poboljša standard građana, upravo je usvajanje ovog više nego značajnog zakona, o stanovištu SPO.
Kome će pripadati koncesioni prihod? Zavisno od toga sa kim se zaključuje koncesioni ugovor, ali će, pre svega, ići u budžet Republike Srbije, koja će organizovati i stručna tela za sve neophodne poslove.
Mislim da o svim dobrim stranama ovog zakona može da se priča dosta dugo, ali ono što nas posebno raduje, takođe, to je da će, kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, istovremeno i kandidovati niz svojih projekata, nacionalnih i regionalnih, ali pošto EU počiva na jednom od principa – princip uravnoteženog i ravnomernog razvoja, pre svega će koristi od tih projekata, od pretpristupnih fondova imati lokalne zajednice i regioni. Zbog toga se SPO godinama zalaže za decentralizaciju zemlje, za njen ravnomerni razvoj i za oživljavanje i davanje na značaju lokalnih samouprava.
Uz sve dobre izmene Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji zaista skraćuje mnoge bespotrebne procedure, koji omogućava normalniju spoljnotrgovinsku razmenu Srbije sa svim zemljama, bez obzira kome pripadaju, kome su naklonjenije, SPO i poslanici SPO će sa puno zadovoljstva, u danu za glasanje, glasati za ova dva jako dobra zakona. Hvala.

Zahvaljujem
Reč ima narodni poslanik gospodin Stevanović Dragan.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, vi ste četvrti ministar od jutros u ovoj vladi, trećeg pozdravljam, doviđenja gospodine Markoviću, a možda vi imate odgovor s obzirom da ste sveži iz Vlade. Hoćete li pred ovu skupštinu izaći sa izveštajem o dešavanjima na KiM? U obavezi ste u skladu sa deklaracijom na koji vas je ova skupština obavezala da to uradite.

Mi danas, ni juče mi ne možemo da dobijemo odgovor od vas iz Vlade – trgujete li Kosovom ili ne trgujete? Da li zaista stojite iza politike koje javno proklamujete ili ste se iz severa i juga i naroda na barikadama odrekli, što nam činjenice daju za pravo da konstatujemo? Nađite bar načina hoćemo li ili nećemo. Nama se zamera što to pitamo. Vas to u Vladi treba da pitaju oni koji rukovode skupštinom. To je njihova obaveza podjednako kao i obaveza SRS. Oni od vas to treba da traže.

(Predsedavajući: Gospodine Stevanoviću, obaveza Vlade je da dostavi izveštaj, obaveza predsedavajućeg je da vodi računa o izlaganju koje treba da bude u skladu sa temom koja je na dnevnom redu. Još smo u roku, izveštaj će stići, a onda ćemo imati sednicu na koje ćemo raspravljati o tome.)

Slažem se. Da ćemo imati tu sednicu to niko nije potvrdio ili se svi kriju kada to treba da potvrde ili negiraju. Lično mislim da u ovom duelu poslanika i predstavnika Vlade vi treba da budete na strani SRS i naših zahteva. Ponavljam, oni imaju obavezu i prema vama. Mi možemo da raspravljamo i o koncesijama, ali nemojte da kažete da nije bitno i da nema veze.

Pitaću vas sada, sumnjam da gospođa koja se bavi sportom u ovoj državi može da mi kaže, kakav će biti odnos države prema činjenici, a sa aspekta zakona o koncesijama i javno – privatnog partnerstva prema 70% srpskih rezervi lignita na KiM? Ako ste tvrdo na stavu vašeg predsednika stranke i njegovog odnosa prema KiM, onda nemojte ništa da mi pričate, sve mi je jasno. Ali, ako lično imate drugačiji stav i zaista osećate ono što mi tvrdimo da obmanjujete javnost i građane na KiM, da se zalažete da je to u okviru države Srbije, pitam vas kakav će država, shodno ovom zakonu, imati odnos prema srpskom lignitu na KiM? Da li ćete ovaj zakon da primenjujete dole, da li ćete zakon o komunalnim delatnostima, koji je srodan ovom zakonu, ovo što novo usvajate, da li ćete njega primenjivati na KiM?

Zamislite drskost i bezobrazluk Vlade. U obrazloženju tog zakona nisu uzeli u obzir komunalna preduzeća i preduzeća koja vrše komunalnu delatnost na KiM, a imamo predsednike opština, direktora komunalnih preduzeća, ako ne na jugu, na severu KiM. Juče ih je prvi predsednik preko puta primio. Bolje da nije. Nisu to uzeli to u obzir. Da li zaista dole ne postoji statistika, da li oni ne pružaju komunalne usluge, da li oni nemaju potrebu za ulaganjem privatnog kapitala u te delatnosti? imaju, ali Vladu baš briga za KiM. Vladi je KiM balast i u skladu sa tim se ponašaju i kada su razgovori sa predsednicima opština u pitanju i kada je zakon o privatno – javnom partnerstvu u pitanju. Za vas je KiM briga koju hoćete da rešite, ali da vam se pred izbore narod ne naljuti. E, pa, neće moći.

Vaša politika evropske obmane postala je politika samo obmana. Došli ste do ćoška, ne znate šta ćete dalje. Danas kada ponavlja SRS da nam država gori na teritoriji KiM i da su zaista doveli u pitanje oni, vaši partneri, opstanak državnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta, mi se ovde pravimo ludi i pričamo bajke, bajke o spoljno – trgovinskom poslovanju.

Pitam vas gospođo predstavniče Vlade kako će se zakon odnositi na KiM iz vaše perspektive ili iz vaše prizme kada je u pitanju spoljno –trgovinsko poslovanje? Prihvatili ste im carinske pečate. Hoćete li sa njima ulaziti u spoljno – trgovinske odnose? To je simbol spoljno – trgovinski odnosa, carina, nema većeg, nema eklatantnijeg. Mi se ovde prekidamo što tražimo da pričamo o KiM. Sve ima smisla, ali kada se razreši taj problem. Bar da pokažete volju da hoćete da ga razrešavamo zajedno.

Mislite da SRS sedi ovde, kao što reče Predrag Marković malo pre, da podržavamo evropske zakone da što pre dobijemo kandidaturu? Ovde sede ljudi koji su protiv toga, a ne sede ljudi koji su za evropske integracije, njih ništa živo ne interesuje. Predvečerje je izbora. Kao što vas i u Vladi ništa više živo ne interesuje, samo da zauzmete što bolje startne pozicije za izbore. Krenuli ste u kampanju i tribine, baš vas briga i za KiM i za srpski lignit na KiM.

Ne postoji veći resurs i potencijal za eventualno koncesioniranje nego to. Čega ste se odrekli, na šta ste pljunuli? Ubeđivali ste ovaj narod – i Evropa i Kosovo. Šta sada imamo? Hvala bogu, od Evrope neće biti ništa, a nećete ni za Kosovo da se borite. Sada slušamo ovde predstavnike koji sede u Vladi, optužuju SRS da je naša politika dovela do ovde, a sede u Vladi sa onima koji su 10 godina krucijalnom donosili političke odluke vezane za KiM. To im ne smeta, ali im smeta SRS. Onda kažu – vi radikali ste za to odgovorni. Mi nismo.

Slušajte šta je ovde rečeno gospođo ministre, vezano za zakon o javnom i privatnom partnerstvu, kaže – u državi ima mnogo projekta, nema para.

Vidite kakva manipulacija, zadužili ste državu pet milijardi evra od početka vašeg mandata. Za toliko vam je porastao javni dug. Danas, u prepodnevnoj raspravi, ste državu opteretili za milijardu dolara više, jer ste oprostili pljačku, kriminal i nesavesno poslovanje javnim preduzećima i nekim ustanovama, ne svim. Oni kažu nema para, ima projekata. Osamsto miliona dolara ruskog kredita stoji povučeno, znate zašto? Jer ova nesposobna vlast ne ume projekte da napiše. Znate li kako bi trošili pare? Projekte ne umeju da napišu? Kukaju ovde – nema para, ima projekata. Zamislite tu bruku i sramotu. Dele vam lekcije o problemima u lokalnoj samoupravi ljudi koji su haos iza svog upravljanja gradom ostavili.

Setite se gradske vlasti Vuka Draškovića i SPO. Setite se toga. Zato treba zakon o javnom i privatnom partnerstvu, zato nema para. Zato što se besomučno pljačkalo. Ova država dobro i opstaje koliko je kradena i koliko je harana.

Danas sam čitao u prepodnevnoj raspravi nalaz državnog revizora iz jednog javnog preduzeća, ovo je zvanični dokument koji ste trebali u Vladi da dobijete. Ovo nemojte ništa lično da shvatite, sa vama razgovaram kao sa predstavnikom Vlade.

Gospođo ministre, nijednu javnu nabavku nisu sproveli u skladu sa zakonom. Proćerdali 50 miliona dinara na deset javnih nabavki u jednom javnom preduzeću. Oni kažu – nema para. Ima para, ali gde se i kako se troše? Pljačkaju se i kradu se. Da li zaista verujete da je ovo otišlo na javni interes? Ne, otišlo je u stranačke i privatne kase i u privatne džepove. Pa smo sad, je li, genijalci, uvodimo zakon o javno-privatnom partnerstvu kako bi unapredili kvalitet usluga, komunalnih usluga, javnog sektora, komunalne infrastrukture itd.

Koliko je to jadno? Koliko nerazumnim političkim ponašanjem, neodgovornim ponašanjem, odsustvom nacionalne svesti, sebe možete politički da dovedete u jednu odvratnu poziciju? Da ne birate sredstva kako ćete nešto da branite. Takvim ponašanjem uprskate nešto što eventualno, može da se kaže, ima smisla.

Nije SRS protiv organizovanja javnog-privatnog partnerstva. Naprotiv, 1991. godine kada smo osnovali stranku i definisali naša programska načela, Vojislav Šešelj je to stavio u svoja programska načela. Nije sporno, ali ne možete ovako da ulazite u javno-privatno partnerstvo dok ne kažete jasno i Skupštini, kao Vlada, pa onda skupština javnosti šta je to što će ova država da ponudi privatnom sektoru. Usvojili ste set zakona koji stvara preduslove za privatno partnerstvo. Da li neko od vas u Vladi zna šta to može da bude privatno u Srbiji, šta ne može? Šta može i u kom odnosu da se ponudi privatnom kapitalu, šta ne može? Da li su to telekomunikacije, da li je to železnica, da li je to elektroprivreda, da li su to putevi, da li su to rudna bogatstva? Da li je neko od vas nekome u Srbiji rekao šta može, šta ne može?

To je osnov za ulazak u priču o javnom-privatnom partnerstvu. To je temelj svega, ali to rade nacionalno svesni i odgovorni političari i ljudi. To vi kojima je do Srbije koliko i do lanjskog snega ne možete, nemojte da dobacujete, pljunuli ste i na državu i na sve radi evropskih integracija. Vi ste nacionalno zamenili internacionalno, nadnacionalno i u skladu sa tim se i vladate. Baš vas briga i za srpske puteve i za prirodna dobra. Ako možete da stavite neki dinar u džep sve je moguće i sve ćete u norme da ubacite ili u normama da zaboravite. Time se jedino rukovodite. Neko od njih zna šta je opšti, a šta javni interes? Evo ovde piše šta je opšti, a šta javni interes, u nalazima DRI. Ovako vodite javni sektor, vi što dobacujete, ovako se vodi javni sektor. Zamislite ovu sramotu, samo ovu sramotu.

Osnovni kapital iskazan u poslovnim knjigama – 7,300 milijardi, a taj isti kapital u Agenciji za privredne registre – 4,300 milijardi. Kako je to moguće? To je rekla vaša stranka, dajem vam, zapišite i zabeležite sutra na stranačkim forumima, pitajte kako je to moguće, tri milijarde ih nema, od javnog preduzeća do agencije, nestali. Kako je moguće? Kako da u državi u kojoj nema para za lokalne projekte, 80 miliona dinara iz jednog javnog preduzeća ode na pozajmice bez osnova? I niko ne traži da se vrati. Evo, gospodine Čikiriz, pričate o javnom i privatnom partnerstvu, ovo javno preduzeće od svog osnivanja, nije niti vodilo evidenciju, niti evidentiralo jednu jedinu…